Питања и одговори

У складу са чланом 70. став 1 тачка 5) Закона о запосленима у АП и ЈЛС радни однос може се засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) између осталог и на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету).

Радни однос на одређено време у кабинету изабраног лица заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса. Овакав радни однос не може да прерасте у радни однос на неодређено време и орочен је најдуже док траје дужност тих изабраних лица.

У складу са чланом 3. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радна места службеника деле се на положаје и Извршилачка радна места, у зависности од сложености послова, степена овлашћења и одговорности. Положај је радно место на коме су постављање на положај, овлашћења и одговорности утврђени Законом. Извршилачка радна места су сва места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Извршилачка радна места разврставају се по звањима. Извршилачка радна места су још и радна места у кабинету изабраног лица, који је посебна организациона јединица. Истом руководи шеф кабинета, који за свој рад и рад кабинета одговара изабраном лицу.

Што се права из радног односа тиче, запослени на одређено време имају сва права и обавезе у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС, општим прописима о раду и колективним уговорима.

У складу са чланом 32. Закона о запосленима у АП и ЈЛС службеник је дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен. Даље, чланом 112. истог закона предвиђено је да службеник може, због потребе рада, да буде трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место. За премештај службеника због потребе рада није потребна његова сагласност.

Под одговарајућим радним местом сматра се оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове (члан 113).

Чланом 46. Закона о инспекцијском надзору предвиђено је да послове инспекцијског надзора надлежна инспекција врши преко инспектора. Инспекцијски надзор може обављати лице које има стечено прописано образовање, радно искуство у струци, положен државни стручни испит и испит за инспектора и које испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе:

1) у звању вишег саветника, самосталног саветника или саветника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка и изрицање управних мера у инспекцијском надзору;

2) у звању млађег саветника, сарадника или млађег сарадника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка или предузимање радњи у инспекцијском надзору.

Инспектор је дужан да у свом раду користи функционални јединствени информациони систем.

Даље се у члану 47. истог закона каже да испит за инспектора спроводи комисија, коју образује министар надлежан за послове државне управе. Програм и начин полагања испита за инспектора, састав и начин рада комисије за спровођење испита за инспектора "накнаде за рад чланова комисије." Изглед и садржину обрасца уверења о положеном испиту за инспектора, начин издавања уверења о положеном испиту за инспектора и облик, начин уписа и вођења евиденције о положеном испиту за инспектора ближе уређује министар надлежан за послове државне управе. Лице на пробном раду које је радни однос засновало на радном месту инспектора на неодређено време и лице које је засновало радни однос на радном месту инспектора на неодређено време, а нема положен испит за инспектора, полаже испит за инспектора у року од шест месеци од дана заснивања радног односа. Лице које је први пут засновало радни однос у струци и оспособљава се за самосталан рад на пословима радног места инспектора полаже испит за инспектора до окончања приправничког стажа. Ако лице из ст. 3. и 4. овог члана не положи испит за инспектора у утврђеним роковима, престаје му радни однос, односно не може бити распоређено на радно место инспектора. Изузетно, испит за инспектора није дужан да полаже инспектор који је на дан ступања на снагу овог закона имао најмање седам година радног искуства на пословима инспекцијског надзора и испуњава услове за обављање послова инспекцијског надзора. Испит за инспектора могу полагати и друга лица која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за обављање послова инспектора, а заинтересована су за рад на пословима инспектора. Орган у коме је кандидат запослен, односно подносилац захтева, дужан је да уплати трошкове полагања испита за инспектора пре полагања испита. Трошкови полагања испита за инспектора утврђују се посебним законом којим се уређују републичке административне таксе. Министарство надлежно за систем државне управе води евиденцију о положеном испиту за инспектора, у коју се уписује: име и презиме кандидата; јединствени матични број грађана; назив високошколске установе, ниво и врста стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил; назив државног органа, имаоца јавних овлашћења, односно другог послодавца код кога је кандидат запослен; број и датум решења којим је одобрено полагање испита за инспектора; датум полагања испита; подаци о општем успеху на испиту и број и датум издатог уверења о положеном испиту за инспектора.

