Питања и одговори

Финансирање редовног рада политичких странака нема везе са датумом одржавања избора, већ датумом конституисања скупштине општине/града.

Дакле, уплата средстава политичким станкама који нису “ушли” у нов сазив локалног парламента обрачунава се сразмерно броју дана у месецу пре дана конституисања новог сазива. Нпр. ако је скупштина општине конституисана 10. јула, обрачун и исплата старом, одлазећем сазиву се врши за девет дана јула, док се новом сазиву рачуна почев од дана конституисања, дакле 10. јула.

Једна од надлежности скупштине општине је да бира и разрешава председника општине, због чега се може сматрати органом јединице локалне самоуправе који је надређен председнику општине.

Једини понуђач за закуп објекта у јавној својини који испуњава тражене услове у поменутом поступку је син председника скупштине општине, односно син јавног функционера органа јединице локалне самоуправе који се може сматрати органом надређеним председнику општине.

Председник општине због тога може имати приватни интерес да уговор о закупу закључи са понуђачем који је повезано лице са председником скупштине.

Имајући у виду наведено, важно је да се председник општине у овом случају, пре него што настави са радњама у поступку издавања у закуп објекта у јавној својини, обрати Агенцији за борбу против корупције за мишљење о томе да ли се при оваквим околностима налази у сукобу интереса.

Чланом 179а тачка 2. Закона о раду (“Службени гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине да изрекне новчану казну у висини до 20% основне зараде запосленог за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од зараде, на основу решења послодавца о изреченој мери.

Чланом 35. став 3. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, бр. 38/2019 и 55/2020) прописано је да се основна плата одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун плата.

Чланом 145. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон) прописано је да за лакше повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена.

Даље у ставу 2. тачка 1 истог члана овог закона предвиђено је да за теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне и новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци.

Новчана казна извршава се административним путем.

Према члану 105. став 3. Закона о раду, зарадом се не сматрају следеће накнаде трошкова запосленима:

• трошкови превоза запослених, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз;
• дневнице, трошкови смештаја и трошкови превоза за службени пут у земљи и иностранству;
• накнада за коришћење сопственог аутомобила у службене сврхе;
• смештај и исхрана за рад и боравак на терену, ако послодавац није обезбедио смештај и исхрану.

Зарадом се не сматрају такође:

• отпремнина при одласку у пензију;
• накнада трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице;
• накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења;
• поклон деци запослених до 15 година живота за Божић и Нову годину, до неопорезивог износа годишње.

Обзиром да наведене накнаде немају карактер зараде, изрицање дисциплинске  казне у новчаном износу од основне зараде изречене запосленом за повреду радне дужности, не утиче на обрачун ових накнада запосленог.

Обавеза послодавца службеника и намештеника да запосленом који одлази у пензију исплати отпремнину уређена је чланом 46. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“ број 38/19 и 55/20, у даљем тексту: ПКУ) који упућује на сходну примену Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Службени гласник РС“ бр. 98/07 - пречишћен текст, 84/14 и 84/15, у даљем тексту: Уредба).

Чланом 51. Уредбе прописано је да се државном службенику и намештенику који одлази у пензију исплаћује отпремнина у висини од 125% плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.

Плата запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе  утврђује се на основу: 1) основице за обрачун плата; 2) коефицијента; 3) додатка на плату и 4) обавеза које запослени плаћа на основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом, сходно одредбама члана 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 - др. закон, 116/08 - др. закони, 92/11, 99/11 - др. закон, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16 – др. закон, 113/17 – др. закони) и члана 35. став 2. ПКУ.

Основицу за обрачун отпремнине за одлазак у пензију, у висини прописаној у складу са чланом 51. Уредбе,  представља плата коју би запослени остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина и која, сходно напред наведеном, обухвата основну плату запосленог увећану за порезе и доприносе који се исплаћују из плате на терет запосленог (бруто 1) и додатке на плату, обрачунате и исплаћене у складу са законом, те и додатка за прековремени рад.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС предвиђено је, између осталог, да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. 

Како је Министарство финансија – Пореска управа државни орган, запослени остварује право на јубиларну награду и за године проведене у том органу.

Члан 6. став 2. Закона о локалним изборима гласи: 

„За одборника, може бити изабран пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије који има пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој је предложен за одборника.“ 

Члан 46. став 1. Закона о локалним изборима гласи: 

„Одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран: 

    1) подношењем оставке; 

    2) доношењем одлуке о распуштању скупштине јединице локалне самоуправе; 

    3) ако је правноснажном судском одлуком ОСУЂЕН на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци; 

    4) ако је правноснажном одлуком лишен пословне способности; 

    5) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом, неспојиве с функцијом одборника; 

    6) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе; 

    7) губљењем држављанства; 

    8) ако наступи смрт одборника. 

