Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се приликом доношења Решења о именовању Општинске изборне комисије у сталном саставу мора утврдити мандат ове комисије, или њихов мандат траје док не буду разрешени? Да ли је обавезна сходна примена члана 30. став 1. Закона о избору народних посланика, с обзиром да Закон о локалним изборма не садржи одредбу о мандату? Ко предлаже кандидате за секретара и заменика секретара ОИК? Ако одборничку групу чине одборници са коалиционе изборне листе да ли одборничка група мора да предложи кандидате - представнике свих политичких странака које чине коалицију, или нема ту обавезу?
Чланом 58. Закона о локалним изборима прописано је да се, између осталих, одредбе Закона о избору народних посланика о именовању у изборне комисије и бирачке одборе сходно примењују на избор одборника, ако Законом о локалним изборима није другачије одређено. С обзиром на то да Законом о локалним изборима није уређено питање трајање мандата чланова општинских/градских изборних комисија, то значи да се на то питање сходно примењује члан 30. став 1. Закона о избору народних посланика, којим је прописано да се „чланови Републичке изборне комисије и њихови заменици именују (се) на четири године, а чланови бирачких одбора и њихови заменици за сваке изборе“.
Међутим, трајање мандата може, али не мора да буде изричито наведено у решењу о именовању чланова локалне изборне комисије; у сваком случају, несумњиво је да мандат чланова изборне комисије не може да траје дуже од четири године од дана доношења решења о њиховом именовању.
Секретара и заменика секретара изборне комисије предлаже предлагач решења о именовању чланова и заменика чланова изборне комисије, с обзиром да законом није дефинисана надлежност за њихово предлагање. Стога је на руководству скупштине да одлучи ко ће бити предложен за ове дужности.
Коалиционе одборничке групе нису у формалној, законској обавези да предложе чланове изборне комисије из свих политичких странака које су образовале одборничку групу, то је ствар политичког договора унутар одборничке групе. Закон само налаже (члан 13. став 4) обавезу да се за сва лица предложена за чланове изборне комисије у решењу наведе њихова политичка припадност или назив странке, односно страначке коалиције на чији предлог је именован.
Да ли службеник који је запослен у Служби буџетске инспекције, која не припада управи, жалбу на решење изјављује Управном суду или Жалбеној комисији?
Чланом 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници.
Службеник је, у смислу одредбе овог члана, запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Чланом 172. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да је жалбена комисија у јединици локалне самоуправе колегијални орган који у другом степену одлучује о жалбама службеника.
Одредбе члана 174. истог закона гласе:
„Жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса“.
С обзиром да је у конкретном случају реч о службенику који обавља послове из надлежности буџетске инспекције, жалба на решење се изјављује надлежној Жалбеној комисији.
Полазећи од члана 39. Закона о бесплатној правној помоћи у оквиру ког програма и програмске активности и са којом функцијом, у буџету ЈЛС планирати средства за финансирање бесплатне правне помоћи и бесплатне правне подршке кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати?
Бесплатна правна помоћ за грађане као њене кориснике и начини њеног остваривања и пружања, уређена је одредбама Закона о бесплатној правној помоћи (“Сл. гласник РС”, бр. 87/19).
Чланом 2. дефинисано је да је циљ овог закона да се сваком лицу омогући делотворан и једнак приступ правди. Даље, чланом 5. овог закона дефинисано је да орган јавне власти јесте државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе и организација којој су поверена јавна овлашћења.
Чланом 9. став 1. прописано је да бесплатну правну помоћ пружају адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе.
Чланом 39. став 2. Закона о бесплатној правној помоћи прописано је да кад бесплатну правну помоћ пружају адвокати или кад се саставља јавнобележничка исправа или посредује у решавању спора, јединица локалне самоуправе сноси 50% накнаде за пружање бесплатне правне помоћи или састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, док 50% накнаде сноси Република Србија, преко министарства.