Из наведених одредби можемо закључити да се одређено лице које испуњава све услове за обављање послова инспектора, а нема положен испит за инспекторе, може трајно преместити на радно место инспектора уз обавезу да у року из члана 47. Закона о инспекцијском надзору положи испит.

Чланом 27к Закона о буџетском систему предвиђено је између осталог да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства (став 1). Изузетно од става 1. овог члана, тело Владе из става 1. овог члана може једним актом дати сагласност новооснованом кориснику јавних средстава на број лица који тај корисник може примити у радни однос на неодређено време и одређено време у својству приправника у календарској години у којој је основан (став 2).

Запошљавање из ст. 1. и 2. овог члана може се реализовати уколико корисник јавних средстава има обезбеђена средства за плате, односно зараде, са припадајућим порезом и доприносима за новозапослене, као и под условима и у складу са процедурама предвиђеним посебним прописима.

Како је у складу са уредбом посматрани период календарска година и с обзиром да ће ова лица радни однос засновати у 2021. години овај број ће умањити могућност новог запошљавања без посебних дозвола и сагласности у 2022. години.

Чланом 43а у ставу 1. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) дефинисано је да запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.

Даље, у ставу 2. дефинисано је да запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:

• за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;
• почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.

Из наведеног се закључује да се накнада плате у складу са чланом 43а ПКУ за запослене у ЈЛС запосленом исплаћује само када му је потврђена болест COVID 19 што и у овом конкретном случају треба ценити.

Сходно члану 62. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, у звању саветника обављају се сложени послови који су најчешће прецизно одређени и подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника са јасним оквиром самосталног деловања, уз повремени надзор непосредног руководиоца. Послови захтевају способност да се проблеми решавају без појединачних упутстава непосредног руководиоца и уз обраћање непосредном руководиоцу само кад је проблем сложен и захтева додатно знање и искуство.

За рад на пословима у звању саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање три године радног искуства у струци.

Уколико запослени испуњава наведене услове решењем му се утврђује звање, а коефицијент мора да одговара звању односно да буде усклађен са звањем. Како би остварио своје право запослени може да се захтевом обрати и да затражи усклађивање коефицијента у складу са звањем, а на које решење даље има право жалбе жалбеној комисији, сходно чл. 172. и 174. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Мишљења смо да се у овој ситуацији издаје службена легитимација, одмах по пријему у радни однос на место инспектора.

Чланом 47. став 3. Закона о инспекцијском надзору прописано је да лице на пробном раду које је радни однос засновало на радном месту инспектора на неодређено време и лице које је засновало радни однос на радном месту инспектора на неодређено време, а нема положен испит за инспектора у року од 6 месеци од дана заснивања радног односа, а према ставу 5. истог члана, ако не положи испит за инспектора у утврђеном року, престаје радни однос.

Лице које је примљено на радно место инспектора, врши овлашћења и дужности инпектора и издаје му се службена легитимација. Није у питању службеник који није инспкетор, а обавља инспекцијске послове (чл. 48. ЗоИН). Полагање испита за инспектора у прописаном року је раскидни, а не одложни услов. Лице које је засновало радни однос на неодређено време на радном месту инспектора када положи испит у прописаном року, испуњава услов и наставља да обавља послове инспкетора, а ако не положи – престаје му радни однос, јер је наступио раскидни услов.

Правни основ давања новогодишњих поклона за децу запослених у јединицама локалне самоуправе садржан је у Закону о раду, Посебном колективном уговору за запослене у јединицама локалне самоуправе, као и у општим актима јединице локалне самоуправе (колективном уговору послодавца или правилнику).

Чланом 119. став 2. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да послодавац може деци запосленог старости до 15 година живота да обезбеди поклон за Божић и Нову годину у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана.

