Питања и одговори

Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору ("Сл. гласник РС", бр. 68/2015, 81/2016 - одлука УС и 95/2018) је престао да се примењује, с обзиром на одредбе члана 35. овог закона, којим је предвиђена његова примена до 31. децембра 2019. године.

Одредбама члана 27е Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) и то ст. 34, 35, 36 и 37 је прописано следеће:

„Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године.

Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.

Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених.

Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства“.

Посебно указујемо на важење Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Сл. гласник РС", бр. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 и 50/2020). Правни основ за ову Уредбу је управо Закон о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019).

Овом уредбом ближе се уређује поступак за прибављање сагласности:

1. за заснивање радног односа са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места код корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 35. Закона о буџетском систему;
2. да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код одређеног корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 37. Закона о буџетском систему, буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника;
3. за настављање поступака ради попуњавања радних места код корисника јавних средстава који су започети, а нису окончани до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему.

Законом о војном образовању („Сл. гласник РС“, бр. 36/2018) и то чланом 7. је прописано:

„Високо војно образовање остварује се школовањем на струковним студијама и академским студијама првог, другог и трећег степена, у оквиру образовно-научних поља, као и кроз основна, примењена и развојна истраживања у научним областима од значаја за одбрану и Војску Србије.

Високо војно образовање реализује се интегрисањем образовне и научноистраживачке делатности ради сталног унапређења квалитета наставе и усавршавања научноистраживачког и стручног рада од значаја за одбрану и Војску Србије.

Војне високошколске установе обављају и експертско-консултантску делатност, учествују у изради наставно-образовне литературе, а могу обављати и друге послове којима се комерцијализују резултати научног и истраживачког рада, под условом да се наведеним делатностима не угрожава квалитет наставе и основна делатност војних високошколских установа“.

Према одредбама истог Закона  војне високошколске установе су Универзитет и факултет. Универзитет одбране је самостална високошколска установа која обавља делатност високог војног образовања кроз студије првог, другог и трећег степена из више научних области у оквиру образовно-научних поља, у складу са дозволом за рад, оснивачким актом и Законом о високом образовању.

Војна академија је високошколска јединица у саставу Универзитета одбране која изводи студијске програме у складу са дозволом за рад, програме усавршавања и програме војно стручног оспособљавања, у складу са оснивачким актом и овим законом.

Медицински факултет ВМА је високошколска јединица у саставу Универзитета одбране која изводи студијске програме у пољу медицинских наука, у складу са дозволом за рад, и програме војно стручног оспособљавања у складу са оснивачким актом и законом.

Војно стручно оспособљавање, у смислу овог закона, подразумева програме обуке за резервне официре Војске Србије, кандидата за пријем у професионалну војну службу и страних држављана. Дакле, у случају резервних официра организује се стручно оспособљавање, али се стицање звања резервног официра не може изједначити са стицањем високог војног образовања.

Одредбама Закона о војним школама и војним научноистраживачким установама („Сл. лист СРЈ“, бр. 80/94, 85/94 - испр. и 74/99 и "Сл. лист СЦГ", бр. 44/2005), и то чланом 12., који је престао да важи ступањем на снагу Закона о војном образовању, је прописано:

„Висока војна школа, поред школовања и усавршавања из члана 9. став 1. овог закона, организује и школовање за резервне официре Војске Југославије.

Школовање за резервне официре траје онолико времена колико износи војни рок лица упућеног у школу за резервне официре.

Кандидати за резервне официре су лица са стеченим високим образовањем“.

Дакле, сходно одредбама овог Закона, које су у међувремену престале да важе, услов за кандидата за резервног официра је да је већ реч о лицу са стеченим високим образовањем.

Сходно законским одредбама окончање програма школе резервних официра не може да буде изједначено са стицањем високе стручне спреме.

