Питања и одговори

Записник о усаглашеном стању дуга је порески акт који сачињава ЛПА и у том смислу тај записник може да потпише лице које има овлашћење да потписује сва акта која издаје ЛПА (решења, опомене и др.).

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пореска инспекција у инспекцијском надзору (пореској контроли) пре свега примењује посебан закон - Закон о пореском поступку и пореској администрацији, затим Закон о инспекцијском надзору - као општи системски закон којим се уређује инспекцијски надзор и Закон о општем управном поступку. 

Законом о пореском поступку и пореској администрацији уређен је поступак утврђивања, наплате и контроле јавних прихода, права и обавезе пореских обвезника, регистрација пореских обвезника и пореска кривична дела и прекршаји, што га чини посебним законом у односу на Закон о инспекцијском надзору у вези са одредбама којима се уређују пореска контрола и пореска инспекција. Чланом 3. ст. 1, 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређен је однос овог закона према другим законим и то тако да ако је другим законом питање из области коју уређује овај закон уређено на другачији начин, примењују се одредбе овог закона, ако овим законом није друкчије прописано, порески поступак се спроводи према начелима и у складу и са одредбама закона којима се уређује општи управни поступак.

Чланом 4. Закона о инспекцијском надзору прописано је да се, у поступку инспекцијског надзора који проистиче из посебних закона, непосредно примењују одредбе посебног закона, ако је у одређеној области инспекцијски надзор тим законом уређен другачије. Међутим непосредна примена одредаба ових посебних закона и прописа не може искључити или ограничити непосредну примену одредаба Закона о инспекцијском надзору којима се уређују питања инспекцијског надзора која нису уређена посебним законом, у овом случају Законом о пореском поступку и пореској администрацији.

Према наведеном, на питања која су другачије уређена у Закону о пореском поступку и пореској администрацији у односу на Закон о инспекцијском надзору примењују се одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као посебног закона. На питање које је у Закону о пореском поступку и пореској администрацији делимично другачије уређено у односу на Закон о инспекцијском надзору примењују се одредбе Закон о пореском поступку и пореској администрацији и делу у коме је питање другачије уређено, а у  преосталом делу Закон о инспекцијском надзору.  На питања која у Закону о пореском поступку и пореској администрацији нису уређена  непосередно се примењује Закон о инспекцијском надзору. Када одређено питање није уређено ни Законом о пореском поступку и пореској администрацији ни Законом о инспекцијском надзору, примениће се одредбе Закона о општем управном поступку, као закону којим се на општи начин уређује управни поступак.

У поступку канцеларијске контроле пореском обвезнику, надзираном субјекту, није потребно достављати обавештење о предстојећем инспекцијском надзору. Чланом 119. став 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да поступак канцеларијске контроле почиње даном достављања позива из члана 121. став 1. овог закона, којим је прописано да је порески обвезник дужан да на позив Пореске управе, непосредно или преко пореског пуномоћника, учествује у даљем поступку канцеларијске контроле и да пружи тражена објашњења и документацију у року који одреди Пореска управа. Обавештење о предстојећем инспекцијском надзору из члана 17. Закона о инспекцијском надзору и позив за канцеларијску контролу из члана 119. став 3. а у вези са чланом 121. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији су облици истог правног института – позива, који је уређен и чланом 110. Закона о општем управном поступку. У складу са редоследом примене закона и материји коју уређују, обавештење о предстојећем инспекцијском надзору из члана 17. Закона о инспекцијском надзору представља посебан облик позива из члана 110. Закона о општем управном поступку, а позив за канцеларијску контролу из члана 119. став 3. а у вези са чланом 121. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији чини посебан облик обавештења из Закона о инспекцијском надзору.

Записник о пореској контроли је порески акт у складу са чланом, 34. став 1. Закона о пореском поступку и пореској админисрацији

Записником о канцеларијској контроли не могу се наложити мере за отклањање незаконитости, односно неправилности, које се налажу према члану 27. став 1. Закона о инспекцијском надзору. Наиме, чланом 122. став 4. ZPPPA прописано је да порески орган - на основу записника - доноси решење. Доношење решења представља, дакле, законску обавезу (дужност), а не овлашћење (право), у ком случају би постојао правни простор за примену члана 27. став 1. Закона о инспекцијском надзору и налагање мера за отклањање незаконитости-неправилности записником.

На основу наведеног, записник о канцеларијској контроли које се сачињва са предметом контроле која се дефинише у складу са конкретном пореском ситуацијом у свему се сачињава према ZPPPA. На основу чињеничног стања које ће се констатовати у записнику донеће се решања на основу којих ће се извршити књижења у пореском рачуноводству.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Понављање поступка уређено је одредбама чл.176-182. Закона о општем управном поступку. Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења.

Поступак се понавља на захтев странке или га орган који је донео коначно решење понавља по службеној дужности.

Закон о општем управном поступку прописује субјективни и објективни рок за понављање поступка. Странка може да захтева понављање поступка у року од 90 дана од сазнања разлога за понављање (субјективни рок), односно у року од шест месеци од објављивања одлуке Уставног суда или Европског суда за људска права у „Службеном гласнику Републике Србије”. Исти рокови важе и ако се поступак понавља по службеној дужности. Када истекне пет година од када је странка обавештена о коначном решењу, више не може да се захтева понављање поступка, нити орган може да понови поступак по службеној дужности (објективни рок).

Надлежност за решавање припада органу који је донео коначно решење и по захтеву за понављење поступка и по службеној дужности.

Решењем се одбацује захтев који је неблаговремен, није изјављен од овлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Решењем се одбија захтев ако разлог који је наведен не би довео до другачијег решавања управне ствари. Ако се не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.

Уколико се ради понављање поступка по службеној дужности такође се решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.

По понављању поступка надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.

Поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело, а укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се решење онемогућава да даље производи правне последице.

Према навденом, потребно је да се донесу два решења: једним којим се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања, а другим се поништава или укида већ донето решење у зависности од порескоправне ситуације и утврђује нова обавезу.

Због поједностављења поступка може се донети и једно решење са три налога у диспозитиву, тако да гласи:

1. Понавља се поступак окончан решењем број ____________________
2. Поништава се/укуида се решење број ______________________________
3. Утврђује се обавеза __________________________

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Решава се по појединачном решењу, без обзира на поднети захтев, и у том смислу се мора донети толико решења код понављања поступка колико има претходно донетих коначних решења. Не може се једним решењем поништити или укинути више решења. За свако донето коначно решење у поступку се појединачно одлучује и у том смислу се доноси појединачно решење којим се решава о правима и обавезама пореског обвезника. 

Из тог разлога се и мора уплатити и такса за сваки појединачни предмет, односно свако коначно решење против кога се улаже ванредни правни лек - понављање поступка.

Дакле, не може се уплатити једна такса за више коначних решења против којих је уложено ванредно правно средство, без обзира што је обвезник доставио један захтев и не може се једним решењем поништити или укинути више решења.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења. Ово ванредно правно средство прописано је одредбама чл.176-182.  Закона о општем управном поступку. За понављање поступка није препрека ако је решење постало и правноснажно. Надлежност за решавање припада органу који је донео коначно решење.

По понављању поступка, надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.

Према наведеном, захтев за понављање поступка подноси се на коначно решење у управном (пореском) поступку којим је решена појединачна порескоправна ситуација, па сагласно томе с обзиром да орган решава по појединачном решењу требало би да се такса плати по поднетом захтеву за понављање поступка, по сваком коначном решењу против кога се подноси захтев за понављање поступка.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чињенице у пореском поступку утврђују се на основу доказа. Шта се може искористити као доказ у пореском поступку уређено је чланом 43. Закона о пореском поступку и пореској administrraciji. Увиђај се обавља када је за утврђивање или разјашњење чињеница од значаја за опорезивање потребно непосредно опажање службеног лица. (члан 49. ZPPPA). Улазак у стан, ако порески обвезник не дозвољава улазак или друге просторије може се извршити само уз решење суда којим се дозвољава да се за обављање одређених радњи уђу у стан или друге просторије (члан 89. ZPPPA). Такође, можете сагласно одредбама члана 159б. затражити податке који су вам потребни код утврђивања изворних јавниох прихода од других државних органа и организација којима располажу вршећи послове из своје надлежности (нпр. чистоћа, грејање …)

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Одредбама члана 144. Закона о пореском поступку и пореској администрацији и одредбама члана 162.-166. Закона о општем управном поступку прописан је рад првостепеног органа по жалби. Жалба има деволутивно дејство које се састоји у томе, што по жалби доноси решење орган коме се жалба изјављује, а не првостепени орган. Међутим, од овог правила постоје изузеци у којим случајевима првостепени орган је овлашћен да сам реши жалбу коју му је жалилац поднео. Ти изузеци су:

• одбацивање недопуштене, неблаговремене и од неовлашћеног лица изјављене жалбе;
• измена првостепеног решења у случају погрешног решења правног питања;
• отклањање неправилности у поступку који је претходио доношењу решења;
• накнадно спровођење испитног поступка.  

Дужност првостепеног органа не завршава се доношењем решења, јер он има одређена права и дужности у вези са жалбом коју је странка изјавила. Пре свега, орган када прими жалбу дужан је да испита да ли је жалба допуштена, благовремена и изјављена од овлашћеног лица. Првостепени орган је дужан да закључком одбаци недопуштену, неблаговремену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу. Против закључка о одбацивању жалбе странка има право посебне жалбе у којој треба да се ограничи на побијање недопуштености, неблаговремености, односно одсуства страначке легитимације, у року од осам дана.

Ако је првостепени орган утврдио да је жалба допуштена, благовремена и изјављена од стране овлашћеног лица треба да испита да ли је жалба оправдана. Ако би првостепени орган нашао да је жалба оправдана, и да није потребно спроводити нов испитни поступак, првостепени орган може ствар решити другачије и новим решењем заменити решење које се жалбом побија. Против новог решења странка има право жалбе.

Првостепени орган може поводом жалбе да утврди, да је спроведени поступак био непотпун и да је то могло бити од утицаја на решавање ствари. У таквом случају првостепени орган може употпунити поступак сагласно одредбама закона. Ако би резултат допуњеног поступка упућивао на доношење другачијег решења првостепени орган је дужан и овлашћен да такво решење и донесе, односно да управну ствар реши  другачије и новим решењем замени решење које се жалбом побија.

Првостепени орган по разматрању жалбе може доћи до закључка, да нема потребе да се испитни поступак допуни, али да је на штету жалиоца погрешно примењен материјални пропис. У том случају првостепени орган ће изменити или ставити ван снаге, своје решење и уместо њега донеће ново решење повољније за странку.

Ако првостепени орган нађе да је жалба допуштена, благовремена и изјављена од стране овлашћеног лица, а није својим новим решењем заменио решење које се жалбом побија, дужан је без одлагања послати жалбу органу надлежном за решавање по жалби. Жалба се доставља другостепеном органу уз пропратни акт. Уз жалбу првостепени  орган је дужан да приложи све списе који се односе на предмет и обавезно записник о учешћу странке у поступку по жалби као и одговор по жалби првостепеног органа. Обавеза је првостепеног пореског органа, без обзира да ли ће се по жалби поступати у надлежности првостепеног органа или ће се жалба са списима предмета проследити на одлучивање другостепеном пореском органу да у пореском поступку сачини записник о учешћу странке у поступку по жалби.

У поступцима по жалбама пореских обвезника, странки се упућује позив по чл.110. Закона о општем управном поступку. У позиву се означава назив органа који је издао позив, лично име и адреса лица које се позива, место и време доласка позваног, предмет због кога се позива и у ком својству (као странка, сведок, вештак, итд) и шта позвани треба да прибави, односно поднесе. У случају спречености да се одазове позиву лице је дужно да о томе извести орган који је издао позив. Битно је правити разлику, да се у овим случајевима не упућује позив по чл. 45. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који се односи на достављање информација обвезника или других лица ради утврђивања чињеничног стања од значаја за опорезивање. Одазивањем странке по позиву за учешће у поступку по изјављеној жалби странци се даје могућност да се изјасни о чињеницама и околностима у посебном испитном поступку које су од значаја за доношење решења и првостепени орган је дужан да спроведе тај поступак и да омогући странци учешће у поступку,  о чему се сачињава записник. Уколико се странка не одазове по позиву за учешће у поступку по жалби, а уручење позива је извршено у складу са одредбама чл. 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, потребно је сачинити службену белешку и све списе предмета проследити другостепеном органу без записника о учешћу странке у поступку. Неодазивање странке не производи последице и  не утиче на даљи ток поступка.

Ако првостепени орган нађе да има основа за примену става 3. члана 144. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, дакле да усвоји жалбу и порески управни акт измени, дужан је да поступи у складу са ставом 7. наведеног члана и ново пореско решење  донесе у року од 30 дана од  дана пријема жалбе.

Против новог решења може се поднети жалба, и то решење се може изменити све док се жалба не достави другостепеном органу.

У складу са горе наведеним, није од утицаја да ли је записник о учешћу странке у поступку по жалби потписан или не, у обавези сте да жалбу са списима предмета и  одговором првостепеног органа по жалби (чл. 166. ЗУП-а, у коме кратко наводите коментаре на наводе изнете у жалби где ћете и написати да се порески обвезник уредно одазвао на позив и учествовао у поступку по жалби али да није хтео да потпише записник о учешћу у поступку), проследите другостепеном органу на одлучивање.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника који врши порески орган у скалду са законом.

Порески инспектор је службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за контролу, односно позива.

Контрола је једна од три основне функције код администрирања јавних прихода (утврђивање, наплата и контрола) и по правилу се врши на основу годишњег плана контроле. Свакако, без обзира да ли је сачињен или не план контроле, контрола се врши код обвезника који су према неким параметрима изабрани за контролу од стране руководиоца.

Тако да, иако није сачињен план контроле пореска контрола се мора вршити при чему се код  одабира обвезника за контролу мора руководити критеријумима који би се свакако разматрали и при сачињавању плана контроле. 

Такође, уколико је планом контроле за 2019. годину предвиђено да ће се вршити пореска контрола пореских пријава PPI-1, то подразумева да се контрола односи и на пријаве PPI-1 за ранији период.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Поштујући одредбе члана 7. Закона о пореском поступку и пореској администацији, када је реч о давању података и информација о другим пореским обвезницима, прописано је начело чувања службене тајне у пореском поступку, које је обавезујуће за службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку. Тајни податак представља сваки документ, информација, податак и друга чињеница о пореском обвезнику до којих су службена лица и сва друга лица која учествују у пореском поступку дошла у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку.

Ставом 2. наведеног члана прописано је: „Повреда тајног податка угрожава интерес пореских обвезника и јавни интерес Републике, који претежу над интересом за приступ информацијама од јавног значаја које представљају тајни податак, а због чијег би одавања могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене овим законом“. Дакле, неовлашћено коришћење или објављивање документа, информација, података или других чињеница до којих долази надлежни порески орган у пореском поступку, односно у прекршајном поступку или судском поступку поводом пореске ствари, угрожава и интересе пореског обвезника и јавни интерес. Неовлашћено коришћење или објављивање могло би да пореском обвезнику нанесе штету и да угрози његове различите интересе (нарушавање приватности и личне сигурности, одавање пословне тајне и др.). Поред тога, ако порески обвезници немају гаранције да ће подаци које достављају надлежном пореском органу, односно до којих се дође у пореском поступку, бити третирани као тајни подаци, постојаће подстицај да се не пријављују или да се само селективно достављају подаци од значаја за опорезивање.

Одредбама члана 9. став 1. тачка 5) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописано је, између осталог, да тражиоц неће остварити право на приступ информацијама од јавног значаја уколико би се доступним учинила информација или документ за који је прописима одређено да се чува као државна, службена , пословна или друга тајна.

Поред тога, одредбама члана 3. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је опште правило да ће се, ако је другим законом неко питање из области коју уређује Закон о пореском поступку и пореској администрацији, уређено на другачији начин, примањивати одредбе Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

У складу са горе наведеним, давање списка обвезника који су обвезници комуналне таксе није у складу са одредбама члана 7. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Јавне набавке спроводи Општинска/Градска управа јер је то у надлежности управе на основу Закона о локалној самоуправи и Закона о буџетском систему.

Да, инвестиције треба планирати у оквиру раздела Општинске управе. На основу Закона о локалној самоуправи, једини орган који је надлежан за спровођење инвестиција је Општинска/Градска управа.

Имајући у виду да се општински правобранилац поставља на 5 година и као функционер има својство постављеног лица, не улази у максимални број запослених на неодређено време у систему ЈЛС, а запослени на пословима интерног ревизора и буџетског инспектора (без обзира што се налазе у посебнима органима изван организационе структуре општинске/градске управе и за свој рад директно одговарају председнику општине/градоначелнику) сматрају се запосленима, распоређеним лицима, чије радно место и његово попуњавање улази у максимални број запослених на неодређено време.