Чланом 41. овог закона прописано је да када се оконча бесплатна правна помоћ коју пружају адвокати, састави јавнобележничка исправа или оконча посредовање у решавању спора, пружалац подноси органу управе на оверу: захтев за плаћање накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора, доказе о пруженој бесплатној правној помоћи, састављеној јавнобележничкој исправи или посредовању у решавању спора у конкретној правној ствари, као и коначни обрачун накнаде. Када Република Србија и јединица локалне самоуправе заједнички сносе накнаду за бесплатну правну помоћ коју пружају адвокати, за састављање јавнобележничке исправе и посредовање у решавању спора (члан 39. став 2), јединица локалне самоуправе исплаћује пружаоцу целокупну накнаду и доставља министарству захтев за исплату 50% исплаћене накнаде, као и оверени коначни обрачун накнаде за пружену бесплатну правну помоћ, састављање јавнобележничке исправе или посредовање у решавању спора.
У Листи униформних програма и програмских активности ЈЛС који се налазе у Анексу 5 Упутства за израду програмског буџета Министарства финансија РС (ажурирано у септембру 2020. године), једна од сврха Програма 15-Опште услуге локалне самоуправе јесте и “обезбеђивање услуга јавне управе и остваривање и заштита права грађана и јавног интереса”.
Имајући у виду напред наведено, може се закључити да су одредбама Закона о бесплатној правној помоћи, поверена одређена овлашћења надлежном органу управе ЈЛС у циљу да се сваком грађанину омогући једнак и делотворан приступ правди, да се пружањем бесплатне правне помоћи обезбеђује пружање услуга јавне управе и остваривање и заштита права грађана и јавног интереса (постиже се сврха Програма 15 прописана Анексом 5-Листа униформних програма и програмских активности ЈЛС), као и да орган управе ЈЛС одлучује по поднетим захтевима и врши накнаду за пружену бесплатну правну помоћ.
Дакле, накнаду за пружање бесплатне правне помоћи треба планирати у оквиру Раздела: Општинска/Градска управа, Програм 15 – Опште услуге локалне самоуправе, Програмска активност 0602-0001 Функционисање локалне самоуправе и градских општина, Функција 130-Опште јавне услуге.
Да ли може исто лице да буде директор ЈУ "Спортски центар" и да остане да буде наставник у основној школи (око 20% фонд часова)? Да ли се на ову ситуацију односи члан 46. Закона о спречавању корупције?
Овај члан предвиђа да јавни функционер, за време јавне функције која захтева рад са пуним радним временом или стални рад, не може да обавља други посао или делатност (став 1.), осим изузетно, уколико је у питању, између осталог, наставна делатност, и то она којом се не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције, када се њоме може бавити без сагласности Агенције и само са обавезом да приходе од ове делатности пријави Агенцији (став 2.).
С обзиром на то да је у питању наставна делатност у основној школи, у овом случају свакако не може бити речи о угрожавању угледа јавне функције, а, према нашем мишљењу, тешко да постоје неки прописи због којих би овај јавни функционер, вршећи истовремено јавну функцију директора јавне установе и наставну делатност у основној школи, могао угрозити непристрасно вршење јавне функције, односно могао доћи у сукоб интереса тако што би био у ситуацији да, на пример, вршећи јавну функцију директора јавне установе одлучује о својим правима и обавезама, као наставника у основној школи.
Такође, претпостављамо да се у овом случају не може довести у питање ни правило из става 6, према коме је важно да неким другим законом или прописом, који регулишу рад директора јавне установе, нису прописани послови или делатности које овај директор не би смео да обавља за време вршења јавне функције и међу којима би могао бити посао наставника.
Због свега наведеног, сматрамо да су у овом случају испуњени сви услови из члана 46. и да новоизабрани директор јавне установе "Спортски центар" не мора да се обраћа Агенцији за спречавање корупције за сагласност.
Ипак, директор свакако мора да Агенцију обавести о обављању ове делатности, у складу са чланом 45. став 1. У оквиру тог обавештења, он треба да изнесе све релевантне информације у вези с обављањем своје нове јавне функције, као и наставне делатности, како би Агенција могла да установи да ли су испуњени сви елементи из чланова 45. и 46. Закона о спречавању корупције.
С друге стране, скрећемо пажњу на питање допунског рада (наставне делатности), које се овде поставља. Односно, претпоставка је да су аутори Закона о спречавању корупције, приликом формулације члана 46. став 2, који прописује када је дозвољено вршење другог посла или делатности без сагласности Агенције, имали на уму послове који се обављају ван радног времена јавног функционера. Односно, вршење јавне функције не би требало да буде угрожено вршењем друге делатности, ако би се она обављала у време, када је према акту о именовању или постављењу, јавни функционер дужан да обавља јавну функцију. Због тога сматрамо да је ово мање питање о спречавању сукоба интереса, а више питање из радних односа и могућностима за вршење допунског рада, о чему више информација и препоруке на који начин би ову ситуацију требало решити тако да буде у потпуности у складу с прописима може дати инспекција рада.
