Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Поштовани, да ли се на радном месту руководилац Одсека за локалну пореску администрацију, које је разврстано у звању самостални саветник, може поставити лице које има законом прописано радно искуство, ради у звању саветник, оцењена је довољним бројем пута оценом „истиче се“, има положен инспекторски испит и има пет година рада на пословима „порески контролор“ (у смислу напредовања), а надасве питање због одредбе члана 45. Закона о инспекцијском надзору, којим је, између осталог, прописано да: „радом инспекције може руководити лице које, поред услова утврђених овим законом за рад на радном месту инспектора, има и најмање пет година радног искуства на пословима инспекцијског надзора, односно у области која је под надзором те инспекције“, имајући у виду да су радна места порески инспектори теренске контроле систематизована у том одсеку?
Приликом распоређивања службеника на радно место руководиоца унутрашње организационе јединице неопходно је имати у виду члан 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, број 88/2016, 12/2022, 113/2017 – др. закон, 95/2018 – др. закон, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон, 123/2021 – др. закон и 19/2025 – др. закон). Према ставу 1. наведеног члана, радна места руководиоца унутрашње организационе јединице могу да се разврстају у звање вишег саветника (у аутономним покрајинама и граду Београду), то јест самосталног саветника, сарадника или вишег референта (у општинама и градовима). Став 2. члана 21. Уредбе утврђује да радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Према томе, на радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстан службеник у звању саветника.
Како у конкретном случају службеник испуњава услове за напредовање и у погледу оцењивања и у погледу радног искуства за звање самосталног саветника, као и услов за руководиоца инспекције предвиђен чланом 45. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС“, бр. 36/2015, 44/2018 – др. закон и 95/2018), потребно је донети решење о премештају у складу са чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Приликом доношења решења о премештају, поред осталог, службенику се утврђује коефицијент предвиђен за звање самосталног саветника, као и додатни коефицијент у складу са чланом 5. Уредбе о коефицијентима за обрачун плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 44/2008 – пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 – др. закон, 23/2018, 95/2018 – др. закон, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон, 123/2021 – др. закон, 19/2025 – др. закон и 39/2025).
Важно је имати у виду да је при доношењу решења о премештају, односно напредовању службеника у звање самосталног саветника и распоређивању на радно место руководиоца унутрашње организационе јединице, потребно водити рачуна о члану 34. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалних самоуправа, којим је утврђено да Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места може бити одређено да у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника. Такође, у складу са прописима који регулишу буџетски систем Републике Србије, потребно је водити рачуна о томе да се утврђени коефицијент за звање самосталног саветника, односно зарада за конкретног службеника, уклопи у масу предвиђену за зараде запослених у органима општине.
Приликом израде градске одлуке о радним времену угоститељских објеката, пре свега казнених одредби,да ли се може применити члан 39. Закона о прекршајима,ако се узме у обзир члан 96.Закона о угоститељству, који прописује ниже новчане казне: "Новчаном казном у износу од 30.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако: 1) на улазу у објекат не истакне видно пословно име, седиште, матични број, а на улазу у огранак, односно издвојено место, пословно име, седиште, матични број и назив или ознаку огранка, односно издвојеног места (члан 7. став 1. тачка 1), члан 41. став 1. тачка 1) и члан 55. став 1. тачка 1)); 2) на улазу у објекат не истакне видно назив објекта и врсту објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају (члан 7. став 1. тачка 2), члан 41. став 1. тачка 2) и члан 55. став 1. тачка 2)); 3) на улазу у угоститељски објекат не истакне видно прописано радно време и не придржава га се у свом пословању (члан 7. став 1. тачка 3), члан 41. став 1. тачка 3) и члан 55. став 1. тачка 3)). За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 6.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном у износу од 20.000 динара." Да ли градском одлуком можемо прописати више новчане казне за непоштовање прописаног радног времена, а сходно Закону о прекршајима?
Указујемо да предметном одлуком не треба да се уређују питања која су већ уређена Законом о угоститељству (у наставку Закон). Ово се између осталог односи и на прописивање казнених одредби уређених Законом.
Тако, у конкретном случају, Законом је у члану 7. став 1. тачка 3) (или члан 41. став 1. тачка 3) и члан 55. став 1. тачка 3) прописана обавеза угоститеља да на улазу у угоститељски објекат видно истакне прописано радно време и да га се у свом пословању придржава. Одредбе чланова 41. и 55. односе се на објекте наутичког, односно ловног туризма и аналогном применом члана 7. Закона се односи на прописано радно време. Овде се под прописаним радним временом управо упућује на радно време прописано одлуком ЈЛС.