 Мишљење Министарства државне управе и локалне самоуправе.пдф

Закон о општем управном поступку у члану 48. оставља могућност да се у поступцима који су хитни и где се радње морају предузети, да се лицу непознатог пребивалишта или боравишта постави привремени заступник коме се дају овлашћења за поступање у поступку све док се странка, њен законски заступник или пуномоћник не појаве. 

Притом Закон о општем управном поступку не прецизира ко може имати својство привременог заступника, и да ли то мора бити лице из реда адвоката, тако да је досадашња пракса у поступању првостепених органа била да се таквим странкама за привременог заступника постави и службено лице у органу, с тим да то лице не сме бити овлашћено за доношење (потписивање) самог решења у конкретном управном поступку, односно да не ради у својству обрађивача конкретног предмета. С тим у вези за привременог заступника можете поставити службено лице, дипломираног правника који је ангажован у локалној самоуправи, под условом да не учествује ни у једној фази конкретног поступка. Решење о постављењу се мора објавити на огласној табли.

Затим, питање трошкова поступка, у које спада и награда привременог заступника као и ко сноси трошкове поступка такође је регулисано у закону. Јасно нам је да странке саме сносе трошкове радњи које предузимају, док орган сноси редовне трошкове поступка. Међутим, у случају да поставите привременог заступника у предмету који се тиче враћања одузете имовине трошкове постављења привременог заступника сносићете сами, тако да уколико решите да поставите привременог заступника важно је да за привременог заступника поставите службено лице у оквиру органа, на начин како је објашњено у претходном ставу, где ће награда бити далеко мања у односу на трошкове ангажовања адвоката.

У конкретном предмету враћања пољопривредног земљишта има потребе постављати привременог заступника странци чије пребивалиште или боравиште није познато, неопходно је посматрати две ситуације. Прва ситуација је да ли је странка непознатог пребивалишта једини наследник ранијег власника, док је друга ситуација да ли се ради о сувласнику, односно да ли су адресе осталих сувласника познате органу. У првој ситуацији, ако се ради о једином наследнику ранијег власника, препорука је да се постави привремени заступник таквом лицу, до тренутка појављивања пред органом.

У другој ситуацији ако се ради о сувласнику где су адресе осталих сувласника познате органу потребно је наставити поступак и донети решење без постављања привременог заступника јер се према одредбама члана 15. Уредбе за спровођење Закона о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа („Службени гласник РС”, бр. 41/91, 44/91 - исправка, 4/92, 8/97 - УС, 103/03 – УС) прописује да ако заоставштина није расправљена, а није спорно да су подносиоци захтева једини наследници и који део сваки од њих наслеђује, комисија ће одлучити о враћању земљишта према њиховим наследним деловима.

С тим у вези странка која није присутна неће изгубити право да сразмерно свом наследном делу оствари право на повраћај, тако да у том случају довољно је да се решење објави на огласној табли органи и није неопходно да се поставља привремени заступник и праве трошкови за орган у поступку.

Мишљења смо да не постоји законска забрана да одборник конкурише на радном место у управи општине у којој је одборник, обзиром да до окончања конкурсног поступка, и још 15 дана до ступања на рад, може да поднесе оставку на место одборника и то наведе у својој пријави.

У складу са чланом 57. Закона о запосленима у АП и ЈЛС извршилачка радна места јесу сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Непосредни руководилац је службеник који руководи унутрашњом организационом јединицом у којој је систематизовано радно место. Актом којим се систематизују радна места утврђују се и самостална извршилачка радна места која су изван унутрашњих организационих јединица и надлежност руководиоца за надзор над радом на овим извршилачким радним местима.

Даље, у складу са чланом 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници одељења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта. Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

Узимајући све у обзир, радно место координатора није руководеће радно место.

За део питања који се односи на функцију Председника спортског савеза општине, уједно и званичног заступника, одговорног лица – може се сматрати руководећим местом.

Закон о локалним изборима није дао конкретне смернице за именовање секретара изборне комисије и његовог заменика, осим обавезе да буду именовани из реда дипломираних правника.

