Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли Скупштина гласа за одлуку да је одборнику престао мандат због неспојивости функције преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника или само доноси одлуку којом утврђује да је одборнику престао мандат без гласања?
Чланом 33. Закона о локалној самоуправи прописано је да:
(1) Скупштина општине одлучује ако седници присуствује већина од укупног броја одборника.
(2) Одлуке се доносе већином гласова присутних одборника, уколико законом или статутом није друкчије одређено.
(3) О доношењу статута, буџета, просторних и урбанистичких планова одлучује се већином гласова од укупног броја одборника.
Чланом 46. ст. 1. и 6. Закона о локалним изборима прописано је да:
(1) Одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран:
1) подношењем оставке;
2) доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе;
3) ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци;
4) ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности;
5) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника;
6) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе;
7) губљењем држављанства;
8) ако наступи смрт одборника.
(6) Ако одборнику престаје мандат наступањем случаја из става 1. овог члана тач. 2) до 8), скупштина јединице локалне самоуправе на првој наредној седници, после обавештења о наступању таквог случаја, утврђује да је одборнику престао мандат.
Чланом 49. ст. 1. и 2. Закона о локалним изборима прописано је да:
(1) На одлуке скупштине јединице локалне самоуправе о престанку мандата одборника, као и о потврђивању мандата новом одборнику, допуштена је жалба Управном суду.
(2) Жалба је допуштена и у случају када скупштина пропусти да донесе одлуке из става 1. овог члана.
Из цитираних законских одредби проистиче да је скупштина јединице локалне самоуправе у свим случајевима престанка мандата одборника пре истека времена на које је изабран дужна да донесе одлуку којом утврђује престанак мандата, да се та одлука доноси гласањем и да је одлука донета ако је за њу гласала већина присутних одборника, осим ако је статутом јединице локалне самоуправе предвиђена нека друга, квалификована већина.
Да ли су лица ангажована по основу допунског рада у јединици локалне самоуправе у обавези да достављају извештај о раду?
Чланом 202. Закона о раду предвиђено је да запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена. Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада. Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.
Из наведених одредби се види да сам закон не предвиђа обавезу достављања извештаја о раду за ангажовано лице, као обавезни део уговора, али такође не постоји препрека да се тако нешто уговори.
Да ли запослени у јединици локалне самоуправе остварује право на исплату јубиларне награде и за године рада у установи културе чији је оснивач јединица локалне самоуправе која је послодавац запосленом?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
С обзиром да установа културе није орган јединице локалне самоуправе, запослени неће остварити право на јубиларну награду за године рада проведене у тој установи.
Да ли лицу које је запослено по основу уговора о привременим и повременим пословима на 2 месеца и коме, након истека треба продужити уговор на јос 6 месеци, следећи уговор сме да буде 6 месеци или 4 месеца (јер радник ради већ два месеца)? С обзиром да је лице распоређено, по систематизацији, на радно место са висом школом, може ли се опет распоредити на исто место, или мора да се распореди на неко друго радно место са вишом школом које постоји у систематизацји? Шта ако не постоји радно место у систематизацји са вишом школом?
Закон о раду у члану 197. и 198. говори о привременим и повременим пословима као раду ван радног односа. Чланом 197. предвиђено је да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са: 1) незапосленим лицем; 2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; 3) корисником старосне пензије. Овај уговор закључује се у писаном облику. Док, у члану 198. закон каже да послодавац може за обављање привремених и повремених послова да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге у складу са прописима о задругама.
Из наведених одредби произилази да се уговор везује за календарску годину, тј. 120 радних дана, на колико се може закључити уговор, рачунају се у календарској години. Што у овом конкретном случају значи да ако је лице обављало послове по основу уговора у трајању од 2 месеца у овој календарској години за исте послове се може закључити нови уговор до максимално 120 радних дана. Уколико су различити послови у питању, уговор се може закључити за нови период од 120 радних дана. Што се самих послова тиче, уговор о обављању привремених и повремених послова се може закључити за обављање послова из делатности и ван делатности послодавца.
Да ли Општинског правобраниоца поставља Скупстина опстине или општинско Веће? Такође, да ли се скупштинском Одлуком о правобранилаштву могу прописати мање године стажа као један од услова за постављење правобраниоца, него године (10 година) које су прописане законом?
Законом о правобранилаштву (Сл. гласник РС", бр. 55/2014) није дефинисан орган надлежан за избор правобраниоца јединице локалне самоуправе. Такође, ни Закон о локалној самоуправи не предвиђа никакву смерницу у том погледу. Обзиром да поменути закони нису дали прецизнија одређења, надлежни орган за избор правобраниоца јединице локалне самоуправе одређује се статутом као и градском/општинском Одлуком о правобранилаштву ЈЛС. Узевши у обзир да чл.53 став 2. Закона о правобранилаштву предвиђа да "одредбе овог закона које се односе на Државно правобранилаштво сходно се примењују и на правобранилаштво аутономне покрајине и правобранилаштво јединице локалне самоуправе", те да Влада поставља државног правобраниоца, СКГО је приликом израде Модела одлуке о правобранилаштву аналогно предложила да Веће буде орган који ће изабрати правобраниоца општине/града. Свакако да је исправно и да Скупштина општине бира правобраниоца уколико је Одлуком о правобранилаштву тако дефинисано. Напомињемо да је Министарство правде дало позитивно мишљење на модел акта који је израдио СКГО.
