Питања и одговори

Закон о радним односима у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 48/91, 66/91, 44/98 - др. закон*, 49/99 - др. закон**, 34/2001 - др. закон***, 39/2002, 49/2005 - одлука УСРС, 79/2005 - др. закон, 81/2005 - испр. др. закона, 83/2005 - испр. др. Закона и 23/2013 - одлука УС) је имао примену све до почетка примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016), а који је почео да се примењује од 1. децембра 2016. године,  осим одредаба чл. 116-122, које се односе на стручно усавршавање, као и одредаба чл. 172-183. и члана 192. тачка 4) о жалбеној комисији и одредаба чл. 188-191. којима су уређена питања у вези са људским ресурсима, а која су почела да се примењују наредног дана од дана ступања на снагу овог закона.

Од почетка примене Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе на радно-правни статус помоћника председника општине се односи члан 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон), којим је, у верзији која је данас на снази,  прописано је да се радни однос може  засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време), између осталих начина, и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).

Чланом 58. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) уређено је да се статутом општине може предвидети да се за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др.) постављају помоћници председника општине. Помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине. Помоћници председника општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове по налогу председника општине. Помоћници председника општине се постављају у кабинету председника општине најдуже на период док траје дужност председника општине. У општини до 15.000 становника може бити постављен један помоћник председника општине, у општини до 50.000 становника највише два помоћника, а у општини до 100.000 становника највише три помоћника, у складу са подацима последњег пописа становништва.

Што се тиче кабинета, који представља посебну организациону јединицу унутар управе, за запослене у кабинету права и дужности у име послодавца врши начелник управе, са изузетком помоћника председника општине.

Чланом 1, сада неважећег, Закона о радним односима у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 48/91, 66/91, 44/98 - др. закон*, 49/99 - др. закон**, 34/2001 - др. закон***, 39/2002, 49/2005 - одлука УСРС, 79/2005 - др. закон, 81/2005 - испр. др. закона, 83/2005 - испр. др. Закона и 23/2013 - одлука УС) је прописано да се одредбе овог закона примењују се на све запослене у државним органима и изабрана односно постављена лица, осим оних чија су права, обавезе и одговорности из радног односа уређени посебним прописима.

С обзиром да је наведеним чланом 58. Закона о локалној самоуправи  прописано да помоћнике председника општине поставља и разрешава председник општине, што представља посебан пропис у односу на Закон о радним односима у државним органима, тиме до престанка функције па и радног односа помоћника председника општине долази доношењем одговарајућег акта председника општине.

Сходно члану 40. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) службеник је дужан да о свом додатном раду обавести послодавца. Службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника.

На основу члана 41. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе сагласност за додатни рад службеника даје послодавац. Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, али послодавац може забранити и овакав рад ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника.

Дакле, обавеза службеника је да о свом додатном раду обавести послодавца, а послодавац му за то може дати писмену сагласност, ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника.

Чланом 45. став 1. Закона о инспекцијском надзору („Службени гласник РС”, бр. 36/15, 44/18 - др. закон, 95/18) прописано је да радом инспекције може руководити лице које поред услова утврђених овим законом за рад на радном месту инспектора има и најмање пет година радног искуства на пословима инспекцијског надзора, односно у области која је под надзором те инспекције. 

Инспекција у смислу члана 3. став 1. тачка 1) ЗОИН-а јесте орган у саставу, унутрашња организациона јединица или инспектори органа државне управе, односно органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе или другог субјекта са јавним овлашћењима, која врши инспекцијски надзор.

Иако у постављеном питању то није наглашено, претпостављамо да се ради о руководиоцу организационе јединице која у свом саставу има више инспекција. Та организациона јединица се уподобљава инспекцији из члана 45. став 1. ЗОИН-а, те уколико кандидат за руководиоца испуњава услов најмање пет година у једној од области под надзором инспекције у саставу те организационе јединице, мишљења смо да је то лице испунило законски услов из члана 45. став 1. ЗОИН-а.

Постављање клима уређаја на стамбеним зградама представља радове на инвестиционом одржавању, у смислу члана 2. тачка 36) Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 - исправка, 64/10 -УС, 24 /11, 121/12, 42/13 -УС, 50/13 -УС, 98/13 -УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - др. закон, 9/20 и 52/21) – извођење грађевинско-занатских, односно других радова зависно од врсте објекта у циљу побољшања услова коришћења објекта у току експлоатације.

Према члану 145. наведеног закона извођење радова на инвестиционом одржавању објекта врши се на основу решења којим се одобрава извођење тих радова, које у складу са законом издаје орган надлежан за издавање грађевинских дозвола. Инспекцијски надзор врши грађевинска инспекција.

