Питања и одговори

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано: 

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1. За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2. За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3. За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4. За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5. За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Дакле, узастопност година рада није услов за остваривање права на јубиларну награду већ се то право остварује када запослени наврши јубиларне године рада, али се мора водити рачуна да запослени евентуално то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Чланом  46. Закона о спречавању корупције („Сл. гласник РС“, бр. 35/2019, 88/2019 и 11/2021 - аутентично тумачење) је прописано следеће:

„Јавни функционер не може да обавља други посао или делатност за време вршења јавне функције који захтевају рад са пуним радним временом или стални рад.

Изузетно од става 1. овог члана, јавни функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности, јавни функционер је дужан да пријави Агенцији.

Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење или углед јавне функције, односно да представља сукоб интереса, Агенција одређује рок у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.

Изузев послова, односно делатности из става 2. овог члана, Агенција може, на захтев јавног функционера, да да сагласност за обављање и других послова, односно делатности. Уз захтев јавни функционер доставља позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију. Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави сагласност непосредно претпостављеног. О потпуном и уредном захтеву Агенција је дужна да одлучи у року од 15 дана од дана пријема захтева.

У случају да Агенција не одлучи у року из става 4. овог члана, сматра се да је дала сагласност за обављање другог посла или делатности.

Другим законом или прописом могу да буду прописани и други послови или делатности које јавни функционер не може да обавља за време вршења јавне функције“.

Чланом  45. Закона о спречавању корупције је утврђено да јавни функционер који у тренутку ступања на јавну функцију обавља други посао или делатност дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности.

Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције.

Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности из става 2. овог члана угрожава непристрасно вршење јавне функције, Агенција доноси одлуку којом одређује рок, који не може бити дужи од 60 дана, у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.

Ако јавни функционер не поступи у року из става 3. овог члана, Агенција спроводи поступак за утврђивање повреде закона.

Ако Агенција не обавести јавног функционера у року од 30 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана, сматра се да јавни функционер може да настави да обавља други посао или делатност.

Уз уважавање становишта да је у конкретном случају од значаја процена да ли јавни функционер може својим поступањем да утиче на сопствени приватни интерес или на положај службе у којој има заснован радни однос, законска обавеза је да функционер у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности, а Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције. Дакле, једино Агенција има законом дата овлашћења да да одговор на постављено питање.

Сходно члану 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) и због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.

Законске одредбе не садрже препреку да се са истим лицем поново заснује радни однос на одређено време због привремено повећаног обима посла, а на другом радном месту.

Уједно треба додати да радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.

Модел Одлуке о поступку доделе и контроле коришћења средстава за подстицање програма или недостајућег дела средстава коју је израдила СКГО у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са организацијама цивилног друштва представља неопходну разраду одредби Уредбе  о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења ( март, 2018). Истовремено, Модел одлуке претпоставља највише стандарде поступања који се, сходно контексту деловања сваке ЈЛС прилагођавају како на нивоу Одлуке, тако и у конкретним условима расписивања конкурса, доношење одлуке о (су)финансирању, праћењу и слично.

Конкретно, Уредба  о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења ( у дељем тексту Уредба) предвиђа да у комисију за избор програма од јавног интереса могу бити именована и лица представници стручне јавности, док се ближа мерила, критеријуми и поступак одабира стручњака прописује актом надлежног органа приликом утврђивања конкурсних услова (чл. 10).

Моделом одлуке најпре се предвиђа (чл. 9) да се позив одговарајућим удружењима , односно стручњацима заинтересованим за учешће у конкурсној комисији објављује истовремено кад и конкурс. Даље, Моделом одлуке предвиђа се да се конкурсом упућује позив организацијама и стручњацима да доставе предлоге за чланове комисије, односно да се самостално кандидују за чланове комисије са биографијом (чл. 11). Напомињемо да је и Моделом Одлуке предвиђено да се комисија именује решењем за сваки конкурс посебно  (чл. 11).  Моделом Одлуке је предвиђено да се предлози подносе најкасније 15 дана од објављивања конкурса, а да право на подношење предлога имају организације које су регистроване најмање три године пре објављивања конкурса, чија је област деловања у вези са конкурсом и која нису учесници у конкурсу. О условима за појединачне стручњаке Модел одлуке није прецизирао услове остављајући самим ЈЛС да се определе за стандарде који су у конкретној ситуацији оправдани и одговарајући. Ипак, у истом члану Моделом је предвиђено да услови за избор представника стручне јавности треба да буду објављени у самом конкурсу и да се на основу пристиглих предлога они бирају одлуком председника општине, односно градоначелника. Модел одлуке такође оставља могућност да председник општине, односно градоначелник бира лице из редова истакнутих стручњака који су активни на територији ЈЛС уколико у одређеном року не пристигну пријаве кандидата, односно предлози удружења. У овом другом случају, Модел одлуке предвиђа да избор за члана комисије треба да буде пропраћен сагласношћу стручњака. 

