Питања и одговори

Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописан редослед радњи при попуњавању радних места, који гласи:

„При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.“

Даље је чланом 168. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:

У случају доношења новог правилника, сви службеници распоређују се на одговарајућа радна места у истом звању.

Ако новим правилником нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници распоређују се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

У случају промене правилника, ако нека радна места буду укинута или број службеника смањен, прекобројни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места у истом звању, а предност имају они са бољим оценама у последња три узастопна оцењивања.

Ако одговарајуће радно место не постоји, у случају доношења новог, односно промене правилника, прекобројни службеник може, уз своју сагласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и степену стручне спреме, односно образовања, а ако такво радно место не постоји, постаје нераспоређен.

Ако се службеник из става 4. овог члана не сагласи са распоређивањем, односно премештајем руководилац доноси решење о престанку радног односа.

Службенику престаје радни однос даном коначности решења о престанку радног односа.

Жалба не одлаже извршење решења о распоређивању, односно премештају и решења којим се утврђује да је службеник нераспоређен.

У случају доношења новог, односно измене правилника, службеник може бити распоређен, односно премештен на радно место у непосредно вишем звању ако испуњава услове за напредовање из члана 133е овог закона и друге услове за рад на том радном месту.

У поступку припреме правилника, послодавац прибавља мишљење репрезентативног синдиката.

У случају доношења новог правилника или његове измене, а пре распоређивања или премештаја службеника на одговарајућа радна места, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Дакле, законом није прописана могућност премештаја односно распоређивања запосленог са намештеничког на радно место службеника. Међутим, намештеник може да учествује на јавном конкурсу за који испуњава услове.

Чланом 39. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе предвиђено је да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

Узимајући у обзир наведене одредбе можемо констатовати да није могуће на неки други начин обрачунати прековремени рад од начина и поступка предвиђеног колективним уговором.

Сходно члану 12. Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 95/2018 и 91/2019) регистрација осигураника и осигураних лица у Централни регистар врши се подношењем јединствене пријаве у електронском облику од стране подносиоца јединствене пријаве.

Јединствена пријава подноси се најкасније пре ступања запосленог и другог радно ангажованог лица на рад, односно у року од три радна дана од дана почетка обављања делатности, односно од дана престанка запослења, престанка обављања послова или обављања делатности, односно од дана настале промене у току осигурања. Дан пријема јединствене пријаве у Централном регистру сматра се даном пријема јединствене пријаве у свим организацијама обавезног социјалног осигурања.

Међутим, чланом 5а Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у јединствену базу централног регистра обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010, 124/2012 и 119/2013) је прописано да уколико у поступку прихватања и регистрације пријаве у својој бази, утврди да за осигураника не постоји одјава са претходног осигурања, а нови основ осигурања искључује претходни, Централни регистар ће пријаву примити, регистровати, и извршити програмску одјаву са претходног осигурања, према основу осигурања, прописаном јединственим кодексом шифара. Програмска одјава  доставља се организацијама обавезног социјалног осигурања, а Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Републички фонд за здравствено осигурање су дужни да у складу са важећим прописима утврде датум одјаве са осигурања, који мора да претходи датуму који је наведен у регистрованој јединственој пријави као дан почетка осигурања, са изузетком постојања више пријава са непуним радним временом, уколико је пријава код новог послодавца поднета за непуно радно време.

Накнадно поднетом одјавом од стране обвезника подношења или организације обавезног социјалног осигурања са тачно утврђеним датумом престанка осигурања, програмска одјава замењује се исправном одјавом са обавезног социјалног осигурања и уноси у јединствену базу података Централног регистра.

Чланом 20. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. закон, 86/19 – др. закон) је прописано службеник има право да напредује у служби стицањем вишег звања утврђеног овим законом и стицањем вишег платног разреда утврђених законом којим се уређују плате запослених у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе”.

Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе се прописује:

“При попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.”

Дакле, поштовањем редоследа радњи за попуњавање радних места премештај представља прву могућност, али не и обавезу, за разлику од следеће радње и то интерног конкурса, што представља обавезни корак.

Међутим, ни премештај, ни интерни конкурс као радње за попуњавање радних места не доводе саме по себи до стицања вишег звања, а с обзиром на одредбе чл. 84. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе:
“На интерном конкурсу могу да учествују службеници запослени на неодређено време код послодавца који оглашава интерни конкурс.
Право учешћа на интерном конкурсу имају службеници у истом звању или службеници који испуњавају услове за напредовање у звање у које је разврстано радно место које се попуњава”.

