Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Колико времена од издавања налога може проћи од пуноважности до слања судији? Који је максимални рок (једна или две године)?
Застарелост покретања и вођења прекршајног поступка уређена је чланом 84. Закона о прекршајима, а застарелост извршења казне, чланом 85. истог закона.
Према члану 84. ст. 1. и 7. ЗОП, прекршајни поступак не може се покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, као и да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост. Ставом 8. истог члана је прописано да се ове одредбе сходно примењују на застарелост покретања и вођења поступка за издавање прекршајног налога.
Према члану 85. ст. 1. и 6., изречена казна и заштитна мера не могу се извршити ако је од дана правноснажности пресуде протекла једна година, као и да извршење казне односно заштитне мере застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за извршење казне, односно заштитне мере. Наведеним чланом Закона, није предвиђена сходна примена одредби тог закона на застарелост извршења прекршајног налога, као што је то случај са застарелоћу покретања и вођења поступка за издавање прекршајног налога, али се према ставу Одељења судске праксе Прекршајног апелационог суда, одредба члана 85. став 1. ЗОП треба аналогно примењивати и на извршење казни изречених коначним и извршним прекршајним налозима, јер би у супротном ова кажњена лица била доведена у неравноправан положај у односу на лица којима су казне изречене правноснажним пресудама.
Неплаћени прекршајни налог, по протеку рока од осам дана, инспектор одмах доставља прекршајном суду да изречену новчану казну унесе у регистар и спроведе поступак извршења у складу са законом, при чему је дужан налог снабдети констатацијом коначности и забелешком да новчана казна није плаћена (члан 328). У овом тренутку инспектор не констатује чињеницу извршности, јер нема сазнање да ли је та чињеница наступила, будући да се захтев за судско одлучивање подноси непосредно прекршајном суду.
Како од дана извршности прекршајног налога почињу да теку рокови застарелости извршења прекршајног налога, инспектор се не може руководити рачунањем рока застарелости од извршности прекршајног налога, јер му је тај податак непознат.
Стога, будући да је непознато да ли је поднет захтев за судско одлучивање (у ком случају може доћи до покретања прекршајног поступка), односно да ли је налог извршан, налог треба доставити суду, без одлагања, а најкасније пре истека годину дана, опреза ради, од дана учињеног прекршаја.
Да ли постоји конкретна инструкција и упутство везано за евиденције издатих прекршајних налога?
Да ли је за вршење инспекцијског надзора код нерегистрованог привредног субјекта (када се то утврди на лицу места) неопходно донети и применити посебан правни оквир, односно посебна законска решења, као и прилагођене контролне листе као и правила за управљање ризицима? Да ли уопште и треба утврђивати и процењивати ризике ?
Да ли републичка инспекција може да наложи ЈЛС доношење аката о процени ризика?
Ко покреће иницијативу за усаглашавање одлука ЈЛС са законом и да ли за то постоје санкције?
Како се ради о потреби усаглашавања локалних одлука са законом, обавеза је организационе јединице у чијем делокругу је праћење стања у области која је уређена одређеном одлуком, да приступи изради нове/изради измена и допуна прописа, што не искључује могућност подношења иницијативе од стране заинтересованих субјеката. Иницијативу за усаглашавање одлука може поднети и инспекција.
Надзор над применом законских одредби којима је уређена одређена област, што укључује и рализацију дужности органа да донесу и ускладе подзаконске и друге прописе врши надлежно министарство, које се, уобичајено, поред инспекцијског надзора одређује у одредбама закона којима се уређује надзор над применом закона.
Који је правни оквир за контролисање уређења приватних парцела (нпр. зарасла парцела, кошење траве и сл.)?
Чланом 4. став 4. Закона о комуналним делатностима, прописано је да ради коришћења, чувања и одржавања средстава за обављање комуналних делатности, одржавања чистоће и заштите животне средине, опште уређености насеља, спољног изгледа објекта и уређености површина, јединица локалне самоуправе може да пропише опште услове одржавања комуналног реда и мере за њихово спровођење.
На основу датог овлашћења, ЈЛС може да пропише услове за одржавање реда на одређеним површинама, што подразумева и површине које нису јавне, нарочито када те површине граниче или су видљиве са јавних површина.
Какав је поступак са киосцима већим од 10,5 м2?
Законом о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл.гласник РС“ број 83/18), измењен је члан 146. основног закона. Наведеним изменама у ставу 2, дефинисан је појам мањих монтажних објекта тако што је прецизирано да су то објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м², баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година.
Према ставу 1. истог члана постављање и уклањањање мањих монтажних објеката уређује и обезбеђује ЈЛС, што значи да су ЈЛС у обавези да своје одлуке којима су уредиле ова питања ускладе са законом, што подразумева и уређење статуса објеката који су постављени у складу са до тада важећим прописима (закон о одлуке ЈЛС), а прекорачују површину или на други начин одступају од законске дефиниције.
