Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Када ЈЛС спроводи неки конкурс, како објавити резултате конкурса, тј. ако треба да се објави списак лица која су испунила услове и прошла конкурс, да ли сме да се објави њихово лично име и још неки додатни подаци и да ли је за то потребан пристанак конкретних лица?
Закон о заштити података о личности („Сл. Гласник РС“, број 87/18) прописује у члану 12. да је обрада законита само ако је испуњен један од следећих услова: 1) лице на које се подаци о личности односе је пристало на обраду својих података о личности за једну или више посебно одређених сврха; 2) обрада је неопходна за извршење уговора закљученог са лицем на које се подаци односе или за предузимање радњи, на захтев лица на које се подаци односе, пре закључења уговора; 3) обрада је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца; 4) обрада је неопходна у циљу заштите животно важних интереса лица на које се подаци односе или другог физичког лица; 5) обрада је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца; 6) обрада је неопходна у циљу остваривања легитимних интереса руковаоца или треће стране, осим ако су над тим интересима претежнији интереси или основна права и слободе лица на које се подаци односе који захтевају заштиту података о личности, а посебно ако је лице на које се подаци односе малолетно лице.
Члан 14. став 1. истог закона прописује да се основ за обраду из члана 12. став 1. тач. 3) и 5) овог закона одређује законом.
У конкретном случају треба утврдити који је правни основ за спровођење конкурса и у правилима за његово спровођење предочити лицима на који начин ће њихови подаци бити обрађивани.
Шта значи констатација "ако постоји закон по коме се поступа, није неопходан пристанак лица за личне податке који ће се прибављати"?
Закон о заштити података о личности („Сл. Гласник РС“, број 87/18) прописује у члану 12. да је обрада законита само ако је испуњен један од следећих услова:
- лице на које се подаци о личности односе је пристало на обраду својих података о личности за једну или више посебно одређених сврха;
- обрада је неопходна за извршење уговора закљученог са лицем на које се подаци односе или за предузимање радњи, на захтев лица на које се подаци односе, пре закључења уговора;
- обрада је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца;
- обрада је неопходна у циљу заштите животно важних интереса лица на које се подаци односе или другог физичког лица;
- обрада је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца;
-
обрада је неопходна у циљу остваривања легитимних интереса руковаоца или треће стране, осим ако су над тим интересима претежнији интереси или основна права и слободе лица на које се подаци односе који захтевају заштиту података о личности, а посебно ако је лице на које се подаци односе малолетно лице.
Члан 14. став 1. истог закона прописује да се основ за обраду из члана 12. став 1. тач. 3) и 5) овог закона одређује законом.
Да ли су матичари приликом заказивања венчања или пријаве смрти дужни да странкама дају да потпишу изјаву да су саглани да се прибаве њихови изводи/уверења о држављанству с обзиром да су по ЗУП-у дужни и овлашћени да их прибављају?
Закон о заштити података о личности („Сл. Гласник РС“, број 87/18) прописује у члану 12. да је обрада законита само ако је испуњен један од следећих услова:1) лице на које се подаци о личности односе је пристало на обраду својих података о личности за једну или више посебно одређених сврха;2) обрада је неопходна за извршење уговора закљученог са лицем на које се подаци односе или за предузимање радњи, на захтев лица на које се подаци односе, пре закључења уговора;3) обрада је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца;4) обрада је неопходна у циљу заштите животно важних интереса лица на које се подаци односе или другог физичког лица;5) обрада је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца;6) обрада је неопходна у циљу остваривања легитимних интереса руковаоца или треће стране, осим ако су над тим интересима претежнији интереси или основна права и слободе лица на које се подаци односе који захтевају заштиту података о личности, а посебно ако је лице на које се подаци односе малолетно лице.
Члан 14. став 1. истог закона прописује да се основ за обраду из члана 12. став 1. тач. 3) и 5) овог закона одређује законом.
