Питања и одговори

Законом о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016 и 95/2018 - аутентично тумачење) је чланом 193. став 1. прописано да извршење решења спроводи орган који је донео првостепено решење и то по издатом решењу о извршењу.

Трошкове извршења сноси извршеник, о чему се по завршетку извршења доноси допунско решење, како је то прописано чланом 196. став 5. овог закона.

Када су у питању решења грађевинских инспектора, она се принудно спроводе преко других лица, јер се извршеникова обавеза састоји од радње коју може предузети и друго лице, што је у складу са одредбом члана 197. став 1. Закона о општем управном поступку.

Чланом 197. став 2. ЗУП-а је прописано да орган који спроводи извршење решењем може наложити извршенику да положи износ који је потребан за подмирење трошкова извршења, а да се обрачун накнадно сачини.

Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон и 9/2020) је чланом 171, који се односи на сва решења о уклањању објекта, односно његовог дела, донета на основу овог закона, такође, прописано да трошкови извршења инспекцијског решења падају на терет извршеника. Овим чланом прописано је и то да ће се, ако извршеник сам не спроведе извршење решења о уклањању објекта, односно његовог дела, решење извршити преко привредног друштва, односно другог правног лица или предузетника, у складу са овим законом, а на терет извршеника. Трошкови извршења инспекцијског решења падају на терет буџета надлежног органа, до наплате од извршеника.

Закон о планирању и изградњи је дао могућност и заинтересованим лицима да, уколико надлежни орган нема потребна средства за извршење инспекцијског решења, могу обезбедити трошкове извршења до наплате од стране извршног дужника.

Уколико орган надлежан за спровођење управног извршења и поред свега овога одбија да спроведе извршење решења донетог у првом степену, заинтересована странка се може обратити и другим институцијама надлежним за заштиту права грађана и вршење надзора над радом органа надлежног за вршење послова грађевинске инспекције, као што је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и тражити спровођење првостепеног решења или информације о томе да ли су потраживана средства за спровођење управног извршења, колики износ је потраживан, за спровођење којих извршења, да ли је покренут и спроведен поступак јавне набавке за закључивање уговора са другим лицем преко кога се спроводи извршење, да ли је направљен и објављен Програм уклањања објеката, како је сачињен, на основу којих параметара је направљена селекција првостепених решења која ће бити принудно спроведена.

Поступак израде планских докумената (у конкретном случају Просторног плана јединице локалне самоуправе) води надлежно одељење за послове урбанизма. Одабир обрађивача планског документа врши се у поступку јавне набавке у складу са законом, осим ако је ЈЛС оснивач јавног предузећа које је регистровано за израду планске документације и постоји претходно донета Одлука Скупштине ЈЛС којом се послови израде планских докумената поверавају предметном предузећу.

Поступак израде Стратешке процене утицаја Просторног плана ЈЛС на животну средину води надлежно одељења за заштиту животне средине. Одабир обрађивача наведеног документа врши се у поступку посебне јавне набавке или као посебна партија у јавној набавци планског документа. Оптимално је да се предметне набавке реализују одвојено како би се постигла већа конкурентност потенцијалних обрађивача у поступку набавке, али је и честа пракса да израду Стратешких процена планских докумената на животну средину реализују иста планерска предузећа која су израдила и плански документ. 

Сходно наведеном, ЈЛС се може определити за један од наведена два приступа, а препоручујемо да то ипак буду два одвојена поступка.

Закон о комуналним делатностима не разрађује питање и не одређује колико је на нивоу одређене ЈЛС потребно основати или ангажовати комуналних предузећа или других вршилца да би се задовољиле потребе грађана и других корисника. У том смислу, што се тиче овог прописа, нема формалних сметњи да одређену комуналну делатност обавља више комуналних предузећа.

Међутим, почевши од 2016. године када је донет нови Закон о јавним предузећима, није дозвољено да се на територији једне ЈЛС у случају да већ постоји предузеће коме је поверено обављање неке од делатности од општег интереса, за обављање те исте делатности оснива ново предузеће.

Према члану 14. став 2. Закона о јавним предузећима оснивач не може основати друго јавно предузеће или друштво капитала из члана 3. став 2. тач. 1) и 2) овог закона за обављање исте делатности од општег интереса, осим у случајевима реализације пројеката јавно-приватног партнерства, у смислу закона којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије. 