У прилозима који су дати у Водичу за транспарентно финансирање организација цивилног друштва.ПДФ налази се и Модел јавног конкурса за суфинансирање – финансирање удружења који садржи и део који се односи на представнике стручне јавности (Прилог 6 страна 91-92). У делу који се односи на представнике стручне јавности, предложени су следећи стандарди: високо образовање, доказ о поседовању стручних резултата и да имају одређен број година радног искуства у струци  (поље је остављено празно).  

Појам „радног искуства“  према ставу Врховног касационог суда Рев2 212/2015 из 2015. године  https://vk.sud.rs/sr-lat/rev2-2122015-radno-iskustvo може имати шире и уже значење, а у конкретној ситуацији би се везивало за рад на пословима из домена струке односно стручне спреме. Иако се одлука Врховног касационог суда односи на заснивање радног односа у ЈЛС и има другачији правни основ, сматрамо да указује на кључне елементе „радног искуства у струци“. Према овом тумачењу ради се о послу који је лице обављало након стицање одређеног стручног звања, а који је у складу са пословима из домена стручне спреме. Уколико је у јавном конкурсу био наведен услов да представник стручне јавности мора имати најмање 3 године радног искуства у струци, мишљења смо да кандидати који су засновали радни однос за послове за које им је потребно високо образовање, а које су обављали минимум 3 године могу бити чланови конкурсне комисије. Имајући у виду да се ради о лицу које обавља послове из новинарске професије које могу обављати лица различитог образовања, сматрамо да би услов био задовољен уколико је радни однос заснован пре 3 године.

Такође, о појму „радно искуство у струци“ говори и Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон), који у члану 68а каже да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. Иако се одредбе овог закона не примењују у конкретној ситуацији, цитиране одредбе могу послужити као аналогија.

На крају напомињемо да су и у прилогу који се односи на модел јавног конкурса предложени највиши стандарди који се у свакој појединачног ситуацији објављивања конкурса прилагођавају области за коју се конкурс расписује, потребама и капацитетима локалних самоуправа да ангажују представнике стручне јавности.

Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је прописано да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено, а послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.

Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

Дакле, запослени, било да је руководилац одељења или не, има право на додатак за прековремени рад, уз испуњење горе наведених услова. Такође, иста лица могу остваривати више пута ово право уколико по писменом налогу послодавца раде дуже од пуног радног времена уз вођење рачуна о ограничењима која предвиђа Закона о раду а то су да прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно и да запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад (члан 53).

Од наведног је свакако изузет период коришћења годишњег одмора или боловања, с обзиром да се током коришћења годишњег одмора или боловања не остварује рад односно не остварује прековремени рад.

У складу са чланом 57. став 3. Пословника скупштине општине Мали Зворник предвиђено је да "одборницку групу од најмање 3 одборника могу удруживањем да образују и одборници политичких странака, коалиције политичких странака или групе грађана које имају мање од 3 одборника".

У складу са наведеним чланом, мишљења смо да нема никакве сметње да странка која има једног одборника у скупштини општине удруживањем образује одборнички групу са одборницима друге политичке странке, коалиције политичких странака или групе грађана, уз поштовање овим чланом прописане процедуре.

Сагласно члану 18. Закона о правобранилаштву Државно правобранилаштво може на захтев локалне самоуправе пружити стручну помоћ или пружити заступање уколико је то неопходно за заштиту интереса локалне самоуправе. С тим у вези Државно правобранилаштво може, по замолници на поступање, дати мишљење на предлог одређене одлуке, за чије усвајање се тражи мишљење правобранилаштва.

