Питања и одговори

Тумачећи одредбе члана 36. Уредбе о оцењивању службеника, наше становиште и становиште Министарства државне управе и локалне самоуправе је да руководилац органа, службе или организације је и оцењивач за себи непосредно подређене и то на начин који је нешто другачији од тога како се остали оцењују. Наиме, овај руководилац углавном оцењује руководиоце унутрашњих организационих јединица који су му непосредно подређени, као и самосталне извршиоце који су му директно подређени; може се десити и да буде оцењивач за службенике који из неког разлога немају непосредно надређеног (најчешће зато што то радно место није тренутно попуњено) и у хијерархији је руководилац органа, службе или организације први који има увид у рад тих запослених. У случајевима када је овај руководилац оцењивач, не попуњава се стандардни извештај о оцењивању, већ је он дужан да обави разговор са оцењиваним о резултатима рада и да након тога донесе решење о оцени. Наравно, садржина овог разговора и остало од значаја за оцењивање службеника наћи ће се у образложењу тог решења.

Одредбе Анекса Посебног колективног уговора за државне органе, који је ступио на снагу у јуну 2015. године, уређивале су права, обавезе и одговорности из радног односа у органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе и друга питања од значаја за запослене и послодавца. У том првобитном тексту одребе о јубиларној награди нашле су се у члану 46(а) и гласиле су:

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:

1) за 10 година рада у радном односу - у висини просечне зараде без пореза и доприноса;

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;

4) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%.

Јубиларном годином рада сматра се година у којој запослени навршава 10, 20, 30 и 40 година рада проведених у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

Изузетно од става 4. овог члана, запосленима који су стекли право на јубиларну награду у 2015. години до дана ступања на снагу овог уговора, исплата јубиларне награде извршиће се најкасније до краја 2015. године.

Дакле, у овом основном тексту јубиларна награда се признавала за рад проведен у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком органу покрајинске аутономије и органу јединице локалне самоуправе је запослени остваривао права из радног односа.

Тек изменама колективног уговора из маја 2018. године мења се члан 46(а) тако да гласи:

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:

1) за 10 година рада у радном односу - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса;

2) за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;

3) за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;

4) за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%;

5) за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог члана увећане за 25%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за запослене који су то право стекли до тог дана, осим ако колективним уговором код послодавца није другачије одређено.

Право из става 1. тачка 4) овог члана остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу у складу са овим чланом.

Скоро исто решење задржано је и у Посебном колективном уговору за запослене у јединицама локалне самоуправе из маја 2019. године.

Дакле, радни стаж у државном органу признаје се тек од маја 2018. године код остваривања права на јубиларну награду. Што у овој конкретној ситуацији значи да би следећи основ за исплату јубиларне награде био за 20 година рада у 2025. години, под условом да будући колективни уговор задржи исто решење.

Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС у члану 17. између осталог каже да руководилац у сврху примене мерила из става 1. тачка 1) овог члана, прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду који доноси до краја децембра текуће године за ту годину утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.

С обзиром да сâм поступак праћења рада намештеника није даље прописан овим уговор, тако ни законом и подзаконским актима, мишљења смо да је руководилац дужан да прати рад намештеника у односу на опис послова, план рада организационе јединице, налога које намештеник добија и друго што је у вези са његовим радом.

Такође, ни наведени извештај не захтева посебну форму, већ се у њему у слободној форми наративно констатује све у вези са радом намештеника за ту годину, са навођењем закључка, односно да ли је намештеник остварио резултате рада или није.

Сходно члану 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) у звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Дакле, сходно законској одредби приправнички стаж може да се замени са најмање пет година проведених у радном односу код послодавца.

Чланом 82. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је превиђено да при попуњавању извршилачког радног места предност има премештај службеника, са напредовањем или без њега.

Ако послодавац одлучи да радно место не попуни премештајем, спроводи се интерни конкурс.

Ако интерни конкурс није успео, радно место може да се попуни преузимањем службеника од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа.

Ако се радно место не попуни ни преузимањем службеника, обавезно се спроводи јавни конкурс.

Ако ни јавни конкурс није успео, радно место се не попуњава, али послодавац може одлучити да се спроведе нови јавни конкурс.

Међутим, све наведено не представља довољан услов.

Наиме, чланом 133е је прописано:

“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.

Дакле, напредовање на непосредно више извршилачко место је могуће само уколико службеник кумулативно испуњава услове за рад у вишем звању и услове у погледу напредовања, сходно чл. 133е Закона.

Чланом 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време): 

1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка;

2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године;

3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица;

4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица;

5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету);

6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта;

7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа;

8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност;

9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа.

Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.

Чланом 71. истог закона предвиђено је да радни однос са непуним радним временом може се засновати са лицем које није у радном односу или које је у радном односу са непуним радним временом уз испуњење следећих услова:

1) да обим послова не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена;

2) да укупно радно време лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду.

Дакле, уколико је ангажовање тог лица у општинској управи на радном месту чији обим послове не захтева ангажовање запосленог у току пуног радног времена и укупно радно време лица не прелази пуно радно време утврђено општим прописима о раду, нема препрека да то лице буде примљено у општинску управу са пола радног времена. Такође, треба имати у виду и ограничење из члана 70. став 1 тачка 2) о дужини трајања радног односа на одређено време у случају привремено повећаног обима посла.

Што се тиче утврђивања плате запослених у ЈЛС, до почетка примене Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, настављају да се примењују постојећи прописи, односно Закон о платама у државним органима и јавним службама и Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима. Висина коефицијента и додатних коефицијената, као и увећања коефицијената, који су утврђени наведеном уредбом, кореспондира са сложеношћу и одговорношћу послова који се обављају у одговарајућим звањима. 

С тим у вези, до измене у висини основног коефицијента који се везују за звање службеника, као и додатног коефицијента који се везује такође за звање, може доћи уколико службеник буде распоређен, односно премештен на радно место на коме се послови обављају у другом звању које подразумева другачију сложеност и одговорност послова.

Постављење вршиоца дужности начелника управе уређено је чланом 56. Закона који каже да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности. У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. По истеку ових рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.

Из одредби закона закључујемо да није остављена могућност да се рок од 3+3 месеца за постављење вршиоца дужности може продужити након истека тог периода, како са лицем које је било постављено за вршиоца дужности, тако и са другим лицем.

Чланом 2. Закона о престанку важења Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава каже да основица, односно вредност радног часа, вредност бода и вредност основне зараде (у даљем тексту: основица), за обрачун и исплату плата, односно зарада код корисника јавних средстава из члана 2. став 1. тач. 1)-3) Закона примењиваће се у висини која је утврђена у складу са законом у тренутку ступања на снагу овог закона. Основица за обрачун и исплату плата, односно зарада код корисника јавних средстава из члана 2. став 1. тач. 4)-6) Закона примењиваће се у висини која је била утврђена до дана ступања на снагу Закона.

Примери из других локалних самоуправа указују да су за децембарску плату обрачунавали и уплаћивали разлику у плати у висини од 10% по основу привременог умањења основице, без обзира да ли је исплата била у јануару.

Правилником о листи стручних, академских и научних назива ("Службени гласник РС", бр. 53/2017, 114/2017, 52/2018, 21/2019.), који је утврдио Национални савет за високо образовање, дефинисана је Листа стручних, академских и научних назива са назнаком звања одговарајућег степена студија из одговарајућих образовно-научних и образовно-уметничких области и скраћенице тих назива.

Извод из листе за област правне науке.пдф

Чланом 35. Закона о комуналној милицији („Сл. гласник РС“, број 49/19) је прописано:

„Комунални милиционар, поред услова предвиђених прописима из члана 34. овог закона, мора да испуњава и посебне услове, и то да:

• има психофизичку способност потребну за обављање послова комуналне милиције;
• не постоје безбедносне сметње за обављање послова комуналних милиционара;
• има положен испит за комуналног милиционара (у даљем тексту: испит);
• има стечено најмање средње образовање у четворогодишњем трајању и најмање једну годину радног искуства у струци.

Психофизичку способност из става 1. тачка 1) овог члана утврђује Завод за здравствену заштиту радника Министарства унутрашњих послова и издаје лекарско уверење о томе на начин предвиђен за проверу психофизичке способности полицијских службеника.

Изузетно, у радни однос за обављање послова комуналног милиционара може се примити полицијски службеник у статусу овлашћеног службеног лица, преузимањем из Министарства унутрашњих послова, под условом да испуњава и остале услове предвиђене овим законом.

На попуњавање радних места комуналних милиционара путем преузимања на основу става 3. овог члана, сходно се примењују прописи који се односе на преузимање службеника“.

С друге стране, чланом 34. Закона о комуналној милицији је предвиђено да  на права и дужности из радног односа комуналних милиционара примењују се прописи који уређују права и дужности из радног односа запослених у јединицама локалне самоуправе, ако овим законом није друкчије уређено.

Међутим, у контексту постављеног питања кључан је члан 37.  Закона о комуналној милицији, којим је предвиђено следеће:

„Стручно оспособљавање за обављање послова комуналног милиционара спроводи се пре полагања испита за комуналног милиционара.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе са незапосленим лицем (у даљем тексту: кандидат за комуналног милиционара) закључује уговор о стручном оспособљавању без накнаде, ради стручног оспособљавања за обављање послова комуналног милиционара и полагање испита за комуналног милиционара.