Закон о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016) у члану 103. прописује дужност органа да прибави податке по службеној дужности, и то на следећи начин: (1) Орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање (члан 9. став (3) овог закона). (2) Ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се тражени подаци могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року. (3) У поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Ако странка у року не поднесе личне податке неопходне за одлучивање органа, захтев за покретање поступка ће се сматрати неуредним (члан 59. став (2) овог закона).
Да ли је неопходан пристанак за обраду података о личности када се поступа по захтеву за накнаду штете у случају уједа напуштених паса, имајући у виду и здравствену документацију која се подноси?
Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) прописује у члану 17. да је обрада података о здравственом стању забрањена, а да је изузетно допуштена када је неопходна у циљу подношења, остваривања или одбране правног захтева или у случају кад суд поступа у оквиру своје надлежности.
У конкретном случају, у питању је обрада података о личности од стране органа локалне самоуправе која је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца прописаних законом, односно у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца, у смислу члана 12. закона, па пристанак за обраду података није потребан.
Да ли је потребно да сваки орган ЈЛС посебним решењем одреди лице за заштиту података о личности?
Закон о заштити података о личности („Сл. Гласник РС“, број 87/18) прописује у члану 4. тачка 25. да је "орган власти" државни орган, орган територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе, јавно предузеће, установа и друга јавна служба, организација и друго правно или физичко лице које врши јавна овлашћења.
Исти закон у члану 56. прописује да су руковалац и обрађивач дужни да одреде лице за заштиту података о личности ако се обрада врши од стране органа власти, осим ако се ради о обради коју врши суд у сврху обављања његових судских овлашћења. У истом члану прописано је да ако су руковаоци или обрађивачи органи власти или надлежни органи, може се одредити заједничко лице за заштиту података о личности, узимајући у обзир организациону структуру и величину тих органа власти.
У сутуацији када маркетиншке агенције ради испитивања јавног мњења зову на фиксни број телефона, по ком основу га имају? Како тражити да се конкретан број телефона избрише са листе могућих позива?
Маркетиншке агенције податке о фиксним бројевима телефона најчешће прикупљају из јавно доступног телефонског именика, тзв „Белих страна“.
Члан 120. Закона о електронским комуникацијама („Службени гласник РС“, бр. 44 од 30. јуна 2010, 60 од 10. јула 2013 - УС, 62 од 13. јуна 2014, 95 од 8. децембра 2018 - др. Закон) прописује: Пружалац услуга јавног телефонског именика дужан је да без накнаде обавести претплатника о намери да његове личне податке укључи у јавно доступан телефонски именик у штампаној или електронској форми, о сврси именика, доступности личних података преко услуга обавештења, као и могућностима за претрагу личних података од стране трећих лица преко функција претраге у електронској форми именика (став 1).
Претплатник има право да, по пријему обавештења из става 1. овог члана, одбије сагласност за укључивање личних података у јавно доступан телефонски именик (став 2).
Лице из става 1. овог члана дужно је да претплатнику, чији се лични подаци налазе у јавно доступном телефонском именику, омогући проверу или исправку података, као и могућност повлачења дате сагласности, односно брисања личних података из јавно доступног телефонског именика, на једноставан начин и без накнаде (став 3).
Лице из става 1. овог члана дужно је да прибави додатни пристанак претплатника пре омогућавања употребе података из јавног телефонског именика у сврхе различите од ступања у контакт са претплатником преко личног имена и презимена, односно назива претплатника или минимума других његових идентитетских ознака (став 4).
Члан 121. истог закона прописује: Оператор који пружа јавно доступне телефонске услуге дужан је да: 1) сачини и води ажуран јавни телефонски именик са подацима својих претплатника; 2) обезбеди корисницима својих услуга приступ услугама обавештења и јавним телефонским именицима (став 1).
Оператор из става 1. овог члана дужан је да удовољи сваком разумном захтеву за приступ подацима из става 1. тачка 1) овог члана, под условима који су објективни, недискриминаторни, у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређује заштита података о личности (став 2).
Обавеза из става 2. овог члана нарочито се односи на захтеве пружалаца услуга јавних телефонских именика, који сачињавају свеобухватне јавно доступне телефонске именике са подацима о свим претплатницима јавно доступних телефонских услуга у Републици Србији (став 3).