Погледати: http://gradjevinskedozvole.rs/pitanja-i-odgovori.php

Када је реч о буци која потиче од клима уређаја коју користе правна лица и предузетници за потребе делатности коју обављају, надлежан је инспектор за заштиту животне средине сагласно Закону о заштити од буке у животној средини („Сл. гласник РС”, бр. 36/09 и 88/10).

Одредбе члана 15. став 1. Одлуке о комуналном реду („Сл. лист града Београда” бр. 10/11, 60/12, 51/14, 92/14, 2/15, 11/15, 61/15, 75/16, 19/17, 50/18, 92/18, 118/18, 26/19, 52/19, 60/19, 17/20, 89/20, 106/20, 138/20 и 152/20), у погледу услова и поступка постављања клима уређаја на спољни део зграде, упућују на примену прописа којима се уређује извођење радова на уградњи постројења, инсталација и опреме.

Ст. 2–4. наведене Одлуке уређена су друга питања у вези са постављањем клима уређаја која се односе на начин постављања уређаја ( заштита саме и суседне зграде од оштећивања, безбедност грађана и околине и онемогућавање изливања кондензата на спољне делове зграда, површину јавне намене и површину у јавном коришћењу). Ставом 5. прописани су додатни услови за постављање клима уређаја на згради која је утврђена као културно добро, која ужива претходну заштиту или се налази у просторној културно историјској целини, односно целини која ужива претходну заштиту.

Када је реч о буци и другим видовима ометања суседа радом клима уређаја, треба имати у виду и одредбе члана 4. Одлуке о општим правилима кућног реда у стамбеним и стамбено-пословним зградама на територији града Београда („Сл.лист града Београда”, бр 101/19), према којима су станари дужни да посебне, заједничке делове зграде и земљиште за редовну употребу зграде користе са потребном пажњом и чувају од оштећења и квара, на начин да не ометају остале станаре у мирном коришћењу посебног и заједничког дела зграде и да не угрожавају безбедност других лица.

Надзор над применом одредаба наведених одлука врши комунална инспекција, што је у недостатку прецизнијих прописа једини основ за предузимање инспекцијских мера у овој области усмерених на уређеност и заштиту зграде, безбедност грађана и околине, као и мирно коришћење стана (комунални ред, односно кућни ред).

Жичане ограде на јавној површини –Грађење зиданих ограда, односно постављање жичаних и дрвених ограда уређује Закон о планирању и изградњи и прописи донети на основу тог закона, над којима инспекцијски надзор врши грађевинска инспекција.

За постављање жичане или дрвене ограде није потребно прибављати акт надлежног органа за градњу, односно акт за извођење радова, сагласно члану 144. Закона о планирању и изградњи и Правилнику о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи ("Сл. гласник РС", бр. 102/20, 16/21).

Међутим, када је у питању постављање жичане или дрвене ограде, морају бити испоштоване одредбе планског документа којим је обухваћена парцела на коју се поставља ограда, без обзира на чињеницу што није потребно прибављати акт надлежног органа за градњу, односно акт за извођење радова.

Када је реч о постављању жичаних и дрвених ограда на јавним површинама и, с тим у вези, питање надлежности комуналне инспекције, упућујемо вас на Правни став утврђен на 56. седници свих судија Управног суда одржаној дана 14. 12.2016. године, који гласи: „Комунални инспектор је овлашћен да доноси решења за уклањање ствари и других предмета са површине јавне намене ако су они ту постављени противно прописима, укључу јући и монтажно демонтажне објекте-ограде”. 

Утврђени став Управни суд заснива на члану 34. став 1. тачка 10) и члану 36. Закона о комуналним делатностима („Сл.гласник РС”, бр. 88/11, 104/16 и 95/18). 

Образложење наведеног става је доступно је на: http://www.up.sud.rs/sync/documents/cl78.pdf

Поред изнетог додајемо да је чланом 4. став 4. Закона о комуналним делатностима прописано овлашћење ЈЛС да ради коришћења, чувања и одржавања средстава за обављање комуналних делатности, одржавања чистоће и заштите животне средине, опште уређености насеља, спољног изгледа објекта и уређености површина, може да пропише опште услове одржавања комуналног реда и мере за њихово спровођење.

На основу тог овлашћења ЈЛС својим одлукама уређују питања везана за комунални ред. Тако су наведеном Одлуком о комуналном реду коју је донела Скупштина града Београда у члану 50. уређена питања везана за постављање запрека (стубови, ограде и друге запреке) на јавним површинама, које одредбе може да примени комунални инспектор у вршењу надзора над овим видом заузећа јавних површина.

Инспекцијски надзор који врши комунална инспекција у овој области захтева сарадњу са грађевинском инспекцијом и организационом јединицом која је надлежна за послове урбанизма због утврђивања чињеница које по природи ствари нису у надлежности комуналног инспектора (врста објекта, планска документа, намена површине и др.).

