Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Пружалац услуга смештаја није ажурирао податке на свом веб сајту и цене се разликују у доносу на цене у смештајном објекту – шта је релевантно приликом инспекцијског надзора?
Чланом 7. став 1. тачка 13) Закона о угоститељству прописано је да је угоститељ дужан да се придржава истакнутих, односно на другом месту објављених цена. Уколико угоститељ није ажурирао цене на свом веб сајту, прекршена је напред наведена законска одредба.
У инспекцијском надзору ће се констатовати та чињеница и предузети законом прописана мера.
Како се одвија процедура инспекцијског надзора испуњености услова на право на рекламацију код физичких лица?
Рекламација и начин решавања рекламације прописан је чланом 55. Закона о заштити потрошача ("Сл. гласник РС", бр. 88/2021).
Чланом 181. став 3. прописано је да инспекцијски надзор над спровођењем Закона о заштити потрошача и прописа донетих на основу тог закона врши министарство надлежно за послове трговине, преко тржишних инспектора, као и министарство надлежно за послове туризма, преко туристичких инспектора, у складу са овлашћењима прописаним овим законом и прописима којима се уређује инспекцијски надзор у областима трговине и туризма. Истим чланом, предвиђено је да органи јединице локалне самоуправе, у оквиру свог делокруга, врше надзор над спровођењем прописа у области заштите потрошача и предузимају радње прописане овим законом и другим прописима.
У складу са одердбама Закона о заштит потрошача, у вршењу инспекцијског надзора надлежни инспектор има права, дужности и овлашћења прописана овим законом и законима којима се уређује инспекцијски надзор у областима трговине и туризма.
На поступак инспекцијског надзора примењују се одредбе закона којим се уређује инспекцијски надзор.
Пријаве повреде закона, односно друге информације, дојаве, поднесци и захтеви поднети ради предузимања инспекцијског надзора имају дејство иницијативе за покретање поступка, а подносиоци тих иницијатива немају својство странке у поступку.
О свим радњама у поступку инспекцијског надзора од значаја за утврђивање чињеничног стања инспектор саставља записник.
Имајући у виду утврђен предлог закона о локалним изборима, да ли секретар општинске изборне комисије може бити лице коме је утврђено мировање радног односа у општинској управи јер је именован на јавну функцију директора јавне слузбе? Иначе, том лицу мирују права и обавезе у општинској управи због именовања на функцију и није му престао радни однос у општинској управи, тј. то је лице из реда запослених у општинској управи.
Члан 22. став 3. Предлога закона о локалним изборима гласи:
„За секретара и заменика секретара изборне комисије могу да буду именовани секретар скупштине, заменик секретара скупштине, начелник општинске, односно градске управе, заменик начелника општинске, односно градске управе или лице из реда запослених у општинској, односно градској управи које има високо образовање у области правних наука.“.
Мишљења смо да ову одредбу треба тумачити тако да за секретара може да буде именовано само оно лице које фактички обавља послове које су логички или функционално повезани са функцијама секретара и заменика секретара изборне комисије. У том смислу указујемо и на одредбу члана 10. став 5. Предлога закона, којом је прописано да „услове за рад органа за спровођење локалних избора обезбеђује општинска, односно градска управа.“.
У том смислу, цитирану одредбу члана 22. Предлога закона не треба тумачити формално, језички, већ суштински, тј. циљно, а то је да, ако се жели за секретара или заменика секретара ОИКа предложити лице из реда запослених у општинској/градској управи, то треба да буде лице које фактички ради у тој управи, а не оно које одсуствује са рада у општинској/градској управи услед чега му мирују права из радног односа у тој управи. Само на овај начин би се суштински и у потпуности испоштовала обавеза општинских/градских управа да обезбеде услове за рад изборних комисија.
Имајући у виду улогу Општинске изборне комисије у поступку спровођења републичког референдума у складу са новим Законом о референдуму и народној иницијативи, да ли је потребно именовати нову Општинску изборну комисију чији ће састав бити усаглашен са тренутном структуром одборничких група у Скупштини?
Није потребно именовати нову изборну комисију јединице локалне самоуправе која је надлежна за обављање послова на спровођењу предстојећег Републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије, уколико већ постоји изборна комисија која је у мандату.
С тим у вези, скрећемо пажњу на то да се Нацртом закона о локалним изборима, који је тренутно у јавној расправи, у прелазним одредбама предвиђа обавеза образовања нових локалних изборних комисија у складу са одредбама будућег закона, у одређеном року по ступању новог закона на снагу.
Да ли одборник у скупштини јединице локалне самоуправе истовремено може да обавља и послове секретара Месне заједнице?