Да ли постоји неки други могући начин ангажовања лица које је навршило 65 година живота и које има преко 15 година стажа осигурања, осим уговора о обављању повремених и привремених послова?
Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да, између осталих разлога, службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања.
Дакле, у наведеном случају односно под наведеним условима службеник не може засновати радни однос. Али, Законом о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђена је могућност рада ван радног односа.
Конкретно, чланом 197. је прописно да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником старосне пензије.
Поред наведеног, уговор о делу (члан 199. Закона о раду) је још једна опција. Наиме, послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла. Овде је важно напоменути и то да Закон о јавним набавкама у члану 12. између осталог предвиђа да одредбе овог закона наручиоци не примењују на уговоре који се закључују у складу са одредбама закона којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада осим уговора о делу, што значи да би пре закључења оваквог уговора требало размотрити да ли је потребно спровести поступак јавне набавке.
Да ли по Закону о буџетском систему цитирам чл. 27к став 6. „Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана“, важи без обзира на став 1. истог члана који гласи: „У периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства? Да ли предузеће а пошто има мање од 50 запослених може да прими на одређено време до 7 радника, и прими 1 радника у стални ради однос а у складу са ставом цлана 27 к?
Чланом 27к Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) уређен је поступак за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава и каже да у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан.
Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.
Почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
У ограничење из става 4. овог члана не убрајају се лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу.
Изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.
Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 1, 2. и 4. овог члана.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не односе се на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца, наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом, на изабрана, постављена и именована лица у државним органима и органима јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и на директоре јавних предузећа, друштава капитала, установа и јавних агенција чији су оснивачи Република Србија или јединице територијалне аутономије, односно локалне самоуправе, као и на особе са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом.
О заснивању радног односа на неодређено време и радног односа на одређено време у својству приправника изнад процента из става 1. овог члана у службама Народне скупштине, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Државне ревизорске институције, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенције за спречавање корупције, Комисије за контролу државне помоћи, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, Комисије за заштиту конкуренције, Комисије за хартије од вредности, Фискалног савета, Регулаторног тела за електронске медије и Агенције за енергетику Републике Србије, као и о томе да укупан број запослених, односно радно ангажованих из става 4. овог члана код тих корисника буде већи од процента, односно броја из ст. 4. и 6. овог члана одлучује одбор Народне скупштине надлежан за административно-буџетска питања.
У овом конкретном случају број запослених на одређено време, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама није повезано са радним односом на одређено време у својству приправника из разлога што је према одредбама Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђен изузетак за приправнике да њихов радни однос на одређено време прераста у радни однос на неодређено време, када положе државни стручни испит (члан 70. закона), те су, у складу са тим, обухваћени правилима за запошљавање на неодређено време. У складу са чланом 1. истог закона одредбе тог закона не примењују се на запослене у јавним предузећима.
Дакле, уколико корисник јавних средстава (у овом случају јавно предузеће) има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених на одређено време, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, док у радни однос на неодређено време може примити онолико лица колико му дозвољавају одредбе члана 27к став 1 без посебних сагласности, односно онолика лица за које је добијена сагласност тела Владе за ново запошљавање.
Да ли одборник може бити постављен за начелника општинске управе и да након постављења настави да врши функцију одборника?
Према члану 30. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др. закон и 47/2018) прописано је да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине.
Дакле, узимајући у обзир ову одредбу Закона, одборник не може бити постављен за начелника управе.
Чланом 27к Закона о будзетском систему дозвољено је корисницима јавних средстава да без посебних дозвола и сагласности у текуцој години приме у радни однос на неодређено време до 70% од укупног броја лица којима је у претходној години престао радни однос на неодређено време по било ком основу. Да ли јавно предузеће може да прими једног запосленог у стални радни однос без прибављања сагласности?
У члану 27к Закона о буџетском систему се, између осталог, каже да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан. Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.