Да ли се у ЈЛС постављају уређаји за спречавање одвођења возила са јавних површина и ко поставља те уређаје? Да ли се постављањем уређаја за спречавање возила са јавних површина ускраћују друга права уставом загарантована?
Чланом 34. став 1.тачка 11) Закона о комуналним делатностима, прописано је овлашћење комуналног инспектора да наложи решењем уклањање, односно премештање возила, као и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила са површина јавне намене ако су остављена противно прописима. Овлашћење је садржано и у одлукама ЈЛС којима је уређена комунална делатност „управљање јавним паркиралиштима“ (Београд, Ниш и др.)Мере уклањања, односно премештање возила, као и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила, овлашћен је да налаже и предузима и комунални милиционар, приликом остваривања надзора и контроле паркирања у складу са чланом 278. става 2. тачка 12. ЗОБС, на основу тог закона, подзаконских прописа (Правилник о начину вршења контроле и непосредног регулисања саобраћаја на путевима и вођењу обавезних евиденција о примени посебних мера и овлашћења "Службени гласник РС", бр. 69/10, 78 /11, 31/13, 37 / 13 - исправка, 85 /14, 98 /16 – УС) и прописа ЈЛС.
Према томе, овлашћење за предузимање мере постављање уређаја којима се спречава одвожење возила, у складу са наведеним законима, имају комунални инспектор и комунални милиционар, с тим што се ближи услови и начин предузимања ове мере прописује и одлуком ЈЛС.
Део питања које се односи на „ускраћивање уставом загарантованих права“ постављањем уређаја којима се спречава одвожење возила, спада у домен оцене уставности и законитости општих аката (167. Устава Републике Србије).
С тим у вези, упућујемо на РЕШЕЊЕ Уставног suda.docx ИУо-286/2014 од 24.05.2018. године, која се односи на предметну материју,
Субјекат је регистрован за обављање делатности прања аутомобила - перионица, а у склопу комплекса објекта постоји и локал који служи за прихват муштерија које чекају завршетак услуге и служи се и наплаћује пиће. Да ли је потребно тражити или евентуално на записник дати налог да се надзирани субјекат допунски региструје у АПР за обављање делатности услуге послуживања пића или се сматра нерегистрованим?
У описаном случају се ради о пружању угоститељске услуге, а на сва питања везана за ту делатност примењује се Закон о угоститељству ("Сл. гласник РС", број 17/19). Питања везана за регистрацију огранка, односно издвојеног места прописана су чланом 5. наведеног закона. Инспекцијски надзор над применом Закона у овом случају врши републички туристички инспектор. Мишљења смо да у конкретном случају треба сачинити записник и проследити га надлежној инспекцији (републичкој туристичкој инспекцији).
Када је угоститељска делатност уписана у АПР, али за постављање летње баште није исходовано одобрење надлежног органа, да ли се тај субјекат сматра за нерегистрованог?
Да, угоститељ који обавља угоститељску делатност у башти за чије постављање није издато одобрење надлежног органа, јесте субјект који се у смислу члана 33. став 2. ЗИН-а, изједначава са нерегистрованим субјектом, јер за предузету активност нема јавну сагласност (одобрење), тим пре што је башта, мањи монтажни објекат привременог карактера, који се поставља искључиво у функцији угоститељске делатности која се обавља у угоститељском објекту.
Да ли је обавезно да се стави печат на записник о инспекцијксом надзору?
Закон о општем управном поступку и Закон о инспекцијском надзору не прописују печат органа као обавезан елемент записника. У Правилнику о општем обрасцу записника о инспекцијском надзору („Сл.гласник РС“, број 81/15), такође није предвиђен печат органа као обавезан елемент записника.
За разлику од наведених прописа, чланом 2. Закона о печату државних и других органа (“Службени гласник РС“, број 101/07), прописано је да се печатом потврђује аутентичност јавне исправе и другог акта којим државни и други органи и имаоци јавних овлашћења одлучују или службено опште са другим органима, правним лицима и грађанима. Како надзор над применом овог закона врши управна инспекција, претпостављамо да је управни инспектор његовом применом наложио стављање печата на записник инспектора, што ћете, наравно, испоштовати.
Сматрамо да би мишљење о примени наведених законских прописа, ради уједначеног поступања, требало да дā Координациона комисија, што подразумева и фактичко питање, како инспектор обезбеђује печат приликом вршења теренског инспекцијског надзора и сачињавања и уручења записника надзираном субјекту на лицу места.
Шта урадити у случају прекорачења рока за доношење решења по предлогу надлежног инспектора за вршење увиђаја у стамбеном простору?