Што се тиче услова у погледу радног искуства који су дефинисани законом за избор правобраниоца, такође примењујемо чл. 53 ст. 2. закона, односно прописана је сходна примена одредби закона које се односе на Државно правобранилаштво на правобранилаштво јединице локалне самоуправе у делу одредби којима се уређује избор правобраниоца, што фактички значи да ЈЛС својим актом прописује услове за локалног правобраниоца.
СКГО је у свом моделу акта о правобранилаштву дефинисало најмање три године радног искуства за избор правобраниоца, и као што је већ наведено добили смо позитивно мишљење Министарства правде. Ипак, свака ЈЛС може да услове у погледу година радног стажа правобраниоца прилагоди својим могућностима, уз препоруку да прихватите наш предлог од најмање три године радног стажа, обзиром да смо на тај предлог добили сагласност надлежног министарства.
Да ли запослени који има 26 година радног искуства у локалној самоуправи (исти опис послова 20 година, школовао се у току рада и стекао степен високог образовања на основним академским студијама у трајању од 4 године, односно у обиму од 240 ЕСПБ бодова) и тренутно има звање вишег референта, две године узастопно је оцењен оценом “истиче се”, има право на признавање звања “млађи саветник”?
Чланом 63. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.
Према томе, на послове у звању млађи саветник може да се запосли лице које поред услова у погледу образовања испуњава и услов да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код тог послодавца.
На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Наведеним одредбама, лица која су више од пет година у радном односу код послодавца, а која су накнадно стекла виши ниво образовања, се могу, уколико за то постоји могућност у органу ЈЛС, преместити односно распоредити на радно место у вишем звању. Поред наведених услова потребно је да су испуњени услови за напредовање. Руководилац може да премести односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се“, ако постоји слободно радно место и ако службеник испуњава услове за рад на њему, као и службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".
Да ли лицу које је постављено на место заменика начелника Градске управе, а које је у тренутку постављења у сталном радном односу (радни однос на неодређено време) у Градској управи, мирује радни однос у Градској управи за време док се налази на функцији заменика начелника Градске управе?
Закон о запосленима у АП и ЈЛС не предвиђа могућност мировања радног односа лицима која буду постављена на положај начелника и заменика начелника управе. Изузетно, чланом 198. Закона предвиђено је да даном почетка примене овог закона, лица која су постављена на основу спроведеног јавног конкурса, а чије радно место постаје положај, могу да наставе са радом на том радном месту до протека времена на који су постављени. До протека времена из става 1. овог члана, лица чије радно место постаје положај, задржавају право на мировање радног односа.
Градско, односно општинско веће поставља и разрешава начелника управе и заменика начелника управе. Службеника на положају у управи градске општине поставља и разрешава орган утврђен прописима града. Положаји у општинским и градским управама се попуњавају јавним конкурсом.
Уколико службенику престане рад на положају из разлога 1) протека времена на које је постављен, 2) подношењем писмене оставке или 3) укидањем положаја, он има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове. Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из наведених разлога (члан 54. закона).
Да ли члан општинског већа који је у моменту ступања на функцију имао стални радни однос у установи и решење о мировању радног односа у тој установи, а у међувремену раскинуо радни однос има право на накнаду плате 3 месеца после престанка функције?
Чланом 14. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције.
Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.
Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције.
Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.
Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције.
Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.
Право на враћање на рад код послодавца код кога су му мировала права и обавезе по основу рада и право на накнаду плате у трајању од три месеца су алтернативно постављени, тј. искључују једно друго. На бившем функционеру је да одлучи које ће право користити.
Да ли одборник може да буде члан ОИК у сталном саставу?
Чланом 30. став 1. Закона о локалној самоуправи је прописано да “одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине”.
Чланом 30. став 3. истог закона прописано је да “даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени”. Из наведених одредби проистиче и да одборник, након ступања на одборничку функцију, не може да се запосли у општинској управи, нити да буде именован или постављен на другу функцију од стране скупштине јединице локалне самоуправе.
Имајући у виду да, у складу са чланом 14. Закона о локалним изборима, чланове изборне комисије јединице локалне самоуправе именује скупштина те јединице локалне самоуправе, одборник, дакле, не може да буде именован за члана изборне комисије, услед цитиране забране из члана 30. став 1. Закона о локалној самоуправи.
Да ли лице које је постављено на место секретара Скупштине општине, које је у тренутку постављења у радном односу на одређено време у општинској управи и коме мирује радни однос у Општинској управи за време док се налази на функцији секретара Скупштине општине, може да након престанка функције буде распоређено у Општинској управи у складу са својом стручном спремом, без обзира што није било у сталном радном односу у управи?
