Питања и одговори

Чланом 8. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења прописано је да руководилац органа образује конкурсну комисију за сваки конкурс посебно. Руководилац органа је председник општине или градоначелник и он то чини решењем о образовању комисије. Решење се објављује на интернет страници општине или града.

Конкурсна комисија може имати три или пет чланова, с тим да је препорука да један члан у случају трочлане комисије (два у случају петочлане) буде представник стручне јавности.

Моделом одлуке који је израдила СКГО предвиђени су следећи услови: да је удружење регистровано у складу са законом којим се уређује статус и рад удружења; да се циљеви удружења остварују у области у којој се програм реализује; да је удружење регистровано најмање шест месеци, односно годину дана ако конкурише за износ преко 500 хиљада динара; да се ради о удружењу које је директно одговорно за припрему и извођење програма; да удружење није у поступку ликвидације, стечајном поступку или под привременом забраном обављања делатности.

У пракси је чест случај да се предвиђају и додатни услови, нпр. да удружење у последње две године правноснажном одлуком није кажњавано за прекршај или привредни преступ у вези са његовом делатношћу или да је регистровано или делује на територији ЈЛС. Није оправдано дефинисати као услов за пријаву на конкурс да је седиште организације у конкретној ЈЛС која расписује конкурс.

Према члану 7. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења, јавни конкурс не може трајати мање од 15 дана. Обавештење о расписаном јавном конкурсу мора бити видљиво све време трајања конкурса на интернет страници ЈЛС.

Чланом 6. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења прописани су обавезни елементи конкурса, а то су: које су то сродне области односно сродна област од јавног интереса; ко може бити учесник конкурса; рок за подношење пријава; обим средстава који се додељује; преглед конкурсне документације коју је потребно доставити, уз попуњен образац програма; трајање програма; ближа мерила и допунски критеријуми на основу којих се вреднују пријављени програми.

Чланом 6. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења прописано је да надлежни орган расписује јавни конкурс. Моделом одлуке препоручује се да то председник општине, односно градоначелник доноси одлуку, односно расписује јавни конкурс за финансирање пројеката од јавног интереса. Када су ЈЛС у питању, пракса је веома различита. Има ЈЛС у којима јавни конкурс расписује веће, док у некима то чини управа. Опредељење је утемељено у чињеници да је председник општине или градоначелник извршни орган који је одговоран за извршење буџета и у име ЈЛС закључује уговор са ОЦД и спровођењу пројектних активности.

Након усвајања Одлуке о буџету, према члану 4. Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која остварују удружења ЈЛС има обавезу доношења годишњег плана расписивања јавних конкурса. ЈЛС је у обавези да свој годишњи план објави на својој званичној интернет страници. Уредба оставља простор да свака ЈЛС додатно прецизира који надлежни орган усваја, односно доноси годишњи план расписивања јавних конкурса. Моделом одлуке предвиђено је да извршни орган ЈЛС одговоран за извршење буџета утврђује годишњи план расписивања јавних конкурса. Извршни орган ЈЛС у овом смислу дефинисан је статутом ЈЛС и може бити општинско, односно градско веће или председник општине, односно градоначелник, у складу са одлуком о буџету. Такође, Моделом одлуке предвиђено је да се годишњи план утврђује на основу предлога организационих јединица, односно градских управа надлежних за области које ће бити предмет јавних конкурса, а све у складу са одлуком о буџету.

Закон о удружењима дефинише програм од јавног интереса кроз широк спектар области (социјална заштита, борачко-инвалидска заштита, заштита лица са инвалидитетом, друштвена брига о деци, заштита интерно расељених лица са Косова и Метохије и избеглица, подстицање наталитета, помоћ старима, здравствена заштита, заштита и промовисање људских и мањинских права, образовање, наука, култура, информисање, заштита животне средине, одрживи развој, заштита животиња, заштита потрошача, борна против корупције, као и хуманитарни програми). Закон истовремено указује на флексибилан приступ и даје могућности да и други програми у којима удружење искључиво и непосредно следи јавне потребе буду препознати као програми од јавног интереса.

