Питања и одговори

Не постоји препрека да помоћник председника општине има пребивалиште на територији друге општине, дакле одговор је да може.

Чланом 25. Уредбе о оцењивању службеника („Сл. гласник РС“, број 2/2019) је предвиђено следеће:

„Ако се у периоду за оцењивање, из било којег разлога, промени оцењивач, претходни оцењивач дужан је да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач, према одредбама ове уредбе које уређују извештај о оцењивању.

Контролор претходног оцењивача ставља контролни потпис на привремени извештај о оцењивању и доставља га јединици за управљање људским ресурсима, а она новом оцењивачу.

Извештај о оцењивању, по истеку периода за оцењивање, припрема нови оцењивач, при чему обавезно разматра и привремени извештај о оцењивању“.

Дакле, у ситуацији када дође до промене оцењивача у периоду за оцењивање претходни оцењивач је дужан да припреми привремени извештај о оцењивању за време док је био оцењивач. Доцније, током фазе припреме извештаја о оцењивању нови оцењивач има обавезу да размотри и, наведени, привремени извештај о оцењивању и након тога се доноси решење којим се одређује оцена, сходно члану 35. Уредбе о оцењивању службеника. Описана ситуација одговара наводима из постављеног питања, што даље значи да се у оваквом случају доноси само једно решење о оцењивању.

Чланом 74. став 1. Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018), прописано је да се актом о оснивању месне заједнице, у складу са статутом општине, односно града, утврђују послови које врши месна заједница, органи и организација рада органа, начин одлучивања као и поступак избора савета и других органа месне самоуправе, заштита права у току избора и друга питања од значаја за рад месне заједнице, односно другог облика месне самоуправе. Такође, у ставу 4. истог члана прописано је да изборе за савет месне заједнице расписује председник скупштине општине, односно града.

Изборе за чланове савета месне заједнице спроводе: Изборна комисија за спровођење избора за чланове савета месних заједница, бирачка комисија и Другостепена изборна комисија, и исте именује скупштина општине/града.

Имајући у виду наведене одредбе Закона о локалној самоуправи, може се закључити да би коректан приступ био да се трошкови у вези са спровођењем избора у месним заједницама планирају у разделу скупштина општина/града, као органа у чијој је надлежности њихово расписивање и спровођење.

Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) у члану 2. тачка 58а), дефинисано је да је програмска активност текућа и континуирана делатност корисника буџетских средстава, која није временски ограничена. Спровођењем програмске активности се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма. Утврђује се на основу уже дефинисаних надлежности корисника буџетских средстава и мора бити део програма.

Тачка 58б) истог члана ЗОБС дефинише да је пројекат временски ограничен пословни подухват корисника буџетских средстава чијим спровођењем се постижу циљеви пројекта, односно програма.

Упутством за припрему програмског буџета прописаним од стране Министарства финансија прописано је да је пројекат је временски ограничен пословни подухват корисника буџета, са јасно дефинисаним исходом, односно променом која се жели постићи, потребним ресурсима и управљачком структуром. Спровођењем пројекта се постижу циљеви који доприносе достизању циљева програма коме пројекат припада. Пројекат мора бити део програма.

Обзиром да се избори за савете месних заједница нису текућа и континуирана делатност скупштине општине/града, временски су ограничени (имају своје законом прописане рокове од момента расписивања до утврђивања коначних резултата избора и конституисања савета месних заједница), као и да се обављају на  сваке 4 године, расходи за спровођење истих могу се планирати као пројекат у оквиру Програма 16-Политички систем локалне самоуправе (шифра програмске класификације 2101).

Шифарник програма, програмских активности и пројеката води орган управе надлежан за финансије, који приликом одређивања шифре пројекта треба да води рачуна о томе да се шифра састоји из 4 цифре, и да почиње са цифром 4, обзиром да овај пројекат спада у стандардне пројекте.

Предочени приступ у одговору на ово питање произилази из интерпретације применљивих прописа, упутстава у вези са програмским буџетирањем и праксе у ЛС које СКГО оцењује као коректне, али оставља могућност да планирање и приказивање трошкова за изборе у месним заједницама буде и на другачији начин решено по опредељењу конкретне локалне самоуправе. 

Члан 51. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа да службенику престаје рад на положају: 1) протеком времена на које је постављен; 2) подношењем писмене оставке; 3) ступањем на функцију у државном органу, органу аутономне покрајине или органу јединице локалне самоуправе; 4) укидањем јединице локалне самоуправе, односно градске општине; 5) укидањем органа управе, односно секретаријата Градске управе града Београда; 6) укидањем покрајинског органа, службе или организације; 7) даном навршења 65. године живота ако има најмање 15 година стажа осигурања; 8) ако му радни однос престане његовим писменим отказом; 9) разрешењем и 10) укидањем положаја.

О последицама престанка рада на положају говори члан 54. истог закона и каже да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове. Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона. Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију. Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају. Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење. Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају.

Из наведених одредби закључујемо да уколико постоји упражњено радно место за које службеник на положају испуњава све услове да се он на то радно место распоређује аутоматски, без подношења посебног захтева.

Чланом 87. став 1. Закона о локалној самоуправи је прописано да „Ако се у јединици локалне самоуправе не спроведу избори за одборнике или ако се после спроведених избора не конституише скупштина у складу са овим законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, Влада именује привремени орган из члана 86. став 4. овог закона који обавља текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе.“

Из наведеног проистиче да се скупштина јединице локалне самоуправе мора конституисати у року од два месеца од дана објављивања резултата избора од стране изборне комисије.

Чланом 30. став 1. Закона о локалној самоуправи прописано је да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине. 

Ставом 3. истог члана прописано је да даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени.