Даље, у складу са чланом 49. став 1. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 38/2019 и 55/2020) послодавац је дужан да обезбеди деци запосленог до 15 година живота поклон за Нову годину - новчану честитку у вредности до неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана, у висини утврђеној општим актом. Право из става 1. овог члана обезбеђује се и деци лица које је радно ангажовано по основу уговора ван радног односа код послодавца најмање три месеца са прекидима или непрекидно у календарској години у којој се обезбеђује ово право и ако је у уговорном односу на дан остваривања овог права.

Послодавац може својим општим актом (колективним уговором, правилником) да утврди поводом ког празника се поклон даје, вредност поклона, до које године старости дете запосленог има право на поклон, да ли се поклон даје у новцу или у роби, датум доделе поклона, као и друга мерила и критеријуме који су услов за добијање поклона.

У складу са напред наведеним, мишљења смо да право на поклон за Нову годину имају деца која у тој години пуне 15 година, односно конкретно у овом случају право у 2020. години на новогодишњи поклон имају деца рођена 2005. године (самим тим и деца рођена 31.12.2005. године). Уколико послодавац није био у могућности да исплати ово давање у 2020. години, исплата се може извршити и у 2021. години, с тим да је потребно водити рачуна да се трошкови поклона поводом Нове године и Божића признају у години кад су исплаћени, односно да је потребно водити рачуна да вредност поклона збирно у једној календарској години, односно у 2021. години, буде нижа од неопорезивог износа прописаног Законом о порезу на доходак грађана. Послодавац може само једном да користи неопорезиви износ, тако да уколико се други поклон даје у истој години и исплаћује изнад неопорезивог износа (рачунајући оба поклона), има ће третман зараде запосленог.

У складу са чланом 95. Закона о запосленима у АП и ЈЛС јавни конкурс за попуњавање положаја оглашава покрајински орган надлежан за постављење на положај, односно Веће општине, града или градске општине. Пре оглашавања јавног конкурса за попуњавање положаја надлежан покрајински орган, односно Веће образује конкурсну комисију.

Даље се у члану 96. Закона каже да изборни поступак спроводи конкурсна комисија од три члана. Најмање један члан комисије мора имати стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, један члан који је стручан у области за коју се попуњава положај и службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. По окончаном изборном поступку конкурсна комисија саставља листу од највише три кандидата који су са најбољим резултатом испунили мерила прописана за избор.

У складу са чланом 97. Закона листу кандидата конкурсна комисија доставља органу аутономне покрајине надлежном за постављење на положај, односно Већу. Орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће доноси одлуку о избору кандидата у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата. Ако је конкурсна комисија утврдила да ниједан кандидат није испунио мерила прописана за избор, органу аутономне покрајине надлежном за постављење на положај, односно Већу не може бити предложен кандидат за постављење на положај. Орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће није обавезно да изврши избор кандидата са листе за избор, али је дужно да о разлозима за то обавести све учеснике конкурса писаним путем и на интернет презентацији аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Ако органу аутономне покрајине надлежном за постављење на положај, односно Већу не буде предложен кандидат за постављење на положај или ако орган аутономне покрајине надлежан за постављење на положај, односно Веће не постави предложеног кандидата, спроводи се нови јавни конкурс.

Из наведених одредби произилази да ће Веће општине, града или градске општине у форми обавештења саопшти учесницима конкурса и јавности да нису изабрали кандидата са листе. Писано обавештење Веће ће упутити свим учесницима конкурса и објавити га на интернет страници јединице локалне самоуправе. На поменуто обавештење није могуће изјавити правни лек.

Чланом 6. став 1. Закона предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.

С тим у вези, чланом 13. Закона прописано је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају истека времена на које је изабран, именован или постављен, подношења оставке или разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Такође, одредбама члана 14. став 7. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Имајући у виду наведено, мишљења смо да функционер може наставити да ради и након навршења 65 година живота, односно вршење ове функције траје до истека мандата, односно истека периода на који је постављен, или до разрешења, односно оставке.

Одредбама члана 3. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС" бр. 21/16, 113/17, 113/17 - др. закон, 95/18) прописано је да се запосленима у смислу овог закона сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. 