Према члану 30. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др. закон и 47/2018) прописано је да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине.
С обзиром да за обављање стручних и других послова за потребе месне заједничке она може да запосли лице које заснива радни однос у месној заједници и да одлуку о пријему запосленог доноси Савет месне заједничке, сматрамо да то лице може да буде одборник у скупштини те јединице локалне самоуправе.
У случају да су послови секретара МЗ систематизовани у управи и да их обављају запослени управе, у том случају не би могао да их обавља одборник у скупштини те јединице локалне самоуправе, јер је то у супротности са одредбама члана 30. Закона о локалној самоуправи.
Неопходно је разрешење у вези примене члана 60 став 1 тачка 1) Посебног колективног уговора за социјалну заштиту ("Сл. гласник РС", бр. 29/19 и 60/20): Запослени има право на додатак на плату за време проведеног у радном односу (за минули рад) - 0,4% од основице за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у установама социјалне заштите. Наиме, једно лице је дужи низ година било ангажовано у више наврата код истог послодавца на основу уговора о делу. С обзиром да у истом периоду није имао радни однос, да су му уплаћивани сви доприноси из социјалног осигурања, те године ангажовања, на основу његовог захтева "преточене" су у радни стаж. С обзиром да је исто лице од скоро у радном односу на одређено време код истог послодавца, да ли се године проведене ван радног односа (а које су му уписане као радни стаж накнадно) рачунају у минули рад приликом обрачуна плате?
Чланом 60. став 1 тачка 1) Посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији (“Сл. гласник РС”, бр. 29/19 и 60/20) се каже да запослени има право на додатак на плату за време проведеног у радном односу (за минули рад) - 0,4% од основице за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у установама социјалне заштите.
С обзиром да ПКУ као услов за додатак на плату за минули рад поставља време проведено у радном односу, радно ангажовање по основу уговора о раду се не може рачунати у минули рад, без обзира што је лице било ангажовано у тој установи социјалне заштите.
Овде нарочито треба имати у виду и то да Закон о раду предвиђа да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла.
Да ли се чланови Савета за праћење примене етичког кодекса функционера морају бирати путем конкурса, као што сте ви доставили у примеру одлуке и у методологији? Да ли Одлуком о усвајању Етичког кодекса функционера локалне самоуправе, може да се предвиди да чланове именује, бира, предложи, неки други орган?
Модели аката везаних за Етички кодекс функционера локалне самоуправе, припремљени су са циљем да се локалним самоуправама пружи помоћ у уређивању свих питања која се односе на усвајање и примену Етичког кодекса, као и са циљем да се обезбеди релативно јединствен приступ у уређивању ових питања и уједначавање праксе у локалним самоуправама.
Модели ових аката припремљени су након обављених консултација које је СКГО организовала са представницима локалних самоуправа, представницима одговарајућих организација и појединцима са значајним искуством у примени претходно важећег Етичког кодекса и постигнутим резултатима у области етике, како би се установили одговарајући принципи који би допринели да се превазиђу недостаци констатовани у дотадашњој примени етичких начела и функционисању савета за праћење њихове примене. На основу тих консултација, заузет је став да се, између осталог, предложи локалним самоуправама да чланове савета именује скупштина ЈЛС након спроведеног јавног конкурса, с тим да на конкурсу могу да учествују лица (која испуњавају одговарајуће услове) на основу сопствене пријаве или на основу образложеног предлога који, уз сагласност кандидата, може да поднесе свако физичко или правно лице. Предложени начин избора чланова Савета, инкорпориран је у модел Одлуке, као и у моделе осталих аката који се односе на Етички кодекс (моделе Методологије и Конкурса за избор чланова Савета, а основ је и за доношење Решења о именовању чланова Савета).
Модели ових аката нису обавезујући за јединице локалне самоуправе и представљају један од могућих начина уређивања питања везаних за Етички кодекс функционера локалне самоуправе, што значи да га ЈЛС могу прилагодити или изменити у складу са својим потребама и опредељењима. Уколико се ваша општина определи за другачији начин избора и предлагања кандидата за чланова Савета, неопходно је да се Одлука и сви остали акти везани за Етички кодекс функционера прилагоде и усагласе са тим опредељењем.
