Питања и одговори

Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединцима локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и  86/2019 - др. закон) је прописано следеће:

„Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):

1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;

3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;

4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;

5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);

6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;

7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;

8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;

9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит“.

Чланом 57. истог закона је прописано да су извршилачка радна места  сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица.

Услед наведеног не постоји препрека да се на извршилачком радном месту руководиоца унутрашње организационе јединице заснује радни однос за време чије је трајање унапред одређено.

Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је прописано да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено, а послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.

Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

Дакле, запослени, било да је руководилац одељења или не, има право на додатак за прековремени рад, уз испуњење горе наведених услова. Такође, иста лица могу остваривати више пута ово право уколико по писменом налогу послодавца раде дуже од пуног радног времена. Од наведног је свакако изузет период коришћења годишњег одмора, с обзиром да се током коришћења годишњег одмора не остварује рад односно не остварује прековремени рад.

Члан 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да ће се распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршит до почетка примене овог закона. Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона. Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит. Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит.

У вези са наведеним, важно је напоменути да се радило о прелазним и завршним одредбама закона и да су распоређивања и изузеци предвиђени овим чланом важили за распоређивања вршена до почетка примене овог закона, тј. до 1. децембра 2016. године.

Чланом 133ђ Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Даље је чланом 133е прописано да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се". Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар". Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

У вези са тим, чланом 79. истог закона је предвиђено да се радно место може попунити кад се испуне два услова: да је радно место предвиђено Правилником и да је његово попуњавање предвиђено Кадровским планом за текућу годину. Кад се оба услова испуне, руководилац органа, службе или организације одлучује да ли је потребно да се радно место попуни.

С обзиром да је чланом 197. став 4 истог закона предвиђено као услов за распоређивање у звање млађи сарадник и то да лице има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и како је протекло 2 године од распоређивања тог лица на радно место у наведеном звању, том лицу се неће утврђивати својство приправника јер испуњава услове за обављање послове у звању млађи сарадник (члан 65. закона).

Чланом 33. Закона о локалној самоуправи прописано је да:

(1) Скупштина општине одлучује ако седници присуствује већина од укупног броја одборника.

(2) Одлуке се доносе већином гласова присутних одборника, уколико законом или статутом није друкчије одређено.

(3) О доношењу статута, буџета, просторних и урбанистичких планова одлучује се већином гласова од укупног броја одборника.

Чланом 46. Закона о локалним изборима прописано је да:

(1) Одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран:

1) подношењем оставке;

2) доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе;

3) ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци;

4) ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности;

5) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника;

6) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе;

7) губљењем држављанства;

8) ако наступи смрт одборника.

(2) Одборник може поднети оставку усмено на седници скупштине јединице локалне самоуправе, а између две седнице подноси је у форми оверене писане изјаве.

(3) После подношења усмене оставке одборника, скупштина без одлагања, на истој седници утврђује да је одборнику престао мандат.

(4) О оставци коју је одборник поднео између две седнице, скупштина је дужна да одлучи на првој наредној седници.

(5) Одборник може опозвати поднету оставку све док скупштина не утврди престанак његовог мандата.

(6) Ако одборнику престаје мандат наступањем случаја из става 1. овог члана тач. 2) до 8), скупштина јединице локалне самоуправе на првој наредној седници, после обавештења о наступању таквог случаја, утврђује да је одборнику престао мандат.

Чланом 49. ст. 1. и 2. Закона о локалним изборима прописано је да:

(1) На одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о престанку мандата одборника, као и о потврђивању мандата новом одборнику, допуштена је жалба Управном суду.

(2) Жалба је допуштена и у случају када скупштина пропусти да донесе одлуке из става 1. овог члана.

Из цитираних законских одредби проистиче да је скупштина јединице локалне самоуправе у свим случајевима престанка мандата одборника пре истека времена на које је изабран, па и у случају оставке, дужна да донесе одлуку којом утврђује престанак мандата, да се та одлука доноси гласањем и да је одлука донета ако је за њу гласала већина присутних одборника, осим ако је статутом јединице локалне самоуправе предвиђена нека друга, квалификована већина.

Ако скупштина општине пропусти да одлучи о оставци, односно донесе одговарајућу одлуку, у том случају је дозвољена жалба Управном суду, како је то прописано чланом 49. став 2. Закона о локалним изборима.

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19) је прописано:

“Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.

Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године”.

Претходним послодавцем у смислу напред наведеног става 2. сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на минули рад.

Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединцима локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и  86/2019 - др. закон) је прописано следеће:

„Радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време):

1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;

3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;

4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;

5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);

6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;

7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;

8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;

9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит“.

Чланом 57. истог закона је прописано да су извршилачка радна места  сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица.

Услед наведеног не постоји препрека да се на извршилачком радном месту руководиоца унутрашње организационе јединице заснује радни однос за време чије је трајање унапред одређено.

Законске одредбе не дају овлашћење скупштини јединице локалне самоуправе да доноси одлуке у вези са престанком мандата одборника из претходног сазива скупштине те јединице локалне самоуправе.

