Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли запослени за време коришћења неплаћеног одсуства има право на исплату солидарне помоћи коју исплаћује послодавац у одређеном новчаном износу за побољшање материјиног положаја запослених?
Закон о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - одлука УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење) у члану 78. каже да послодавац може запосленом одобрити одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.
Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) у члану 22. каже да запослени има право на неплаћено одсуство у календарској години, и то:
- ради школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу - до 30 радних дана;
- ради неговања оболелог члана уже породице - до 90 радних дана;
- ради обављања личних послова - до 7 радних дана;
- за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству - до 5 радних дана;
- учествовање на културним и спортским приредбама у својству извођача, као и учествовање на стручним конгресима и конференцијама.
На лични захтев послодавац ће одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које се може користити једном, у периоду од пет година, уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен. Послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца. Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем. Неплаћено одсуство одобрава се, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).
С обзиром да Закон о раду предвиђа да за време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, а солидарна помоћ јесте право из радног односа, сматрамо да нема основа да се за време неплаћеног одсуства запосленом исплати солидарна помоћ.
У синдикалну организацију општине учлањено је 60 запослених код послодавца, односно 96% запослених. С обзиром да није закључен колективни уговор, односно споразум између послодавца и синдиката, већ се непосредно примењују одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/19 и 55/20) који пропис би требало применити у конкретном случају? Да ли члан 211. став 2. Закона о раду или члан 70. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе?
Чланом 211. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) предвиђа се да се колективним уговором или споразумом између послодавца и синдиката код послодавца може утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.
У ставу 2. предвиђено је да ако колективни уговор или споразум није закључен, лице овлашћено за заступање и представљање репрезентативног синдиката код послодавца за обављање синдикалне функције има право:
1) на 40 плаћених часова рада месечно ако синдикат има најмање 200 чланова и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова;
2) на сразмерно мање плаћених часова ако синдикат има мање од 200 чланова.
Дакле, Закон не уређује на који начин ће се колективним уговором или споразумом послодавца и синдиката утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката ради обављања синдикалне функције. Послодавац и синдикат имају могућност да наведене критеријуме сами утврде колективним уговором или споразумом између послодавца и синдиката код послодавца, а сразмерно броју чланова синдиката (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-01042/2014-02 од 8. јануара 2015). Имајући наведено у виду, у овом конкретном случају примениће се одредбе Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС и то одредбе члана 70.
Да ли запослени у локалној самоуправи мора да поштује отказни рок од најмање 15 дана или мози дати отказ данас за сутра?
Одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/16, 113/17 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) су прецизне. Наиме, чланом 161. је прописано да службеник може да поднесе писмени отказ најмање 15 дана пре дана који је у писменом отказу означио као дан престанка радног односа.
Запослени је засновао радни однос на неодређено време. Посто никада није радио у локалној самоуправи нити државном органу, одређен је пробни рад од 6 месеци и обавеза полагања државног стручног испита у том року. Међутим, запослени одлази на боловање и због природе болести очекује се да буде на боловању 4-5 месеци. Да ли се том запосленом продужава пробни рад и обавеза полагања испита за онолико колико је био на боловању?
Члановима од 72. до 74. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да је пробни рад обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.
Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци, а за радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.
Пробни рад службеника прати његов непосредни руководилац, који после окончања пробног рада послодавцу даје писмено мишљење о томе да ли је службеник задовољио на пробном раду. Службенику који не задовољи на пробном раду престаје радни однос. Службеник на пробном раду који је радни однос засновао на неодређено време полаже државни стручни испит до окончања пробног рада, а службенику који не положи државни стручни испит, престаје радни однос.
Могућност односно немогућност продужења пробног рада услед дужег одсуства са рада запосленог на пробном раду није уређена законом те сматрамо да одлуку о томе послодавац треба да донесе ценећи околности у сваком конкретном случају. Наиме, полазећи од сврхе института пробног рада, а то је провера способности, знања и вештине које запосленог квалификују за обављање послова одређеног радног места, уколико непосредни руководилац који прати рад запосленог на пробном раду, сматра да је он у периоду у коме је радио показао способности, знања и вештине које га квалификују за обављање послова одређеног радног места, послодавац може донети одлуку да по повратку тог запосленог са одсуства не продужи пробни рад. Такође, уколико непосредни руководилац сматра да је због дужег одсуства запосленог доведена у питање објективна оцена и да је потребно додатно време за проверу способности, знања и вештине послодавац може одлучити да продужи пробни рад том запосленом док се не стекле објективна оцена о његовом раду. Све у свему, оваква ситуација представља изузетак и ни на који начин не би требало да утиче на функционисање пробног рада у редовним околностима.
Закон иначе успоставља пробни рад као услован у односу на заснован радни однос, имајући у виду да службенику који не задовољи на пробном раду престаје радни однос, што свакако може бити и пре истека рока утврђеног за пробни рад.