Иначе, појам јавног интереса дефинисан је бројним законима.

Правни статус удружења првенствено је одређен чланом 36. Закона о удружењима ("Сл. гласник РС”, бр. 51/2009, 99/2011 – др. закон и 44/2018 – др. Закон), који, поред осталог, регулише начин стицања имовине удружења и прописује да удружење може да стиче имовину од чланарине, добровољних прилога, донација и поклона (у новцу и натури), од финансијских субвенција, оставина, камате на улоге, закупнине, дивиденди и на друге начине дозвољене законом. Одредбе Закона о удружењима сходно се примењују и на доделу средстава удружењима из буџета аутономне покрајине и локалне самоуправе, односно јединица локалне самоуправе, што је ближе регулисано њиховим прописима.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1. За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2. За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3. За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4. За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5. За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Претходним послодавцем у смислу напред наведеног става 3. сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1. За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2. За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3. За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4. За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5. За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Из наведених одредби произилази да се у стаж за јубиларну награду рачунају само године рада у државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, те закључујемо да се године рада у приватном сектору не рачунају у стаж за јубиларну награду.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Како школа није државни орган, нити орган аутономне покрајини ни јединице локалне самоуправе, то радно искуство се неће рачунати у стаж за јубиларну награду.

Када послодавац непосредно ангажује лица по основу уговора о привременим и повременим пословима, има обавезу да га пријави на пензијско и здравствено осигурање и да за све време ангажовања уплаћује доприносе и порез на доходак. Под временом ангажовања сматра се ефективно време у коме је то лице обављало уговорене послове. То практично значи да би у сваком случају прекида обављања послова требало извршити одјаву са пензијског и инвалидског осигурања тог лица и поново га пријавити када настави са вршењем уговорених послове.

С обзиром да овом конкретном случају уговор о обављању привремених и повремених послове практично није производио дејство у односу на уговорне стране – наручиоца и извршиоца посла – тај уговор би требало ставити ван снаге. У овим случајевима јединствена пријава у ЦРОСО се једино може сторнирати да би се избегло плаћање доприноса за дане за које је текла пријава, за шта је предвиђен рок до краја дана (до 24х) у ком је пријава поднета. Како је рок за сторнирање истекао потребно је обратити се једној од организација обавезног социјалног осигурања за превазилажење ове ситуације.

Прво, морамо да оградимо и напоменемо да се Закон о локалним изборима не примењује на изборе за савете месних заједница. Наиме, чланом 1. овог закона прописано је да се њиме уређује избор и престанак мандата одборника скупштина јединица локалне самоуправе.

Даље, чланом 74. став 1. Закона о локалној самоуправи је прописано да се поступак избора савета и других органа месне заједнице (као облика месне самоуправе), утврђују актом о оснивању месне заједнице, а у складу са статутом општине, односно града.

Указујемо, такође, да је чланом 74. став 4. прописано да се избори за савет месне заједнице спроводе по правилима непосредног и тајног гласања на основу општег и једнаког изборног права, у складу са актом о оснивању.

Сходно наведеном, одговор који можемо да пружимо не заснива се на одговарајућој одлуци скупштине ваше јединице локалне самоуправе, већ проистиче из одредби Закона о локалним изборима, због чега ово мишљење треба узети у обзир условно.

Наиме, Закон о локалним изборима не прописује забрану за кандидата за одборника да потпише изјаву о подршци било изборној листи на којој је кандидат, било некој другој изборној листи. Међутим, чињеница је да се, према Закону о локалним изборима, подршка потписом не даје конкретном кандидату за одборника, већ самој изборној листи, док само број потребних изјава зависи од броја кандидата на изборној листи. Имајући наведено у виду, одговор на друго питање не може се пронаћи у Закону о локалним изборима.

Што се првог питања тиче, могло би се извести тумачење да један кандидат може да подржи кандидатуру другог кандидата, с обзиром на то да из одредби Закона о локалним изборима не проистиче забрана кандидата за одборнике да подрже подношење неке друге изборне листе.