Питања и одговори

У члану 60. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије се каже:

Запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то:

• за рад на дан празника који је нерадни дан - најмање 110% од основице;
• за рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде - најмање 26% од основице;
• за прековремени рад - најмање 26% од основице;
• за рад недељом - најмање 10% од основице;
• по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада остварену у радном односу (у даљем тексту: минули рад) - најмање 0,4% од основице.

Ако су се истовремено стекли услови по више основа утврђених у ставу 1. овог члана, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

Општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима запослени има право на увећану зараду, као што је увећање зараде по основу рада у сменама.

Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Имајући у виду наведене одредбе, мишљења смо да ће запослени у новом јавном комуналном предузећу имати право на минули рад за године рада проведене у радном односу у претходном јавном предузећу, као и за све остале године рада проведене у радном односу.

На захтев Поверенице за равноправност, новим Правилником надлежност ИРК је проширена и на одрасле, што се види из самог назива: Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом (“Сл. гласник РС“, бр. 80/18). У члану 1. став 3. овог Правилника стоји: Одраслим у смислу овог правилника, сматра се лице које стиче образовање у складу са законом којим се уређује образовање одраслих.

Према члану 8. Закона о образовању одраслих („Сл гласник РС“, бр. 55/13, 88/17 – др. закон, 27/18 – др. закон, 6/20 – др. закон) одрасли су:

• Одрасли који стичу образовање у складу са законом којим се уређује основно образовање, а према програму за образовање одраслих јесу лица старија од 15 година.
• Одрасли који стичу средње образовање у складу са законом којим се уређује средње образовање, јесу лица старија од 17 година.
• Одрасли, у смислу овог закона, јесу лица обухваћена активностима образовања одраслих, из члана 7. тач 2)-5), а старији су од 18 година. (А то су само лица која се укључују у одобрене програме Јавно признатих организатора активности – ЈПОА).

У складу са наведеним, појмом „одрасли“ нису обухваћени редовни студенти.

Код одговора на ово питање потребно је на првом месту имати у виду да Закон о планском систему нити подзаконска акта не прописују, тј. не указују експлицитно на једну ужу организациону јединицу управе ЈЛС која би била надлежна за примену Закона, а у оквиру тога и за израду и праћење спровођења Плана развоја о средњорочног плана ЈЛС. Прецизира се углавном улога скупштине ЈЛС код усвајања ових планских докумената односно извештаја о њиховом спровођењу. Ово стога што План развоја као и средњорочни план јесу свеобухватни плански документи на нивоу ЈЛС, за које надлежности и одговорности имају различити орагни ЈЛС и њихове уже организационе јединице.

У том смислу је у оквиру објављених Смерница за израду Плана развоја ЈЛС предложен приступ који подразумева успостављање координационих радних тела, са задацима у погледу припреме и праћења спровођења пре свега Плана развоја ЈЛС (а Смернице у одређеној мери реферишу и на сличан начин приступ код средњорочних планова ЈЛС). Смернице на које упућујемо објављене су на: https://rsjp.gov.rs/wp-content/uploads/Prirucnik-za-lokalnu-samoupravu-web_final-19.8.pdf 

Напомињемо да Смернице нису обавезујуће, али да примену истих препоручује и Уредба о обавезним елементима плана развоја АП и ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 107/20). С тим у вези, у одељку 3. Смерница (стр. 11), препоручујемо да обратите пажњу на објашњење сходно којем предлог за израду Плана развоја ЈЛС – скупштини ЈЛС доставља Веће ЈЛС као надлежни државни орган. Даље, препоручујемо да у одељку 4. Смерница детаљно сагледате посебно секцију 4.1 и све подтачке које су обухваћене (стр.16-30), будући да су ту дате инструкције о приступу организацији процеса, формализовању процеса (актом скупштине ЈЛС), спровођењу консултација и учесницима консултација, формирању координационог тима и тематских радних група, управљању израдом Плана развоја ЈЛС (још детаљније о саставу координационог тима и тематских РГ, анализи заинтересованих страна). Посебно упућујемо на Модел решења о формирању координационог тима и тематских радних група за План развоја ЈЛС – који је приложен у Анексу 1. Смерница. док је за сагледавање целокупног процеса посебно користан Анекс 3. Смерница који даје преглед могућег распореда активности и задужења на изради Плана развоја ЈЛС. За организациону поставку упућујемо такође и на одељак 4.6 Смерница у погледу успостављања оквира за спровођење, праћење спровођења, извештавање и вредновање Плана развоја ЈЛС (стр.  57-58.).

