Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Подносилац захтева тражи фотокопију дипломе о стеченом средњем и стеченом високом образовању функционера у ЈЛС, за чије радно место није битна стручна спрема. Да ли се таква информација сматра информацијом од јавног значаја, односно да ли такав захтев може да се одбије?
Кад год се траже информације о нечијем образовању, приликом одлучивања да ли те информације треба учинити доступним јавности, треба размотрити да ли су те информације услов или критеријум за обављање одређеног посла или вршење одређене функције. Нпр. уколико се тражи информација о стеченом образовању одборника у скупштини општине такав захтев треба одбити, јер закон не прописује било какав услов у погледу стручне спреме одборника. Међутим, уколико неко тражи информацију о стеченом образовању начелника општинске управе, таква информација треба да буде учињена доступном јавности уз одговарајућу заштиту података као што су име родитеља, ЈМБГ и просек на студијама и сл. из разлога што на ту функцију може бити постављено само лице које има завршен правни факултет (чл. 54. ст. 2. Закона о локалној самоуправи).
Ради се о захтеву за приступ информацији о тачном броју запослених у последњих годину дана у ГУ, као и достављање тачне зараде појединачно за сва ова лица и тачан опис радног места и имена. Да ли су ове тражене информације јавне?
Реч је о информацијама које морају бити јавно доступне у информатору о раду. Примера ради, у информатору о раду Повереника објављене су информације о броју запослених, платама изабраних и постављених лица, а за лица која нису на руководећим положајима објављене су информације о износу плате за одређено звање (нпр. млађи саветник, саветник, самостални саветник, виши саветник и сл.), без имена и презимена.
Начелно, информације о свим расходима и трошковима из буџета, тј. трошењу јавног новца, морају бити доступне јавности. Међутим, приликом чињења доступних ових информација треба строго водити рачуна да приватност лица на која се односе тражене информације не буде угрожена, тј. нарушена у већој мери од оне која је неопходна да би јавност добила информације о трошењу јавног новца и расходима на плате запослених у органу јавне власти. У том смислу треба заштити информације о адреси становања, ЈМБГ, броју текућег рачуна, одбицима на име алиментације, синдикалног чланства, кредита, административним забранама, минулом раду и сл.
Да ли је јавни интерес достава копија путних налога за 4 године, а тражилац одбија увид у документа који му је понуђени?
Информације о трошењу јавног новца увек треба да буду доступне јавности. Тражилац је тај који опредељује на који начин жели да оствари своје право (да ли жели увид или копију или обоје). Орган не може да понуди да уместо копије изврши увид. Међутим, како ће орган поступити по захтеву зависи од обима тражене документације. Нпр. ако је реч о органу који нема пуно налога годишње (нпр. пет), што је за четири године 20 налога укупно, нема разлога да се приступ информацији ускрати и копије треба доставити тражиоцу. Међутим, уколико је реч о неком органу који због природе свог посла (нпр. нека инспекција) има много налога годишње па се за период од четири године ради о десетинама хиљада страница, орган може позвати тражиоца, предложити му увид и да захтев сведе на разумну меру. Уколико тражилац остане при првобитном захтеву, орган може размотрити ускраћивање приступа траженим информацијама у складу са чл. 13. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, при чему је терет доказивања да су испуњени услови за примену института злоупотребе права на органу јавне власти који поступа по захтеву.
Да ли постоји оправдани интерес јавности да зна информације о присуству одређених запослених на семинарима, обукама, о боловању одређених запослених, годишњем одмору, резултату ПЦР теста, чланству у комисијама, приступу мејловима унутар ЈЛС?