Најзад, чланом 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано следеће:

„Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање“.

Из наведеног се долази до закључка да је могуће распоређивање на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему односно коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар", а што се у конкретном случају није догодило, те тиме нису ни остварени услови за распоређивање на непосредно више извршилачко радно место.

Изборна комисија може да приступи попуни упражњеног одборничког места тек пошто скупштина општине, у складу с чланом 46. став 3. односно став 6. Закона о локалним изборима, утврди да је неком одборнику престао мандат пре истека времена на које је изабран и о томе достави званично обавештење изборној комисији. 

Апсолутно је неприхватљиво, а и правно немогуће, да изборна комисија донесе решење о додели мандата новом одборнику, пре него што званично обавештена од стране скупштине општине да је донета одлука којом је утврђен престанак мандата неком одборнику. Тек по добијању таквог обавештења, изборна комисија стиче правни основ да поступа на начин прописан чланом 48. Закона о локалним изборима и спроведе поступак попуне упражњеног одборничког места.

Чланом 56. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Даље се каже да уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности. У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. По истеку рока из ст. 1, 2. и 4. овог члана постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.

У овом конкретном случају мишљења смо да нема места примени члана 56 Закона о запосленима у АП и ЈЛС из разлога што се вршилац дужности поставља у случаја када ни начелник ни заменик начелника нису постављени, што овде није случај.

Даље треба напоменути да је чланом 56. став 2. Закона о локалној самоуправи прописано да начелник општинске управе може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност, те у складу са тим заменик начелника управе, за време док се не постави начелник управе, црпи овлашћења за руковођење управом из самог закона.

Чланом 27к став 1. Закона о буџетском систему предвиђено је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Ставом 7. истог члана предвиђено је да ће се актом Владе ближе уредити поступак за прибављање тих сагласности.

Влада Републике Србије донела је Уредбу о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава која се примењује од 01. јануара 2021. године. Чланом 7. наведене Уредбе предвиђено је да сагласности Комисије добијене у текућој календарској години могу се реализовати у наредној календарској години, уколико од дана давања сагласности до дана покретања поступка за пријем новозапослених у складу са законом није протекло више од 90 дана. Даље се каже да број лица за која је добијена сагласност Комисије за пријем у радни однос на неодређено време, односно у радни однос на одређено време у својству приправника у претходној календарској години рачуна се у ограничење од 70%, у смислу члана 27к став 1. Закона, у текућој календарској години. Ако број лица из става 2. овог члана прелази проценат од 70%, корисник јавних средстава не треба да поново прибавља сагласност Комисије за тај број у текућој календарској години.

Ценећи наведене одредбе закључујемо да добијена сагласност важи у текућој години, а може се реализовати и у наредној календарској години уколико од дана давања сагласности до дана покретања поступка за пријем новозапослених у складу са законом није протекло више од 90 дана.

Право на годишњи одмор запосленог и његова дужина утврђују се у складу са члановима од 68. до 70. Закона о раду, док су мерила за утврђивање годишњег одмора одређена чланом 17. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.

Коришћење годишњег одмора у начелу је уређењо чланом 73. Закона о раду у коме се каже да се годишњи одмор користи једнократно или у два или више делова, у складу са овим законом. Ако запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године. Запослени има право да годишњи одмор користи у два дела, осим ако се са послодавцем споразуме да годишњи одмор користи у више делова. Запослени који није у целини или делимично искористио годишњи одмор у календарској години због одсутности са рада ради коришћења породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета - има право да тај одмор искористи до 30. јуна наредне године.

Из наведених одредби следи да у конкретном случају годишњи одмор за 2021. године запослена ће моћи да искористи до 30. јуна 2022. године, а након тог периода само одмор из 2022. године. Што се годишњег одмора из 2020. године тиче право да га користи запослена губи након 30. јуна 2021. године.

Чланом 40. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да је службеник дужан да о свом додатном раду обавести послодавца. Службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника.

У складу са чланом 41. истог закона сагласност за додатни рад службеника даје послодавац. Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, а овај рад послодавац може забранити ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника. О додатном раду службеника на положају одлучује орган надлежан за његово постављење.

Што се тиче посла за који се тражи сагласност за додатни рад од значаја је споменути члан 77. Закона о локалној самоуправи који у ставу 2. каже да општина, односно град пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова. С тим у вези управа би на првом месту требало да обезбеди обављање ових послова од стране запослених у управи.