За израду прописа које доноси Народна скупштина утврђена су Јединствена методолошка правила за израду прописа („Службени гласник РС“, бр. 21/2010). Овом методологијом дефинисане су измене и допуне прописа, односно сврха и обим измена и допуна као и начин вршења измена и допуна прописа. Такође, Методологијом за израду подзаконских прописа („Службени гласник РС“, бр. 75/2010 и 81/2010-исправка), утврђена су методолошка правила за израду подзаконских прописа које доноси Влада Републике Србије и органи државне управе (министарства и посебне организације).

Међутим, за израду прописа које доносе јединице локалне самоуправе, не постоји   утврђена методологија, тако да претходно наведени прописи, као и практична знања и искуства јединица локалне самоуправе, могу послужити као смернице приликом доношења прописа, као и вршења  измена и допуна у прописима. (Препоручујемо и коришћење Приручника за израду прописа локалне самоуправе – публикација СКГО уз подршку СДЦ, доступна на: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/157/979/860/1579798605_Priruc%CC%8Cnik%20za%20izradu%20propisa%20LS%202020%20web[89134].pdf – релевантан је рецимо одељак 1.1. - Утврђивање потребе за израдом нове одлуке, односно изменом или допуном важеће одлуке. и сл.).

Измене и допуне прописа врше се када локални пропис треба ускладити са новом законском регулативом, као и са изменама у законским и подзаконским актима или изменама у  политици ЈЛС у одређеној области, када је потребно прилагодити нормативна решења стварним потребама, а није неопходно донети нови пропис, када је потребно отклонити непрецизност у важећој одредби прописа која доводи до различитог тумачења и ствара тешкоће у примени норме, када је потребно уредити неко правно питање за које је постојао правни основ али је пропуштено да се уреди приликом утврђивања основног текста прописа, као и у другим случајевима када се уочи потреба да се изврши измена или допуна важећег прописа ЈЛС. Ако се више од половине чланова основног прописа мења, односно допуњује, треба донети нови пропис.

У складу са напред наведеним, обзиром да је локална самоуправа прописала да се породиљама за опремање новорођенчета додељује вредносни ваучер, мишљења смо да није могуће исплатити готовину уместо ваучера, иако су приликом реализације настале околности које стварају тешкоће у примени. Ове околности представљају разлоге због којих треба приступити измени постојеће одлуке у смислу да се уместо ваучера породиљама додељују средства у утврђеном износу.

Чланом 76. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон и 47/18) је прописано да месна заједница, односно други облик месне самоуправе има својство правног лица у оквиру права и дужности утврђених статутом и одлуком о оснивању.

Чланом 77. истог закона се прописује да општина, односно град пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова. За обављање одређених послова из надлежности општинске управе, односно градских управа, посебно у вези са остваривањем права грађана, може се организовати рад општинске управе у месним заједницама, а послове, начин и место њиховог вршења одређује председник општине на предлог начелника општинске управе, односно начелника градских управа.

Дакле, месна заједница је посебно правно лице. Јединица локалне самоуправе пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова, а лица која су засновала радни однос у месној заједници нису запослени у општинској односно градској управи.

Најзад, чланом 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је конкретно прописано да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису.