Чланом 3. Уредбе о државном стручном испиту ("Сл. гласник РС", бр. 86/2019 и 28/2021 - испр.) је прописано да је државни стручни испит дужан да полаже државни службеник који је засновао радни однос на неодређено време, ако нема положен државни стручни испит, односно други испит који је у складу са законом прописан као изузетак од полагања државног стручног испита, лице које је на пробном раду и приправник у државном органу.

Сходно члану 5. Уредбе о државном стручном испиту државни стручни испит могу полагати лица са којима је, у складу са законом, закључен уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита. Државни стручни испит могу полагати и друга лица заинтересована за рад на пословима за које је услов положен државни стручни испит, а која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за полагање државног стручног испита у степену стручне спреме, односно образовања односног лица.

Дакле, обавеза полагања важи за државне службенике који су засновали радни однос на неодређено време, ако немају положен државни стручни испит, односно други испит који је у складу са законом прописан као изузетак од полагања државног стручног испита, као и за лица које су на пробном раду и приправнике у државном органу. Наведена обавеза не важи за друга лица, већ је остављена као могућност, а с обзиром на то градска/општинска управа ни не сноси трошкове за полагање државног стручног испита за ова лица.

Истовремено, додајемо да је неопходно да се Правилник о унутрашњем уређењу и систематизацији усклади са одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Сам захтев за полагање државног стручног испита подноси се најкасније 60 дана пре дана истека рока у коме је кандидат, сагласно закону или другом пропису, дужан да положи испит. Изузетно, лица из члана 7. ове уредбе (лица која немају положен државни стручни испит, а пријавила су се на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе и граду Београду) дужна су да поднесу захтев за полагање државног стручног испита, наредног дана од дана истека рока за подношење пријава на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у органу аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе или града Београда у складу са прописима о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Захтев за полагање државног стручног испита подноси орган у коме је кандидат запослен, а може га поднети и кандидат, ако орган не поднесе захтев за полагање државног стручног испита у року, као и лица из чл 5. и 7. ове уредбе (лица која немају положен државни стручни испит, а пријавила су се на јавни конкурс за попуњавање положаја у државном органу у складу са прописима о државним службеницима, односно за попуњавање положаја у аутономној покрајини, јединици локалне самоуправе и граду Београду, као и лица са којима је, у складу са законом, закључен уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања, односно стицања радног искуства и услова за полагање државног стручног испита, али и друга лица заинтересована за рад на пословима за које је услов положен државни стручни испит, а која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за полагање државног стручног испита у степену стручне спреме, односно образовања односног лица).

Орган у коме је кандидат запослен, односно подносилац захтева, дужан је да уплати трошкове полагања државног стручног испита пре полагања испита.

Одредбама члана 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је предвиђено следеће:

„Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом“.

Дакле, одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано да се јубиларна награда исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања права на јубиларну награду.

Сходно члану 37. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) уговор о раду може да се закључи на одређено време, за заснивање радног односа чије је трајање унапред одређено објективним разлозима који су оправдани роком или извршењем одређеног посла или наступањем одређеног догађаја, за време трајања тих потреба. Послодавац може закључити један или више уговора о раду на основу којих се радни однос са истим запосленим заснива за период који са прекидима или без прекида не може бити дужи од 24 месеца. Ако је уговор о раду на одређено време закључен супротно одредбама овог закона или ако запослени остане да ради код послодавца најмање пет радних дана по истеку времена за које је уговор закључен, сматра се да је радни однос заснован на неодређено време.

Међутим, сходно члану 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):

1. ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;
2. због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;
3. на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;
4. на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;
5. на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);
6. ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;
7. ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;
8. ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;
9. ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.

Дакле, сходно одредбама Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит, што даље значи да за запосленог који ради дуже од 24 месеца не може да се сматра  да је тиме засновао радни однос на неодређено време, а за разлику од одредби Закона о раду које то предвиђају.

С друге стране, Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе се предвиђа друго ограничење, у погледу заснивања радног односа на одређено време, а због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, а то је да траје најдуже шест месеци у току једне календарске године, а које ограничење важи за конкретно радно место.

У овој ситуацији одговорност је руководиоца органа за расписивање таквог конкурса уколико не располаже простором од 70% или сагласношћу за ново запошљавање, с обзиром на то да је у тренутку његовог расписивања неизвестан његов исход – у смислу статуса изабраног кандидата. Уколико је по расписаном јавном конкурсу за попуњавање извршилачког радног места изабрани кандидат лице запослено на неодређено време у органу – у том случају није потребна сугласност за ново запошљавање (с обзиром да се ова ситуација може третирати као распоређивање службеника на друго радно место унутар органа). У обрнутом случају, уколико изабрани кандидат није већ запослен у органу ЈЛС у ком се попуњава радно место, конкурс треба прекинути и покренути поступак прибављања сагласности за ново запошљавање, те наставити са пријемом у радни однос уколико се та сагласност добије.