Да ли се може сматрати валидном изјава о неприхватању одборничког мандата, поднета од стране кандидата за одборника, коме није Општинска изборна комисија издала уверење да је изабран, односно одборнику са исте изборне листе на чије место би требао да дође поменути кандидат скупштина није донела решење о престанку мандата? Дакле, да ли је изјаву о неприхватању одборничког мандата, требало поднети након доношења решења о престанку мандата претходног одборника?
Закон о локалним изборима није прописана могућност давања негативне изјаве о прихватању одборничког мандата, већ Закон познаје само институт (позитивне) сагласности на доделу мандата.
Међутим, Републичка изборна комисија је у своју праксу увела могућност давања изјаве да се не прихвата мандат народног посланика, уз услов да та изјава буде оверена код јавног бележника (сагласност за доделу мандата не мора да буде оверена, јер Закон то није одредио).
С обзиром на то да је могућност давања негативне изјаве, односно неприхватања мандата изнедрила пракса у примени закона и да то питање није уређено законом, ово мишљење се не заснива на тумачењу законских одредби, већ искључиво на принципу целисходности. У том смислу, мишљења смо да изборна комисија треба да прихвати оверену изјаву о неприхватању одборничког мандата, без обзира на тренутак подношења, односно без обзира на околност да ли је у току поступак попуне упражњеног одборничког места, односно да ли је скупштина општине донела одлуку о престанку мандата неког одборника. Мишљења смо, такође, да би таква изјава могла да буде повучена све до тренутка када би наступио случај у којем би том кандидату изборна комисија требало да додели одборнички мандат.
НАПОМЕНА: Сматрамо битним да укажемо на одређену формулацију дела постављеног питања на које је дат горе наведени одговор. Наиме, у постављеном питању се наводи „Да ли се може сматрати валидном изјава о неприхватању одборничког мандата, поднета од стране кандидата за одборника, коме није Општинска изборна комисија издала уверење да је изабран“. У вези са обележеним текстом, битно је указати да се изјава о неприхватању мандата може поднети само изборној комисији и то само поводом поступка доделе одборничког мандата ради попуне упражњеног одборничког места, што значи да се подноси пре издавања уверења о избору за одборника. Дакле, ту изјаву не може да да кандидат којем је изборна комисија доделила мандат и издала уверење о избору.
Да ли просветни инспектори општине морају направити посебан општински план за просветну инспекцију у складу са Законом о инспекцијско надзору?
Чланом 10. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС” бр.36/15, 44/18-др.закон и 95/18) прописана је обавеза планирања инспекцијског надзора. Овај члан прописује и садржину годишњег плана рада. Важно је напоменути да став 8. и 9. истог члана уређују да “Министар надлежан за одговарајућу област инспекцијског надзора, односно ималац јавног овлашћења који врши инспекцијски надзор у одређеној области прописује посебне елементе плана одређеног инспекцијског надзора.
Надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе прописује посебне елементе плана одређеног инспекцијског надзора из изворне надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.„
У складу са тим, План инспекцијског надзора у области просвете уређен је чланом 20. Закона о просветној инспекцији ("Сл. гласник РС", бр. 27/2018) који гласи:
„Годишњи план инспекцијског надзора доноси се за школску односно радну годину чије је трајање утврђено законом из области образовања и васпитања.”
Дакле, општинска просветна инспекција доноси годишњи план инспекцијског надзора, а једина разлика је у периоду за који се план доноси. Просветни инспектор планира надзор за једну школску, односно радну годину (а не за календарску годину).
Да ли председник општине може да закључи уговор о радном ангажовању неког лица?
У складу са чланом 44. Закона о локалној самоуправи председник општине: 1) представља и заступа општину; 2) предлаже начин решавања питања о којима одлучује скупштина; 3) наредбодавац је за извршење буџета; 4) усмерава и усклађује рад општинске управе; 5) доноси појединачне акте за које је овлашћен законом, статутом или одлуком скупштине; 6) врши и друге послове утврђене статутом и другим актима општине.
У складу са чланом 12. Закона о јавним набавкама одредбе овог закона примењују се на поступак заључивања уговора о делу. Уговор о дело представља врсту уговора ван радног односа у складу са чланом 199. Закона о раду и њега као законски заступник потписује председник општине након спроведеног одговарајућег поступка јавне набавке. Што се тиче осталих облика радног ангажовања (уговор о обављању привремених и повремених послова, уговор о допунском раду, и др.) када уговор за предмет има неки од описа посла из делокруга рада управе такво ангажовање углавном закључује начелник општинске управе.