Сходно свему горе наведеном, запослени у месној заједници остварују своју зараду од средстава месне заједнице као послодавца, уз примену Закона о раду и услова који су предвиђени конкретним уговором о раду, одлукама Општине и финансијском плану месне заједнице, а то није предмет прописа којим се уређују плате запослених у јединицама локалне самоуправе односно подзаконских аката и тиме утврђених основица за обрачун и исплату плате. Конкретан пропис који уређује основицу за обрачун зараде у месним заједницама не постоји већ се примењују наведени прописи.

У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.

С обзиром на то да месна заједница није орган ЈЛС, већ облик месне самоуправе и као тавка посебно правно лице, а такође имајући у виду и члан 1. став 4 Закона о запосленима у АП и ЈЛС који каже да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису те стога запослени у месним заједницама нису службеници, радни стаж остварен у месној заједници не рачуна се у стаж за јубиларну награду у смислу одредби ПКУ за запослене у ЈЛС.

Закон о локалним изборима не забрањује именовање изборне комисије након расписивања избора, тако да у том погледу нема сметњи да нов састав изборне комисије спроведе изборни поступак. Исти закон, такође, не садржи обавезу именовања новог састава изборне комисије пре истека мандата претходног састава изборне комисије, нити уопште утврђује рокове за именовање изборних комисија, тако да ни са тог аспекта не би требало да буде спорно именовање изборне комисије по истеку мандата претходне.

У складу са изнетим, докле год решење о именовању изборне комисије није поништено од стране Управног суда, у случају подношења жалбе у складу са чланом 14. став 11. Закона о локалним изборима, нова изборна комисија је дужна да спроводи све прописане радње неопходне за законито спровођење расписаних избора за одборнике.

Чланом 56. став 3. Закона о локалним изборима прописано је да „конститутивну седницу скупштине сазива председник скупштине из претходног сазива у року од 15 дана од дана објављивања резултата избора“.

Друга околност од кључног значаја за одржавање конститутивне седнице новог сазива скупштине општине/града садржана је у одредби члана 87. став 1. Закона о локалној самоуправи, којом је прописано да

„ако се у јединици локалне самоуправе не спроведу избори за одборнике или ако се после спроведених избора не конституише скупштина у складу са овим законом у року од два месеца од објављивања резултата избора, Влада именује привремени орган из члана 86. став 4. овог закона који обавља текуће и неодложне послове из надлежности скупштине и извршних органа јединице локалне самоуправе“.

Ово су, дакле, кључни параметри у оквиру којих треба да се креће председник условно речено „одлазеће“ локалне скупштине, приликом одлучивања о сазивању конститутивне седнице новог скупштинског сазива након предстојећих избора 28. марта ове године. Сходно цитираним законским одредбама, датум конституисања актуелног сазива локалне скупштине није од утицаја на одлуку о датуму одржавања конститутивне седнице новог сазива.

Чињеница је да је неписани јавни практично-политички интерес да се локални избори одрже истога дана у највећем броју јединица локалне самоуправе, где год је то објективно могуће, без обзира на датуме конституисања сваког појединачног локалног парламента. Зато су и законске одредбе тако постављене да не везују стриктно конституисање скупштине за истек мандата актуелног сазива, што у пракси доводи до тога да се неки локални парламенти конституишу пре, а неки по истеку тог мандатног периода.

Без обзира на то што није у питању исти ниво власти, нити су исти прописи који регулишу изборе за народне посланике Народне скупштине, вреди указати на чињеницу да је Прва седница Народне скупштине након редовних парламентарних избора одржаних 6. маја 2012. године одржана 31. маја исте године, иако је претходни сазив Народне скупштине био конституисан 11. јуна 2008. године, што значи да је мандат одлазећег сазива практично био „скраћен“ за 11 дана.

