Питања и одговори

Тумачењем одредби члана 56. Закона о локалним изборима, може се доћи до закључка да се на конститутивној седници одлучује о потврђивању мандата свим одборницима.

Наиме, члан 56. став 2. прописује да се о потврђивању мандата одборника одлучује на конститутивној седници.

Члан 56. став 6. овог закона уређује одлучивање о потврђивању мандата након конститутивне седнице и то само нових одборника, којима је мандат додељен у поступку попуне упражњеног одборничког места, односно у случају да је неком одборнику престао мандат пре истека времена на које је изабран.

По питању стицања статуса одборника, Закон ту јасно прописује, у члану 56. став 1, да мандат одборника почиње да тече даном потврђивања мандата, тако да само издавање уверења о избору не представља било какву конститутивну чињеницу, већ је неопходно да се мандат потврди. У прилог томе, указујемо на одредбу члана 30. став 3. Закона о локалној самоуправи, који прописује да „даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени“, што јасно указује на околност да правне последице избора за одборника наступају тек потврђивањем тог избора, односно мандата.

Што се тиче питања момента давања сагласности кандидата да му се додели мандат, члан 48. став 6. прописује да се та писмена сагласност прибавља пре потврђивања мандата. Наравно, та обавеза постоји само у поступку попуне упражњеног одборничког места, а не и у поступку конституисања новог сазива скупштине јединице локалне самоуправе након избора.

Из наведене одредбе члана 48. став 6. проистиче да се сагласност за доделу мандата прибавља после доделе мандата од стране изборне комисије, а пре потврђивања мандата на седници скупштине општине/града, што свакако није логично, нити закон уређује начин поступања у случају да након доделе а пре потврђивања мандата кандидат изјави да не прихвата мандат или се уопште не изјасни о томе да ли мандат прихвата или не.

У пракси постоји значајан број јединица локалне самоуправе у којима се сагласност кандидата прибавља у поступку попуне упражњеног одборничког места, дакле пре него што изборна комисија додели мандат, што је свакако логичније и практичније решење.

Занимљиво је по том питању узети у обзир и одговарајућу одредбу Закона о избору народних посланика (члан 92. став 7), према којој се сагласност о прихватању мандата народног посланика прибавља пре утврђивања мандата, при чему тај закон ни на једном месту не дефинише ко и на који начин утврђује мандат. У пракси, ову одредбу примењује Републичка изборна комисија, тако што пре него што додели посланички мандат следећем кандидату са одговарајуће изборне листе, од њега прибавља изјаву да ли прихвата или не прихвата мандат.

По питању одрицања од мандата, Закон о локалним изборима не познаје ту могућност, већ одборник којем је додељен и потврђен мандат има могућност да поднесе оставку, на начин регулисан чл. 46. и 47. Закона о локалним изборима.

Чланом 141. је даље прописано да послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере.

Послодавац може да образује дисциплинску комисију од три члана да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности, а послодавац је дужан да образује дисциплинску комисију да у његово име води дисциплински поступак и одлучује о дисциплинској одговорности у случајевима теже повреде дужности из радног односа.

Један члан дисциплинске комисије мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а један члан комисије је овлашћени представник синдиката коме је утврђена репрезентативност код послодавца.

Дакле, обавезност образовања дисциплинске комисије зависи од тога да ли је реч о лакшој или тежој повреди дужности из радног односа. Уколико је реч о тежој повреди дужности из радног односа образовање дисциплинске комисије представља обавезу. Када се образује дисциплинска комисија, један члан мора да буде овлашћени представник синдиката коме је утврђена репрезентативност код послодавца, дакле из редова запослених. Други члан мора да има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, а законске одредбе не прецизирају да то лице мора да буде запослено у Општинској управи. Најзад, за трећег члана комисије нису прописани услови, нити је прецизирано да то лице мора бити из редова запослених.

С обзиром да је чланом 143. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано да се на остала питања вођења дисциплинског поступка примењују  одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, то даље значи да се има применити и члан 40. Закона о општем управном поступку, који се односи на изузеће овлашћеног лица, а који гласи:

“1) ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;

2) ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала;

3) ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља;

4) ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;

5) ако је учествовало у првостепеном поступку;

6) ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке;

7) ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;

8) ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност”.