Наиме, одредбама члана 46. став 1. Закона о локалним изборима дефинисани су основи престанка мандата одборника пре истека времена на који су изабрани, те се само у тим случајевима, побројаним у тач. 1) до 8) доноси одлука о престанку мандата одборника. Ове одлуке се доносе током трајања сазива скупштине у који је изабран одборник којем превремено престаје мандат. Међу овим случајевима превременог престанка мандата није наведено потврђивање мандата одборника новоизабраног сазива скупштине. Ово стога што одлуке о престанку мандата одборника у смислу члана 46. став 6. и члана 49. став 1. Закона о локалним изборима, као што је већ наведено, доноси текући сазив скупштине јединице локалне самоуправе, док би одлуку о престанку мандата „одлазећег“ сазива скупштине, по логици ствари, могао да донесе само „нов“ сазив, што закон, дакле, не предвиђа.

Конституисањем новог сазива скупштине јединице локалне самоуправе фактички престаје мандат претходног сазива, иако то законом није изричито наведено, и у тој ситуацији, дакле, не треба доносити посебну одлуку о престанку мандата претходног сазива.

Чланом 40. Закона о локалној самоуправи прописано је да скупштина општине има секретара који се стара обављају стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница скупштине и њених радних тела и руководи административним пословима везаним за њихов рад. Секретар скупштине се поставља, на предлог председника општине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Скупштина општине може, на предлог председника скупштине, разрешити секретара и пре истека мандата. Секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар. 

Из наведених одредби закључујемо да су секретар скупштине и заменик секретара скупштине на сталном раду у јединци локалне самоуправе. 

Чланом 12. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да даном избора, именовања, односно постављења, функционеру мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца код кога је био у радном односу до избора, именовања, односно постављења на функцију. Функционер коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана, има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције, врати на рад код послодавца. Уколико је функционеру пре избора, именовања, односно постављења, послодавац била аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе, права и обавезе из става 1. овог члана, мирују у органу, служби или организацији у којој је био распоређен на извршилачком радном месту, до избора, именовања, односно постављења на функцију. Уколико функционер није у могућности да се врати код послодавца због укидања органа, службе или организације, функционер из става 3. овог члана, има право да се врати на рад код послодавца у орган, службу, односно организацију која је преузела послове укинутог органа, службе, односно организације. 

Дакле, да би функционеру мировала права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада код послодавца он мора бити у радном односу код тог послодавца пре избора, именовања и постављења на функцију. 

Што се заснивања радног односа у управи тиче, радни однос у аутономној покрајини, односно јединици локалне самоуправе, заснива се, по правилу, на неодређено време, путем јавног конкурса. Јавни конкурс се спроводи ради попуњавања радних места службеника и намештеника, као и за пријем приправника.

Члан 70. став 1. тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка. С обзиром да се ова одредба не ограничава на конкретни разлог одсуства, радни однос запосленог који је примљен у радни однос на одређено време трајаће до последњег дана одсуства по свим основима одсуства службеника кога мења.

Члан 30. Закона о избору народних посланика, који се сходно примењује и на избор одборника, прописује забрану међусобног сродства само у погледу чланова и заменика чланова изборне комисије.

Имајући у виду да је чланом 33. став 3. Закона о избору народних посла прописано да „Републичка изборна комисија има секретара кога именује Народна скупштина Републике Србије из реда стручних радника своје службе, који учествује у раду комисије без права одлучивања“, као и да је чланом 30. став 5. прописано да право гласа у Републичкој изборној комисији или бирачком одбору има само члан тог органа, или, у његовом одсуству, заменик“, јасно је да се секретар Републичке изборне комисије не сматра чланом изборне комисије у смислу члана 30. Закона о избору народних посланика, тако да се не поставља питање сродства неког члана или заменика члана изборне комисије са секретаром те комисије.

У складу с изнетим, не постоје законске сметње да у истој изборној комисији, као члан и секретар, буду рођена браћа. Овакво решење има своју логику у законском разликовању положаја секретара у односу на чланове изборне комисије, с обзиром на то да секретар не може да учествује у доношењу одлука изборне комисије, већ само може да учествује у њеном раду.

Посебним колективним уговором за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) је прописана могућност додатка за прековремени рад.

Наиме, чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је предвиђено следеће:

„Запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено.

Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.

Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно“.

Дакле, у случајевима када запослени ради дуже од пуног радног времена, уз издат писмени налог претпостављеног којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено,  остварује право на наведени додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца, после доношења новог правилника преузети запослени распоређују се на радна места која одговарају њиховој стручној спреми и радним способностима. С обзиром да су одредбе става 3. члана 197. закона изричите и као услови постављају најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, сматрамо да се радни стаж у дирекцији из које је преузет запослени не могу рачунати за изузетно распоређивање у складу са чланом 197. Закона о запосленима у АП и ЈЛС.