Оборива је законска претпоставка да јавност има право да зна сваку информацију која је у поседу органа јавне власти. Орган је дужан да докаже да је супротно од тога. Када су информације о запосленима у питању, приликом процене да ли тражену информацију треба учинити доступном јавности или не, у сваком конкретном случају, треба спровести test јавног интереса и утврдити који интерес претежнији у том конкретном случају (интерес јавности да зна или приватност лица на које се тражене информације односе). Приликом спровођења теста јавног интереса у првом реду треба одговорити на питање да ли је тражена информација у вези са радом запосленог и његовим професионалним животом (такве информације начелно увек треба да буду доступне јавности) или је у вези са његовим приватним животом (таквим информацијама начелно треба ускратити приступ јавности).
Информација о одсуству са рада било ког запосленог или лица које обавља јавну функцију јесте информација од јавног значаја. Информација о периоду у ком је лице одсуствовало са рада увек мора бити доступна јавности, а да ли треба да буде доступна и информација о разлозима због којих је лице одсуствовало зависи од тога да ли је одсуство било из службених или приватних разлога. Разлози за одсуство из службених разлога (нпр. стручно усавршавање, службени пут и сл.) треба да буду доступни јавности. Приступ информацијама о разлозима одсуства приватне природе (нпр. слободни дани за рођење детета, венчање и сл.) треба ускратити, али и тада треба дати информације о периоду када је лице одсуствовало са рада из приватних разлога.
Приступ информацијама о ПЦР тесту начелно треба ускратити.
Информације о чланству у комисијама треба да буду доступне јер су у вези са радом и професионалним животом јавног службеника.
Што се тиче приступа кореспонденцији обављеној путем службеног мејла, треба имати у виду да су и то информације од јавног значаја. Стога је пожељно и препоручљиво да орган јавне власти дефинише како и под којим условима се може користити службена адреса електронске поште.
Да ли се лични подаци о запосленима сматрају информацијама од јавног значаја (нпр: име и презиме, износ зараде, одсуства са рада итд.)?
Све информације у вези са свим запосленима у органима јавне власти су информације од јавног значаја.
Лица запослена у органима јавне власти имају ужи обим приватности од лица која нису запослена у тим органима. Начелно, информације о именима и презименима запослених у органима јавне власти треба увек да буду доступна јавности. Изузетак би нпр. била имена прикривених иследника, јер би се откривањем њихових имена угрозиле акције које воде надлежни органи, као и сама безбедност тих лица. Исти је одговор и у вези са зарадама лица ангажованих и запослених у органима јавне власти, њиховом одсуству са рада и сл. То је из разлога што је реч о лицима која су плаћена јавним новцем и информације су у вези са њиховим професионалним животом и ангажманом, а не у вези са њиховим приватним животом.
Међутим, приликом чињења доступним ових информација треба строго водити рачуна да се не угрози приватност ових лица у мери већој од оне која је неопходна да би јавност била информисана о раду органа јавне власти. У том смислу, не смеју се јавности учинити доступним информације о адреси пребивалишта, ЈМБГ, брачном стању, текућем рачуну у банци, одбицима од алиментације, административним забранама и сл. лица запослених у органима јавне власти. Или нпр. треба учинити доступном информацију о томе у којим данима је лице одсуствовало с посла, али не треба чинити доступном информацију о разлозима одсутности кад су ти разлози приватне природе (нпр. рођење детета, венчање, смрт блиског лица, боловање и сл.).
Уколико у поступку инспекцијског надзора надзирани субјект достави копију докумената којим потврђује своје законито пословање, да ли та документа представљају и информације од јавног значаја и да ли се могу доставити подносиоцу представке уколико поднесе захтев за приступ?
Та документа дефинитивно јесу информације од јавног значаја, јер су настале у вези са радом органа. Да ли треба та документа доставити тражиоцу у целости или делимично или ускратити приступ информацијама зависи од садржине самог документа. У односу на садржину документа треба размотрити да ли су испуњени услови из чл. 8, 9 и 14. Закона о слободном приступу информацијама за ограничење приступа тим документима. Ако јесу, треба размотрити да ли се то односи на све информације садржане у тим документима или само неке, у ком случају треба применити одредбу чл. 12. Закона. Тим чланом је прописано да, ако тражена информација од јавног значаја може да се издвоји од осталих информација у документу у које орган власти није дужан тражиоцу да омогући увид, орган власти омогући тражиоцу увид у део документа који садржи само издвојену информацију, и обавести га да остала садржина документа није доступна.
