Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Тумчењем одредби члана 197. ст. 2. и 3. Закона о запоселнима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе следи да лица са средњом стручном спремом могу бити распоређена у звање млађег сарадника, а лица која имају 180 ЕСПБ могу бити распоређена у звање млађег саветника под прописаним условима. Да ли осим располагања потребним финансијским средствима у буџету постоји још неко ограничење за примену наведених одредби?
Чланом 197. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
„Распоређивање службеника према правилницима о организацији и систематизацији радних места, донетим у складу са овим законом и пратећим подзаконским актима, извршиће се до почетка примене овог закона.
Уговори о раду са намештеницима, којима се наставља њихов радни однос, биће закључени до почетка примене овог закона.
Изузетно, за рад на пословима у звању млађег саветника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање пет година проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине, са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и положен државни стручни испит.
Изузетно, за рад на пословима у звању млађег сарадника службеник може бити распоређен најдуже до истека периода од четири године, ако до ступања на снагу овог закона, има најмање четири године проведених у радном односу у истој градској, општинској управи или управи градске општине са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању и положен државни стручни испит“.
Да би се извршило предметно распоређивање потребно је да су правилником о организацији и систематизацији радних места утврђена радна места, звања у којима су радна места разврстана, потребан број извршилаца за свако радно место, врста и степен образовања, радно искуство и други услови за рад на сваком радном месту. Поред наведеног, као и обезбеђених финансијских средстава, потребно је да у кадровском плану буде исказан одговарајући број запослених, а према радним местима и конкретним звањима.
Ко даје сагласност на правилник о систематизацији радних места у Месној заједници у случају да то питање није регулисано Статутом или неким другим актом? Да ли је то Скупштина, општинско веће, председник општине?
ЗЛС је предвидео да се актом о оснивању МЗ утврђују послови које врши месна заједница, органи и организација рада органа, начин одлучивања као и поступак избора савета и других органа месне самоуправе, заштита права у току избора и друга питања од значаја за рад месне заједнице, односно другог облика месне самоуправе.
ЗЛС у члану 75. предвиђа да “месна заједница, односно други облик месне самоуправе доноси финансијски план на који сагласност даје надлежни орган општине, односно града, у складу са одлуком о буџету”. Дакле, МЗ није самостална у одређивању броја запослених које се финансирају из буџетских средстава и неопходна је сагласност надлежног органа на финансијски план МЗ како би било могуће планирање и финансирање запослених у МЗ. Надлежни орган је одређен статутом општине/града и према нашим сазнањима, најчешће је то градоначелник/председник општине.
Такође, члан 76а је детаљно уредио надзор над законитошћу рада и аката МЗ и предвидео могућност да надлежни орган поништи акт МЗ који није у сагласности са статутом, актом о оснивању МЗ или другим општинским прописом. Такође, ЗЛС предвиђа да “орган општине, односно града одређен статутом општине, односно града, који врши надзор над законитошћу рада и аката месне заједнице предлаже председнику општине, односно градоначелнику обустављање финансирања активности месне заједнице у којима се финансијска средства не користе у складу са финансијским планом месне заједнице, одлуком о буџету или законом”.
Обзиром да ЗЛС оставља могућност да се овим актом о оснивању МЗ пропишу и друга питања везана за рад МЗ, мишљења смо да је могуће да се поменутим актом предвиде и сагласности надлежних органа ЈЛС на акте месне заједнице.
Дакле, уколико се запослени финансирају услед поверавања одређених послова МЗ мишљења смо да није неопходно предвидети обавезу давања сагласности надлежног органа на Правилник о систематизацији радних места у МЗ, посебно узевши у обзир већ поменуте облике контроле, а посебно обавезну сагласност надлежног органа општине/града на финансијски план МЗ.
Такође, под претпоставком која би била раритет, могуће је и да сама МЗ обезбеди средства за финансирање једног или више запослених из донација или на други законом дозвољен начин, те у том случају не би ни било потребе да се тражи сагласност надлежног органа ЈЛС.
Да ли запослени (службених општинске управе) остварује право на солидарну помоћ у случају смрти члана уже породице, мајке која је била корисник пензије у износу вишем од најнижег износа пензије? Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл.гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020): - у члану 51. став 1. тачка 6) прописује право запосленог на солидарну помоћ "за случај смрти члана уже породице", док је ставом 5. истог члана прописано да ово право "запослени не остварује за чланове уже породице који примају пензију која је већа од најнижег износа пензије".
Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе прописано је да запослени има право на солидарну помоћ, за случај:
- дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
- набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
- здравствене рехабилитације запосленог,
- настанка теже инвалидности запосленог,
- набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
- помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
- месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи,
- помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
- рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
- помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
- другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.