Дакле, ако је у претходној години код конкретног корисника јавних средстава престао радни однос једном лицу, у текућој години ће тај корисник јавних средстава моћи да прими једно лице у радни однос без посебних сагласности (70% од 1 је 0,7 што се заокружује на 1), уколико није било нових запошљавања у претходној години. Такође, корисник јавних средстава мора имати обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене.
Да ли ЈЛС има право, тј. да ли је оправдано да се у Конкурсу којим се суфинансирају пројекти од јавног интереса које реализују удружења грађана, као критеријум наведе да учесници конкурса могу бити само она удружења која су регистрована тј. чије је седиште на територији дате ЈЛС?
Уредба о средствима за подстицање програма или нестајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса које реализују удружења ( „Сл. Гласник РС“, бр.16/2018) у даљем тексту Уредба ближе уређује услове, критеријуме, обим, начин, поступак доделе и начин и поступак враћања средстава за подстицање програма који реализују удружења (чл. 1).
Под удружењем, у смислу ове уредбе, подразумева се добровољна и невладина непрофитна организација заснована на слободи удруживања више физичких или правних лица уписана у регистар надлежног органа у складу са законом (чл. 2).
Критеријуми за избор програма дефинисаних Уредбом (чл. 5 ст.1.), између осталих, односе се на референце програма: област у којој се реализује програм, дужина трајања програма, број корисника, могућност развијања програма и његова одрживост, ка и циљеве програма који се постижу: обим задовољавања јавног интереса, степен унапређења стања у области у којој се програм реализује.
Ова одредба такође садржи и критеријум законитости претходног поступања односно коришћења средстава и испуњавања раније преузетих уговорних обавеза.
Уредба оставља простор да се додатно уреде, односно уведу допунски критеријуми који су специфични за одређену област које утврђује надлежни орган ( чл. 5.ст.2.).
Имајући у виду оквире које је поставила Уредба, закључује се да кључни формални услов без чијег испуњења се предлози програма, односно пројеката не разматрају представља доказ о регистрацији удружења. Истовремено, сама уредба не поставља додатни услов, односно ограничења у овом смислу.
У намери да се промовишу највиши стандарди, идентификујући и праксу која одступа од њих, заузет је став да су услови који се постављају у односу на место регистрације удружења чији се циљеви, према статутарним одредбама, остварују у области у којој се програм реализује, неоправдани. Истовремено, указујемо да би претходно позитивно искуство удружења у раду са конкретном локалном заједницом могло представљати додатну вредност, односно оцену у поступку процене предлога пројеката.
На другој страни, чини се да би било могуће и оправдано поставити као услов дефинисан конкурсом да корисници (су)финансираног програма буду са територије конкретне ЈЛС.
Видети: Водич за трансапрентно финансирање удружења и других ОЦД из буџета ЛС.ПДФ - посебно део који садржи моделе локалних аката (Модела одлуке о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса).
Да ли градска општина, као послодавац, може издавати потврде о сталном радном односу запосленог на енглеском или другим језицима?
Чланом 1. Закона о службеној употреби језика и писма ("Сл. гласник РС", бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 - др. закон, 30/2010, 47/2018 и 48/2018 - испр.) предвиђено је да је у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, а латинично писмо је у употеби на начин утврђен овим законом.
На подручјима Републике Србије на којима живе припадници националних мањина у службеној употреби су, истовремено са српским језиком и језици и писма националних мањина, на начин утврђен овим законом.
Чланом 2. истог закона предвиђено је да службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се употреба језика и писама у раду: државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина (у даљем тексту: органи), установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења.
Службеном употребом језика и писама, у смислу овог закона, сматра се и употреба језика и писама у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене овим законом.
Службеном употребом језика и писама сматра се нарочито употреба језика и писама у:
- усменом и писменом општењу органа и организација међусобно, као и са странкама, односно грађанима;
- вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана;
- вођењу прописаних евиденција од стране општинских органа и организација које врше јавна овлашћења на територији општине (у даљем тексту: евиденције);
- издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана;
- остваривању права, дужности и одговорности радника из рада или по основу рада.
Службеном употребом језика и писама сматра се и употреба језика и писама при: исписивању назива места и других географских назива, назива тргова и улица, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа.
Дакле, орган јединице локалне самоуправе мора се користити службеним језиком и писмом у складу са наведеним законом.
