Питања и одговори

У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20, 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.

С обзиром да се за јубиларну награду рачунају само године проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, године ангажовања по основу овог уговора се не рачунају у јубиларну награду. Дакле, уколико лице има навршених 10 година у радном односу у ЈЛС има право на јубиларну награду, без обзира на прекиде у радном односу.

Чланом 57. Закона о запосленима у АП и ЈЛС је, између осталог, предвиђено да су Извршилачка радна места сва радна места која нису положај, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Непосредни руководилац је службеник који руководи унутрашњом организационом јединицом у којој је систематизовано радно место.

Даље се у члану 81. каже да се извршилачко радно место попуњава трајним премештајем, спровођењем интерног конкурса, преузимањем службеника или заснивањем радног односа након спроведеног јавног конкурса, док се положај се попуњава постављењем.

Чланом 197. Закона о раду предвиђено је да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са: 1) незапосленим лицем; 2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; 3) корисником старосне пензије. Овакав уговор закључује се у писаном облику.

Иако се уговор о обављању привремених и повремених послова може закључити за обављање послова које су из делатности управе и које нису из делатности управе, с обзиром на карактер послова за које се закључује овај уговор (привремени и повремени послови) и временску ограниченост његовог трајања, мишљења смо да упражњеност радног места руководиоца унутрашње организационе јединице не би требало надомешћивати на овај начин.

Што се уговора о делу тиче, члан 199. Закона о раду предвиђа да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Уговор о делу може да се закључи и са лицем које обавља уметничку или другу делатност у области културе у складу са законом. Дакле, уговор о делу се не може закључити за обављање послова радног места управе.

Чланом 16. Закона о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) је прописано следеће:

„Руководилац инспекције или лице које он овласти издаје писани налог за инспекцијски надзор.

Налог за инспекцијски надзор садржи: податке о инспекцији; податке о инспектору или инспекторима који врше инспекцијски надзор са бројевима службених легитимација; податке о надзираном субјекту или субјектима ако су познати, а ако ти подаци нису познати, односно ако није могуће утврдити надзиране субјекте или је њихов број превелик - одговарајуће познате информације од значаја за одређење субјекта, односно субјеката код којих ће се вршити надзор (нпр.: врста делатности или активности, територијално подручје, локација објекта, врста робе или производа, односно услуга итд.); правни основ инспекцијског надзора; навођење и кратко објашњење врсте и облика инспекцијског надзора; процењени ризик; прецизан и јасан опис предмета инспекцијског надзора; планирано трајање инспекцијског надзора (дан почетка и окончања надзора); разлоге за изостављање обавештења, ако постоје; број, време и место издавања; потпис издаваоца налога; печат, када је то потребно према обележјима предмета инспекцијског надзора.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор је везан садржином налога, односно утврђеним предметом инспекцијског надзора, осим ако се инспекцијски надзор врши над нерегистрованим субјектом - када се инспекцијски надзор врши и без налога и у границама предмета које инспектор утврђује током трајања инспекцијског надзора.

Ако у току вршења инспекцијског надзора инспектор открије незаконитост која је изван граница налогом утврђеног предмета инспекцијског надзора, али је у блиској вези са тим предметом, инспектор прибавља допуну тог налога за инспекцијски надзор (допунски налог), након чега наставља поступак. У захтеву за издавање допунског налога инспектор образлаже блиску везу са предметом надзора и потребу издавања допунског налога. Пре тражења допунског налога инспектор врши обезбеђење доказа ако постоји оправдана бојазан да се неки доказ неће моћи доцније извести или да ће његово извођење бити отежано. О обезбеђењу доказа по службеној дужности доноси се закључак.

Допунски налог из става 4. овог члана није потребан када је неопходно да се предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет, што се посебно образлаже у записнику о инспекцијском надзору.

Налог за инспекцијски надзор може да се допуни и када је неопходно повећати број инспектора који врше надзор и продужити трајање надзора.

Ако у току вршења инспекцијског надзора инспектор открије незаконитост која је изван граница налогом утврђеног предмета инспекцијског надзора, а није у блиској вези са тим предметом, при чему су испуњени услови за ванредан инспекцијски надзор у складу са чланом 6. став 4. овог закона, инспектор за вршење тог надзора који је изван граница утврђеног предмета прибавља засебан налог за ванредан инспекцијски надзор. У захтеву за издавање засебног налога инспектор образлаже потребу издавања тог налога. Пре тражења засебног налога инспектор врши обезбеђење доказа ако постоји оправдана бојазан да се неки доказ неће моћи доцније извести или да ће његово извођење бити отежано. О обезбеђењу доказа по службеној дужности доноси се закључак.