Према одредбама члана 52. Закона о правобранилаштву ("Сл. гласник РС", бр. 55/14) послове правне заштите интереса локалне самоуправе у поступцима пред судовима, управним и другим надлежним органима као и у поступцима заштите имовинско-правних интереса локалне самоуправе предузима правобранилаштво.

Према одредбама Закона о експропријацији предлог за експропријацију подноси корисник експропријације. У предметима експропријације уколико је корисник експропријације локална самоуправа (град или општина) у њено име предлог подноси надлежни правобранилац.

Међутим у ситуацији кад правобранилаштво није формирано, а не постоји ни заједничко правобранилаштво предлог за експропријацију или захтев за давање претходне сагласности у смислу Закона о планирању и изградњи у име општине може да поднесе и председник општине као заступник општине.

Сходно члану 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

На основу члана 65. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у звању млађег сарадника обављају се једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области.

За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Дакле, за звање млађег саветника потребно је стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца, док је за звање млађег сарадника услов стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца.

Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је превиђено да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.

Међутим, све наведено не представља довољан услов.

Наиме, чланом 133е је прописано:

“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.

Дакле, напредовање из звања млађи сарадник у звање млађи саветник је могуће само уколико службеник кумулативно испуњава услове за рад у вишем звању и услове у погледу напредовања и то стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца и добијених оцена на начин како је то предвиђено чланом 133е Закона.

У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.

С обзиром да се за јубиларну награду рачунају само године проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова дефинисано као рад ван радног односа, године ангажовања по основу овог уговора се не рачунају у јубиларну награду.

Право на промену личног имена, у складу са чланом 346. став 1. Породичног закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 - др. закон и 6/2015), има свако лице које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање.

У вези са чланом 347. став 3. нема право на промену личног имена “лице које променом личног имена намерава да избегне неку своју обавезу”. Физичко лице, уколико промени лично име, у обавези је да након мењања личне карте и промена у истој, у вези са свим обавезама изврши измену података у евиденцијама органа који воде одређене надлежности над пореским обавезама.

У складу са чланом 29. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002 - испр., 23/2003 - испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - др. закон, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - др. закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - испр., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - аутентично тумачење, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 и 144/2020), постоји обавеза органа и организација надлежних за упис у регистар да обавештавају Пореску управу, локални порески орган о свим променама.  Уколико орган не достави информације о променама значајним за опорезивање, физичко, правно лице, предузетник је дужан да их поднесе лично, путем електронске или редовне поште.

У складу са чланом 33. Закона о порезима на имовину („Сл. гласник РС”, бр. 26/2001, “Сл. лист СРЈ”, бр. 42/2002 - одлука СУС и “Сл. гласник РС”, бр. 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - одлука УС, 47/2013, 68/2014 - др. закон, 95/2018, 99/2018 - одлука УС, 86/2019 и 144/2020), физичко лице дужно је да као обвезник пореза на имовину за одређену непокретност или преко јавног бележника изврши промену података за потребе опорезивања, а код ЈЛС тј. локалне пореске администрације или лично у року од 30 дана од промене података. Обвезник пријаву промене података може да се поднесе и преко образаца PPI, у којем се обележава поље - измењена пореска пријава, и попуњавају поља на која се измене односе.

У вези са чланом 347. став 3. Породичног закона, нема право на промену личног имена “лице које намерава да промени име у погрдно име, име којим се вређа морал или име које је у супротности са обичајима и схватањима средине. У погледу ове одредбе, законодавац је задржао нешто већу флексибилност у могућим тумачењима због разноликости обичаја и схватања, сходно културолошким специфичностима различитих средина. Вређање личности давањем погрдних имена свакако није допуштено, нити давање имена која су опште неприхватљива са аспекта морала.

На основу члана 34. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, Правилником може да буде одређено да на радним местима у звању вишег саветника ради највише до 10% службеника, а у звању самосталног саветника да ради највише до 20% службеника. Дакле, реч је о 20% у односу на број службеника и то у односу на број систематизованих радних места.

Сходно члану 3. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе извршилачка радна места су радна места у кабинету изабраног лица, који је посебна организациона јединица.

С обзиром да је кабинет изабраног лица посебна организациона јединица унутар управе број службеника са звањем самосталног саветника улази у 20% службеника који могу имати ово звање.