Ставом 5. истог члана прописано је да право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.
С тим у вези, право на солидарну помоћ запослени може да оствари за случај утврђен у члану 51. став 1. тачка 6) ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, односно за случај смрти члана уже породице, имајући у виду да се ограничење за остваривање овог права прописано ставом 5. наведеног члана, односи на чланове уже породице који у моменту подношења захтева, остварују примања из радног односа, односно по основу рада, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије и то су случајеви дуже или теже члана уже породице запосленог (тачка 1), набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију члана уже породице запосленог (тачка 2), набавке лекова за члана уже породице (тачка 5).
С обзиром да се у случају из тачке 6) става 1. члана 51. ПКУ за запослене у јединицама локалне самоуправе, ради о помоћи по основу чињенице смрти члана уже породице, који у моменту када запослени подноси захтев за остваривање права на солидарну помоћ, више не остварује права по основу радног односа, односно не прима новчану накнаду за туђу негу и помоћ или пензију, мишљења смо да нема сметњи да запослени оствари право на солидарну помоћ за случај смрти члана уже породице.
Пословник о раду Скупштине општине прописује да је одборник дужан да присуствује седницама Скупштине и седницама радних тела Скупштине у која је биран. Да ли постоји члан закона који обавезује послодавца да омогући одборнику да одсуствује са посла ради присуствовања седницама Скупштине?
Обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређена су Законом о раду („Сл. гласник РС“ број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-ОУС, 113/2017 и 95/2018-аут.тумачење) и посебним законима, колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду, само када је то законом одређено.
Иако Закон о раду предвиђа случајеве у којима запослени има право да одсуствује са рада уз накнаду зараде (на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа) то није случај и са одборником који је дужан да присуствује седницама Скупштине и седницама радних тела Скупштине у које је биран. У случају када одборник мора да одсуствује са посла због присуствовања седницама Скупштине или седницама радних тела Скупштине у које је биран, одборник може према Закону о раду да користи годишњи одмор или неплаћено одсуство.
Коришћење годишњег одмора регулисано је чл. 68-75. Закона о раду, док је неплаћено одсуство регулисано чланом 78. Закона о раду.
Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено. Закон о раду не прописује случајеве када послодавац може запосленом да одобри неплаћено одсуство, тако да се све своди на вољу послодавца да исто одобри запосленом.
Како законом није ништа прецизно предвиђено, неплаћена одсуства су различито решавана и третирана у колективним уговорима, а најчешћи случај је да се само понављају одредбе Закона о раду, да послодавац може запосленом одобрити одсуство без накнаде зараде, уз евентуалну ограду, да то не ремети процес и организацију рада код послодавца. Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства). Запослени на неплаћеном одсуству је и даље у радном односу код истог послодавца, и не може да заснује радни однос код другог послодавца.
Дакле, на основу свега наведеног, одборник који одсуствује са посла због присуствовања седницама Скупштине или седницама радних тела Скупштине у које је биран има по Закону о раду две могућности: 1) да користи годишњи одмор или да 2) поднесе захтев за неплаћено одсуство уз подношење одговарајуће документације (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства – нпр. потврду да је одборник Скупштине и позив на седницу). Ако одборник користи неплаћено одсуство, у том случају има право на накнаду трошкова од стране ЈЛС, тј. ЈЛС може да надокнади одборнику изгубљену добит.
У питању је функционер коме је на крају 2020. године утврђен сразмерни део годишњег одмора за 2020. годину у трајању од 10 дана и одобрено коришћење тих 10 дана до краја 2020. године, али он није користио тај годишњи одмор. Да ли има право да до 30. јуна 2021. године искористи тај сразмерни део годишњег одмора из претходне године имајући у виду члан 73. став 2. Закона о раду, односно да у 2020. години није ни започео коришћење годишњег одмора. Такође, да ли у истој ситуацији када је функционеру утврђен сразмерни део годишњег одмор за 2020. годину и није га искористио, а у 2021. години му је престала функција и радни однос, функционер има право на накнаду штете и за неискоришћени годишњи одмор из 2020. године или само за сразмерни део који ће бити утврђен у 2021. години?
Сходно члану 69. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана.
Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.
Чланом 72. истог закона је прописано да запослени има право на дванаестину годишњег одмора из члана 69. овог закона (сразмерни део) за сваки месец дана рада у календарској години у којој је засновао радни однос или у којој му престаје радни однос.
Сходно члану 73. годишњи одмор користи се једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.