У конкретном случају локалног јавног комуналног предузећа, цитиране одредбе не дозвољавају да одборник буде на функцији у том предузећу која подразумева именовање, односно постављење од стране скупштине општине.

Следствено томе, нема законских препрека да лице које је запослено у локалном комуналном предузећу буде и одборник у скупштини општине, ако му основ за запослење у том предузећу није одлука скупштине општине о његовом постављењу, односно именовању.

Одлуком о организацији градске односно општинске управе се утврђују организационе јединице, као и број запослених који чини конкретну организациону јединицу. Дакле, на слободи је сваке локалне самоуправа да уреди односно организује управу у овом правцу. 

У пракси се најчешће организују групе, одсеци и одељења, али не постоје препреке да се унутрашње организационе јединце и другачије назову.

Такође, у пракси групу чине три запослена, одсек пет, а одељење осам или девет запослених, а групе имају руководиоце, одсеци шефове, а одељења начелнике, уз још једну напомену да ЈЛС наведено може да уреди другачије.

Сходно члану 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 88/2016, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон и 157/2020 - др. закон):

„Радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници одељења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта.

Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој“.

Дакле, горе наведеним чланом 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе су утврђени оквири односно могућа звања руководилаца ужих унутрашњих јединица, као и то да радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.

Наведеним одредбама запослени се могу, уколико за то постоји могућност у органу ЈЛС, преместити односно распоредити на радно место у вишем звању. Потребно је да су испуњени услови за напредовање. Руководилац може да премести односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се“, ако постоји слободно радно место и ако службеник испуњава услове за рад на њему, као и службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

На основу члана 79. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење):

„Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци“.

С обзиром на наведене чланове, мировање права и обавеза које се стичу на раду и по основу рада, конкретно избора, односно именовања на функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца, не представља прекид узастопности у погледу оцењивања запосленог.

Према одредбама чланова 197. и 198. Закона о раду послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са:

1) незапосленим лицем;

2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена;

3) корисником старосне пензије.

Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику. Даље се каже да послодавац може за обављање привремених и повремених послова да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге у складу са прописима о задругама.

Овај тип ангажовање је рад ван радног односа те с тим у вези ангажовано лице не заснива радни однос код послодавца. У погледу права, обавеза и одговорности уговорних страна, имају се применити одредбе закљученог уговора о обављању привремених и повремених послове. Лицу које ради по уговору о привременим и повременим пословима исплаћује се уговорена накнада за рад (а не зарада) која се, по правилу, рачуна само за дане када је ово лице долазило на рад и обављало уговорене послове, сем уколико је другачије уговорено.

Шифарником нивоа и врста квалификација је предвиђено следеће, а што се односи на постављено питање:

„Шести ниво, подниво два (ниво 6.2) НОКС-а, који се стиче завршавањем ОАС обима од најмање 240 ЕСПБ, означава се са 6.2 А. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 4 НОКС-а и положена општа, стручна односно уметничка матура, у складу са законима који уређују средње образовање и васпитање и високо образовање.

Шести ниво, подниво два (ниво 6.2), који се стиче завршавањем специјалистичких струковних студија обима од најмање 60 ЕСПБ, означава се са 6.2 С. Услов за стицање овог нивоа је претходно стечен ниво 6.1 НОКС-а на OSS обима 180 ЕСПБ“.

Што се законског оквира тиче, не постоји конкретан пропис који предвиђа да јединица локалне самоуправе мора ангажовати координатора за ромска питања. Међутим, Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године као стратешку меру предвиђа пружање подршке општинама са значајним бројем Рома и Ромкиња у укупној популацији ЈЛС да оснују и унапреде рад координатора. То подразумева и неопходност систематизације постојећих позиција координатора за ромска питања на нивоу јединица локалне самоуправе, повећање њиховог броја и јачање њихових капацитета.

По питању начина ангажовања, пракса у локалној самоуправи је различита, тако да се не може говорити о јединственом начину на који се координатори ангажују. У сваком случају приликом запошљавања или радног ангажовања мора се водити рачуна о процедурама за запошљавање предвиђеним Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон) и Законом о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење).

Допис Министарства државне управе и локалне самоуправе који је раније прослеђен јединицама локалне самоуправе у вези са ангажовањем координатора за ромска питања.

Према члану 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину (“Сл. гласник РС“, бр. 149/2020) а у буџетској 2021. години, неће се вршити обрачун и исплата поклона у новцу, божићних, годишњих и других врста награда и бонуса и примања запослених ради побољшања материјалног положаја и услова рада, као и других примања из члана 120. став 1. тачка 4) Закона о раду ("Службени гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење), предвиђених посебним и појединачним колективним уговорима, и другим актима за директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије и кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, осим јубиларних награда за запослене и новчаних честитки за децу запослених. У 2021. години не могу се исплаћивати запосленима код корисника буџетских средстава Републике Србије награде и бонуси који према међународним критеријумима представљају нестандардне, односно нетранспарентне облике награда и бонуса. Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Републике Србије и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање у 2021. години може се вршити на основу одлуке Владе.

Члан 120. Закона о раду каже да општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на: јубиларну награду и солидарну помоћ и друга примања.

Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) предвиђено је да Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

• дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
• набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
• здравствене рехабилитације запосленог,
• настанка теже инвалидности запосленог,
• набавке лекова за запосленог или члана уже породице,
• помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
• месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.
• помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
• рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
• помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
• другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог. У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени. Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде. Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије. Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ. Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима. Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године.

Тумачећи одредбе члана 17. Закона о буџету Републике Србије за 2021. годину закључујемо да се не ограничава исплата солидарне помоћи у целини у текућој години, већ само она помоћ предвиђена чланом 51. став 1. тачка 11) ПКУ за запослене у ЈЛС а то је друга солидарна помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.