У пракси, решење овог питања би требало да буде уређено пословником скупштине ЈЛС, у делу који се односи на начин образовања комисија и других радних тела локалне скупштине у складу са чланом 36. став 3. Закона о локалној самоуправи.

Уколико пословник не пружа одговарајуће решење, примерено би било да секетара и заменика секретара изборне комисије предложи руководство скупштине ЈЛС, односно председник скупштине. У том смислу би требало консултовати и статут ЈЛС, у делу којим су утврђени послови које обавља председник скпштине, у смислу члана 38. став 2. Закона о локалној самоуправи.

Сходно чл. 9. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. закон, 86/19 – др. закон) функционер не сме да користи рад код послодавца у циљу утицања на остваривање својих права или права с њиме повезаних лица. На одређивање круга повезаних лица и на пријем поклона примењују се прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса.

Одредбама чл. 39. до 46. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је регулисано спречавање сукоба интереса службеника, уз наводе да се сходно примењују и на намештенике, али не и на функционере.

Сукоб интереса и неспојивост послова са вршењем јавне функције су регулисани одредбама Закона о спречавању корупције ("Сл. гласник РС", бр. 35/2019 и 88/2019).

Чланом 41. Закона о спречавању корупције је предвиђено да је сукоб интереса ситуација у којој јавни функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на обављање јавне функције.

Чланом 42. истог Закона је прописано:

„Јавни функционер је дужан да, приликом ступања на дужност и током вршења јавне функције, без одлагања, а најкасније у року од пет дана, писмено обавести непосредно претпостављеног и Агенцију о сумњи у постојање сукоба интереса или о сукобу интереса који он или са њим повезано лице има.

Јавни функционер је дужан да прекине поступање у предмету у којем постоји сумња у сукоб интереса, изузев ако постоји опасност од одлагања.

Агенција даје мишљење о томе да ли постоји сукоб интереса у року од 15 дана од дана пријема обавештења јавног функционера“.

На основу члана 45. јавни функционер који у тренутку ступања на јавну функцију обавља други посао или делатност дужан је да у року од 15 дана од дана ступања на јавну функцију обавести Агенцију о обављању тог посла или делатности.

Агенција, по пријему обавештења, утврђује да ли се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције.

Ако утврди да се обављањем посла, односно делатности угрожава непристрасно вршење јавне функције, Агенција доноси одлуку којом одређује рок, који не може бити дужи од 60 дана, у којем је јавни функционер дужан да престане са обављањем тог посла, односно делатности.

Наредним чланом 46. Закона о спречавању корупције је предвиђено да јавни функционер не може да обавља други посао или делатност за време вршења јавне функције који захтевају рад са пуним радним временом или стални рад. Изузетно јавни функционер може да се бави научноистраживачким радом, наставном, културно-уметничком, хуманитарном и спортском делатношћу, без сагласности Агенције, ако тиме не угрожава непристрасно вршење и углед јавне функције. Приходе од ових послова, односно делатности, јавни функционер је дужан да пријави Агенцији. Агенција може, на захтев јавног функционера, да да сагласност за обављање и других послова, односно делатности. Уз захтев јавни функционер доставља позитивно мишљење органа који га је изабрао, поставио или именовао на јавну функцију. Државни службеник на положају дужан је да, уз захтев, достави сагласност непосредно претпостављеног.

Сходно члану 48. јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа у органу јавне власти, за време вршења јавне функције, не може да оснује привредно друштво, односно јавну службу, нити да започне обављање самосталне делатности, у смислу закона којим се уређује предузетништво.

Јавни функционер чија јавна функција захтева заснивање радног односа, рад са пуним радним временом или стални рад у органу јавне власти, не може бити заступник или члан органа правног лица у приватној својини, нити вршити управљачка права.