Агенција ближе прописује услове у погледу приступа и коришћења података из става 2. овог члана (став 4).
Коначно, чл. 37. ст. 2 Закона о заштити података о личности прописује да лице на које се подаци односе има право да у сваком тренутку поднесе приговор на обраду својих података о личности који се обрађују за потребе директног оглашавања, укључујући и профилисање, у мери у којој је оно повезано са директним оглашавањем. Уколико лице поднесе приговор на обраду за потребе директног оглашавања, подаци о личности се не могу даље обрађивати у такве сврхе. Исти члан прописује дужност руковаоца да најкасније приликом успостављања прве комуникације са лицем на које се подаци односе, упозори то лице на постојање права на приговор и да га упозна са тим правима на изричит и јасан начин, одвојено од свих других информација које му пружа.
У члану 16. Закона наводи се да малолетно лице које је навршило 15 година може самостално да даје пристанак за обраду података о личности у коришћењу услуга информационог друштва. Са колико навршених година малолетно лице може самостално да даје пристанак за обраду података о личности у осталим случајевима (а да није у питању коришћење услуга информационог друштва)?
Пристанак малолетних лица за обраду података о личности, који се не односи на коришћење услуга информационог друштва, није регулисан Законом о заштити података о личности „Сл. гласник РС“, број 87/2018). У том смислу, самосталан пристанак за обраду података о личности малолетног лица везује се за стицање пословне способности, у складу са посебним прописима.
Ако ЈЛС има намеру да формира тим за заштиту података о личности, колико чланова мора да има тај тим и ко их овлашћује за рад?
Обавеза органа јединице локалне самоуправе, у складу са чланом 56. Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) јесте да именује лице за заштиту података о личности.
Сваки од руковалаца или обрађивача који су дужни да одреде лице за заштиту података о личности – одређују само ЈЕДНО, а не више физичких лица. Не постоји законска сметња, али ни обавеза за формирање посебних организационих целина или тимова за заштиту података о личности.
Више о томе: Лице за заштиту података о личности
Како дефинисати/утврдити рок чувања фотографија, снимака и других личних података грађана објављених у вестима на званичном сајту општине или Јутјуб каналу?
Како идентификовати (којим подацима) подносиоца захтева за увид у обраду података?
Подносилац захтева за остварење права може се идентификовати увидом у идентификациони документ, а у чл. 21. став 7. Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) прописано је да ако руковалац оправдано сумња у идентитет лица које је поднело захтев из члана 26, чл. 29. до 31, члана 33. и чл. 36. до 38. овог закона, руковалац може да захтева достављање додатних информација неопходних за потврду идентитета лица, што не искључује примену члана 20. овог закона.
Код јавних набавки, да ли је потребно унети у конкурсну документацију и касније уговор, одредбе о заштити података о личности?
Према одредбама Закона о заштити података о личности, руковалац је одговоран за избор обрађивача. Конкретно, чл. 86. ст. 3. прописује да је за материјалну или нематеријалну штету наненту лицу чији се подаци обрађују одговоран руковалац, а обрађивач само уколико није поступао у складу са одредбама прописаним ZZPL или када је поступао изван или супротно упутствима руковаоца.
Имајући то у виду, захтев за применом адекватних мера заштите података о личности може бити део конкурсне документације, како би руковалац одабрао обрађивача који испуњава стандарде заштите података о личности. Чак и уколико кроз процес јавних набавки орган ангажује обрађивача података о личности, захтевом за применом адекватних мера заштите, руковалац поступа у складу са начелом одговорности, из чл. 5. ст. 2. ZZPL.
Када се ради процена утицаја на заштиту података о личности, шта садржи и ко израђује?
Процена утицаја на заштиту података о личности (када се ради, шта садржи и ко је израђује) прописана је у чл. 54. и 55. Закона о заштити података о личности.
Види: Одлуку Повереника.пдф о листи врста радњи обраде података о личности за које се мора извршити процена утицаја на заштиту података о личности и тражити мишљење Повереника