Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Након поднетог захтева за привремени прикључа, надлежни орган је извршио проверу у јавној евиденцији и утврдио да подносилац поседује стамбени објекат у другој општини на своје име, уз захтев је приложена изјава да му је то једина непокретност и да са њом решава стамбено питање, како надлежни орган да поступа у конкретном случају?
Уколико је након поднетог захтева за привремени прикључак, надлежни орган извршио проверу у јавној евиденцији и утврдио да подносилац поседује стамбени објекат у другој општини на своје име, уз захтев је приложена изјава да му је то једина непокретност и да са њом решава стамбено питање, то у конкретном случају надлежни орган обавештава подносиоца захтева да не испуњава услове за привремено прикључење.
Предметна парцела на којој је планирано изградња соларне електране 120 kW на крову постојећих производних објеката је обуваћена Просторним планом и налази се у зони послована где је изградња једино дозвољена ако се локација урбанистичко технички разради кроз урбанистички пројекат. Да ли то значи да се локација мора прво разрадити урбанистичким пројектом да би се дозволила изградња оваквог типа објекта, иако се не заузима ново земљиште?
Соларна електрана снаге 12OkW представља енергетски објекат из члана 2. став 1. тачка 7) Закона о планирању и изградњи и из члана 2. став 1. тачка 14) Уредбе о критеријумима, условима и начину обрачуна потраживања и обавеза између купца – произвођача и снабдевача („Сл. гласник РС“, бр. 83/21 и 74/22) за који се не издаје енергетска дозвола у смислу члана 30. став 3. тач. 9) и 10) Закона о енергетици.
Ова соларна електрана не представља доградњу постојећег простора ван постојећег габарита или волумена објекта и стога се приликом издавања акта којим се одобрава извођење радова на изградњи примењују одредбе члана 69. Закона о планирању и изградњи.
Како се ради о посебној врсти објеката сматрамо да у случају соларне електране која се поставља на кров производних објеката (за које је потребно у смислу члана 135. Закона о планирању и изградњи да су изграђени у складу са законом, са употребном дозволом или да су легализовани односно озакоњени) није потребно израдити Урбанистички пројекат.
Код привременог прикључка стамбених објекатата на инфраструктуру по Уредби како третирати објекте који су изграђени у зони заштите акумулације језера, тј. да ли се они могу сматрати као стамбени објекти?
Привремено прикључење на инфраструктурне објекте је могуће искључиво за власнике породичних стамбених објеката и то породичних кућа намењених за становање које се користе за ту намену, а састоје се од највише два стана, као и за власнике посебних делова објекта-станова, који су изградњом, односно куповином трајно решавали своје стамбено питање.
Привремено прикључење је могуће само за један објекат, односно један стан истог власника који користи за становање уз изјаву да тиме решава своје стамбено питање.
Власник објекта је уписан у Лист непокретности са употребном дозволом. На земљишту постоји висе власника и то Државна лутрија Србије као држалац са уделом, град као држалац са уделом, Република Србија својина државна са уделом и 3 приватна лица са правом коришћења и уделима. Да ли подносиоцу захтева, тј. власнику објекта може да се додели земљиште за редовну употребу објекта?
Орган градске/општинске управе надлежан за имовинско-правне послове сходно члану 70. став 10) тачка 1, 2 и 3) Закона о планирању и изградњи није надлежан за утврђивање земљишта за редовну употребу зграде у управном поступку, уколико је зграда изграђена са употребном дозволом.
У овом конкретном случају, потребно је да власник објекта у смислу члана 3. Закона о промету непокретности пред надлежним судом покрене парнични поступак.
Пре покретања парничног поступка потребно је код РГЗ-а извршити промену врсте права уписаних сопственика змљишта (из државине у право коришћења или право својине).
Да ли инспектор ЈЛС може да наложи измештање прихватилишта за псе које је у приватном власништву и изграђено је у непосредној близини основне школе, када на нивоу локалне самоуправе није донета одлука о условима за изградњу прихватилишта? По ком законском основу се може наложити премештање прихватилишта за псе?
Комунални инспектор ЈЛС није овлашћен да врши надзор над испуњености услова за рад прихватилишта за напуштене животиње па самим тим није ни овлашћен да налаже измештање прихватилишта.
Прихватилиште за животиње уређено је Законом о добробити животиња („Службени гласник РС“, бр. 41/09) и Законом о ветеринарству („Службени гласник РС”, бр. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19 - др. закон).
Прихватилиште за напуштене животиње мора испуњавати услове за заштиту добробити животиња у погледу простора за животиње, просторија и опреме, у складу са Законом о добробити животиња и мора бити уписано у Регистар објеката који води министарство надлежно за ветеринарство, у складу са Законом о ветеринарству.
Инспекцијски надзор над применом наведених закона врши ветеринарска инспекција са прописаним правима и дужностима, односно овлашћењима за предузимање мера у случају непоштовања закона и подзаконских аката донетих на основу закона.