Посебним колективним уговором за запослене у комуналним делатностима превиђено је у члану 67. да "Послодавац може да исплати солидарну помоћ запосленом у складу са својим општим актом и под условом да за то има обезбеђена финансијска средства: 1) ради ублажавања последица елементарних или других непогода, 2) ради пружања помоћи породици умрлог запосленог, 3) у другим случајевима одређеним општим актом. Послодавац је дужан да планира и запосленом исплати солидарну помоћ, ради ублажавања неповољног материјалног положаја, под условом да за то има обезбеђена финансијска средства. Висина солидарне помоћи из става 6. овог члана по запосленом на годишњем нивоу износи 41.800 динара, без пореза и доприноса.". Да ли је послодавац дужан да исплати ову солидарну помоћ запосленима ако: 1) послује са нето губитком? 2) ако послује са нето приходом али би исплата солидарне помоћи запосленима довела послодавца у губитак? Да ли постоје обрасци за исплату овог примања и да ли је оснивач дужан да их овери? Да ли послодавац може да исплати део износа солидарне помоћи запосленима, који му је расположив како не би пословао са губитком? У ком моменту у финансијској години послодавац процењује да ли има обезбеђена финансијска средства за ову исплату?
Солидарна помоћ ради ублажавања неповољног материјалног положаја запослених у јавним комуналним предузећима, као нови и до тада потпуно непознат вид давања, уведена је анексима 2 и 3. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији РС (у даљем тексту ПКУ), као неки вид компензације за умањење зарада запослених у ЈКП за време примене Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава. Тај вид солидарне помоћи предвиђен је и у тренутно важећем ПКУ, а без обзира на то што су после престанка важења Закона којим су зараде умањиване, практично престали и разлози увођење овог вида давања.
По важећем ПКУ, послодавац је дужан да обрачуна и исплати солидарну помоћ намењену за побољшање материјалног положаја запослених, али под условом да су за ту намену обезбеђена финансијска средства. Другим речима, када средства нису обезбеђена нема ни обавезе послодавца.
У члану 67. стоји да је „послодавац дужан да планира и запосленом исплати солидарну помоћ, ради ублажавања неповољног материјалног положаја, под условом да за то има обезбеђена финансијска средства“, из чега произилази да се средства могу обезбедити једино годишњим програмом пословања који су ЈП иначе у обавези да сачињавају на начин по процедури прописаној Законом о јавним предузећима. Дакле, сматра се да су средства за ову намену обезбеђена када је исплата овог вида солидарне помоћи предвиђена (планирана) годишњим програмом пословања јавног предузећа, а чиме је створена и обавеза послодавца.
Динамика и начин исплате, нису питања која су у ПКУ даље разрађивана и прецизирана, тако да послодавац који је у годишњем програму планирао средства, обавезу може да изврши на начин како је то питање регулисано општим актом или годишњим програмом пословања предузећа, а у случају да општим актом или годишњим програмом ова питања на неки други начин нису уређена, исплата може да изврши у току године у било ком месецу, једнократно у целини или парцијално (у ратама).
Да ли је послодавац дужан да исплати ову солидарну помоћ запосленима ако послује са нето губитком? / Да ли је послодавац дужан да исплати ову солидарну помоћ запосленима ако послује са нето приходом али би исплата солидарне помоћи запосленима довела послодавца у губитак?
Да, дужан је. Ако је исплата солидарне помоћи планирана годишњим програмом, претпоставка је да су у моменту сачињавања плана и приликом разматрања годишњег програма на Скупштини ЈЛС, сагледани сви аспекти од којих зависи пословни и финансијски резултат предузећа. Дакле, ако је тако планирано, као и код било које друге обавезе, послодавац је дужан да исплати запосленима овај вид солидарне помоћи, без обзира на промењене околности и накнадна сазнања. То важи и у случају да предузеће остварује негативни резултат пословања (губитак).
Ако се у току године (накнадно) процени да би исплата солидарне помоћи ипак била превелики терет за предузеће и ако до тог момента није извршена исплата, онда се може покренути процедура измене и допуне програма пословања, где би делимично или у целини преиспитала првобитна одлука.
Да ли постоје обрасци за исплату овог примања и да ли је оснивач дужан да их овери?
Не. Исплата овог вида солидарне помоћи није саставни део ЗИП обрасца и не подлеже овери од стране оснивача.
Да ли послодавац може да исплати део износа солидарне помоћи запосленима, који му је расположив како не би пословао са губитком?
Пошто је обавеза условљена обезбеђењем средстава, а ако је приликом доношења годишњег програма којим се средства обезбеђују констатовано да нема довољно средстава за исплату пуног износа, обавеза је могла да се планира и исплати у износу мањем од 41.800 динара.
У ком моменту у финансијској години послодавац процењује да ли има обезбеђена финансијска средства за ову исплату?