Најзад, на основу члана 49. Закона о спречавању корупције јавни функционер не сме да буде члан органа удружења, нити његов заступник, ако између јавне функције и чланства у органу удружења или заступања удружења постоји однос зависности или други однос који угрожава или би могао да угрози његову непристрасност или углед јавне функције или ако је законом или другим прописом забрањено да јавни функционер буде члан органа одређеног удружења.

У складу са чланом 85. став 1. тачка 1) Закона о угоститељству („Службени гласник РС“ број 17/19) привремено забрани обављање угоститељске делатности правном и физичком лицу које угоститељску делатност обавља, а није регистровало привредну делатност у одговарајући регистар, скрећемо пажњу на одредбе члана 80. став 8. истог закона, којим је прописано да инспекцијски надзор над применом овог закона врши јединица локалне самоуправе преко овлашћених инспектора у делу којим се уређује:

• обављање угоститељске делатности пружања услуга смештаја у кућама, апартманима, собама, становима и другим просторима за које није издато решење о категоризацији;
• испуњеност прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу;
• испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта, који се односе на одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 1. овог закона);
• испуњеност прописаних услова у погледу уређења и опремања угоститељског објекта у којима се емитује музика или изводи забавни програм, а којима се обезбеђује заштита од буке, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 2. овог закона);
• испуњеност прописаних техничких и других услова у угоститељском објекту, који се налази у стамбеној згради, као и начин обављања угоститељске делатности, у зависности од начина услуживања и врсте услуга које се претежно пружају у том угоститељском објекту, у делу који јединица локалне самоуправе ближе уређује својим актом (члан 26. став 3. овог закона);
• боравишне таксе (наплата и уплата, истицање у рачуну и др.);
• испуњеност услова и рокова усаглашености угоститељских објеката са актом из члана 77. овог закона;
• истицање и придржавање прописаног радног времена у угоститељском објекту.

Овлашћени инспектори јединица локалне самоуправе имају права, дужности и овлашћења туристичког инспектора утврђена овим законом која се односе на њихову област инспекцијског надзора.

Из напред наведеног, закључује се да овлашћени инспектори јединица локалне самоуправе имају право и дужност да у складу са чланом 85. став 1. тачка 1) привремено забране обављање делатности само у оквиру поверених послова, у врстама објекта соба, апартман, кућа, хостел, а не у свим врстама угоститељских објеката.

Напред наведено не искључује обавезу инспектора јединица локалне самоуправе да у објектима за које нису надлежни, а утврдили су да исти нису регистровани у складу са законом, сачине записник и проследе га републичкој туристичкој инспекцији.

Чланом 12. став 1. тачка 11) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, прописано је да одредбе овог закона наручиоци не примењују на набавке од наручилаца или групе наручилаца који су носиоци искључивог права на основу којег једини могу да обављају одређену делатност на одређеном географском подручју и које им је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта. 

Дакле, овај изузетак подразумева као услов да је претходно наручиоцу од кога се набављају добра, услуге или радови, додељено искључиво право на основу којег једини могу да обављају одређену делатност на одређеном географском подручју и које им је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта.

Из наведеног произилази да ова одредба Закона није основ за доделу искључивог права јавном предузећу, већ је за примену овог изузетка потребно да је претходно јавном предузећу додељено искључиво право које је додељено или произлази из закона, подзаконског акта или појединачног акта.

Ипак, указујемо да је додела права на обављање комуналне делатности уређена Законом о комуналним делатностима („Службени гласник РС“, бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018). Тако је чланом 5. став 1. овог закона прописано да комуналну делатност могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект, док је чланом 9. став 3. истог закона прописано да се поверавање обављања комуналне делатности врши на основу одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о начину обављања комуналне делатности и уговора о поверавању, осим када се оснива јавно предузеће. Чланом 9. став 7. је прописано да се на поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно чије се финансирање обезбеђује у целости или делимично наплатом накнаде од корисника комуналних услуга, примењују одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.