Налог се издаје за редован, ванредан, мешовити и допунски инспекцијски надзор, с тим да је ванредан, мешовити и допунски инспекцијски надзор могућ и без налога за инспекцијски надзор, односно без допунског или засебног налога из ст. 4. и 7. овог члана, када то захтевају разлози спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет, што се образлаже у записнику о инспекцијском надзору.

За контролни инспекцијски надзор не издаје се налог“.

Дакле, инспектор поступа у складу са писаним налогом за инспекцијски надзор, везан је садржином налога и утврђеним предметом инспекцијског надзора. Поступање без налога је предвиђено као изузетак, на пример када су неопходне хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет односно када је реч о контролном инспекцијском надзору.

Чланом 4. Закона о инспекцијском надзору је предвиђено да у поступку вршења инспекцијског надзора инспектор, односно други овлашћени службеник поступа сагласно начелима и правилима деловања државне управе и начелима и правилима деловања државних службеника, односно службеника аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и сагласно начелима и правилима поступка којима је уређен општи управни поступак.

У конкретном случају, не постоје препреке да лице које је било руководилац Одељења доцније обавља послове буџетског инспектора, али с обзиром да је наведеним чланом 4. Закона о инспекцијском надзору указано на начела и правила поступка којим је уређен општи управни поступак, указујемо на одредбе члана 40. Закона о општем управном поступку, који се односи на изузеће, између осталих разлога уколико је то лице учествовало у првостепеном поступку односно ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност.

Наведени члан 40. Закона о општем управном поступку гласи:

„(1) Овлашћено службено лице мора бити изузето:

1) ако је у поступку странка, сведок, вештак или законски заступник или пуномоћник странке;

2) ако је са странком, законским заступником или пуномоћником странке крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до четвртог степена закључно, супружник или ванбрачни партнер или сродник по тазбини до другог степена закључно, па и када је брачна заједница престала;

3) ако је са странком у односу старатеља, усвојитеља, усвојеника или хранитеља;

4) ако је са законским заступником или пуномоћником странке у односу усвојитеља или усвојеника;

5) ако је учествовало у првостепеном поступку;

6) ако остварује накнаду или друга примања од странке или је ангажовано у управном одбору, надзорном одбору или радном или стручном телу странке;

7) ако исход поступка може да му донесе директну корист или штету;

8) ако постоје друге чињенице које доводе у сумњу његову непристрасност.

(2) Чим сазна да постоји неки разлог за изузеће из става (1) тач. 1)-7) овог члана, овлашћено службено лице застаје с поступком и о разлогу за изузеће одмах обавештава лице или орган који одлучује о изузећу. Кад сазна да постоји разлог за изузеће из тачке 8) овог члана оно о томе само обавештава лице или орган који одлучује о изузећу.

(3) Изузеће овлашћеног службеног лица може да захтева странка, у ком случају овлашћено службено лице поступа као да је оно сазнало да постоји неки разлог за изузеће. Странка је дужна да у захтеву наведе чињенице због којих сматра да постоји разлог за изузеће“.

Према члану 55. Закона о основама система образовања и васпитања ("Сл. гласник РС", бр. 55/2013, 101/2017, 10/2019 и 27/2018 - др. закон), дете старости од шест до шест и по година може се уписати у први разред након провере спремности за полазак у школу. Школа је дужна да организује проверу спремности. Ову проверу врши психолог, односно педагог школе применом стандардних поступака и инструмената, препоручених од надлежног завода, односно овлашћене стручне организације. У поступку провере спремности, школа може да препоручи упис детета у први разред или упис детета у школу након годину дана, уз похађање припремног предшколског програма.

Ова одредба се пре свега односи на децу која брже напредују у развоју у односу на своје вршњаке. У току провере спремности за ранији полазак у основну школу процењује се да ли је дете (узраста од 6 до 6 и по година) достигло ниво спремности за школу просечног седмогодишњака, тј. да ли је на том нивоу његова социјални, емоционални и когнитивни развој.  Одлуку о превременом упису у први разред доноси основна школа и није нам  позната пракса превременог уписа деце у школу за ученике са сметњама у развоју, у који се дете не може уписати без мишљења интерресорне комисије и сагласности родитеља.

Уколико дете није укључено у предшколско васпитање и образовање, препорука је да се укључи и пре поласка у обавезни припремни предшколски програм.