Одредбама члана 4. истог закона прописано је да је послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе - јединица локалне самоуправе, а права и дужности у име послодавца за функционере врши скупштина града, односно радно тело скупштине које је утврђено или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. 

Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе превасходнос е уређују радни односи, односно радноправни положај изабраних, постављених и запослених лица у ирганима и организацијама територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе, док се на плате ових лица применује постојећи пропис: Закон о платама у државним органима и јавним службама ("Сл. гласник РС" бр. 34/01, 62/06 - др. закон, 116/08 - др. закон, 116/08 - др. закон, 92/11, 99/11 - др- закон, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16 - др. закон, 113/17 - др. закон, 113/17 - др. закон).

У погледу висине плате изабраног лица, односно функционера на сталном раду, одредбама члана 9. став 1. тачка 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама прописано је да се коефицијент за обрачун и исплату плата изабраних лица у градовима утврђује највише до коефицијента за обрачун и исплату плате председника сталног радног тела Народне скупштине. 

У вези са наведеном применом постојећих прописа, а у погледу права на плату за стално запослене функционере у органу ЈЛС, који су корисници пензије, мишљења смо да се одредбе члана 42. Закона о радним односима у државним органима којима је прописано да изабрана лица, осим лица на сталним функцијама (судије, јавни тужиоци), која су пре избора на функцију остварила право на пензију  имају право на део плате у висини разлике између њихове пензије и плате коју би примали на тој функцији да нису остварили право на пензију, имају и даље сходно применивати на ова лица. 

Имајући у виду све напред наведено, мишљења смо да функционер на сталном раду у органу локалне самоуправе који је корисник пензије, има право на плату у висини разлике између његове пензије и плате коју би примио на тој функцији да није остварио право на пензију.

Чланом 6. став 1. Закона о запосленима у АП и ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 21/16, 113/17- др. закон и 95/18) предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за ЈЛС, као и колективни уговор код послодавца.

С тим у вези, чланом 13. Закона прописано је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају истека времена на које је изабран, именован или постављен, подношења оставке или разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Такође, одредбама 14. став 7. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

За функционера који је у радном односу у органу АП или ЈЛС у погледу престанка радног односа примењује се Закон о раду. С тим у вези, чланом 175. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - УС), прописано је да радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју. Дакле, за наставак радног односа потребна је сагласност обе стране, и послодавца и запосленог. Ако се не споразумеју запосленом престаје радни однос и он даље остварује право на пензију код фонда ПИО. Са друге стране радни однос се продужава за одређени период ако се постигне сагласност воља обе стране.

Наиме, када лице испуни услове из Закона (65 година живота и 15 година стажа осигурања), њему може престати радни однос у зависности од договора са послодавцем, али оно није аутоматски и стекло право на пензију. Ово лице може даље да настави да ради код истог или другог послодавца, или може да поднесе захтев надлежном фонду ПИО како би му се признало право на старосну пензију. Важно је нагласити да по одласку у старосну пензију лице може као пензионер да заснује радни однос (на одређено или неодређено време) или да буде ангажован ван радног односа и да истовремено настави да прима пензију.

Закон не ограничава време до када запослени може да остане у радном односу, важно је да постоји сагласност између послодавца и одређеног лица. 

Дакле, имајући у виду наведено, мишљења смо да у случају престанка радног односа престанком функције и стицањем услова за старосну пензију, Општински правобранилац може одмах поднети захтев за остваривање права на старосну пензију јер му је то право загарантовано Законом и не утиче не његово евентуално ново запослење, а може и наставити да ради и након навршења 65 година живота, односно вршење ове функције траје до истека мандата, односно истека периода на који је постављен, или до разрешења, односно оставке.

У складу са чланом 51. став 1 тачка 1) Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС запослени има право на солидарну помоћ у случају дуже и теже болести њега или чланова његове породице или теже повреде запосленог. Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Из наведеног закључујемо да су се у овом конкретном случају испунили услови за исплату солидарне помоћи.