Из наведених законских одредби проистиче да проста чињеница постојања оптужнице за извршење неког кривичног дела, без обзира на то да ли је у конкретном случају одређен притвор или не, не представља сметњу за кандидатуру нити за избор за одборника. У случају да одборник који је оптужен буде и правноснажно осуђен у смислу члана 46. став 1. тачка 3) Закона о локалним изборима, престаће му мандат одборника. 

Члан 20. Правила о раду бирачких одбора на координираном спровођењу свих избора расписаних за 21. јун 2020. године („Службени гласник РС“, број 77/20) гласи: 

                „(1) Пошто се утврди да бирач није гласао, он прилази следећем члану бирачког одбора, саопштава му своје име и презиме, предаје му сва обавештења о дану и времену одржавања избора, уколико их поседује, и доказује свој идентитет.  

                (2) Бирач не може да гласа без подношења доказа о свом идентитету. 

                (3) Бирач може да приступи гласању и без обавештења о дану и времену одржавања избора и бирачки одбор не може бирачу да ускрати право на гласање уколико не поседује обавештења, већ бирачки одбор мора да приступи проналажењу бирача у изводима из бирачког списка за све изборе који се спроводе на том бирачком месту према доступним подацима о бирачу из његовог документа којим доказује идентитет. 

                (4) Свој идентитет бирач доказује важећом личном картом или важећом путном исправом (пасошем). 

                (5) Бирачки одбор треба да омогући гласање бирачу који свој идентитет доказује личном картом или пасошем са истеклим роком важења, под условом да приложи потврду да је Министарству унутрашњих послова поднео захтев за издавање нове личне карте односно пасоша. 

                (6) У случају да на бирачко место дође бирач који поседује важећи документ из става 4. овог члана у којем је наведено друго презиме у односу на презиме наведено у изводу из бирачког списка, бирачки одбор треба том бирачу да омогући да гласа, без обзира на ту околност, под условом да на основу слике бирача и јединственог матичног броја грађана у документу којим доказује свој идентитет може да утврди да је у питању иста особа.“. 

По питању примене ове одредбе, треба имати у виду да је одлучујућа чињеница приликом одређивања докумената који су дозвољени за идентификовање бирача на бирачком месту била та да лична карта и пасош садрже слику и ЈМБГ бирача. У том смислу, вреди напоменути да је некада за идентификовање бирача била дозвољена и возачка дозвола на старом, картонском обрасцу, јер је садржавала ЈМБГ бирача, али да гласање уз нову, пластичну возачку дозволу више није дозвољено, управо због тога што образац нове возачке дозволе не садржи ЈМБГ. 

У складу са наведеним, јасно је да је ЈМБГ битна чињеница за идентификацију бирача, с обзиром на то да, према закону, није могуће да два лица имају исти ЈМБГ, што не важи за остале личне податке садржане у изводу из бирачког списка. 

Имајући наведено у виду, одговор на постављено питање јесте: бирачки одбор НЕ СМЕ да дозволи гласање бирачу чији се ЈМБГ из личне карте или пасоша разликује од ЈМБГ наведеног у изводу из бирачког списка.  

Ако се деси ситуација описана у питању, бирачки одбор треба да провери да ли је у списку накнадних промена у бирачком списку, уколико је достављен бирачком одбору, евентуално уписана промена ЈМБГ за тог „спорног“ бирача. Дакле, могућа је ситуација да је бирач увидом у бирачки списак по његовом закључењу констатовао да је у бирачком списку уписан нетачан ЈМБГ па је од општине, односно Министарства затражио да се тај број исправи. У том случају, доноси се посебно решење на основу којег изборна комисија саставља тзв. Списак накнадних промена, у који уписује да је за тог и тог бирача извршена исправка ЈМБГ. Ако је, дакле, у том списку накнадних промена наведен ЈМБГ идентичан оном који је наведен у личној карти односно пасошу (у зависности од тога којим се од ова два документа бирач идентификује), бирачки одбор треба да му омогући да гласа, иако му у изводу пише погрешан ЈМБГ.

Чланом 169. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да док је нераспоређен, службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе. Сва права из радног односа службеник остварује код послодавца који је донео решење да је службеник нераспоређен.  

Службеник на положају који је нераспоређен у случајевима из чл. 54. и 55. овог закона, остварује право на накнаду плате у висини и за време утврђено чланом 54. овог закона. Нераспоређеном службенику престаје радни однос протеком рока од два месеца, односно протеком рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службенике на положају, од дана када је решењем утврђено да је службеник нераспоређен. Службеник из става 4. овог члана коме престане радни однос има право на отпремнину према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Службеник на положају коме престане радни однос протеком рока из члана 54. став 3. овог закона, има право на отпремнину због одласка у пензију према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. 