Даље, Закон за непоступање по напред наведеним одредбама прописује новчану казну у фиксном износу (прекршајни налог), (члан 96. Закона) које су, у погледу распона запрећених новчаних казни, усаглашене са одредбама члана 39. став 2. Закона о прекршајима.
С тим у вези, имајући у виду прописане одредбе напомиње се да оно што је уређено Законом се не може дерогирати подзаконским актом.
Уједно се упућује на ограничење овлашћења туристичких инспектора ЈЛС, који су прописани Законом и то у делу надзора над одредбама којима се прописује обавеза угоститеља у делу истицања пословног имена, седишта, матичног броја и др. имајући у виду одредбе члана 80. став 8. тач, 1) и 2) Закона, нити се предметне одредбе могу уређивати Одлуком о радном времену.
Такође се указује на одредбе члана 39. став 3. Закона о прекршајима где је прописано да одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана.
Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору било је прописано да до доношења посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да се право на плату и друга примања из радног односа запослени на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона. Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника (Мишљење СКГО). Чланом 37. став 1. Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе било је прописано да службенику, односно намештенику чија би основна плата применом овог закона била мања од затечене плате на радном месту на које је био распоређен, односно чије послове обавља на дан почетка примене овог закона, утврђене у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору на дан почетка примене овог закона, задржава право на плату коју је имао до почетка примене овог закона док његова основна плата, применом одредаба овог закона не достигне плату коју је имао. Наведени закони престали су да важе ступањем на снагу Закона о престанку важења Закона о систему плата запослених у јавном сектору, Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, Закона о запосленима у јавним службама и закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (Сл. гласник РС“, бр. 19/2025). Потписаним Протоколом, кроз измену Уредбе о коефицијентима, биће усклађена звања са звањима из Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Молим вас да ми доставите мишљење да ли то значи да ће, уколико се утврди додатни минимални коефицијент, запослени који је распоређен на радно место које је разврстано у звање саветника, а који је задржао коефицијент самосталног стручног сарадника (затечени коефицијент), почев од маја месеца имати мању плату него што је имао.
С обзиром да је донет Закон о престанку важења Закона о систему плата запослених у јавном сектору, Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, Закона о запосленима у јавним службама и закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 19/2025) престала је и могућност да запослени остварују право на плату према прописима који су важили у том тренутку. Како је у међувремену донета Уредба о изменама и допуни Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС“, бр. 39/2025) потребно је усагласити коефицијенте запослених са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима.
Градска управа има могућност ангажовања лица на пројекту. Планирано је ангажовање лица које није у радном односу на неодређено време. Пројекат подразумева ангажовање до 50% радног времена. Да ли постоји могућност ангажовања лица на пројекту 50% ратдног времена и 50% на пословима управе? Трајање пројекта је 30 месеци. Питање је везано за ограничење од 6 месеци у току године колико лице може бити ангажовано на пословима управе
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је, између осталог, да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта. У овом случају није прецизирано у ком проценту лице може да обавља послове на реализацији пројекта, односно да ли у остатку радног времена може да ради друге послове. Овде је битна временска одредница ангажовања на одређено време. У случају реализације пројекта то може бити најдуже до завршетка пројекта. Што се тиче послова управе, рад на одређено време по основима наведеним у члану 70. закона има различите временске одреднице, па тако радни однос на одређено време може да се заснује ради замене одсутног запосленог до његовог повратка или због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године, и тако даље.
Због наведених различитих основа за заснивање радног односа на одређено време, као и различитих временских одредница, сматрамо да се истовремено не може ангажовати лице на пројекту 50%, а 50% за послове управе, без раздвајања та два ангажовања и његовог везивања за различите основе (реализација пројекта, замена одсутног запосленог, повећан обим посла и друго).
Даље, треба споменути и перспективу ових ангажовања у смислу Закона о буџетском систему. Чланом 27к. став 4. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – измене, 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – др. закон, 92/2023 и 94/2024) предвиђено је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Даље се у ставу 5. каже да се у ограничење из става 4. овог члана не убрајају лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу.