Град је оснивач три спортска привредна друштва са 100% учешћа у капиталу. У складу са члановима 2. и 3. Закона о јавним предузећима "Јавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Поред јавног предузећа, делатност од општег интереса може да обавља и: ...друштво капитала чији је једини власник Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе...". У складу са чланом 2. Закона о спорту "Спорт је делатност од посебног значајаза Републику Србију". Имајући у виду наведено: да ли то што је спорт делатност од посебног значаја, у контексту Закона о спорту, значи и да је делатност од општег интереса, у контексту Закона о јавним предузећима? Да ли је на спортска привредна друштва чији је оснивач град потребно примењивати одредбе Закона о јавним предузећима или Закона о привредним друштвима?
Члан 33. – уређује организације у области спорта, и у ставу 1. наводи: „Ради обављања спортских активности и спортских делатности спортска организација може се основати као удружење (у даљем тексту: спортско удружење) или као привредно друштво (у даљем тексту: спортско привредно друштво), у складу са овим законом, а на питања која нису уређена овим законом примењују се општи прописи о удружењима, односно привредним друштвима.”
Члан 92. - уређује спортско привредно друштво, и у ставу 2. наводи: “Спортско привредно друштво може се основати као друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво, у складу са законом.”
Члан 110. – уређује установе и привредна друштва за обављање спортских делатности. Произилази да уколико ЈЛС оснива установу, то чини у складу са прописима који се односе на јавне службе; а уколико ЈЛС оснива привредно друштво за обављање спортске делатности – став 4. овог члана упућује да се то чини у складу са законом и на овом месту указујемо да према нашем мишљењу Закон о спорту заправо упућује на Закон о привредним друштвима.
Закон о спорту као посебан закон који уређује област спорта, регулише између осталог, организационе облике који се могу оснивати за обављање спортских активности и делатности. У складу са наведеним члановима, закон таксативно наводи удружење и привредно друштво као могуће организационе облике, односно правне форме у којима се могу оснивати правна лица која ће обављати спортске делатности, чиме је искључења могућност оснивања других правних облика који би обављали наведену делатност.
Дакле, у складу са цитираним одредбама Закона о спорту није могуће формирати спортско друштво у форми јавног предузећа, већ искључиво у форми удружења односно привредног друштва.
Које је најниже звање службеника, који обавља послове матичара или заменика матичара? Да ли наведене послове могу обављати и млађи сарадници, или службеници са најнижим звањем сарадника?
Сходно члану 11. Закона о матичним књигама ("Сл. гласник РС", бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) матичар, односно заменик матичара може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, положен посебан стручни испит за матичара и овлашћење за обављање послова матичара.
Чланом 65. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано следеће:
„У звању млађег сарадника обављају се једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области.
За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца.“
С обзиром на наведено, матичару односно заменику матичара може да се одреди звање млађег сарадника.
Да ли у случају промене пребивалишта кандидата за одборника, Општинска изборна комисија може да изда уверење о избору за одборника и да ли, у том случају, скупштина општине може да потврди мандат таквом кандидату за одборника, а с обзиром на члан 46. став 1. тачка 6) важећег Закона о локалним изборима. Дакле, реч је о промени пребивалишта кандидата за одборника, коме још увек није потврђен мандат.
Општинска изборна комисија, у поступку попуне упражњеног одборничког места у скупштини општине, није овлашћена да утврђује да ли кандидат за одборника коме би требало да буде додељен мандат испуњава услове за потврђивање мандата, у смислу члана 6. став 2. Закона о локалним изборима. Изборна листа која је постала правноснажна у изборном поступку остаје пуноважна, правноваљана и непроменљива и након избора, те изборна комисија нема више надлежности да утврђује испуњеност услова кандидата са те изборне листе да буду одборници.
Сходно наведеном, у случају да је неком одборнику престао мандат пре истека времена на које је изабран, изборна комисија треба да поступи на начин прописан чланом 48. Закона о локалним изборима, односно додели мандат у складу са одговарајућом одредбом члана 48. ст. 2. до 4, док ће одлуку о потврђивању или непотрврђивању мандата новом одборнику донети скупштина општине, у складу са чланом 56. Закона о локалним изборима, с обзиром на то да је законом једино скупштина општине овлашћена за одлучивање о мандатима одборника.
Може ли привремени заступник да буде неко ко није дипломирани правник?
Да ли привремени заступник има право на накнаду трошкове и у ком износу му определити накнаду ако није из реда адвоката?
Сагласно чл. 88. ст. 1. ЗУП-а привремени заступник има право на накнаду стварних трошкова који су настали у вези са поступком, као и право на награду. Уколико се ради о раднику органа управе орган ће проценити да ли ће поступити у складу са наведеним чланом или ће обављање дужности вршити у склопу свог радног места.
О висини накнаде најбоље би било да се види каква је пракса успостављена код републичких јавних предузећа и друштава капитала када су они корисници експропријације.