Закон о матичним књигама („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) у члану 41. предвиђа: „Увид у  матичне књиге, као и списе на основу којих је извршен упис у матичне књиге, дозволиће се лицу на које се ти подаци односе, супружнику, крвном сроднику у правој линији и лицу које је у другом степену крвног сродства у побочној линији, усвојитељу или старатељу“. Даље, у истом члану наводи се да дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може извршити увид у матичну књигу рођених, као и списе на основу којих се врши упис у матичну књигу рођених, а који се односе на његово порекло. После новог уписа чињенице рођења усвојеника право увида у матичну књигу рођених за дете имају само дете и усвојитељи детета, на начин утврђен законом који уређује област породичноправне заштите. После уписа податка о промени пола, право увида у матичну књигу рођених и списе за лице које је променило пол, имају само лице које је променило пол, дете и родитељи тог лица, као и надлежни органи за вршење послова из своје надлежности у складу са законом.

У члану 42. наводи се да се решење о одбијању захтева за увид у матичне књиге, односно списе на основу којих је извршен упис доноси у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.

Закључује се, да уколико се ради о лицу које није овлашћено да врши увид у матичне књиге, односно да врши увид у списе на основу којих је извршен упис, надлежни орган ће решењем одбити овакав захтев.  На поступак издавања и форме решења, евентуална редовна и ванредна правна средстава и сл. примениће се одредбе Закона о општем управном поступку.

Посебним колективним уговором за запослене у јединици локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) детаљније су регулисана права и обавезе запослених у јединицама локалне самоуправе. Питање додатка за време проведено у радном односу је регулисано чланом 36. и исти предвиђа да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у: 

• државном органу,
• органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.

Даље је уговорено да се право на минули рад остварује и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.

Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

Право запослених у ЈЛС на јубиларну награду је регулисано чланом 50. истог колективног уговора и подразумева да запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Даље је уговорено да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом.

Претходним послодавцем у смислу напред наведеног члана 50. став 3 сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.

Уколико су испуњени наведени услови запосленом ће се признати право на минули рад и јубиларну награду за године рада у радном односу код претходног послодавца. Дакле, ако је запосленом претходно већ признато право на накнаду за време проведено на раду (минули рад) онда је логично да му се призна и право на јубиларну награду, јер је исти основ и није могуће замислити да му се једно право призна, а друго да се ускрати.

Чланом 26. став 1. Закона о локалним изборима прописано је да „Збирну изборну листу утврђује изборна комисија и она садржи све изборне листе, са личним именима свих кандидата и подацима о години рођења, занимању и пребивалишту.“.

Чланом 342. став 1. Породичног закона („Службени гласник РС“, бр. 18/05, 72/11 - др. Закон и 6/15) прописано је да се лично име састоји од имена и презимена.

Ставом 2. истог члана наведеног закона прописано је да се лично име уписује у матичну књигу рођених.

Према томе, у Збирној изборној листи не може се наводити надимак кандидата, већ искључиво његово лично име (име и презиме), онако како је уписано у званичним документима које су издали надлежни органи и који се, у складу са чланом 19. став 2. Закона о локалним изборима, достављају уз изборну листу.

Навођење надимка у изборној листи коју изборној комисији подноси учесник на изборима не може да представља недостатак који би био сметња за проглашење изборне листе, у смислу члана 25. став 2. Закона о локалним изборима. У случају да за неког кандидата на изборној листи буде наведен и надимак, изборна комисија треба да тај надимак занемари, односно не уврсти у Збирну изборну листу.

Чланом 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и  86/2019 - др. закон) је прописано:

„За лакше повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена.

За теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне:

1) новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци;

2) одређивање нижег коефицијента у распону до почетка непосредно нижег платног разреда, који не може бити нижи од почетног коефицијента звања чије послове службеник обавља, према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

3) забрана напредовања од четири године;

4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз одређивање коефицијента према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе;

5) престанак радног односа.

Новчана казна извршава се административним путем“.

У конкретном случају не може доћи до конзумирања дисциплинске мере за почињену лакшу повреду радне дужности дисциплинском мером за почињену тежу повреду радне дужности. Институт изрицања јединствене казне односно одмеравања јединствене казне за дела у стицају је присутан у Законику о кривичном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 и 35/2019) и не може се применити на дисциплинску одговорност утврђену спровођењем одредби Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.