Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
На који начин се третирају привремено одјављени такси предузетници, који настављају да обављају делатност, за време привремене одјаве? Да ли се третирају као нерегистровани субјекти, а ако не, на који начин их инспектор може санкционисати?
Предузетник који је у регистру пријавио привремени прекид обављања делатности, био је у обавези да ту промену пријави надлежном општинском органу и за време привременог прекида не може обављати делатност.
Он се према нашем мишљењу изједначава са нерегистрованим субјектом из члана 33. став 2. ЗоИН-а и инспектор може према њему да води поступак и изрекне прописане мере и то нпр. да му наложи да пријави поновно отпочињање обављања делатности, да му забрани рад док то не учини и да у складу са ЗоИН-ом поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.
Да ли одобрења за обављање такси превоза на територији ЈЛС која су издата пре 15 односно 20 година, када је важио други закон и општинска одлука, важе и данас или се морају издати одобрења у складу са новим законом?
Упућујемо на прелазне и завршне одредбе Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Службени гласник РС“, број 68/15), посебно одредбе члана 177, којим је уређено важење уверења, дозволе, решења и потврде издатих до дана почетка примене овог Закона. Прописано је да наведена акта важе до истека рока на који су издата (осим редова вожње у међумесном превозу и решења о утврђивању испуњености услова за отпочињање и обављање линијског превоза путника у домаћем превозу), док уверења, дозволе, решења, потврде које су издате без рока важења, престају да важе истеком рока од годину дана од дана почетка примене овог Закона.
Такође, самосталним члановима Закона о изменама и допунама Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Службени гласник РС“, број 83/18), - чл. 35-38, прописан је и прелазни режим и за такси превоз, из чега се несумњиво закључује да су се привредни субјекти који обављају такси превоз, у прописаним роковима, били дужни ускладити са новим прописом.
Осим тога, чланом 94. ст. 9. и 10. Закона, прописана је обавеза општинске, односно градске управе, односно управе надлежне за послове саобраћаја да води регистар такси превозника, такси возача, такси возила и кровних ознака за свако возило за које је издата такси дозвола, што би, по природи ствари, морало бити доступно инспектору.
Да ли је због става 1. чл. 13. потребно (када не постоји доказ о плаћеном превозу у вишекратним контролама) писати више записника, по један за сваки надзор, а онда на основу свих њих донети решење о искључењу на 90 дана?
Да, могуће је поводом сваке контроле сачинити записник који ће доказати учесталост превоза на одређеној линији или на одређеним местима укрцавања или искрцавања путника што може бити доказ да то нерегистровано лице врши превоз који је законом забрањен, у складу са чланом 13. став 1. ZOPP. Додатно, ако се утврди да се превоз наплаћује, да се одвија на одређеној линији или евентуално путем оглашавања то све могу бити докази који додатно потврђују обављање забрањеног превоза.
Код инспекцијског надзора у такси превозу, на такси станици где је више возила - надзираних субјеката, налази се неправилност и врши се искључење возила из саобраћаја. Да ли се може изрећи усмено решење свима, издати потврда о одузимању саобраћајне дозволе и регистарских таблица и накнадно издати и писмено решење и уручити?
Чланом 37. став 1 и 2. ЗоИН-а, прописано је да о мерама управљеним према надзираном субјекту инспектор одлучује решењм, а да изузетно, инспектор може мере наложити изрицањем усменог решења, када оцени да се на тај начин отклања непосредна опасност по живот и здравље људи, имовину веће вредности, животну средину или биљни или животињски свет.
Да ли прикривени путник може бити колега из инспекције? Да ли је прикривени путник, заправо поступајући инспектор и да ли искључиво само он може то бити?
Чланом 147. Закона о превозу путника у друмском саобраћају прописано је да инспектор има право и дужност да у вршењу инспекцијског надзора наступи као анонимни корисник услуге (прикривени путник) и то у случајевима када се коришћењем других доказних радњи не могу прикупити подаци од значаја за вршење инспекцијског надзора или би то било знатно отежано, односно уколико основано сумња да се ради о нерегистрованој делатности, уз претходно прибављање посебног писаног налога за инспекцијски надзор.
Према наведеној законској одредби дато овлашћење се односи на овлашћеног инспектора и то само инспектора коме је за овај метод утврђивања чињеница издат посебан писани налог за инспекцијски надзор.
Проблем се може јавити у мањим срединама где је овај институт практично непримењив када се у обзир узме чињеница да поступајућег инспектора сви познају. Оваква ситуација би се евентуално могла превазићи успостављањем међуопштинске сарадње односно закључивањем међупштинских споразума више ЈЛС у области инспекцијских послова.
Да ли лице које руководилац овласти за издавање налога, мора испуњавати услове које мора да испуњава руководилац инспекције?
