Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли привредно друштво које је регистровано у једној јединици локалне самоуправе може да добије одобрење тј. да обавља такси превоз у другој ЈЛС ако је у тој другој ЈЛС основао огранак свог привредног друства у АПР?
Услов у погледу седишта из члана 87. Закона о превозу путника, конкретизован је за привредна друштва у члану 87а став 1, тако што је предвиђено да тај услов испуњава привредно друштво ако има седиште на територији јединице локалне самоуправе која издаје одобрење. Такође, у седишту се морају налазити пословне просторије у којима се чувају основни пословни документи, посебно рачуноводствени документи, документи о људским ресурсима и други документи битни за обављање делатности такси превоза.
Према томе, наведени услов из члана 87а став 1. Закона, може испунити само привредно друштво, а не и огранак привредног друштва. Конкретније, претежна делатност "такси превоз" мора да буде регистрована на привредно друштво, а не на његов огранак.
Уколико се утврди да лице возилом обавља превоз путника који је чланом 13. Закона забрањен (изјавом путника да је платио цену превоза), да ли се одмах могу предузети мере (исључење возила итд.) или се мора утврдити и да то лице предметну врсту превоза обавља два или више пута током дана, недеље... и да лица која се превозе нису у сродству са лицем које обавља превоз?
У датој ситуацији претпостављамо да лице које је вршило превоз није превозник, да је извршио превоз путника на одређеној релацији и да је за извршену услугу наплатило цену, што јесу елементи забрањеног превоза, с тим што је потребно испитати и на који начин је понуђена услуга (оглашавањем или на други начин), сродство путника са лицем које обавља превоз, да ли се ради о превозу „од врата до врата“ и др.
Да ли спортски клуб може да вози своје чланове на тренинге изнајмљеним возилом?
Домаће привредно друштво, друго правно лице, предузетник или пољопривредник може да врши домаћи превоз за сопствене потребе ако има аутобус или путничко возило у власништву или у лизингу (члан 140. став 1. Закона о превозу путника). Из наведеног произлази да то не може учинити уколико има возило само у закупу.
Законом о превозу путника нису прописане санкције уколико је на крову возила истакнута табла са натписом или без натписа, возило је у власништву физичког лица и у моменту контроле у возилу нема путника који би посведочили да су платили услугу превоза. Јасна је намера истицања кровне ознаке без натписа, а немогуће је доказати прекршај из члана 13. Закона. Које мере предузети?
Тачно је да члан 6. став 2. Закона о превозу путника...није санкционисан у казненим одредбама, па би се та одредба могла прописати општинском одлуком и за исту одредбу прописати новчана казна у фиксном износу. Осим тога, могуће је том надзираном субјекту донети решење о забрани истицања/уклањање кровне ознаке, те уколико не поступи по решењу, поднети захтев за покретање прекршајног поступка због неизвршења извршног решења инспектора (члан 56. став 5-8 ЗоИН).
Како омогућити превознику да врши превоз ђака и студената, а школе нису у могућности да склапају уговор о посебном линиском превозу са превозницима?
Једно од решења је да се појача контрола градског и приградског превоза путника. . Неопходно је да се унапреде услуге превозника који пружа услугу превоза, тако да све категорије корисника буду задовољне. Указујемо и да је ЈЛС дужна да спроводи најмање једном годишње испитивање задовољства корисника коуналних услуга, у које спада и јавни превоз путника.
Имајући у виду да, Законом није експлицитно прописано да се извод лиценце мора налазити у аутобусу којим се обавља градски и приградски превоз, из разлога јер Закон о превозу путника не уређује комуналну делатност градског и приградског превоза, да ли то значи да се извод лиценце може тражити на увид од превозника само уколико је то предвиђено одговарајућим актом јединице локалне самоуправе?
Да, Закон о превозу путника не уређује градски и приградски превоз путника. Уз то додајемо и члан 156. Закона којим се из овлашћења локалног инспектора да у вршењу надзора над градским и приградским превозом примењује дужности и овлашћења републичког инспектора утврђена тим законом, изузимају, између осталих, и дужности и овлашћења која се односе на контролу лиценце за превоз (члан 147. став 1. тачка 3, члана 148. став 1. тач. 1) и 2).
Уговором о међуопштинској сарадњи повећава се обим посла инспектора, да ли то прати и повећање плате?
Међуопштинска сарадња уређена је Законом о локалној самоуправи, Законом о државној управи и Уредбом о условима и начину заједничког извршавања поверених послова и Законом о инспекцијском надзору.
Када је реч о инспекцијском надзору, наведеним прописима не уређују се плате инспектора који би обављали послове у једном од прописаних облика међуопштинске сарадње.
Закон о платама запослених у АП и ЈЛС чија је примена одложена, као ни важећим Законом није регулисано увећање коефицијента по том основу.
Да ли се превоз производа које врши произвођач и власник теретног возила, до малопродајних објеката сматра превозом за сопствене потребе?
Да ли можете појаснити шта значи превоз терета на територији општине или града, са становишта надлежности локалних инспектора. Да ли се то односи само на превозе који почињу и завршавају се на територији града или општине?
Законодавац није био до краја јасан када је реч о члану 52. где се говори о поверавању послова инспекцијског надзора.
У наведеном члану стоји: "Поверава се општинској, односно градској управи, односно управи града Београда вршење послова инспекцијског надзора над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона у обављању превоза терета у друмском саобраћају, осим превоза терета у међународном друмском саобраћају који се обавља на територији општине, односно града, односно града Београда."
Дакле, мишљења смо да се језичким тумачењем ове одредбе долази до закључка да је у надлежности локалног инспектора превоз терета како на територији ЈЛС, тако и превоз који се врши преко територије ЈЛС, осим међународног превоза.
Ста се подразумева под "звање возача моторног возила"?
Питања везана за професионалне возаче - лица којима је управљање возилом основно занимање, односно која обављају јавни превоз – уређена су ЗОБС (чл. 203. и 204.) и подзаконским актима која су донета на основу тог акта.
Законом о превозу путника у члану 87б, прописани су услови за такси возача, између осталих и: да има возачку дозволу В категорије, да има звање возача моторног возила или звање техничара друмског саобраћаја или звање возача специјалисте петог степена стручне спреме и да има радно искуство на пословима возача моторног возила од најмање пет година, с тим што ће се сматрати да возач испуњава наведене услове ако има квалификациону картицу возача или возачку дозволу са уписаним кодом „95” или сертификат о стручној компетентности за обављање послова професионалног возача, у складу са прописима из области безбедности саобраћаја.
У погледу начина доказивања услова – звање возача моторног вотила и обавезе такси превозника да своје пословање ускладе са Законом и у погледу доказивања испуњености услова прописаних у члану 87б став 1. тач. 1)-3), упућујемо на објашњења Министарства у документу под називом „ПРИЛОГ“ (прилог уз обавештење о примени Закона о превозу путника).
Да ли постоји регистар превозника за сопствене потребе и где се он налази?
Када је реч о домаћем превозу лица за сопствене потребе, Закон о превозу путника у друмском саобраћају не прописује обавезу вођења регистра, за разлику од Закона о превозу терета у друмском саобраћају, који је прописао обавезу вођења регистра за лица која врше превоз терета за сопствене потребе (члан 3), с тим што подзаконски акт којим је требало да се уреди начин вођења регистра није донет.
Који закон треба применити када се привремено одузима такси возило од возача који има активну радњу за обављање такси делатности, а нема одобрење локалне самоуправе? Да ли Закон о превозу путника или ЗоИН?