Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Где треба навести број и датум решења о овлашћењу?
У решењу којим се одбија захтев за приступ информацијама у смислу члана 16. ст. 10. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у уводу се мора навести лично име овлашћеног лица за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја и правни основ његовог овлашћења, а у складу са чл. 141. ст. 2. Закона о општем управном поступку.
У ком року службеник општинске управе мора да одговори на захтев овлашћеног лица за приступ информацијама ако је рок за достављање информације тражиоцу 15 дана?
Такав рок није законом прописан, али само овлашћено лице треба да назначи у ком року је потребно да му се доставе тражене информације да би оно могло благовремено поступити по захтеву. Тај рок свакако треба да буде краћи од 15 дана, а разуман да и лице од ког се траже информације има времена да поступи (нпр. 7 до 10 дана би било разумно, зависно од обима тражених информација). Овлашћено лице о том року посебно треба да води рачуна ако мора да прикупи податке из више организационих јединица и да их обједини.
Уколико лице овлашћено за информације од јавног значаја у неком органу има проблем са прибављањем информације од надлежне службе, тј. не добије тражену информацију, шта треба да предузме у том случају?
Овлашћено лице треба да има писане доказе да је благовремено захтевало тражене информације. У случају недостављања информација треба обавестити о томе (зависно од начина организације рада) свог претпостављеног, руководиоца те службе и/или руководиоца органа. Важно је то учинити пре истека законом прописаног рока за поступање по захтеву да би се проблем благовремено решио и поступило по захтеву на време.
Да ли је обавезно позивање на члан 15. Закона и исти подносити на прописаном обрасцу или је довољно само позвати се на закон и написати обичан захтев у слободној форми?
У захтеву није обавезно позвати се на члан 15. Закона, нити је неопходно користити прописани образац, али је то корисно. Захтев се може написати и у слободној форми. Уколико је орган власти у сумњи по ком правном основу је поднет захтев, неопходно је пре поступања разјаснити ту недоумицу и позвати тражиоца да прецизира по ком правном основу подноси захтев, да ли по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја или по другом правном основу.
С обзиром на то, да неки други закони ограничавају право на информације од јавног значаја, како да овлашћено лице не пропусти да поступи по таквом закону?
Пре свега, било би добро да је овлашћено лице правник или бар да има могућност консултација са правником. У материји приступа информацијама, Закон о слободном приступу информацијама је lex специалис у односу на све друге законе којима се уређује материја слободног приступа. Чак и када из других закона произилази обавеза ускраћивања информација, услови за ускраћивање права се цене у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Нпр. уколико неки тражилац затражи од дома здравља по Закону о слободном приступу информацијама, информацију о томе да ли је његов комшија позитиван на Ковид, иако је Законом о правима пацијената прописана обавеза дома здравља да чува тај податак као нарочито осетљив, дом здравља поступајући по таквом захтеву треба да донесе решење којим ће такав захтев одбити из разлога прописаних чланом 14. Закона о слободном приступу информацијама (заштита приватности лица на која се подаци односе). Исто важи за друге законе.
Тако, када приступ информацији треба ускратити из разлога што је тражена информација пословна тајна или тајни податак, орган власти треба да се позове приликом ускраћивања приступа на чл. 8. и 9. тачка 5) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. У тој ситуацији не може се позвати само на Закон о заштити пословне тајне или на Закон о тајности података, као разлог ускраћивања приступа информацијама.
Дакле, из других закона произилазе смернице у вези са поступањем по захтеву, али разлози за ограничење и ускраћивање приступа информацијама цене се само у складу са Законом о слободном приступу информацијама.
Шта се дешава кад овлашћено лице добије непотпуне информације од службе, а то не зна и тражилац је ускраћен за информације?
Давање непотпуне или нетачне информације представља прекршај кажњив законом. Из тог разлога, најновијим изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја је предвиђено да ће лице које овлашћеном лицу за поступање по захтевима за приступ информацијама, не достави тражене податке или достави нетачне и непотпуне податке бити прекршајно гоњено.