Положај, послови, односно делатност црвеног крста, као и начин и ивори финансирања Црвеног крста Србије и других организација у неговом саставу (покрајинских, градских и општинских), уређен је у више закона:

1. Законом о црвеном крсту Србије („Службени гласник РС“, број 107/2005), Црвени крст Србије дефинисан је као хуманитарна, независна, непрофитна и добровољна организација, у чијем су саставу покрајинске, градске и општинске организације Црвеног крста. Сви ови организациони облици имају својство правног лица.

Овим законом поверена су одређена јавна овлашћења Црвеном крсту Србије (чл. 6. и 7.), а дефинисани су и програми и активности које спроводи (члан 9.),као и услуге које може да пружа лицима у одређеним ситуацијама (члан 10.). За вршење јавних овлашћења и остваривање програма из члана 9. тачка 7) овог закона, средства се обезбеђују у буџету Републике, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Такође, дата је могућност органима ЈЛС да обезбеде и допунска средства за финансирање програма и делатности Црвеног крста које нису обухваћене наведеним чл. 6. и 7. и чланом 9. тачка 7) овог закона.

Даљим одредбама овог закона (члан 14.) прецизирано је да се средстава за спровођење програма из члана 9. овог закона, као и за деловање организација Црвеног крста обезбеђују из:

• чланарине,
• прихода од игара на срећу опредељених у складу са законом којим се уређују игре на срећу,
• од пружених услуга,
• од посебних активности и акција прикупљања новчаних и материјалних средстава,
• прилога, субвенција, донација, легата,
• прихода од имовине и
• дугих прихода.

Дакле, на основу овог закона, средства обезбеђена у буџету ЈЛС могу се пренети општинском/градском Црвеном крсту само за вршење поверених јавних овлашћења одређених Законом и за спровођење програма и деловање организације Црвеног крста основане на територији те ЈЛС.

2. Према Закону о играма на срећу („Службени гласник РС“, број 18/2020), део средстава који је приход буџета Републике Србије у износу од 40% (наменска примања буџета), користи се за финансирање субјеката и намена утврђених тим законом, а, између осталог,  и за финансирање Црвеног крста Србије  у износу од 19% (члан 5.). Начин и критеријуме за расподелу средстава намењених финансирању субјеката и намена утврђених овим законом утврђују надлежни министри.

3. Према Закону о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/2009...149/2020), удружења нису корисници јавних средстава, ни директни ни индиректни, што значи да се за зараде запослених у удружењу средства не могу обезбеђивати у буџету ЈЛС, као што је случај у вашој општини.

4. Законом о удружењима („Службени гласник РС“, бр. 51/09, 99/11-др.закони и 44/18-др.закон), предвиђено је да се средства за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма које реализују удружења, а која су од јавног интереса, обезбеђују и у буџету ЈЛС и додељују удружењима сходном применом члана 38. овог закона, дакле на основу спроведеног јавног конкурса и закључених уговора о реализовању одобрених програма. Будући да овај закон не уређује поступак доделе средстава удружењима, дато је овлашћење Влади да својим актом пропише ближе критеријуме, услове, обим, начин, поступак доделе, као и начин и поступак враћања средстава уколико се утврди да удружење добијена средства не користи за реализовање одобрених програма. На основу тог овлашћења, донета је Уредба о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења („Службени гласник РС“, број 16/2018) којом су уређена ова питања за програме који се финансирају из републичког буџета.

Да би се основни принципи, односно одредбе Уредбе прилагодиле и примениле на  поступак доделе средстава из буџета ЈЛС, препорука је да се наведена питања, у складу са законом и поменутом уредбом, уреде посебним општим актом ЈЛС. У том циљу, урађен је модел Одлуке о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења (модел Одлуке садржан је у Прилогу 3. Водича за транспарентно финансирање удружења и других организација цивилног друштва из буџетских средстава локалних самоуправа, који се налази на сајту СКГО и можете се преузети са линка http://skgo.org/biblioteka?page=7 )

Полазећи од изложеног, сматрамо да се средствима из буџета ЈЛС могу финансирати само програмске активности Црвеног крста, а да се зараде запослених у овим удружењима не могу финансирати из буџета већ искључиво из других, законом предвиђених извора. Начин и поступак финансирања програма које реализује општинска, односно градска организација Црвеног крста, као што је речено, може се уредити одлуком скупштине ЈЛС, у складу са Законом и Уредбом.