Дакле, по тренутно важећим прописима, није дозвољено оснивање нових ЈКП која би обављала делатност само на делу територије. Међу укупно 350 јавних комуналних предузећа у Србији, тренутно је само нешто мање од 40 ЈКП која једну или више комуналних делатности обављају на територији једног насеља (месне заједнице) . Оснивач ових предузећа, као и у случају предузећа која раде на целој територији ЈЛС, може да буде само и једино ЈЛС, а већина локалних самоуправа код којих су „сеоска“ комунална предузећа затечена, размишља и планира, не оснивање нових, већ да та предузећа на неки начин укрупни. Код неких је то укрупњавање и урађено, тако што су  сеоска предузећа припојена комуналном предузећу из централног насеља.

Поверавање се тренутно врши по процедури и по поступку дефинисаном у члану 9. Закона о комуналним делатностима по коме када се ради о поверавању комуналне делатности јавном комуналном предузећу, није нужно да се доноси посебна одлука или да се сачињава уговор о поверавању. Међутим, како су поменуте делатности у вашем случају повераване комуналном предузећу раније (пре последњих измена и допуна Закона из 2016. године), претпостављамо да је основ за доношење одлука био члан 11. тада важећег Закона о комуналним делатностима који је у другом ставу прописао да се поверавање врши било одлуком, било уговором о поверавању.

У случају да те делатности обавља јавно комунално предузеће, начин на који се оне финансирају, без утицаја је на сам облик поверавања. Како исправно наводите, од 6 комуналних делатности које сте уз водоснабдевање поверили вашем комуналном предузећу, три делатности (одржавања чистоће на површинама јавне намене, одржавање јавних зелених површина, одржавање улица и путева) обзиром да код њих није могуће утврдити крајњег корисника, финансирају се из локалног буџета, док се преостале три делатности (управљање пијацама, управљање гробљима и сахрањивање, пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода) финансирају из цена услуга. Начин на који се која делатност финансира, једино би био битан у случају да код неке од ових делатности планирате да успоставите неки облик јавно-приварног партнерства где једино аранжмани код делатности које имају идентификованог крајњег корисника могу имати елементе концесије, а што је од утицаја на укупне уговорне односе са приватним партнером и елементе јавног уговора који се по завршеној процедури са њим склапа.

Одредбе Закона о буџетском систему примењују се на све кориснике јавних средстава, осим уколико је у специфичном члану наведено изузеће.

У складу са чланом 2. Закона, корисници јавних средстава су и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години.

Сходно томе одредбе члана 27к. се примењују и на сва јавна комунална предузећа.

Сматрамо да није могуће озаконити само посебни део у згради са више пословних делова за коју није издата грађевинска дозвола. Ово мишљење се ослања на одредбе члана 34. Закона о озакоњењу објеката:

Када је предмет озакоњења стамбена или стамбено пословна зграда која се састоји од више посебних физичких делова (станова, пословног простора, гаража и др.) за коју се не може утврдити инвеститор, али постоје поднети захтеви за озакоњење посебних делова у складу са овим законом, надлежни орган доноси решење о озакоњењу стамбене зграде, које обавезно садржи спецификацију свих посебних делова зграде.

По правноснажности решења из става 9. овог члана, надлежни орган решава по захтевима за озакоњење посебних делова зграде.

Дакле, потребно је донети решење о озакоњењу за стамбено-пословни објекат као целину, са спецификацијом свих посебних делова, а затим решавати по захтевима за озакоњење посебних делова (при чему ће сваки од власника посебних делова платити таксу сразмерну површини свог посебног дела).

Према члану 148.  став 3. Закона о планирању и изградњи (у даљем тексту: ЗПИ) прописано је да “Одмах по пријему уредне пријаве, орган који је издао грађевинску дозволу, по службеној дужности, доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра правноснажно решење о грађевинској дозволи, потврду о пријави радова и извод из пројекта са графичким прилозима и спецификацијом посебних делова, у циљу уписа предбележбе објекта у изградњи.