Дакле, различита ангажовања на одређено време имају различит третман по члану 27к Закона о буџетском систему у смислу ограничења броја лица и тражења сагласности за додатно радно ангажовање.
Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“, бр. 159/2020 и 116/2023), утврђено је да јединице локалне самоуправе достављају Министарству државне управе и локалне самоуправе молбу за ново запошљавање и за одобравање додатног радног ангажовања на Обрасцу ПРМ, да Министарство Комисији подноси предлог акта о давању сагласности за попуњавање слободних, односно упражњених радних места. На првој страни ПРМ обрасца попуњавају се подаци у погледу тражене стручне спреме и броја извршилаца. Молим вас да ми доставите мишљење да ли у образложењу ПРМ обрасца треба навести само стручну спрему или треба навести називе радних места са звањима из Правилника о систематизације за чије се попуњавање тражи сагласност (у складу је са Кадровским планом), с обзиром да Комисија даје сагласност за попуњавање слободних, односно упражњених радних места.
Чланом 5. став 3. Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“, бр. 159/2020 и 116/2023) предвиђено је да је надлежни орган дужан да размотри приспеле молбе, нарочито водећи рачуна о попуњености систематизованих радних места, динамици запошљавања код сваког појединачног подносиоца молбе из своје надлежности, као и значају радних места чије се попуњавање захтева и да оне молбе које оцени оправданим проследи Министарству финансија ради прибављања мишљења, најкасније до 10. у месецу.
Надлежни орган у смислу наведеног члана за молбе органе јединице локалне самоуправе је Министарство државне управе и локалне самоуправе, у складу са чланом 4. наведене Уредбе.
Дакле, с обзиром да је навођење радних места за које се тражи сагласност за ново запошљавање од значаја за одлучивање Министарству државне управе и локалне самоуправе да ли ће молбу као оправдану даље проследити Министарству финансија, сматрамо да је неопходно у ПРМ обрасцу навести радна места за која се тражи сагласност.
У случају да на јавном конкурсу буде изабран кандидат који је већ у радном односу код послодавца (јавни конкурс за радно место у звању млађег саветника а на конкурсу је изабран кандидат који је већ у радном односу код послодавца у звању виши референт више од 5 година) и на тај начин не дође до промене броја запослених код послодавца, да ли се може сматради да ово није ново запослење, односно да не подлеже ограничењу из члана 27к Закона о буџетском систему и да се може расписати још један конкурс без тражења сагласности?
Чланом 27к. став 1 Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009… и 92/2023) прописано је да у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2026. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Чланом 106. став 6 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) прописано је да ако је изабран кандидат који није службеник, руководилац у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата доноси решење о његовом пријему у радни однос, а ако је изабран кандидат који је већ службеник код послодавца, руководилац доноси решење о премештају применом одредаба овог закона о премештају после интерног конкурса.
Лице које је у радном односу није новозапослени код конкретног корисника, већ је у радном односу код њега, па се његово распоређивање путем премештаја не узима у ограничење од 70%. Другим речима, ако конкретан корисник јавних средстава попуњава упражњено радно место премештајем запосленог са радног места, све у оквиру истог корисника – послодавца, у оквиру исте систематизације, онда се не ради о новом запошљавању већ о попуњавању радних места премештајем.
Како је чланом 197. став 1. тачка 3) Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење), прописано да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником старосне пензије, а чланом 117. став 4. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – одлука УС, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 и 94/2024), прописано да се кориснику породичне пензије не обуставља исплата породичне пензије у случају када је остварио уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате доприноса, молимо за мишљење да ли се може закључити уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником превремене пензије и корисником породичне пензије?
Сходно члану 197. став 1. тачка 3) Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником старосне пензије.
Дакле, Закон о раду није предвидео могућност да се уговор о обављању привремених и повремених послова закључује са корисником породичне пензије. Што се превремене пензије тиче, сматрамо да се ради о врсти старосне пензије и да се са овим корисницима може закључити уговор о обављању привремених и повремених послова.
Да ли се решење о постављењу доставља свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку, па чак и оним кандидатима који су искључени из изборног поступка, зато што се нису одазвали позиву за проверу прве компетенције, тј. ОФК и ПФК. Да ли у том случају, против решења о постављењу имају право жалбе или да директно покрену управни спор? Хвала унапред!
Чланом 104. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да конкурсна комисија саставља списак кандидата који на основу података из пријаве на конкурс испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак.