Да ли су биографије чланова Комисија (нпр. комисија за доделу средстава за медије) део информације од јавног значаја?
Јесу. За чланство у таквим комисијама неко лице препоручује управо његово искуство, образовање и знање у одређеној области и такве информације треба да буду доступне јавности, уз одговарајућу заштиту података о личности, тј. података који нису од значаја за чланство у комисији (нпр. адреса становања, ЈМБГ, брачно стање и други подаци из приватног живота, уколико су садржани у биографијама).
Да ли је информација о одсуству функционера са рада у одређеном периоду, информација од јавног значаја? Шта је доказ опредмећености у том случају?
Информација о одсуству са рада било ког запосленог или лица које обавља јавну функцију јесте информација од јавног значаја. Информација о периоду у ком је лице одсуствовало увек мора бити доступна јавности, а да ли треба да буде доступна и информација о разлозима због којих је лице одсуствовало зависи од тога да ли је одсуство из службених или приватних разлога. Разлози за одсуство из службених разлога (нпр. стручно усавршавање, службени пут и сл.) треба да буду доступни јавности. Приступ информацијама о разлозима одсуства приватне природе (нпр. слободни дани за рођење детета, венчање и сл.) треба ускратити, али и тада треба дати информације о периоду када је лице одсутно са рада из приватних разлога.
У ситуацији када је лице присутно на послу, у конкретном случају информација о функционеру који је био на раду у периоду за који се тражи информација (претпоставка је да функционер нема обавезу да се уписује кад долази на рад и да се исписује кад излази), треба навести да је функционер био на раду у том периоду, а доказ опредмећености може бити и „карнет“ у ком се води евиденција присутности на раду.
Да ли је материјал за одборнике Скупштине општине јавна информација?
Шта се дешава у случају када лице тражи документацију са конкурса (нпр. тражи пројекте са којим су медији конкурисали) и да ли се та лица могу обавестити да могу извршити увид лично?
Конкурсна документација учесника који су победили на конкурсу и који по том основу добијају новац из буџета, начелно мора да буде доступна јавности. Да ли ће се тражиоцу омогућити увид или копија докумената или оба права зависи од тога шта је тражилац информација захтевао. Нпр. ако је тражилац захтевао копију документације, орган јавне власти не може да му уместо копије понуди увид у тражене информације, јер је тражилац тај који опредељује на који начин жели да оствари своје право.
Како приликом подношења захтева мора постојати адреса тражиоца информације, да ли то значи адреса становања или је довољна само мејл односно веб адреса?
У Закону о слободном приступу информацијама се само каже „адреса тражиоца“, па је ствар првостепеног органа и његовог поступања да ли ће инсистирати и на адреси пребивалишта или боравишта или му је довољна адреса електронске поште за поступање.
Међутим, у поступку по жалби, који је формалнији од поступка по захтеву у првом степену, Повереник тражи да жалилац изричито наведе адресу пребивалишта или боравиште, поред адресе електронске поште за пријем захтева. Уколико жалилац не поступи по налогу, Повереник одбацује жалбу (чл. 58, 59 и 167. ст. 1. Закона о општем управном поступку).
Да ли овлашћено лице за приступ информацијама од јавног значаја може да буде дипломирани економиста?
Законом није прописано које образовање треба да има овлашћено лице за приступ информацијама од јавног значаја, али с обзиром на прописана правила и поступак остваривања права на приступ, неопходно је добро познавање закона и прописа, те је пожељно да овлашћено лице буде лице са правним образовањем, а ако то није могуће бар да овлашћено лице има могућност да се у вези са поступањем по конкретном захтеву консултује са правником.