Закон о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ)  у члану 189. уређује да се из буџета ЈЛС издвајају средства, између осталог, за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца. Овим законом није експлицитно утврђено право на превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца већ је формиран правни основ да се из буџета ЈЛС издвајају средства у ту сврху. Право на превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца би требало да буде утврђено прописима ЈЛС као и начин и услови остваривања тог права. Међутим, Повереница за заштиту равноправности је у Мишљењу бр. 07-00-44/2015-02 од 20. априла 2015. године заузела став да утврђивање делатности, услуга и активности из области образовања за које се издвајају средства из буџета ЈЛС уједно представља утврђивање права грађана.

Без обзира на наведена тумачења одредби Закона, за обезбеђивање смештаја ученика у интернат од стране ЈЛС, није потребно тражити сагласност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, сходно члану 110. Закона о социјалној заштити. Наиме, поменуте одредбе Закона о социјалној заштити уређују право грађана на Помоћ за оспособљавање за рад. Ово право обухвата подршку у образовању и оспособљавању за рад и признаје се деци и младима са сметњама у развоју и одраслим особама са инвалидитетом које то право не могу да остваре по другом правном основу. Ради се о различитом  инструменту подршке у односу на одредбе  члана 189. ЗОСОВ. Само се процена потреба за коришћењем  помоћи за оспособљавање за рад врши у складу с прописима којима се уређују основи система образовања и васпитања. У свему осталом се ради о праву из социјалне заштите за чије обезбеђивање се издвајају средства из Буџета Републике Србије уз примену принципа учешћа корисника у цени услуга који се примењује на све услуге смештаја у области социјалне заштите.

Приликом обављања послова органа из сопственог делокруга електронским путем, односно приликом електронског управног поступања, поступак се спроводи на идентичан начин употребом информационо-комуникационих технологија, уколико посебним прописом није другачије одређено. У том смислу, обезбеђени су предуслови за употребу електронског потписа и печата, како би се обезбедио интегритет података и потврдио идентитет потписника, односно печатиоца, тј. обезбедила потврда аутентичности акта органа у електронском облику.

Канцеларија за информационе технологије и електронску управу је у обавези да обезбеди приступ Јединственој информационој комуникационој мрежи електронске управе, те се слободно може писати на office@ite.gov.rs а може се обратити и директно колегама из сектора који се баве инфраструктуром на адресу електронске управе infrastruktura@ite.gov.rs

У складу са чланом 30. Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 106/2018 и 144/2020), запослени има право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате. Платом у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се просечна месечна плата запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније. Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тачки 1) подтачка 1-6. овог члана, признаје се на основу уредне документације, а највише до висине два неопорезована износа предвиђена Законом о порезу на доходак грађана.

Чланом 186. Закон о раду предвиђено је да је послодавац дужан да запосленом, у случају престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду. Исплату обавеза из става 1. овог члана, послодавац је дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.

Дакле, обавеза послодавца да исплати јубиларну награду је доспела и у складу са одредбама члана 186. Закона о раду послодавац ће је исплатити бившем запосленом на исти начин као и све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа.

Чланом 202. Закона о раду је прописано да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена. С обзиром да је реч о лицима која већ раде са пуним радним временом, а ангажују се до највише једне трећине пуног радног времена не би их требало урачунавати у наведени број. 

Распоређивање заменика начелника управе након поднете оставке не би требало третирати као ново запошљавање. 

Наиме, чланом 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:

„Службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона.

Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.

Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.

Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.

Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају“.

Лица на пословима озакоњења за чије ангажовање је добијена сагласност Комисије не рачунају се у дозвољених 10% на одређено време, па самим тим ни и у број од седам лица за кориснике који имају мање од 50 запослених. 

Сходно члану 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):

1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;

3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;

4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;

5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);

6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;

7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;

8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;

9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.

Напомињемо да је потребно правити разлику између помоћника градоначелника, председника општине или председника градске општине и осталих запослених у Кабинету тих изабраних лица (нпр. шеф кабинета, протокол и слично).  Сва лица осим помоћника градоначелника, председника општине или председника градске општине, с обзиром на то да је њихов радни однос унапред одређен (најдуже док траје дужност изабраних лица), улазе у 10% запослених који се могу ангажовати на одређено време. С друге стране, помоћници изабраних лица се не убрајају ни у једну категорију, односно не улазе у максималан број запослених, односно у укупан број запослених на одређено време, с обзиром да је реч о функционерима.