Према члану 145. ЗПИ, став 8. “Правноснажно решење из става 5. овог члана, за објекте који се у складу са одредбама закона којим се уређује упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима могу уписати у јавну евиденцију, као и за промену намене објекта, односно дела објекта без извођења радова, представља основ за упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, а ако је за предметни објекат, односно извођење радова издата и употребна дозвола по захтеву инвеститора, основ за упис у јавну књигу представља правноснажно решење из става 3. овог члана и правноснажно решење о употребној дозволи.”

Према члану 31. став 4. тачка 2. “По потврђивању пријаве радова, надлежни орган без одлагања доставља органу надлежном за послове државног премера и катастра правноснажно решење о грађевинској дозволи, потврду о пријави радова и извод из пројекта са графичким прилозима и спецификацијом посебних делова, ради предбележбе објекта, односно посебних делова објекта у изградњи, осим ако је та предбележба већ извршена по захтеву странке у фази након издавања грађевинске дозволе.”

Према свему наведеном, ЗПИ омогућава упис у јавну књигу о евиденцији непокретности на основу правоснажног решења о одобрењу издатог по члану 145. ЗПИ, али не наводи експлицитно обавезу надлежног органа да то решење достави по службенохј дужности органу надлежном за послове државног премера и катастра, па то право странка може остварити на сопствени захтев, за оне објекте који се, у складу са одредбама закона којим се уређује упис у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима, могу уписати у јавну евиденцију.

Чланом 8. Закона о озакоњењу објеката прописано је да предмет озакоњења може бити објекат који се може ускладити са важећим планским документом у погледу намене и спратности објекта. Исто питање уређује и члан 29. Закона.

То значи да се од урбанистичких услова предвиђених планом, приликом озакоњења, примењује само намена површина и предвиђена спратност. Остали плански параметри (удаљење од границе парцеле, грађевинска линија, правила у погледу паркирања, индекси изграђености и сл.) не примењују се у поступку озакоњења.

Примењујући одредбе члана 8, надлежни орган може донети решење о озакоњењу више објеката на парцели, уколико је намена предметне парцеле становање или нека компатибилна намена.

Такође, скрећемо пажњу на одредбе члана 48 истог Закона, којим се обавезују јединице локалне самоуправе да, у складу са резултатима пописа незаконито саграђених објеката на својој територији, најкасније у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, изврше усклађивање важећих планских докумената приликом прве измене тог планског документа, нарочито у погледу планирања и уређења неформалних насеља на својој територији.

Пре свега треба имати у виду да се годишњим програмом пословања не обезбеђују средства само за зараде запослених у јавном предузећу, већ и средства за све друге потребе укључујући нпр. и план јавних набавки који се не може реализовати без претходно донетог програма.

Као што је и наведено, обавеза овере обрасца за контролу обрачуна и исплате зарада запослених у јавном предузећу (ЗИП образац), прописана је чланом 66. Закона о јавним предузећима. Обзиром да се ради о предузећу чији је оснивач општина, контрола обрачуна и исплате врши се искључиво на нивоу јединице локалне самоуправе.

Законом и пратећом Уредбом о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима, прецизирано је да надлежни орган оснивача предузећа неће извршити оверу обрасца у случају да се у овом сегменту не спроводи годишњи програм пословања у делу који се односи на зараде и запошљавање. То практично значи да оснивач пре овере треба да провери да ли су сви елементи за обрачун зарада у одређеном месецу који су наведени у ЗИП обрасцу у оквирима који су предвиђени усвојеним годишњим програмом пословања, а на који је Скупштина општине дала сагласност.

Ако јавно предузеће у прописаном року није донело годишњи програм, прва последица која директно проистиче из Закона о јавним предузећима је да се зараде запослених обрачунавају на нивоу из претходне године. Или другим речима, обрачун и исплата зарада у том случају може да се врши само на начин и под условима утврђеним програмом за претходну годину. Дакле, пошто предузеће нема усвојен план за ову годину, приликом контроле масе зарада за јануар 2021. године, у складу са наведеним одредбама, за репер се узима планирана маса зарада тог предузећа за исти месец претходне 2020-те године.