У случају када постоји заједничко овлашћено лице у ЈЛС, може ли се оно дописом обратити, одељењу тј. запосленом које поседује тражену информацију уколико то странка не зна и тај одговор странци проследити? Шта урадити ако странка не зна коме треба да се обрати, а ако је потребно то тражити од ње?
Странка, тј. тражилац информације није у обавези да зна организацију рада у једном органу јавне власти, нити се то може очекивати и захтевати од тражиоца. Овлашћено лице се може обратити организационој јединици унутар органа и тражити потребне информације (штавише то је обавеза овлашћеног лица). Такође, оно може тражиоцу проследити одговор који је добило од те друге организационе јединице, под претпоставком да је из тог одговора јасно да је тиме у потпуности поступљено по захтеву тражиоца.
С обзиром на то, да захтев мора садржати назив органа власти, име, презиме и адресу тражиоца информације, као и што прецизнији опис информације која се тражи, како се онда захтев подноси анонимно?
Овде је реч о праву јавности да зна. Тражилац је само репрезент јавности. Уколико неко лице пошаље мејл са неодређене адресе (анонимно), а реч је о информацији која мора бити доступна целокупној јавности, орган јавне власти неће погрешити ако захтев достави и таквом „анонимном“ лицу.
Међутим, ако је реч о захтеву који треба одбити, онда треба поступити строго формално и тражити допуну захтева у складу са чланом 15. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Како поступити у случају када овлашћеном лицу органа да поступи према одређеном захтеву који је стигао надређени функционер не дозвољава да се одговори тражиоцу информације?
Такво понашање надређеног јавног функционера је незаконито. Овлашћено лице би требало у тим ситуацијама да писмено обавести руководиоца да је такав налог незаконит. Начин поступања запосленог у јединицама локалне самоуправе када се тражи од њега извршење незаконитог налога прописан је чланом 31. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Да ли овлашћено лице за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја који је истовремено и радник општинске управе одговара и на захтеве који су упућени скупштини општине, општинском већу или председнику општине, пошто ови органи немају овлашћено лице или неко из ових органа треба да одговори на захтев јер је упућен њима?
То зависи од тога ко је дао овлашћење. Уколико скупштина општине, општинско веће или председник општине нису изричито конкретно лице да поступа и по њиховим захтевима, онда је обавеза да овлашчно лице поступа само по захтевима Општинске управе. Међутим, у случају било какве сумње то треба проверити јер овлашћење може произилазити из различитих аката свих тих органа (нпр. решење, одлука, опис систематизације радних места у самој Управи и сл.). Зато треба разјаснити недоумице, да се не би дошло у ситуацији да овлашћено лице буде позвано на одговорност у случају непоступања по захтевима поднетим неком од тих органа.
Да ли се у обавештењу које се доставља тражиоцу наводи овлашћење или само када доносимо решење?
Пожељно је, али није обавезно. Међутим, у решењу којим се одбија захтев за приступ информацијама у смислу члана 16. ст. 10. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја у уводу се мора навести лично име овлашћеног лица за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја и правни основ његовог овлашћења, а у складу са чл. 141. ст. 2. Закона о општем управном поступку.
Како поступити у ситуацији када се лице у чијем поседу се налазила информација, разболело након истека 7 дана од дана пријема захтева, а пре истека рока од 15 дана за поступање по захтеву, тако да је обавештење било могуће доставити подносиоцу захтева само након истека рока од 7 дана?
Теоријски, то би била ситуација у којој се може сматрати да је оправдано, у смислу члана 16. ст. 3. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, продужити рок поступања по захтеву на 40 дана.
Међутим, у организационом смислу, посматрано са аспекта рада органа јавне власти и институција не би требало дозволити да цео систем зависи само од једног човека. Посао треба организовати тако да без обзира на нечије одсуство с посла из било ког разлога (годишњи одмор, боловање, слободни дани и сл.) посао може несметано да се обавља.