Чланом 58. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) уређено је да се статутом општине може предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине. Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине. Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине. У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника, а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва. 

Кабинет председник општине је посебна организациона јединица која се образује за обављање саветодавних и протоколарних послова, послова за односе с јавношћу и административно-техничке послова који су значајни за рад председника општине. Чланом 70. Закона о запослених у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време), између осталог, и за на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). Што се тиче кабинета, који представлја посебну организациону јединицу унутар управе, за запослене у кабинету права и дужности у име послодавца врши начелник управе, са изузетком помоћника преседника општине.

По престанку дужности председника општине престаје дужност и њиховим помоћницима који ће да остварују права функционера у складу са члановима 12, 14. и 15. Закона. Права из радног односа која је помоћник остваривао одређено време на основу акта о постављењу не могу да наставе да се остварују истеком дужности изабраног лица, чиме ни радни однос помоћника председника општине не може да прерасте у радни однос на неодређено време. Према томе, од почетка примене новог Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе нема правног основа да помоћници председника општине буду распоређени на радна места у општинској управи након престанка вршења дужности помоћника.

Уступање запослених, као категорија, није присутна у одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе односно прописима који регулишу радно-правну материју локалних самоуправа.

С друге стране, одредбама члана 6. став 1. истог Закона предвиђено да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца. Према томе, Закон о раду („Сл.гласник РС“ бр: 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17 – одлука УС), представља lex генералис и супсидијарно се примењује у погледу свих питања која нису уређена Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

С тим у вези  истичемо да је чланом 174. став 1. Закона о раду предвиђено да запослени може да буде привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана. Такође, запослени може, уз своју сагласност, у случајевима из става 1. овог члана и у другим случајевима утврђеним општим актом или уговором о раду, да буде привремено упућен на рад код другог послодавца и дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време и по истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио.

Према томе, имајући у виду да институт упућивања службеника није уређен Законом о запосленима у АП и ЈЛС, у конкретном случају у погледу питања које се односи на привремено упућивање службеника из једног органа јединице локалне самоуправе у други орган/службу/организацију или у другу јединицу локалне самоуправе на одговарајуће радно место, могуће је применити члана 174. Закона о раду, а све сагласно члану 6. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. О упућивању службеника у други орган/службу/организацију или у другу јединицу локалне самоуправе потребно је да се претходно споразумеју руководиоци тих органа, а накнадно да се донесе одговарајући акт о упућивању конкретног службеника.

Чланом 173. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да жалбену комисију образује веће и да се жалбена комисија има образовати до почетка примене овог закона.

Истим чланом је предвиђено да до образовања жалбене комисије, одлучивање о жалби службеника наставља да обавља Веће.

Најзад, чланом 203. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено да овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а да се примењује од 1. децембра 2016. године, осим одредаба чл. 116-122, које се односе на стручно усавршавање, као и одредаба чл. 172-183. и члана 192. тачка 4) о жалбеној комисији и одредаба чл. 188-191. којима су уређена питања у вези са људским ресурсима, а које се примењују наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Дакле, одредбе које се односе на жалбену комисију су требале да почну да се примењују од осмог дана од дана објављивања Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у "Службеном гласнику Републике Србије".

Сходно члану 106. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) решење о избору кандидата са листе за избор доноси начелник управе у року од 15 дана од пријема листе за избор.

Изабрани кандидат дужан је да ступи на рад у року од 15 дана од дана коначности решења о пријему у радни однос, изузев ако му послодавац из оправданих разлога не продужи рок.

Уколико је начелник управе у стању да упркос привременој спречености за рад услед болести донесе наведено решење, то, само по себи, не представља формални недостатак у погледу спровођења процеса избора кандидата и доцнијег његовог ступања на рад.

Чланом 58. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) уређено је да се статутом општине може предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине. Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине. Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине. У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника, а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва.