У ЗИП-1 обрасцу исказује се иначе већи број разнородних података. Ту се поред података о оствареним часовима рада, броју запослених који су остварили прековремени рад, података о часовима прековременог рада, масе за исплату накнада за минули рад, накнада за прековремени рад, рад у дане државних празника, накнаде трошкова за топли оброк и регрес, уносе збирни подаци који се затим рашчлањују. Прво на зараде запослених и на зараде пословодства, а затим и додатно на зараде старо и ново запослених.

Један од података који се уноси у ЗИП образац је и податак о броју запослених по кадровској евиденцији, али ту је и податак о броју запослених који су у том месецу остварили право на зараду. Та два податка не морају нужно да буду иста, а овде је без утицаја то да ли запослени који су остварили право на зараду имају уговоре о раду на одређено или неодређено време. Битно је само то да се упореди који број запослених је планиран годишњим програмом и за колико запослених се у том месецу исплаћује зарада. Овде треба имати у виду да „забрана запошљавања“ прописана Законом о буџетском систему (члан 27к) нема директан утицај на планирање кадрова нити на попуњавање ЗИП обрасца и контролу зарада која се врши на основу тог обрасца.

Формално гледано, не би било сметњи када би оснивач извршо оверу ЗИП обрасца и у случају када је у конкретном предузећу у јануару ове године било запослено више лица од броја који је био планиран за јануар 2020-те године, али никако не и у случају да је укупна маса (за старозапослене и за новозапослене) пробијена. Наиме, смисао контроле преко ЗИП обрасца је то да се провери да ли се укупни трошкови запослених крећу у планираним оквирима, а број запослених и број остварених часова рада који се уносе у образац су само додатни подаци потребни за боље сагледавање и разумевање целине.

Потребно је нагласити да у случају када се подаци о намераваној исплати пореде са подацима из годишњег програма за претходну годину што је сада код вас случај, а пре свега због протока времена, нужно долази до одређених преклапања на реалцији старо и ново запослени. Наиме, ако је неко лице засновало радни однос у предузећу у току 2020-те године, онда су се подаци о зарадама које је то лице остварило у току те године приказивали збирно, али су били исказани и у колони НОВОЗАПОСЛЕНИ. Међутим, то исто лице чак и у случају да је склопило уговор о раду на самом крају претходне године, у 2021-ој години више није новозапослено и подаци о његовим зарадама сада треба да се исказују у колони предвиђеној за СТАРОЗАПОСЛЕНЕ.

У суштини, ЗИП образац може да се овери у свим случајевима када није пробијена укупна маса зарада посматрана агрегатно као трошак предузећа, а мање је битно да ли је мањи или већи део масе утрошен за старозапослене или новозапослене. Под истим условом да маса није пробијена, то важи и за додатке и накнаде зарада које могу да буду веће или мање од планираних. Међутим, без обзира што то није формална препрека, препоручљиво је да се пре овере ЗИП обрасца од исплатиоца затражи да наведе и образложи разлоге који су довели до одступања. Ово нарочито у случају да је у реализацији дошло до одступања већих размера. Поређења ради, приликом контроле зарада у републичким јавним предузећима, надлежно Министарство привреде толерише ситуације у којима долази до промене структуре масе зарада, па чак дозвољава могућност да маса у једном месецу (не и на годишњем нивоу) буде пробијена, али инсистира на томе да исплатиоци то детаљно образложе.

Закон о планирању и изградњи, члан 2. Став 1 тачка 26б) дефинише подземне делове инфраструктуре и система за наводњавање као посебну врсту подземних инфраструктурних објеката који се граде у пољопривредне сврхе, а чијом се изградњом на пољопривредном и шумском земљишту, као и на грађевинском земљишту које се користи у пољопривредне сврхе, не нарушава коришћење земљишта на површини терена постојеће намене и издавање локацијских услова за изградњу ових објеката не може се условљавати постојањем, односно довољном развијеношћу планске документације за подручје на коме се налазе парцеле на којима се планира изградња.