Дакле, за време док је службеник нераспоређен има право на накнаду плате и неће долазити на посао. 

Да. Односи се на сва запошљаванја на одређено време, са изузетком радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са Законом о запосленима у АП и ЈЛС. 

У складу са чланом 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/2001, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 116/2008 - др. закони, 92/2011, 99/2011 - др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 и 21/2016 - др. закон, 62/06...21/16 - др. закон), плате запослених код корисника средстава буџета ЈЛС утврђују се на основу:  

1. основице за обрачун плата; 

2. коефицијента; 

3. додатка на плату; 

4. обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом. 

Приликом обрачуна и исплате плата запослених код корисника буџета локалне власти примењују се основице утврђене закључцима Владе Републике Србије. 

Коефицијенти запослених утврђују се на основу Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС”, бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон), до почетка примене одредаба Закона о систему плата запослених у јавном сектору. 

Додатак на плату припада запосленом за: 

1. време проведено у радном односу (минули рад) - у висини од 0,4 % од основице, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца, 

2. дежурство и друге случајеве рада дужег од пуног радног времена одређене прописима (прековремени рад); 

3. рад на дан државног и верског празника; 

4. дневну накнаду за повећане трошкове рада и боравка на терену (теренски додатак);  

5. рад ноћу (између 22,00 и 6,00 часова наредног дана), ако такав рад није вреднован при утврђивању коефицијента. 

Дакле, обрачун и исплата плата запосленима у јединицама локалне самоуправе врши се у складу са решењем којим се утврђује коефицијент запосленог, донетим од стране послодавца у складу са важећим прописима, затим у складу са прописаном основицом,  као и месечним извештајем о оствареним радним сатима запосленог. 

У пословном процесу догађа се да дође до погрешног обрачуна и исплате зараде запосленом, било да се ради о више или мање обрачунатој заради и у том случају потребно је обавити корекције, како би се исправила грешка. У пракси се корекција врши тако што обрачунски радник: 

• уради исправан обрачун зараде за месец/е у коме је дошло до грешке и из кога се може утврдити разлика погрешно обрачунате и исплаћене зараде; 

• сачини службену белешку о разлозима због којих је досло до погрешног обрачуна у претходном/им месецу/има (погрешно сабрани прековремени сати, погрешно обрачуната врста боловања и слично), месец/е у којима је дошло до погрешног обрачуна и о потреби корекције грешке и исту приложи уз обрачун за текући месец; 

• за утврђену разлику умањи (односно увећа) обрачун и исплату зараде запосленом у текућем месецу. 

Битно је да укупни (кумулативни) обрачун и исплата зарада запосленом за месец/е у којима је начињена грешка и месец/е у коме се грешка исправља буде у складу са донетим актима. 

За умањење зараде по основу погрешно (више) обрачунате и исплаћене зараде у претходним месецима није потребна писана сагласност запосленог, обзиром да се не ради о обустави у смислу члана 123. Закона о раду, односно не ради се о обустави зараде ради наплате новчаног потраживања према запосленом (судска пресуда, самодопринос, рата за кредит и слично).  

Послодавац је свакако у обавези да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун. Међутим, добра је пракса да се обрачунски радник и запослени усагласе (било писмено или усмено) о потреби умањења обрачуна текуће зараде којом се исправља више обрачуната и исплаћена зарада за претходни/е месец/е. 

Члан 40. Закона о локалној самоуправи предвиђа да се секретар скупштине поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице са завршеним правним факултетом, положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Даље се између осталог каже и да секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар. Дакле, на основу свих наведених одредби произилази да се секретар скупштине и заменик секретара скупштине постављају. 

Чланом 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције између осталог је предвиђено да је функционер свако изабрано, постављено или именовано лице у органе Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго лице које бира Народна скупстина, односно да је јавна функција функција у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, органима јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација, чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и функција других лица које бира Народна скупштина, а подразумева овлашћења руковођења, одлучивања, односно доношења општих или појединачних аката. 

Чланом 79. Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због: 

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. 

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва. 

Из свега наведеног може се закључити да лицу у конкретном случају могу да мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада за време док обавља функцију заменика секретара скупштине.

Чланом 76. Закона о раду предвиђено је да је у случају престанка радног односа, послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете. 

Чланом 187. истог закона предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа. 

С обзиром на наведено, мишљења смо да до престанка радног односа на одређено време, а који је продужен у складу са чланом 187. Закона о раду, запослена има сва права из радног односа, а самим тим и право на годишњи одмор.