Даље је важно истаћи да за обављање стручних и других послова за потребе месне заједнице, месна заједница може да запосли лице које заснива радни однос у месној заједници, у складу са законом, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице. У финансијском плану месне заједнице се посебно наводи разлог за запошљавање, да ли је потребно запошљавање лица на неодређено или одређено време или путем другог облика радног ангажовања, као и укупно потребан износ средстава за плате. Одлуку о пријему запосленог доноси Савет месне заједнице. На радноправни положај, права, обавезе и одговорности запослених у месној заједници примењују се одредбе Закона о раду.

С обзиром да је чланом 199. Закона о раду, између осталог, предвиђено да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла, сматрамо да је закључење уговора о делу са описом посла који је наведен у питању супротан овим одредбама јер се не ради о пословима ван делатности послодавца.

Уколико месна заједница има потребе и финансијских средстава да ангажује лице за обављање стручних или других послова и у питању је службеник управе запослен са пуним радним временом адекватнија форма ангажовања би била путем уговора о допунском раду. Чланом 202. Закона о раду предвиђено је да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем највише до једне трећине пуног радног времена. Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада. Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.

Обавештење о предстојећем инспекцијском надзору, као правило, успостављено је чланом 17. Закона о инспекцијском надзору, према коме инспектор у писаном облику, најкасније три дана пре почетка надзора, обавештава надзираног субјекта о предстојећем надзору. Истим чланом (став 4), дата је могућност отпочињања инспекцијског надзора без обавештавања надзираног субјекта, када постоје законом прописани разлози.

Дужност обавештавања о предстојећем инспекцијском надзору даје право надзираном субјекту да буде упознат са временом и предметом надзора и, с тим у вези, даје му се могућност да се припреми за инспекцијски надзор (припрема документације, предмета надзора и др.).

С друге стране, према члану 20. став 5. Закона о инспекцијском надзору, када је уредно обавештен о предстојећем инспекцијском надзору, надзирани субјекат дужан је да буде присутан на месту вршења надзора, осим ако постоје нарочито оправдане околности које га у томе спречавају, о чему је дужан да благовремено на подесан начин обавести инспекцију.

Ради спречавања евентуалних злоупотреба права у поступку (одуговлачење поступка, онемогућавање надзора и сл.), законодавац је предвидео и правне последице у случају да надзирани субјект, уредно обавештен, неоправдано, не буде присутан на месту вршења надзора, које се огледају у овлашћењу инспектора да инспекцијски надзор врши у присуству службеног или другог лица које се затекне на месту вршења инспекцијског надзора (члан 20 став 6).

Дакле, инспектор у датој ситуацији у присуству службеног или другог лица које се затекне на месту вршења инспекцијског надзора, врши инспекцијски надзор, предузима радње и зависно од околности конкретног случаја, утврђује чињенице које су од значаја за одлучивање у тој ствари, сачињава записник о инспекцијском надзору и предузима прописане мере, када се за то стекну услови.

Истовремено, инспектор, према члану 56. ст. 9-12. Закона о инспекцијском надзору, против надзираног субјекта који не буде присутан на месту вршења инспекцијског надзора, под условима из члана 20. став 5. Закона, подноси захтев за покретање прекршајног поступка.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
• За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Имајући у виду наведене одредбе, конкретно одредбе цитираног става 4 члана 50. ПКУ, као и члан 163. став 1 тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС који каже да службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања, мишљења смо на лице нема право на јубиларну награду пре дана када навршава 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу.

У члану 27к Закона о буџетском систему се, између осталог, каже да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан. Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Уредба о поступку прибављања сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава у члану 2. каже да сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава и за лица утврђена чланом 27к Закона о буџетском систему даје Комисија за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава (у даљем тексту: Комисија) образована Одлуком о образовању Комисије за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Службени гласник РС", бр. 113/13, 23/17 и 25/18), у саставу утврђеном том одлуком и посебним решењима. Састав Комисије објављује се на интернет страници Владе и ажурира се по потреби, у случају било какве измене.

За разлику од раније важећих прописа о новом запошљавању и додатном радном ангажовању у тренутно важећим одредбама Закона о буџетском систему и Уредби о поступку прибављања сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава преузимање из другог органа није изузето од обавезе прибављања сагласности за ново запошљавање. Наиме, уколико би у текућој години запослени требало да буде преузет из аутономне покрајине, друге локалне самоуправе или државног органа и да то запошљавање прелази проценат од 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), корисник јавних средстава би морао да тражи сагласност комисије за то запошљавање.