Коначно, чланом 76. Закона о раду је прописано да је у случају престанка радног односа, послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.
У конкретном случају је од значаја да је лице имало одобрење да користи сразмерни део годишњег одмора за 2020. годину односно да утврђени сразмерни део годишњег одмора није искористило због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета. Уколико је постојало одобрење за коришћење годишњег одмора, као и да разлози за некоришћење годишњег одмора нису претходно наведени разлози, том лицу престаје право да се тако утврђени одмор искористи до 30. јуна 2021. године.
Сходно наведеном, ово лице не може остварити новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора за сразмерни део годишњег одмора за 2020. годину, под условом да је имало одобрење да га користи односно под условом да то није чинило из разлога описаних у члану 73. став 4. Закона о раду.
Да ли општински одборник, на сопствени захтев, има право да добије на увид доказ о школској спреми запосленог у општинској управи јер сумња у исправност истих?
Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) прописује у члану 89. да информације од јавног значаја које садрже податке о личности могу бити учињене доступним тражиоцу информације од стране органа власти на начин којим се обезбеђује да се право јавности да зна и право на заштиту података о личности могу остварити заједно, у мери прописаној законом којим се уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја и овим законом.
Које су законске претпоставке за идентификацију отиском прста као начина вођења евиденције о присутности на послу?
Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) у члану 4. прописује да је „биометријски податак” податак о личности добијен посебном техничком обрадом у вези са физичким обележјима, физиолошким обележјима или обележјима понашања физичког лица, која омогућава или потврђује јединствену идентификацију тог лица, као што је слика његовог лица или његови дактилоскопски подаци.
Исти закон у члану 17. прописује да је забрањена обрада којом се открива расно или етничко порекло, политичко мишљење, верско или филозофско уверење или чланство у синдикату, као и обрада генетских података, биометријских података у циљу јединствене идентификације лица, података о здравственом стању или података о сексуалном животу или сексуалној оријентацији физичког лица, а да је изузетно дозвољена у десет таксативно набројаних случајева.
Обрада биометријских података у сврху евидентирања доласка и одласка запослених са посла представља интрузиван вид обраде података о личности, који је у супротности са начелом „минимизације података“, које одређује да подаци морају бити примерени, битни и ограничени на оно што је неопходно у односу на сврху обраде, јер се иста сврха може постићи и на други начин који мање задире у приватност запослених.
Да ли постоји посебна потреба тј. обавеза да се праве посебни регистри (као дупли) у ком би се уписивало за шта су се и у коју сврху подаци о личности обрађивали у посебним предметима (нешто као извештаји), иако је то јасно увидом у предмет који је рађен у складу са Законом који регулише слободан приступ информацијама од јавног значаја?
Да ли су захтеви које организациона јединица органа ЈЛС прима од физичких или правних лица, који чак нису дужни да се идентификују (нпр. апели за постављање бандера, јавно осветљење, мењање сијалица, тражење разних информација....) у смислу Закона о заштити података о личности, прикупљање података и да ли подразумевају прављење збирке?
Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) прописује да је „обрада података о личности” свака радња или скуп радњи које се врше аутоматизовано или неаутоматизовано са подацима о личности или њиховим скуповима, као што су прикупљање, бележење, разврставање, груписање, односно структурисање, похрањивање, уподобљавање или мењање, откривање, увид, употреба, откривање преносом, односно достављањем, умножавање, ширење или на други начин чињење доступним, упоређивање, ограничавање, брисање или уништавање, а да је „збирка података” је сваки структурисани скуп података о личности који је доступан у складу са посебним критеријумима, без обзира да ли је збирка централизована, децентрализована или разврстана по функционалним или географским основама.
У сврху наплате одштете од осигурања има се обавеза достављања фотокопије или очитане личне карте, као и фотокопију картице банке. Додатно, уз захтев за одштету општина је у обавези да достави наведене податке. Да ли је ово регулисано неким законом?
Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма ("Службени гласник РС", бр. 113 од 17. децембра 2017, 91 од 24. децембра 2019.) прописује у члану 4. став 1. тачка 6. да су обвезници, у смислу овог закона, друштва за осигурање која поседују дозволу за обављање животних осигурања и друштва за посредовање у осигурању када обављају послове посредовања у животним осигурањима; друштва за заступање у осигурању и заступници у осигурању, који имају дозволу за обављање послова осигурања живота, осим друштава за заступање и заступника у осигурању за чији рад одговара друштво за осигурање у складу са законом;
Члан 17. истог закона прописује:
Обвезник утврђује и проверава идентитет странке која је физичко лице и законског заступника те странке прибављањем података из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона.