Уговор из става 2. овог члана закључује се најдуже на годину дана.

Услови и начин избора кандидата за комуналног милиционара за стручно оспособљавање из става 1. овог члана, елементи уговора о стручном оспособљавању, као и права и обавезе кандидата за комуналног милиционара и органа јединице локалне самоуправе по окончању стручног оспособљавања и друга питања од значаја за стручно оспособљавање, утврђује надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Програм стручног оспособљавања за обављање послова комуналног милиционара, који обавезно садржи стручно-теоријски део и практични део програма, начин провере стручне оспособљености кандидата за комуналног милиционара, начин вредновања и верификације програма и пројекцију трошкова програма по једном учеснику, споразумно доносе министар надлежан за систем локалне самоуправе и министар надлежан за унутрашње послове.

Програм стручног оспособљавања из става 5. овог члана и проверу стручне оспособљености кандидата за комуналног милиционара спроводи министарство надлежно за унутрашње послове, у сарадњи са министарством надлежним за систем локалне самоуправе.

По спроведеном програму стручног оспособљавања из става 5. овог члана и провере стручне оспособљености кандидата за комуналног милиционара, министарство надлежно за унутрашње послове доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе уверење (сертификат) о оствареном успеху кандидата за комуналног милиционара.

Трошкови стручног оспособљавања из става 1. овог члана обезбеђују се у буџету јединице локалне самоуправе“.

С обзиром на одредбе цитираног члана 37. Закона о комуналној милицији нема места примени одредби Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе које регулишу положај приправника и приправничког стажа.

Чланом 54. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) је прописано:

“Службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.

Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чланом 51. тач. 1) и 10) овог закона.

Право на накнаду плате из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.

Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Службеник право из ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.

Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.

Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају”.

Разлози предвиђени првим ставом цитираног члана 54.  су протек времена на које је службеник на положају постављен, подношење писмене оставке од стране службеника на положају и укидање положаја.

С обзиром да је чланом 4. истог закона прописано да за  службенике и намештенике у јединицама локалне самоуправе, права и дужности у име послодавца, врши начелник градске или општинске управе ако је образована као јединствен орган, односно начелник управе за поједине области, или начелник управе градске општине односно, евентуално, вршилац дужности сходно члану 56. закона, то се има применити и у случају распоређивања из члана 54. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и то на ситуације  протека времена на које је службеник на положају постављен и подношења писмене оставке од стране службеника на положају.

Чланом 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС, број 21/16, 113/17, 95/18, 119/17 - др. закон, 95/18 – др. - закон) је прописано:

“Функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају:

1. истека времена на које је изабран, именован или постављен;

2. подношења оставке;

3. разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа”.

Чланом 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено:

“Службенику престаје радни однос по сили закона:

1) даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;

2) ако правноснажно буде осуђен на безусловну казну затвора од најмање шест месеци - даном правноснажности пресуде;

3) ако је нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место - наредног дана од протека два месеца, односно протека рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службеника на положају, откад је постао нераспоређен;

4) ако не положи државни стручни испит према плану и програму за степен стручне спреме који је стекао додатним образовањем;

5) ако му на ванредном оцењивању решењем буде одређена оцена "не задовољава";

6) ако неоправдано изостане са рада најмање три узастопна дана - трећег дана изостанка са рада.

Поред разлога из става 1. овог члана службенику радни однос престаје и из других разлога предвиђених општим прописима о раду којима се уређује престанак радног односа независно од воље запосленог и воље послодавца”.

Чланом 79. Закона о раду се предвиђа следеће:

“Запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;

2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;

3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;

4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;

5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца.

Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва”.

С обзиром да је прописано да функционеру  јединице локалне самоуправе функција престаје у случају истека времена на које је изабран, именован или постављен; подношења оставке; разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа, а да се ништа од тога у конкретном случају није десило, то значи да нема потребе да надлежно радно тело скупштине доноси било какав акт којим се утврђује наставак мандата функције односно радног односа.

С друге стране, за разлику од одредби Закона о раду и то члана 175., којим је прописано да радни однос престаје кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју, Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе не даје такву опцију, већ је чланом 163. прописано да службенику престаје радни однос по сили закона даном навршења 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања. Сходно наведеном, потребно је донети решење о престанку радног односа, пошто у овом случају радни однос престаје по сили закона и сходно томе не може се даље остваривати право на мировање радног односа, а у смислу члана 79. Закона о раду.