Чланом 54. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 107/2023) прописано је да се у првој фази изборног поступка за лица на положају врши провера општих и посебних функционалних компетенција, као и да комисија сачињава извештај о резултатима провере наведених компетенција свих кандидата који су учествовали у провери и доставља га Служби, ради обједињавања и обавештавања кандидата о наредној фази изборног поступка.
Чланом 30. став 6 исте уредбе предвиђено је да кандидат који не испуни унапред одређено мерило у складу са одредбама ове уредбе за проверу једне или више компетенција, односно за једну фазу изборног поступка или се не одазове позиву да учествује у провери једне компетенције искључује се из даљег тока изборног поступка о чему ће бити обавештен у складу са чланом 28. став 2. ове уредбе.
Чланом 108. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се решење о пријему у радни однос изабраног кандидата односно решење о премештају доставља свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку.
Сходно наведеном, кандидатима који се нису одазвали позиву за проверу компетенција у првој фази изборног поступка (ОФК и ПФК) се сматрају учесницима изборног поступка и доставиће им се решење о постављењу те с тим имају и право на жалбу.
Да ли радник Општинске управе, који не испуњава услове за напредовање у више звање за премештај на руководеће радно место, због оцењивања, па из тог разлога не може да се јави ни на интерни конкурс за попуњавање тог руководећег радног места, има право да учествује за то радно место на јавном конкурсу или се на тај начин изиграва Закон о запосленима у јединицама аутономне покрајне и локалне самоуправе?
Чланом 19. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) прописано је да су при запошљавању свим кандидатима под једнаким условима доступна сва радна места. Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама, односно провери компетенција. При запошљавању води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова и број особа са инвалидитетом одражава, међу запосленима, у највећој могућој мери, структуру становништва.
Дакле, на јавном конкурсу под једнаким условима могу учествовати и службеници који су већ запослени у органу ЈЛС и који испуњавају услове из јавног конкурса.
Запослена је поднела писмени захтев за раскид радног односа -давањем отказа због одласка у породичну пензију. Закључили смо да не испуњава услов за старосну и превремену пензију. Да ли смо дужни да запосленој услед отказа због одласка у породичну пензију исплатимо отпремнину и и који су нам докази за то потребни. Срдачан поздрав!
Чланом 119. Закона о („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) између осталог прописано је да је послодавац дужан да исплати, у складу са општим Актом запосленом отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини две просечне зараде.
Право на отпремнину приодласку у пензију остварује запослени којем престаје радни однос због испуњења услова, односно остваривања права на пензију, без обзира на то да ли се ради о старосној, инвалидској, породичној или превременој старосној пензији.
О томе се изјаснило и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Мишљењу бр. 011-00-717/2017-02 од 27.10.2017.
Да ли је општина као оснивач ЈП дужна прихватити радни стаж за јубиларну награду уколико је преузела радника?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) између осталог је прописано и да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодвац као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунајус е и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Запослени има право на лубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном оргау, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Дакле, у случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца (ови услови треба да буду испуњени кумулативно), као услов за остваривање права на јубиларну награду, рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
1. Молим тумачење члана 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, прецизније, питање се односи на став 1. тачка 1. и део реченице "којима се успоставља оквир за одобравање пројеката одређених прописима којима се уређује поступак процене утицаја на животну средину". Шта то у пракси значи, да ли се то односи на нпр. урбанистичке планове који обухватају пројекте за које се спроводи поступак процене утицаја? Некада се дешава у пракси да се у фази одлучивања о спровођењу СПУ још увек не зна конкретно који пројекти ће бити обухваћени и шта тада радити, да ли дати сагласност ако орган надлежан за израду плана одлучи да се не спроводи СПУ. 2. Питање се односи на члан 10. став 1. Закона о СПУ и давање сагласности на одлуку да се не спроводи СПУ: У којој форми се издаје сагласност? Ако је у форми решења по ЗУПу, ко је орган надлежан за одлучивање по жалби. Исто питање се односи и на давање сагласности на извештај о СПУ у складу са чланом 30. Закона о СПУ.
Чланом 53. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да је на захтев послодавца, запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран. Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.
Члан 39. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) прописано је да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног вемена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремни рад приликом исплате плате.
Имајући у виду наведено у овом конкретном случају запослени остварује право на прековремени рад и остварује право на наведени додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремни рад, тако што за сваки сат прековремног рада остварује сат и по времена слободно.