У складу са Законом о планирању и изградњи, члан 144. као и Правилником који уређује посебне врсте објеката и посебне врсте радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, члан 2. став 1, тачка 5), дефинисано је да за системе за наводњавање из члана 2. став 1. тачка 26б) Закона о планирању и изградњи, са припадајућим бунарима, бунарским кућицама и пумпама није потребно прибављати акт надлежног органа, уколико користе исте прикључке на инфраструктуру као главни објекат. Истим правилником, члан 2. став 1, тачка 4) наведени су и други једноставни помоћни објекти, као што су стазе, платои, соларни колектори који се не прикључују на електро дистрибутивну мрежу и сл. који се такође могу градити без прибављања акта надлежног органа.

Уредба о локацијским условима, члан 5. став 1. дефинише да Инвеститор нема обавезу да прибави локацијске услове у случајевима извођења радова којима се не врши прикључење на комуналну инфраструктуру односно не мењају капацитети и функционалност постојећих прикључака на инфраструктурну мрежу, осим у случајевима за које је Законом, односно планским документом прописана обавеза прибављања услова.

На основу свега наведеног, мишљења смо да се у конкретном случају начелно може применити члан 2. став 1. тачка 26б), као и члан 144. Закона о планирању и изградњи, те да се наведени систем за наводњавање може градити без одобрења надлежног органа, али само уколико може користити постојеће прикључке на инфраструктурну мрежу (водоводна или електромрежа) без повећања њихових капацитета, односно ако прикључење није потребно, под условом да планским документом није другачије прописано.

Чланом 3. Закона о промету непокретности прописано је ’’Преносом права својине на згради, односно другом грађевинском објекту, истовремено се преноси и право својине на земљишту на којем се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде.

Земљиште које служи за редовну употребу зграде утврђује се уговором о промету непокретности, а ако то није уговорено, примењују се правила предвиђена прописима о планирању и изградњи којима се дефинише земљиште које служи за редовну употребу зграде.

Преносом права својине на згради изграђеној на земљишту на коме власник зграде нема право својине, већ само право коришћења или право закупа, преноси се и право коришћења или право закупа на земљишту на коме се зграда налази, као и на земљишту које служи за редовну употребу зграде.

С обзиром на то да уговором о купопродаји није пренето и право својине односно право коришћења на земљишту, може се одредити земљиште за редовну употребу објекта, уз поштовање члана 70 ЗПИ.

Законом о сахрањивању и гробљима „Службени гласник СРС”, бр. 20/1977, 24/1985 - др. закон, 6/1989 - др. закон, „Службени гласник РС”, бр. 53 /1993 - др. закон, 67 /1993 - др. закон, 48/1994 - др. закон, 101 /2005 - др. закон, 120/2012 - УС, 84/2013 – УС прописано је да се сахрањивање умрлих, одређивање и стављање ван употребе гробља, одржавање и уређење гробља и крематоријума врши на начин утврђен прописом скупштине општине, у складу са начелима овог закона и другим прописима који се односе на сахрањивање и гробља.

Даље се у члану 2. Закона прописује да се сахрањивање умрлих може вршити само на гробљу, док је у члану 4. прецизирано је да се гробљем сматра земљиште које је одговарајућим урбанистичким планом или одлуком скупштине општине одређено за сахрањивање умрлих. Урбанистичким планом или одлуком скупштине општине, утврђују се локација и урбанистичко-технички услови за подизање објеката неопходних за вршење погребне делатности, комуналних уређаја и инсталација, спољних и унутрашњих саобраћајница, за одређивање гробних места, за изградњу гробница, других спомен објеката и за подизање споменика.

Такође, Закон прописује да се приликом одређивања земљишта за гробље мора се посебно водити рачуна о заштити изворишта за снабдевање водом, објеката за снабдевање водом за пиће, геолошком саставу тла, као и о санитарним и другим условима прописаним за подизање гробља.

У члану 5. Закона прописано је да се гробља морају користити у складу са општим условима којима се обезбеђују њихова намена, коришћење и други услови утврђени законом, односно одлуком скупштине општине у складу са законом.

Даље се, у члану 16. Закона, наводи да свако насељено место, по правилу, има гробље, те да се само изузетно, у једном насељеном месту могу одредити и посебна гробља, чије се уређење, одржавање и коришћење регулише посебним прописима (гробља бораца народноослободилачког рата, гробља са посебним меморијалним обележјима и сл.).