Кабинет председник општине је посебна организациона јединица која се образује за обављање саветодавних и протоколарних послова, послова за односе с јавношћу и административно-техничке послова који су значајни за рад председника општине. Чланом 70. Закона о запослених у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време), између осталог, и за на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету). Што се тиче кабинета, који представлја посебну организациону јединицу унутар управе, за запослене у кабинету права и дужности у име послодавца врши начелник управе, са изузетком помоћника преседника општине.

Дакле, категорија саветник председника није предвиђена нити Законом о локалној самоуправи ни Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Сходно члану 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају:

1. истека времена на које је изабран, именован или постављен;
2. подношења оставке;
3. разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Члан 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе гласи:

„Функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције.

Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.

Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције.

Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.

Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције.

Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције“.

Треба додати да функционер не може остварити право из члана 14. овог закона, уколико је разрешен функције по основу одговорности за кривично дело за које му је правноснажном пресудом изречена безусловна казна затвора у трајању дужем од шест месеци, уколико му је утврђено мировање радног односа код послодавца или услед спровођења иницијативе за разрешење на основу мере јавног објављивања препоруке за разрешење коју изрекне Агенција за борбу против корупције или градски, односно општински заштитник права грађана.

Дакле, функционеру престаје радни однос престанком функције односно након протека рока из ст. 1-3. члана 14. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције, а до чега долази невезано за коришћење годишњег одмора. 

Сходно члану 76. Закона о раду, у случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Чланом 25. Закона о систему плата запослених у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 108/2016, 113/2017, 95/2018, 86/2019 и 157/2020) прописано је да запослени који раде на радним местима која су актом Владе из члана 10. овог закона утврђена као руководећа радна места и запослени који раде на радним местима чији опис послова укључује одговорност везану за руковођење органом, организацијом или другим организационим обликом у јавном сектору, за време проведено на раду на пословима руководећег радног места, као и државни службеници на положају, односно службеници на положају у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и функционери, немају право на увећање плате из члана 18. став 1. тачка 1)-4) и ст. 3. и 4. овог закона. Ово ограничење не односи се на носиоце судијске и тужилачке функције.

Сходно одредбама члана 39. став 6 Закона о систему плата запослених у јавном сектору право на плату и друга примања из радног односа запослени у органима ЈЛС остварују на основу прописа који су на снази до почетка примене посебних закона. Посебан закон у конкретном случају је Закон о платама службеника и намештеника органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 113/2017, 95/2018, 86/2019 и 157/2020) који се примењује почев од 1. јануара 2022. године.

До почетка примене Закона о платама службеника и намештеника органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за потребе исплате увећања плата службеника и намештеника по основу рада дужег од пуног радног времена (прековремени рад) и друга увећања плата примењују се одредбе Закона о платама у државним органима и јавним службама ("Сл. гласник РС", бр. 34/2001, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 116/2008 - др. закони, 92/2011, 99/2011 - др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 и 21/2016 - др. закон) и одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020).

Одредбама члана 5. став 1. тачка 2) тог закона предвиђено је да додатак на плату припада за дежурство и друге случајеве рада дужег од пуног радног времена одређене прописима (прековремени рад).

Чланом 53 Закона о раду предвиђено је да на захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран (у даљем тексту: прековремени рад). Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад. Запосленом који ради на пословима на којима је уведено скраћено радно време у складу са чланом 52. овог закона не може да се одреди прековремени рад на тим пословима, ако законом није друкчије одређено.

Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС прописано је да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

Чланом 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) прописано је следеће:

„Ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду.

У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан.

Додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице“.

С обзиром да одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе није предвиђено да се обрачун за додатак за додатно оптерећење на раду  врши по сатима, а што је прописано за додатак за рад ноћу, додатак за рад на дан празника који није радни дан, додатак за прековремени рад, то значи да се овај обрачун врши, условно говорећи, фиксно односно за најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате (5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице), а за најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате (10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице).

Чланом 78. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), који је lex генералис у односу на Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство), као и да за време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.

Члан 79. Закона о раду регулише мировање радног односа наводима да  запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца.

Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

С обзиром на ове одредбе Закона о раду, за време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, што даље значи да се наведени период мировања не може урачунати у период за остваривање права на јубиларну награду.