Што се обавештења тиче, анализирајући одредбе члана 27к Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) и одредбе Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“, бр. 159/2020) утврђено је да није предвиђено обавештавање Министарства финансија о променама у броју запослених у овом конкретном случају. Међутим, Уредба о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава у члану 8., између осталог, предвиђа да је корисник јавних средстава у обавези да податке о броју запослених и радно ангажованих лица учини јавно доступним, истицањем на својој Интернет презентацији или на други одговарајући начин. Ови подаци треба да садрже: број систематизованих радних места према нивоу квалификација, укупан број запослених на одређено и неодређено време према нивоу квалификација, број радно ангажованих лица према основу ангажовања (рад ван радног односа), укупан број запослених на неодређено време којима је радни однос престао по било ком основу у претходној календарској години, укупан број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у претходној календарској години, укупан број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у оквиру дозвољеног процента од 70% у текућој календарској години, као и укупан број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента у текућој календарској години. Корисник јавних средстава је у обавези да ажурира податке у року од пет дана од дана последње промене.

Одобравање и давање позајмица од стране једног јавног предузећа или привредног друштва основаног на нивоу јединице локалне самоуправе било ком другом привредном субјекту, укључујући и друго јавно предузеће или привредно друштво основано на нивоу исте јединице локалне самоуправе, није ни једним прописом забрањено, па је самим тим формално и могуће. Такође нема законских ограничења да јавно предузеће, под унапред дефинисаним условима, на име позајмице прими одређени износ новчаних средстава.

Како је код субјекта који дају или примају позајмицу у питању трансакција којом се располаже са средствима предузећа, одлуку о томе коме и под каквим условима се одобрава позајмица, свакако треба да донесе лице или орган који је за доношење такве одлуке надлежан. Закон о јавним предузећима није изричито утврдио надлежност за доношење ове врсте одлука, тако да одлуку доноси директор или Надзорни одбор предузећа, а у зависности од тога како је надлежност дефинисана оснивачким актом или статутом предузећа.

Услове под којима се одобрава позајмица и међусобни односи предузећа које даје и предузећа које прима позајмицу, требало би да се уреде посебним уговором о зајму у коме се поред дефинисања уговорних страна, прецизира рок у коме је зајмодавац у обавези да врати позајмљена средства и ако тако уговорне стране одлуче, у коме се утврђује да ли је позајмица бескаматна или се на позајмљена средства зарачунава камата. Ако се зарачунава камата на позајмљена средства, обзиром да се ради о позајмици, а не о кредиту, за висину каматне стопе постоје одређени лимити.

Приликом доношења одлука о одобравању уговора о зајму треба водити рачуна да позајмице по обиму и по учесталости не прелазе границу преко које би добиле карактер кредита које код нас могу одобравати само регистроване банке, а не и јавна предузећа или други привредни субјекти.

Одредбама члана 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је предвиђено следеће:

„Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом“.

Међутим, чланом 1. истог посебног колективног уговора је предвиђено да се овим колективним уговором (у даљем тексту: Уговор), уређују права и дужности из радног односа запослених у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, међусобни односи учесника Уговора, поступак измене и допуне Уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца. Дакле, уколико се ради о запосленом неке установе чији је оснивач јединица локалне самоуправе овај колективни уговор се не примењује, а што се правилника о раду те установе тиче усклађеност тог акта се ни не посматра у смислу Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе јер ти акти нису ни у каквом односу. На права, обавезе и одговорности из радног односа запослених у установама примењује се Закон о раду који у члану 1. каже да се права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним конвенцијама. Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду - само када је то овим законом одређено. Конкретно, право на јубиларну награду запослени у установи оствариваће у складу са правилником о раду те установе, као општим актом, и његовим уговором о раду.

Закон о раду у члану 24. који говори о условима за заснивање радног односа, каже да радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник). Правилником се утврђују организациони делови код послодавца, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца. За рад на одређеним пословима, изузетно, могу да се утврде највише два узастопна степена стручне спреме, односно образовања у складу са законом. Правилник доноси надлежни орган код послодавца, односно лице утврђено законом или општим актом послодавца. Обавеза доношења правилника не односи се на послодавца који има 10 и мање запослених.

Имајући ово у виду, да би лице са 240 ЕСПБ бодова радило на радном месту на коме је предвиђено као услов виша школска спрема (180 ЕСПБ бодова) потребно је да за то радно место буде предвиђен алтернативни услов у погледу школске спреме, 180 или 240 ЕСПБ бодова, или да лице које се запошљава на том радном месту има стечена оба степена школске спреме.