Подаци из става 1. овог члана прибављају се увидом у лични документ уз обавезно присуство лица чија се идентификација врши. Ако из тог документа није могуће прибавити све прописане податке, подаци који недостају прибављају се из друге службене исправе. Подаци које, из објективних разлога није могуће прибавити на тај начин, прибављају се непосредно од странке.
Изузетно од одредаба става 2. овог члана, странка која је физичко лице може извршити трансакцију или успоставити пословни однос преко пуномоћника.
Ако, у име странке која је физичко лице, трансакцију врши или пословни однос успоставља пуномоћник или законски заступник, обвезник је дужан да, поред идентитета странке, утврди и провери идентитет пуномоћника и законског заступника, прибави податке из члана 99. став 1. тачка 3) овог закона на начин који је прописан у ставу 2. овог члана, као и да тражи оверено писмено овлашћење (пуномоћје), или друге јавне исправе којим се доказује својство законског заступника, чије копије чува у складу са законом. При том, обвезник је дужан да примени мере из члана 39. овог закона.
Ако приликом утврђивања и провере идентитета странке на основу овог члана обвезник посумња у истинитост прикупљених података или веродостојност исправа из којих су подаци прибављени, дужан је да од странке прибави писмену изјаву о истинитости и веродостојности података и исправа.
Приликом идентификације лица из ст. 1. и 3. овог члана обвезник је дужан да прибави копију, односно очитан извод личног документа тог лица. Копијом, односно очитаним изводом личног документа из овог става сматра се и дигитализовани документ из ст. 2. и 4. овог члана. На копији, односно очитаном изводу личног документа у папирном облику уписују се датум, време и лично име лица које је извршило увид у тај документ. Копија, односно очитани извод личног документа у електронском облику садржи квалификовани електронски печат, односно квалификовани електронски потпис, у складу са законом којим се уређује електронски потпис, са придруженим временским жигом. Копију, односно очитан извод личног документа из овог става обвезник чува у папирном или електронском облику у складу са законом.
Како се опходити према подацима које прикупља служба обезбеђења а ангажована је на основу Уговора?
Третман података о личности насталих обављањем послова приватног обезбеђења регулисан је Законом о приватном обезбеђењу („Сл. гласник РС“, бр. 104 од 27. новембра 2013, 42 од 11. маја 2015, 87 од 13. новембра 2018.).
Члан 68. истог закона прописује:
Подаци који су прикупљени у вршењу посла приватног обезбеђења могу се користити само у сврху за коју су прикупљени и не могу се уступати трећим лицима или јавно објављивати, осим ако је другачије прописано или уговорено.
Лице на које се подаци односе има право да захтева да му се прикупљени подаци ставе на увид, што обухвата право на преглед, читање и слушање података, као и прављење забелешки, а о свом трошку и добијање копија података (фотокопију, аудио копију, видео копију, дигиталну копију и сл.) у облику у којем се информација налази, као и да, у складу са прописима, захтева измену или брисање података.
Ако је збирка података успостављена уговором, или на основу пристанка у писаном облику, у случају испуњења или раскида уговора, односно повлачења пристанка у писаном облику, правно лице за приватно обезбеђење, односно предузетник за приватно обезбеђење обавезно је да податке преда кориснику или да их брише у року од 15 дана од дана раскида уговора, односно повлачења пристанка, а друге податке који нису од значаја или које корисник одбије да преузме, уништи у року од осам дана.
Да ли је Закон о социјалној заштити који ЈЛС примењује приликом давања стипендија или једнократне новчане помоћи основ за поступање по захтевима без тражења сагласности за обраду података о личности?
Закон о заштити података о личности („Сл. Гласник РС“, број 87/18) прописује у члану 12. да је обрада законита само ако је испуњен један од следећих услова:1) лице на које се подаци о личности односе је пристало на обраду својих података о личности за једну или више посебно одређених сврха; 2) обрада је неопходна за извршење уговора закљученог са лицем на које се подаци односе или за предузимање радњи, на захтев лица на које се подаци односе, пре закључења уговора; 3) обрада је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца; 4) обрада је неопходна у циљу заштите животно важних интереса лица на које се подаци односе или другог физичког лица; 5) обрада је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца; 6) обрада је неопходна у циљу остваривања легитимних интереса руковаоца или треће стране, осим ако су над тим интересима претежнији интереси или основна права и слободе лица на које се подаци односе који захтевају заштиту података о личности, а посебно ако је лице на које се подаци односе малолетно лице.
Члан 14. став 1. истог закона прописује да се основ за обраду из члана 12. став 1. тач. 3) и 5) овог закона одређује законом.