Чланом 21. Закона прописано је да се уређивање и одржавање гробља врши сагласно условима које одлуком утврђује скупштина општине, те да се скупштинском одлуком нарочито утврђују: услови за уређивање и одржавање гробља (санитарно-технички услови за уређење гробног места, одржавање зеленила, уређивање и одржавање прилазних путева и стаза, одржавање објеката на гробљу и сл.), одржавање реда на гробљу, одређивање времена вршења сахрањивања и др.

Казненим одредбама Закона прописане су казне за правна и физичка лица. Новчана казна од 10.000 до 1.000.000 динара прописана је за прекршај који учини организација, односно месна заједница: ако врши покопавање посмртних остатака умрлог ван гробља које је у употреби (члан 10); ако не обезбеди сахрањивање за умрла лица из става 2. члана 14. овог закона;ако не обезбеди пренос на друго гробље посмртних остатака (члан 19. став 2). За наведене прекршаје прописана је и казна за одговорно лице организације или месне заједнице новчаном казном од 1.000 до 50.000 динара.

Такође, прописано је да ће се новчаном казном од 1.000 до 50.000 динара казнити за прекршај грађанин: ако врши покопавање посмртних остатака умрлог ван гробља које је у употреби (члан 10), као и ако поступи противно одредбама члана 22. ст. 1. и 2. Закона.

Законом о комуналним делатностима ("Службени гласник РС", број 88/11, 104/16, 95/18), у одредбама члана 2. став 3. тачка 6. овог закона "делатност управљања гробљима и сахрањивање“ је утврђена као комунална делатност, тј. делатност "пружања комуналних услуга од значаја за остваривање животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем". Надаље, у члану 3. Закона утврђено је да ова комунална делатност обухвата: управљање и одржавање гробља; одржавање гробног места и наплата накнаде за одржавање гробног места; обезбеђивање, давање у закуп и продаја уређених гробних места; покопавање и ексхумација посмртних остатака, кремирање и остављање пепела покојника; одржавање објеката који се налазе у склопу гробља (мртвачница, капела, розаријум, колумбаријум, крематоријум); одржавање пасивних гробаља и спомен-обележја; (члана 3. став 1. тачка 6)). Такође, у члану 4. став 1. Закона прописано је да јединица локалне самоуправе, у складу са овим законом, поред осталог, "уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и њихов развој". Инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу њега врши комунална инспекција. 

Из садржине наведених законских одредби, а посебно из одредаба у којима су утврђена овлашћења за доношење прописа за његово извршавање и примену, произлази да су тим законом прописана само "основна начела", односно основна правила о сахрањивању умрлих, док се сва друга питања у овој области уређују прописом скупштина јединица локалне самоуправе.

Уколико општина није донела Одлуку о уређењу и одржавању гробаља и сахрањивању, неопходно је да скупштина општине донесе одлуку којом ће ближе уредити начин уређивања и одржавања гробаља, као и сахрањивања, што подразумева и надзор над спровођењем тог прописа.

Даље, из наведених законских одредаба, јасно произлази да није могуће, ни под којим условима, сахрањивати преминуле у двориштима породичних кућа, будући да Закон о сахрањивању и гробљима јасно прописује да се сахрањивање може вршити само на гробљима, које је дужна обезбедити ЈЛС.  

Када је реч о надзору над сахрањивањем за време пандемије упућујемо на одредбе Закона о заштити становништва од заразних болести ("Службени гласник РС", бр. 15/2016, 68 /2020, 136/2020), којима је уређено поступање са посмртним остацима умрлих лица (члан 56-65) и на Правилник о условима и начину поступања са посмртним остацима умрлог лица ("Службени гласник РС", бр. 96/2016, 139/2020), којим су уређени услови и начин опремања, хигијенска обрада, начин смештања посмртних остатака умрлог лица, као и ископавања и преношења посмртних остатака умрлог лица и образац спроводнице. Инспекцијски надзор над применом наведеног закона и других прописа и општих аката којима се уређује област заштите становништва од заразних болести врши министарство надлежно за послове здравља, преко санитарних инспектора (члан 73). Надзор/контролу над применом мера из члана 46а тог закона (лична заштита од инфекције) врше и комунална инспекција и комунална милиција, као поверен посао.