Када се ради о овој исплати, у току године послодавац нема превише опција да мења однос према насталој обавези. Може само да цени да ли ће наредне пословне године моћи да обезбеди довољно средстава и да у складу са том проценом, са или без обавезе за исплату солидарне помоћи, планира пословање предузећа за наредну годину.
Да ли су предложеним изменама члана 27е Закона о буџетском систему и повећањем плата (не зарада) обухваћена и јавна предузећа основана од стране ЈЛС? На који начин усагласити повећање цене радног часа и минималне зараде са зарадама запослених који нису на минималцу, с обзиром да су физички радници зарадом стигли запослене који су средња стручна спрема и имају значајне одговорности и овлашћења у предузећу?
У предложеним изменама и допунама Закона о буџетском систему наводи се да се у члану 27е додају ставови 59-61, који гласе:
„Изузетно од ст. 29-31. овог члана, у 2022. години запосленима у Министарству одбране, запосленима у здравственим установама, запосленима у установама социјалне заштите, здравственим радницима у заводима за извршење кривичних санкција и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије плате ће се повећати за 8%.
Изузетно од ст. 29-31. овог члана, у 2022. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника плате ће се повећати за 7%.
Повећање плата из ст. 59. и 60. овог члана вршиће се почев од плате за децембар 2021. године.”.
Закон о буџетском систему у члану 2. став 1 тачка 5) дефинише кориснике јавних средстава и каже да су корисници јавних средстава директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама. Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије.
Даље, у истом члану и ставу а под тачком 6) дефинише кориснике буџетских средстава и каже да су то директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти. Под директним корисницима буџетских средстава закон сматра органе и организације Републике Србије, односно органе и службе локалне власти, док под индиректним корисницима буџетских средстава сматра: правосудне органе, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања.
Из свега наведеног произилази да повећањем плата у смислу предложених измена и допуна члана 27е Закона о буџетском систему нису обухваћена јавна предузећа, јер се оно односи на кориснике буџетских средстава.
Што се питања у вези са усаглашавањем плата запослених, ради добијања што прецизнијег одговора препоручујемо обраћање ресорном министарству, а савет се може добити и преко асоцијације предузећа комуналне делатности „Комдел“.
Да ли општински правобранилац може да буде председник или цлан комисије за попис имовине (нефинансијске, покретне и непокретне имовине) општине? Напомињемо, да се целокупна имовина општине књижи на разделу општинске управе којом руководи односно овлашћено лице је начелник општинске управе.
Чланом 7. Правилника о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава РС и усклађивања књиговодственог стања са стварним стањем, прописано је да председник и чланови пописне комисије и њихови заменици не могу бити лица која су одговорна за руковање имовином која се пописује и њихови непосредни руководиоци, као ни лица која воде аналитичку евиденцију те имовине.
Имајући у виду да правобранилац није директно одговоран за руковање имовином, већ има према Статуту и Закону једну контролну улогу (даје мишљења на предлоге за прибављање и отуђење), мишљења сам да правобранилац, односно његови заменици могу бити чланови Комисије за попис имовине.
Чланови Комисије не могу бити из дела општинске управе који су директно задужени за руковање имовином, вођење евиденције имовине, нити њихови руководиоци.
На крају, поставити некога из правобранилаштва је и корисно обзиром да он подноси захтеве за упис, даје мишљења на отуђење, и добро је да буде упућен у токове пописа шта од имовине општина има на располагању.
Начелник ОУ који је постављен по старом закону а који има решење о мировању радног односа у другом државном органу и коме је истекао мандат од 5 година, да ли може да се продужи мандат од 5 година за начелника ОУ без расписивања јавног конкурса? Да ли може исти начелник ОУ да буде постављен за вршиоца дужности начелника ОУ, као и да ли може као в.д. начелник да конкурише на јавном конкурсу за начелника ОУ?
На основу члана 99. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) службеник на положају може после протека времена на које је постављен, бити поново постављен на исти положај без јавног конкурса.
Међутим, у конкретном случају је потребно имати на уму да је по одредбама ранијег закона начелник управе био функционер, док по одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе он то више није, већ је службеник на положају. С обзиром да више није функционер тиме у случају постављења након ступања на снагу Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе престаје могућност да остварује право на мировање радног односа, из члана 79. Закона о раду.
На основу члана 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.
По истеку прописаних рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.
Судећи према наведеном, а у конкретном случају, начелник управе не може да буде вршилац дужности, већ то може да буде службеник који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, а који се по окончању прописаних рокова распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.
С друге стране, не постоје законске препреке да лице које је постављено за вршиоца дужности буде кандидат на јавном конкурсу за попуњавање положаја.