Чланом 79. Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;
3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;
4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;
5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.
Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.
У овом конкретном случају права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мироваће само за време трајања радног односа на одређено време, а не до истека времена на које је постављен на функцију.
Да ли радник који је на основу спроведеног интерног конкурса прешао из ЈП Дирекције за изградњу у Општинску управу, има право да на основу члана 50. став 3. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, а имајући у виду да су и послови које ради у општинској управи преузети из тадашње Дирекције, има право на јубиларну награду у 2020. години за навршених 20 година рада проведених у радном односу, рачунајући радни однос и у општинској управи и у некадашњој Дирекцији? Напомињемо да у општинској управи има 12 година проведених у радном односу (2018. године примио јубилрарну награду за 10 година рада), док у ЈП Дирекцији за изградњу има 8 година проведних у радном односу.
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
- за 10 година у радном односу – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- за 20 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- за 30 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- за 35 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- за 40 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награде се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
Претходним послодавцем у смислу наведеног става 3. сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.
У току реализације пројеката који се финансирају средствима међународних донатора, у оквиру пројеката у којима је планирано додатно ангажовање лица за реализацију пројектних активности (нпр. сарадник за послове прикупљање података са терена) уочен је проблем који се односи на законитост њиховог ангажовања. Став кадровске службе је да Градска управа нема могућности ангажовања лица по основу Уговора о делу. С ти у вези, да ли локалне самоуправе, односно Градске управе имају законска овлашћења за ангажовање лица по основу уговора о делу и/или ауторских уговора за спровођење активности планираних пројектима, када су трошкови њиховог ангажовања обезбеђени у потпуности из донаторских. Трошкови хонорара би се исплаћивали средствима обезбеђеним из донаторских програма, која се налазе на посебном – наменском рачуну за предметни пројекат.
Чланом 1. Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Сл. гласник РС", бр. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 и 50/2020) ближе се уређује поступак за прибављање сагласности:
1) за заснивање радног односа са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места код корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 35. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка и 108/13 - у даљем тексту: Закон);
2) да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код одређеног корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 37. Закона, буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника;
3) за настављање поступака ради попуњавања радних места код корисника јавних средстава који су започети, а нису окончани до дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС", број 108/13).
Чланом 27е Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) је предвиђено следеће:
„Корисници јавних средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2020. године.
Изузетно од става 34. овог члана, радни однос са новим лицима може се засновати уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених.
Изузетно од става 36. овог члана, број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, може бити већи од 10% укупног броја запослених, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног министарства, односно другог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Актом Владе ближе ће се уредити поступак за прибављање сагласности из ст. 35. и 37. овог члана“.
Међутим, чланом 4а наведене Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава је предвиђено да се молба за попуњавање слободног, односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања не подноси ни у следећим случајевима:
1) за заснивање радног односа са особом са инвалидитетом у складу са прописима који уређују област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом;
2) за радно ангажовање незапослених лица у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), а које се реализују преко Националне службе за запошљавање;
3) за ангажовање лица ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора.
Лица ангажована по основу уговора, без заснивања радног односа, у случајевима из става 1. тач. 2) и 3) овог члана не улазе у ограничење укупног броја запослених на одређено време због повећаног обима посла и лица ангажованих ван радног односа код корисника јавних средстава, прописано чланом 27е став 36. Закона.
Корисник јавних средстава је дужан да о сваком радном ангажовању у случајевима из става 1. овог члана обавести Комисију у року од пет дана.
Обавештење из става 3. овог члана мора да садржи број радно ангажованих лица, основ ангажовања и извор из којег се финансирају њихове плате (зараде), односно накнаде са припадајућим порезима и доприносима.
У случају заснивања радног односа на одређено време, односно ангажовања лица ван радног односа у случају из става 1. тачка 2) овог члана, корисник јавних средстава је у обавези да уз обавештење достави и уговор закључен са Националном службом за запошљавање.
Најзад, чланом 199. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано:
„Послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла“.
Узевши у обзир да је уговор о делу, у смислу Закона о раду, рад ван радног односа, као и одредбе члана 1. Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава ("Сл. гласник РС", бр. 113/2013, 21/2014, 66/2014, 118/2014, 22/2015, 59/2015, 62/2019 и 50/2020), којим се ближе уређује поступак за прибављање сагласности, уз наводе да укупан број запослених на одређено време због повећаног обима посла, лица ангажованих по основу уговора о делу, уговора о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге и лица ангажованих по другим основама код одређеног корисника јавних средстава, у смислу члана 27е став 37. Закона, буде већи од 10% од укупног броја запослених код тог корисника и коначно одредбе члана 4а наведене Уредбе, којим се прецизира да се молба за попуњавање слободног, односно упражњеног радног места и за одобравање додатног радног ангажовања не подноси ни у случају ангажовања лица ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, сматрамо да не постоје препреке да се у конкретном случају закључе уговори о делу са наведеним лицима, под условом да је реч о обављању послова који су ван делатности послодавца.