Из наведених одредаба Закона о комуналним делатностима произилази да се поверавање обављања комуналне делатностима може „резервисати“ за јавно предузеће, у складу са овим законом.

Чланом 33. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да је службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног службеника или у случају да на одређено радно место није распоређен ниједан службеник.

Врсту и трајање наведених послова одређује непосредни руководилац писменим налогом, уз напомену да је реч о најдуже на 30 радних дана у периоду од шест месеци.

Према томе,  службеник је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца ради и послове који нису у опису његовог радног места, за које испуњава услове и то најдуже 30 радних дана, због привремено повећаног обима посла, због замене одсутног државног службеника или у случају да то радно место није попуњено, с тим да непосредни руководилац у писменом налогу одређује врсту послова које је службеник дужан да ради, што значи да је трајање послова привременог карактера и ограничено је најдуже на 30 радних дана.

Циљ наведене одредбе Закона о запосленима у АП и ЈЛС је да се послови другог радног места, односно послови који нису у опису радног места службеника коме се даје писмени налог да их обавља, обављају привремено, односно најдуже 30 радних дана и то само у случају када је обављање тих послова неопходно због привремено повећаног обима посла или због замене одсутног државног службеника, односно када нико није распоређен на том радном месту. С тим у вези, мишљења смо да је континуирано понављање налога претпостављеног за обављање истих послова а који нису у опису радног места службеника у поновљеном року од 30 радних дана у супротности са одредбом члана 33. Закона.

Међутим, уколико постоји потреба да се послови на одређеном радном месту обављају у периоду дужем од 30 радних дана, Закон предвиђа могућност заснивања радног односа на одређено време као и могућност примене института привременог и трајног премештаја.

Наиме, чланом 70. ст. 1.и 2. закона предвиђено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.

Даље, чланом 114. закона предвиђено је да службеник може да буде трајно премештен на друго одговарајуће радно место, ако то налажу организација или рационализација послова или други оправдани разлози, док је чланом 115. закона предвиђено да службеник може да буде привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја.

Према томе, обављање послова радног места на коме је дошло до повећаног обима посла или када је обављање послова тог радног места неопходно јер је службеник, који је распоређен на том радном месту привремено одсутан или када нико није распоређен на том радном месту могуће је по писменом налогу претпостављеног најдуже 30 радних дана, а након тог периода, у циљу даљег обављања послова тог радног места, на коме постоји потреба, могуће је применити друге институте које Закон о запосленима у АП и ЈЛС предвиђа.

Што се самог додатка тиче, сходно члану 41. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019 и 55/2020) ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду. Треба указати да додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

Дакле, уколико је у конкретном случају реч о томе да је писменим налогом руководиоца наложено запосленој да поред својих, решењем одређених послова, ради и послове који нису у опису његовог радног места и то послове одсутног запосленог, запослена има право на додатак за додатно оптерећење на раду.

Треба додати и да је право на додатак за додатно оптерећење на раду за запослене у локалној самоуправи уведено Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС („Сл. Гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20), који је ступио на снагу 31.05.2019. године.

Сходно члану 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Дакле, службеник на положају које је престао рад на положају из разлога протека времена на које је постављен, подношења писмене оставке или укидања положаја има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове. С обзиром да је у конкретном случају Кадровским планом и Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији предвиђено упражњено радно место тиме се стичу оба, кумулативно постављена, услова за остваривање наведеног права.

Чланом 187. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано следеће:

„За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду.

Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство.

Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа“.

Институт посебне заштите од отказа уговора о раду, предвиђен чланом 187. Закона о раду, не утиче односно не ограничава остваривање права службеника коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Услед наведеног, потребно је поступити по поднетом захтеву службеника коме је престао рад на положају, из разлога поднете оставке, да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове, у за то предвиђеном року.

За остварење наведеног права није од значаја да ли је реч о лицу које је пре постављења на положај било у радном односу у општинској управи или ван општинске управе.