Услед постојања упражњеног радног - Грађевински инспектор, општина је остала без извршиоца на том преко потребном радном месту. Сходно договору са другом локалном самоуправом, добијена је сагласност другог послодавца, на одређено време, за радно ангажовање о допунском раду. Који модел применити за ангажовање радника на радном месту Грађевински инспектор? Да ли са одређеним лицем закључити Уговор о допунском раду уз одговарајућу накнаду, или та особа остварује сва права из радног односа, чиме јој се издаје Решење на одређено време за предметне послове? Какав обрачун спровести? Да ли има карактер зараде или накнаде?
Чланом 40. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је дата могућност додатног рада, уз обавезу службеника да о свом додатном раду обавести послодавца.
Сходно наведеним одредбама, службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника.
Да би се остварило наведено право, сагласност за додатни рад службеника даје послодавац, у складу са одредбама члана 41. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.
Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима.
Послодавац, иначе, може забранити рад ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника.
О додатном раду службеника на положају одлучује орган надлежан за његово постављење.
С обзиром да је у конкретном случају добијена сагласност послодавца на додатни рад не постоји препрека да се са овим лицем закључи уговор о додатном раду, а највише до једне трећине пуног радног времена. Наведени уговор се закључује у писаном облику и њиме се утврђује право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада.
Оваквим уговором се регулише рад и обављање рада и уговор нема форму радног односа, односно лице које се ангажује по наведеном уговору нема статус запосленог, те се на наведена лица не примењује поступак као на остале запослене која су у радном односу, па ни у поступку престанка такве врсте радног ангажовања.
Обавеза плаћања пореза на накнаду остварену по основу допунског рада прописана је Законом о порезу на доходак грађана и сва примања која остварује лице ангажовано по основу оваквог уговора имају карактер уговорене накнаде.
Чланом 43. Закона о локалним изборима прописано је да ће изборна комисија јединице локалне самоуправе најкасније у року од 10 дана од дана објављивања укупних резултата избора све добијене мандате са изборне листе доделити кандидатима по редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са листе. С тим у вези, да ли изборна комисија може да не додели мандате кандидатима за одборнике са исте изборне листе по редоследу од 1 па на даље, уколико је неки кандидат доставио изборној комисији пре доношења решења о додељивању мандата са те изборне листе оверену изјаву да не прихвата мандат одборника? Да ли у решењу изборне комисије о додељивању мандата одборницима са те изборне листе, могу да се доделе мандати по редоследу 2,3,5 и 6 кандидатима са те изборне листе?
Закон о локалним изборима не познаје могућност одустајања од одборничког мандата, односно његовог неприхватања.
Одредба члана 43. истог закона, којом је уређен поступак додељивања одборничких мандата кандидатима са изборних листа након спроведених избора, не садржи обавезу прибављања сагласности кандидата да му одборнички мандат буде додељен. То значи да поступак додељивања мандата не зависи од изјаве воље самих кандидата.
Наиме, изјаву о прихватању кандидатуре за одборника, коју је сваки одборник дужан да потпише у поступку кандидовања, односно подношења изборне листе, треба тумачити као изјаву која, по логици ствари, представља и изјаву да се жели бити одборник у новом сазиву скупштине јединице локалне самоуправе. Ова изјава може да буде повучена најкасније до утврђивања Збирне изборне листе кандидата за одборнике.
Писмена сагласност кандидата о прихватању мандата је неопходна само у поступку попуне упражњеног одборничког места, након конституисања скупштине општине/града, у случају да је неком одборнику мандат престао пре истека времена на које је изабран, што је регулисано чланом 48. став 6. Закона о локалним изборима.
То, практично, значи да је изборна комисија дужна да мандате додели свим кандидатима са изборне листе чији су редни бројеви на изборној листи обухваћени бројем одборничких мандата који припадају тој изборној листи, почев од редног броја један, тако да кандидату којем је након одржаних избора додељен одборнички мандат, а који ипак не жели да буде одборник, као једина могућност преостаје да поднесе оставку на функцију одборника, и то тек пошто му мандат буде потврђен на конститутивној седници скупштине општине/града.
Питање могућности одрицања од мандата обрађено је и у Приручнику за спровођење локалних избора, у тачки 4.2. Потврђивање мандата, на страни 261 другог издања Прируцника.пдфкоје је СКГО објавио 2020. године.