Закон о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/15, 44/18 - др. закон и 95/18) у члану 16 став 1. прописује да руководилац инспекције или лице које он овласти издаје писани налог за инспекцијски надзор, при чему Закон не поставља посебне услове у овом погледу. Сматрамо да руководилац који издаје налог, као и лице које он овласти да издаје налог за вршење инспекцијског надзора не мора да испуњава услове за руководиоца инспекције из члана 45. ЗоИН.
У случају када је пријава анонимна, а неопходно је преуредити представку, како поступити у том случају? Како се обратити странци или одбацити захтев странке?
Када је представка анонимна, инспектор није у могућности да затражи њено уређење, ако она има недостатке због којих не може да поступа по њој. Сматрамо да не постоји обавеза доношења управног акта о одбацивању и да у наведеним ситуацијама треба сачинити образложену белешку са разлозима који су онемогућили поступање и тако окончати предмет.
Да ли када инвеститор који гради канализациону мрежу, за шта поседује грађевинску дозволу раскопа пут за раскопавање мора да посебно добије одобрење управљача, или у процедури за добијање дозволе мора да добије услове управљача да би уопште добио дозволу?
У конкретном случају инвеститор је у обавези да прибави услове и решење за израду техничке документације у поступку издавања грађевинске дозволе у складу са чланом 17. став 1. тачка 32. Закона о путевима, а за раскопавање и заузеће пута и сагласност управљача, односно решење органа надлежног за послове саобраћаја, што произилази из члана 49. став 1. тачка 1) – 3) истог Закона.
Послови на издавању претходне сагласности управљача и решења органа надлежног за послове саобраћаја ближе уређује ЈЛС у складу са овлашћењем из члана 32. Закона о путевима.
Да ли заштитни појас пута такође мора бити у јавној својини да би могло да се наложи уклањање предмета, ограде или забрани остављање предмета, подизање ограда?
Шта ако од првог искључења превозника прође рецимо годину дана, да ли се исти превозник и тада искључује на 30 дана?
Заком није одређен временски период у ком би се могло поново искључити исто возило. Мишљења смо да може и после годину дана ако се ради о истом превознику и истој врсти превоза, као и истој повреди прописа.
Међутим, сматрамо да при изрицању мере, према околностима конкретног случаја, треба имати у виду утврђен степен ризика, као и процену у односу на то којом мером се постижу циљ и сврха закона и другог прописа.
Како локални инспектор може утврдити идентитет возача ако му возач не жели дати личну карту?
Према члану 21. став 1. тачка 2) Закона о инспекцијском надзору (даље у тексту: ЗоИН), инспектор је овлашћен да изврши увид у личну или другу јавну исправу са фотографијом која је подобна да се идентификују овлашћена лица у надзираном субјекту, друга запослена или радно ангажована лица, физичка лица која су надзирани субјекти, сведоци, службена лица и заинтересована лица, као и физичка лица затечена на месту надзора.
Дакле, инспектор је овлашћен да изврши увид у личну и другу јавну исправу, а уколико надзирани субјект то онемогући инспектор ће податке о возачу затражити од превозника (уколико се ради о запосленом) или од власника возила, а може, уколико за то постоје могућности затражити помоћ полиције/комуналне милиције.
С овим у вези, чланом 21. став 1. Закона о личној карти („Службени гласник РС“, бр. 62/06 и 36/11) прописано је да је лице које је по одредбама овог закона дужно да има личну карту дужно да је носи и да је покаже на захтев службеног лица овлашћеног за легитимисање, а чланом 29. став 1. тачка 6) овог закона да ће се новчаном казном до 50.000 динара или казном затвора до 30 дана казнити за прекршај лице које одбије да покаже личну карту службеном лицу овлашћеном за легитимисање.
По ком члану закона инспектор не може у инспекцијском надзору тражити на увид: решење АПР, решење о категоризацији објекта код надлежног органа јединице локалне самоуправе, уверење, и др. евиденције како је уписан односно регистрован?
Одредба члана 15. Закона о инспекцијском надзору („Службени гласник РС“, бр. 36/2015, 44/ 2018 - др. закон, 95/2018) прописује начин прикупљање података од значаја за вршење инспекцијског надзора над одређеним субјектом надзора, односно прописује да инспектор прибавља по службеној дужности јавне исправе и податке из евиденција, односно регистара које воде надлежни државни органи, органи аутономне покрајине и органи јединица локалне самоуправе и други имаоци јавних овлашћења, који су неопходни за инспекцијски надзор.
Одредбама чл. 9. став 3., 103. Закон о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016 и 95/2018 – аутентично тумачење) регулисана је дужност органа да прибави податке по службеној дужности о чињеницама о којима се води службена евиденција а који су неопходни за одлучивање односно који су неопходни инспектору у инспекцијском надзору.
Поред тога, чланом 207. Закон о општем управном поступку прописана је новчана казна од 5.000 динара до 50.000 динара за прекршај за овлашћено службено лице-инспектора, које по службеној дужности не изврши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција.