Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Која се документа подносе код избора управника Стамбене заједнице?
У складу са Законом о становању и одржавању зграда и Правилником о садржини регистра и документацији потребној за регистрацију и евиденцију података о стамбеним заједницама, као и начину подношења података и докумената ("Сл. гласник РС", бр. 49/2017), Регистар стамбених заједница садржи податке који се региструју и податке који се евидентирају. Подаци о управнику су подаци који се региструју.
У Регистар се врши упис, промена и брисање података и докумената о стамбеним заједницама који су предмет регистрације и евиденције у складу са Законом и правилником. Промена у регистру која се тиче реизбора управника за наредни период врши се у складу са чланом 9. Правилника о садржини регистра… уз прилагање записника са Седнице скупштине СЗ о избору управника, и доказ о уплати административне таксе, уз доношење решења о промени.
Дакле, потребно је поднети захтев за промену у Регистру, уз подношење прилога – записника са седнице скупштине СЗ и доказом о уплати таксе. Надлежни регистратор донеће одговарајуће решење и унети промену у Регистар стамбених заједница.
Да ли је потребно избрисати терет-плаћање накнаде пре потврђивања пројекта парцелације или тек када се тражи грађевинска дозвола?
Чланом 88. Закона о планирању и изградњи је прописано да је, када се планским документом промени намена пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, орган надлежан за доношење планског документа дужан да у року од 15 дана од дана ступања на снагу тог документа, органу надлежном за послове државног премера и катастра достави плански документ који садржи попис катастарских парцела којима је промењена намена или опис границе планског документа са пописом катастарских парцела са одговарајућим графичким приказом.
Орган надлежан за послове државног премера и катастра у року од 15 дана по добијању акта из става 1. овог члана решењем проводи насталу промену и ставља забележбу о обавези плаћања накнаде за промену намене пољопривредног и шумског земљишта у базу података катастра непокретности из које се издаје лист непокретности.
Ставом 5. члана 88. Закона о планирању и изградњи је прописано да је власник катастарске парцеле којој је промењена намена из пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, дужан да плати накнаду за промену намене земљишта пре издавања грађевинске дозволе, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште или законом којим се уређује шумско земљиште.
Дакле, мишљење Стручне службе СКГО је да је власник у обавези да плати накнаду за пренамену пољопривредног земљишта у грађевинско пре издавања грађевинске дозволе, након чега ће орган надлежан за послове катастра избрисати забележбу.
Локална самоуправа је дана 29.01.2014. године издала грађевинску дозволу за асфалтни коловоз, а дана 29.01.2016. године издала потврду о пријему пријаве о почетку извођења радова. Имајући у виду да радови нису завршени, да ли је предметна грађевинска дозвола и даље важећа, а ако није, да ли постоји могућност продужења важења исте?
Издата правноснажна грађевинска дозвола на коју се односи питање и даље важи и на основу ње се може наставити извођење радова, а потом издати и решење о употребној дозволи.
За важност грађевинске дозволе треба имати у виду два рока која се оба рачунају од дана правноснажности решења о грађевинској дозволи.
Први рок садржан је у ставу 1. члана 140. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) и одређује да грађевинска дозвола престаје да важи уколико се у року од 3 године од дана правноснажности решења о грађевинској дозволи не изврши пријава радова.
Пријава радова је важан корак јер од потврђене пријаве радова заправо почиње изградња објекта тако да законодавац овде доследно заступа став да се може сматрати да се ради о објекту у изградњи само уколико је за њега издато правноснажно решење о грађевинској дозволи и потврђена пријава радова.
У овом конкретном случају имамо правноснажно решење о грађевинској дозволи и пријаву радова која је потврђена 2 године касније (претпостављамо да није наступила правноснажност решења истог дана када је то решење издато), те из тог разлога решење о грађевинској дозволи од 29.01.2014. и даље важи.
Други рок садржан је у ставу 4. члана 140. ЗПИ који одређује да грађевинска дозвола престаје да важи уколико се у року од 5 година од дана правноснажности тог решења не изда употребна дозвола.
Ово правило не примењује се, дакле не престаје важност правноснажног решења о грађевинској дозволи истеком овог рока, ако се ради о објектима из члана 133. ЗПИ (објекти за чију изградњу акте којима се одобрава изградња објеката издаје Министарство), о објектима комуналне инфраструктуре који се граде фазно и ако се ради о стамбеним објектима које инвеститор гради за решавање своје стамбене потребе.
У конкретном случају, ради се о решењу којим се одобрава изградња објекта комуналне инфраструктуре – улице, односно једног њеног дела (фазе) – коловоза, те према томе важност издатог правноснажног решења о грађевинској дозволи није престала.
У погледу могућности продужења важења грађевинске дозволе, уобичајено је у пракси да се може продужити важност издате грађевинске дозволе само уколико се захтев за продужење важности поднесе пре истека прописаног рока из члана 140. став 1. и став 4. ЗПИ.
Да ли је за изградњу улице која је Планом детаљне регулације дефинисана и уписана и за коју је донето Решење Владе РС којим се утврђује јавни интерес за експропријацију, односно административни пренос непокретности, могуће издати грађевинску дозволу (Решење о одобрењу извођења радова) пре решавања имовинско правних односа? Пројектно-техничка документација је спремна и урађен је и спроведен пројекат препарцелације сходно наведеном решењу.
По правилу, ради изградње објеката јавне намене (у које спадају и површине јавне намене) потребно је прибавити одговарајући акт којим се одобрава изградња тог објекта уколико је на земљишту уписано право јавне својине (члан135. Закона о планирању и изградњи).
Својину на том земљишту, ЈЛС стиче након спроведеног поступка утврђивања јавног интереса по правилу у поступку експропријације односно, у поступку административног преноса.
У случају на које се односи питање, ради се о улици – линијском инфраструктурном објекту из члана 2. тачка 26. Закона о планирању и изградњи односно о површини јавне намене, за чију изградњу је у смислу члана 145. ЗПИ и сходно члану 3. став 2. тачка 5. Правилника о посебној врсти објеката и посебној врсти радова…потребно прибавити решење о одобрењу извођења радова.
Члан 69. став 9. ЗПИ одређује да се ради извођења радова на изградњи улице као комуналног линијског инфраструктурног објекта, за доказ о решеним имовинским односима на земљишту, поред доказа прописаних чланом 135. ЗПИ (својина на земљишту) може користити:
- попис катастарских парцела са приложеним сагласностима власника, односно корисника земљишта или
- изјава инвеститора да ће пре издавања употребне дозволе решити имовинско-правне односе на непокретности.
Указујемо да се за прибављање грађевинског земљишта у јавну својину, када се ради о изградњи објеката јавне намене, примарно користе одредбе Закона о експропријацији.
Међутим, Закон о планирању и изградњи члан 99. став 19. и 20. предвиђа још једну могућност за прибављање грађевинског земљишта у јавну својину ако је то потребно за уређење површина јавне намене (површине јавне намене представљају у смислу члана 2. став 1. тачка 6: улице, паркови, тргови…).
Дакле, могуће је прибавити ово земљиште и на основу споразума са власником тог грађевинског земљишта у складу са одредбама Закона о јавној својини и у поступку и на начин који је регулисан општим актом ЈЛС којим се регулише управљање имовином ЈЛС, располагање имовином ЈЛС и прибављање у јавну својину ЈЛС непокретности.
Уколико важећи општи акт о управљању ЈЛС не садржи одредбе којима је регулисан поступак прибављања у јавну својину ЈЛС грађевинског земљишта за уређење/изградњу површина јавне намене у смислу члана 99. став 29. ЗПИ, тада обзиром да се ради о потреби хитног поступања (због аплицирања ЈЛС за финансијска средства код донатора), истичемо да се може издати решење о одобрењу за изградњу планиране улице, уколико овлашћено лице ЈЛС изда изјаву у смислу члана 69. став 9. ЗПИ којом се у име ЈЛС обавезује да ће пре издавања употребне дозволе за новоизграђену улицу бити решени имовинскоправни односи на предметном земљишту.
Шта је потребмо доставити као доказ о праву својине на земљишту с обзиром да је заједничка својина приватног лица и општине?
Потребно је пре издавања решења о грађевинској дозволи да физичко лице у поступку отуђења непосредном погодбом са ЈЛС прибави преостали део катастарске парцеле који је у својини ЈЛС.
Заједнички удео је неопредељен удео у погледу површине, те како се цена за отуђење грађевинског земљишта у јавној својини утврђује по 1м2, потребно је на одговарајући начин утврдити колика површина од предметне кат. парцеле припада ЈЛС.
Предлажемо да се покрене поступак отуђења непосредном погодбом пред надлежном имовинскоправном службом те да се у току тог поступка прибави од РГЗ уверење о кретању ове кат. парцеле да би се утврдило да ли је имовинска заједница између физичког лица и ЈЛС настала у поступку израде новог Катастра непокретности или на други начин.
Када се утврди колика површина предметне кат. парцеле припада ЈЛС, тада би по спроведеном поступку отуђења непосредном погодбом и на основу Уговора закљученог са ЈЛС, власник објекта стекао правни основ за упис права својине на предметном земљишту са уделом 1/1 и након тога би могао покренути поступке за прибављање аката којим се одобрава изградња објекта.
Да ли је за издавање решења о одобрењу за уградњу унутрашњих гасних инсталација за објекат под хипотеком потребна сагласност хипотекарног повериоца везано за члан 17. Закона о хипотеци?
Код права и обавеза власника непокретности и хипотекарног повериоца неопходно је да се узму у обзир одредбе члана 16 и 17. Закона о хипотеци.
Наиме, чланом 16. Закона о хипотеци прописано је да власник непокретности над којом је установљена хипотека има права, између осталих, да употребљава предмет хипотеке према уобичајеној намени, да убира плодове, као и да предмет хипотеке отуђи и пренесе право на треће лице.
Чланом 17. Закона о хипотеци прописане су обавезе власника непокретности.
Ставом 1. овог члана прописано је да власник хипотекарне непокретности не сме физички мењати предмет хипотеке без писмене сагласности повериоца. Под физичким мењањем се подразумева: преграђивање, доградња, рушење, спајање, деоба, и др.
Ставом 2. истог члана прописано је да је власник непокретности дужан да чува и одржава предмет хипотеке као добар домаћин, односно добар привредник, да не би својим поступцима или пропустима умањио вредност хипотекарне непокретности.
Пажљивим читањем става Закона, мишљења смо да се приликом уградње гасних инсталација не врши ни једна радња из члана 17. став 1. Закона о хипотеци за које се захтева посебна писмена сагласност хипотекарног повериоца као и да се поменутим радњама не умањују вредност непокретности (став 2).
Да ли је и за овакве радове потребна сагласност повериоца или не најбоље би било да се погледају одредбе Уговора који власник непокретности има са повериоцем.
На крају, имајући у виду да сам Закон о хипотеци није један од закона који нужно примењују локалне самоуправе и да предметно питање није постављено да би се заштитио интерес локалне самоуправе или пружила подршка у раду органа, већ да је исто више питање уговорног односа на релацији власник непокретност - хипотекарни поверилац где сваки власник непокретности без обзира каква је одлука поступајућег органа у другом предмету у обавези да поштује своје уговорне обавезе и да их зна.
Који орган ЈЛС или служба покреће поступак и доставља Захтев за покретање или Одлуку о покретању поступка експропријације министарству грађевинарства?
Предлог за утврђивање јавног интереса подноси корисник експропријације.
Уколико је ваша општина корисник експропријације предлог треба да поднесе Општински правобранилац који заступа интересе општине у оваквим предметима.
За општине које немају формирано општинско правобранилаштво предлог подноси Председник општине.
Предлог се подноси Влади РС, а преко Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре које Министартсво касније припрема решење којим се утврђује јавни интерес за предметну изградњу, у складу са Законом о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за РС.
Сваки захтев који дође у Министарство биће прослеђен надлежном сектору за те послове сагласно њиховом акту о систематизацији и опису послова појединачних сектора.
Сектор за просторно планирање и урбанизам Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је надлежан за оцену планских аката и даје позитивно мишљење на предлоге за утврђивање јавног интереса који су поднети редовним путем на основу Закона о експропријацији.
Да ли градска општина може приликом поступка ликвидације ЈП за развој да преузме делатност управљања јавним путевима или мора да је додели другом јавном предузећу?
Чланом 10. Закона о путевима прописано је да делатност управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, који нису део државног пута И и II реда, може да обавља јавно предузеће, односно друштво капитала чији је једини власник јединица локалне самоуправе, као и друго друштво капитала и предузетник, коме је надлежни орган јединице локалне самоуправе поверио обављање делатности управљања општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима, у складу са законом којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.
Дакле, управљач пута не може да буде управа, па самим тим делатност управљања општинским путевима не може да обавља управа гардске општине, већ се та делатност може поверити јавном предузећу, односно друштву капитала или предузетнику у складу са прописима који уређују јавно приватно партнерство и концесије.
Да ли је за издавање локацијских услова неопходно да постоји већ формирана грађевинска парцела или је довољан податак да постојећа катастарска парцела испуњава услов за грађевинску парцелу и у односу на ове податке се могу издати локацијски услови у складу са Законом?
Чланом 53а Закона о планирању и изградњи је утврђено да се локацијски услови издају за катастарску парцелу која испуњава услове за грађевинску парцелу. Локацијски услови садрже све урбанистичке, техничке и друге услове и податке потребне за израду идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење. Локацијски услови могу се издати и за више катастарских парцела уз обавезу инвеститора да пре издавања употребне дозволе изврши спајање тих парцела у складу са овим законом.
Дакле, формирање грађевинске парцеле није неопходан услов за издавање локацијских услова.
Која инспекција врси надзор о стању и функционалности склоништа?
Према члану 61. Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама - изградњу, одржавање, техничку контролу и мирнодопско коришћење јавних и блоковских склоништа врши јавно предузеће задужено за склоништа. Самостална служба за техничку контролу склоништа у оквиру ЈП "Склоништа" је акредитована за контролисање склоништа у употреби и то буке у просторијама за боравак, конструкције склоништа, електричних инсталација, средстава за затварање отвора за кретање, опреме за боравак и инсталација за проветравање.
У случају када се за склоништа користе објекти стамбених зграда или неки објекти јавне намене који нису регистровани као склоништа од стране ЈП "Склоништа", онда су за инспекцијски надзор задужене локална грађевинска и комунална инспекција.
Да ли градска општина може да обавља комуналну делатност, према Закону о комуналним делатностиома?
Чланом 4. став 6. Закона о комуналним делатностима прописано је да јединица локалне самоуправе може својом одлуком, у складу са статутом, предвидети да градска општина, месна заједница или други облик месне самоуправе обавља одређене послове у вези са обезбеђивањем услова за обављање комуналних делатности.
Чланом 5. истог закона предвиђено је ко све може да буде вршилац обављања комуналних делатности, те је у том смислу, прописано да комуналну делатност могу обављати јавно предузеће, привредно друштво, предузетник или други привредни субјект.
На основу горе поменутих одредби Закона о комуналним делатностима, градска општина не може да обавља комуналну делатност.
Којим прописима су регулисане плате у јавним комуналним предузећима? Да ли постоје лимити у погледу коефицијената и цене рада, којим прописом су прописани ови параметри? Колико је минимални нето износ топлог оброка? Да ли се исплата регреса може вршити месечно или једном у току године? Уколико се исплаћује месечно како онда урадити обрачун ако унапред није познато када ће запослени користити одмор и колико дана? Да ли на крају године кориговати уколико није искоришћен одмор у целости у текућој години?
Запослени у јавним комуналним предузећима, за разлику од државних службеника и намештеника, остварују право на зараде, а у складу и на основу Закона о раду и колективних уговора донетим на основу овог системског прописа.
На нивоу Републике Србије, на снази је Посебан колективни уговор који су, обзиром да се овај општи акт непосредно примењује, у обавези да примењују сва јавна комунална предузећа.
Принципи колективног уговарања дефинисани Законом о раду су постављени тако да се у нижем општом акту запосленима могу да ти само иста или већа права у односу на виши општи акт, тако да тако посматрано, не постоје законска ограничења ни у погледу висине коефицијената ни у погледу висине цене рада за најједноставнији рад. Код коефицијената једино ограничење које проистиче из поменутог Посебног колективног уговора је да распон између најнижег и највишег коефицијента не може бити мањи од 1 : 3.
Да ли ће запослени у ЈКП имати већа права од права гарантованих Законом о раду и Посебним колективним уговором за ЈКП, регулише се колективним уговором или правилником о раду конкретног предузећа, уз напомену да по Закону о раду ова општа акта могу бити донета једино уз сагласност надлежног органа општине или града у својству оснивача.
Оснивач ЈКП има одлучујућу реч о политици зарада не само кроз општа акта на која даје сагласност по Закону о раду, већ и кроз обавезне годишње програме пословања у којима ЈКП планирају масу и елементе зарада и накнаде зарада, а који се доносе у смислу Закона о јавним предузећима уз такође обавезну сагласност надлежног органа оснивача.
Најмањи износ накнаде за исхрану у току рада (топли оброк) који је послодавац у обавези да обрачуна исплати запосленом у ЈКП за ефективно време рада је 250 РДС дневно (бруто 1), а најмањи износ регреса је 75% од просечне зараде у Републици Србији из претходне године, плус фиксних 33.000 РСД по запосленом годишње.
Право на накнаду регреса за годишњи одмор имају сви запослени који у тој години у складу са општим актима остварују право на годишњи одмор. Ова накнада се може исплаћивати једнократно или вишекратно, а најчешћа пракса је да се она исплаћује месечно заједно са зарадом. На обрачун регреса је без утицаја то када ће, у колико делова и колико дана запослени користити годишњи одмор, већ право на накнаду имају СВИ запослени који у току те године стичу право на годишњи одмор. То је нешто што се зна унапред, тако да нема потребе на крају године врше било какве корекције.