Да ли ЈЛСможе наплатити накнаду за коришћење јавне површине за оглашавање када се објекат за оглашавање налази на парцели која је у приватној својини која је видљива са јавне површине? Да ли се у конкретном случају може применити члан 236 став 1. тачка 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара? Да ли непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, који се врши оваквим начином оглашавања са приватне парцеле може бити основ за наплату накнаде?
Према одредби члана 236. став 1. тачка 2 Закона о накнадама за коришћење јавних добара, накнаде за коришћење јавне површине су накнада за коришћење јавне површине за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица, као и за коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, за које дозволу издаје надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Према одредби члана 239. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, највиши износ накнаде за коришћење јавне површине прописан је у Прилогу 12. Закона.
Критеријуми за прописивање висине накнада су: време коришћења простора, зона у којој се налази простор који се користи, уколико је зона утврђена актом јединице локалне самоуправе, као и техничко-употребне карактеристике објекта, уколико се јавна површина користи за постављање објеката.
Актом скупштине јединице локалне самоуправе утврђује се висина накнаде у складу са чланом 239. ст. 1. и 2. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, олакшице, начин достављања и садржај података о коришћењу јавне површине надлежном органу који утврђује обавезу плаћања накнаде.
Према одредби члана 2. тачка 1. Закона о оглашавању, оглашавање јесте представљање у било ком облику у вези са пословањем односно професионалном или пословном делатношћу, ради подстицања продаје робе и услуга, продаје непокретности, као и преноса права и обавеза. Одредбе Закона о оглашавању примењују се на оглашавање без обзира на начин и средство којим се врши - члан 3. став 1. Закона о оглашавању.
Сходно одредби члана 39. ст. 1. и 3. Закона о оглашавању, оглашавање на отвореним површинама јесте вид оглашавања путем средства подесног за трајно упућивање огласне поруке јавности, постављеног на површинама које су изван затвореног простора, које су доступне јавности, односно неодређеном броју прималаца.
Средства за оглашавање на отвореним површинама, по правилу су огласни пано (билборд), плакат, дисплеј, светлеће ознаке и сл. Према одредби члана 41. ст. 1, 2. и 3. Закона о оглашавању, на отворене површине којима државни орган или орган јединице локалне самоуправе управљају или су овлашћени да одређују начин управљања у складу са посебним прописима (у даљем тексту: јавне површине), огласни пано се може поставити само уз претходно одобрење надлежног органа.
Надлежни орган из става 1. овог члана доноси план постављања огласних паноа на јавним површинама и на основу тог плана расписује конкурс за избор корисника места за постављање паноа на тим површинама.
Ближи услови и критеријуми за спровођење конкурса из става 2. овог члана, укључујући начин одређивања накнаде за постављање паноа, односно других огласних средстава на јавним површинама, утврђују се актом надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Значи, предмет утврђивања накнаде за коришћење јавне површине су и коришћење површине и објекта за оглашавање за сопствене потребе и за потребе других лица којим се врши непосредни утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, када је за такво коришћење потребна дозвола надлежног органа јединице локалне самоуправе и када је јединица локална самоуправе то уредила својим актима у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних површина и Законом о оглашавању.
С тим у вези, уколико је средство оглашавања постављено на осталим површинама, нпр. на спољашњу страну објекта (нпр. на фасаду или кров објекта) или је средство за оглашавање (нпр. билоборд) постављено на приватни посед тако да врши утицај на расположивост, квалитет или неку другу особину јавне површине, у случају када надлежни орган јединице локалне самоуправе даје одобрење за постављање средстава оглашавања, кориснику остале површине се решењем надлежног органа утврђује накнада за коришћење јавне површине.
Ко је надлежан за издавање локацијских услова (и након тога решења по члану 145. Закона) за изградњу подземног електро кабл вода 35кВ који се простире на територији 2 или више опстина?
Уколико је уз захтев за издавање локацијских услова достављено идејно решење за изградњу подземног вода који се као целина простире на територији више различитих ЈЛС, у том случају је закључак општине Пожега о одбацивању због ненадлежности у смислу члана 133. став 2. тачка 23) Закона о планирању и изградњи исправно донет.
У таквом случају надлежни орган за издавање аката којима се одобрава изградња објеката је Министарство надлежно за послове грађевинарства.
Инвеститор је поднео захтев за завршетак вишепородичног стамбеног објекта у конструктивном смислу. Објекат је изведен у габаритима и висини у складу са грађевинском дозволом и пројектом за грађевинску дозволу. Одступање од пројекта односи се на изведен базен на локацији терасе на 4. етажи, који није садржан у грађевинској дозволи и пројекту за грађевинску дозволу. Како да поступи грађевински инспектор у наведеној ситуацији? Да ли може да потврди конструкцију и наложи измену грађевинске дозволе или не може да потврди конструкцију?
Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021) је чланом 142. став 1. прописано да је инвеститор дужан да обустави градњу и поднесе захтев за измену грађевинске дозволе, ако у току изградње, односно извођења радова, настану измене у односу на издату грађевинску дозволу.
Истим чланом у ставу 2. дефинисано је да се изменом у смислу става 1. овог члана сматра свако одступање од положаја, димензија, намене и облика објекта, као и других параметара и услова утврђених у грађевинској дозволи, односно изводу из пројекта.
Грађевински инспектор је, у складу са одредбама члана 176. став 1. тачка 1. Закона, овлашћен да нареди решењем обуставу радова и уклањање објекта или његовог дела, ако се објекат гради супротно грађевинској дозволи.
У складу са одредбама члана 142. став 1. тачка 2. Закона о планирању и изградњи, грађевински инспектор је овлашћен да наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана од дана уредног уручења инвеститору - за подношење захтева са уредном документацијом за измену грађевинске дозволе, ако се објекат не гради према издатој грађевинској дозволи, а ако инвеститор у остављеном року не прибави, односно не измени грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање објекта, односно његовог дела.
Законом је прописано да се решење о уклањању објекта, односно његовог дела односи и на делове објекта који нису описани у решењу о рушењу, а настали су након састављања забележбе и чине једну грађевинску целину.
На основу наведеног, мишљења смо да је у конкретном случају грађевински инспектор дужан да, најпре, обустави даље извођење радова и наложи подношење захтева за измену грађевинске дозволе, па да тек по измењеној грађевинској дозволи поступа по пријави инвеститора да је објекат завршен у конструктивном смислу.
Како озаконити објекат за који је Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај поништио решење о рушењу грађевинског инспектора, а првостепени орган није поновио поступак, јер је сматрао да је решење поништено два пута и вратио га Покрајини на одлучивање?
Закон о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС и 1/2023 - одлука УС) прописао је чланом 6. и 23, да се поступак озакоњења, може покренути:
- за објекат за који је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, тако што се захтеви и пријаве за легализацију објеката поднети до 29. јануара 2014. године, сматрају захтевима у смислу овог закона,
- за објекат за који је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за који поступак није правноснажно окончан,
- за објекат за који није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15),
- за објекат за који надлежни грађевински инспектор није донео решење о рушењу, а видљив је на сателитском снимку из 2015. године, тако што орган надлежан за послове државног премера и катастра достави обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку органу надлежном за вођење поступка озакоњења, у складу са одредбама овог закона.
Уколико је, у конкретном случају, решење грађевинског инспектора једини доказ да се ради о објекту, тј. грађевинским радовима који могу бити предмет озакоњења, дужни сте да сачекате да се оконча поступак по жалбу на решење грађевинског инспектора, без обзира на ваше мишљење о томе како је био дужан да поступи грађевински инспектор.
До окончања другостепеног поступка и, евентуално, управног спора, ви ћете то третирати као претходно питање, које чини самосталну правну целину и за чије решавање је надлежан други орган, без чијег решења не можете одлучи о управној ствари која предмет вашег поступка, те ћете поступак озакоњења прекинути решењем док други орган не реши претходно питање. Решење о прекиду поступка ћете донети применом одредаба члана 107. и члана 100. Закон о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС).
Да ли је потребна промена намене за изградњу хладњаче, која је у сврси пољопривреде, јер према просторном плану парцела припада грађевинском реону али је у катастру регистровано као пољопривредно земљиште?
Поступак пренамене пољопривредног у грађевинско земљиште уређен је чланом 88 Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020 и 52/2021), као и члановима 43 - 47 Закона о накнадама за коришћење јавних добара ("Сл. гласник РС", бр. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - усклађени дин. изн., 156/2020 - усклађени дин. изн., 15/2021 - доп. усклађених дин. изн. и 15/2023 - усклађени дин. изн.)
Ставом 5. члана 88. Закона о планирању и изградњи је прописано да је власник катастарске парцеле којој је промењена намена из пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, дужан да плати накнаду за промену намене земљишта пре издавања грађевинске дозволе, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште или законом којим се уређује шумско земљиште.
Члан 47. Закона о накнадама за коришћење јавних добара предвиђа изузетке од обавеза плаћања накнаде за пренамену пољопривредног земљишта у грађевинско, па се предвиђа (тачка 2) да се накнада неће плаћати код изградње економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, а власнику је пољопривреда основна делатност и ако не поседује друго одговарајуће пољопривредно земљиште.
Чланом 2. Закона о планирању и изградњи је дефинисано да су Економски објекти - објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, као и објекти за гајење голубова, кунића, украсне живине и птица); пратећи објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење осоке); објекти за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви), објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви), рибњаци, кречане, ћумуране и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.).
У конкретном случају, потребно је утврдити да ли је објекат који се гради на предметној парцели (хладњача) економски објекат, односно да ли је то објекат у функцији примарне пољопривредне производње. Уколико се утврди да јесте, у том случају би било могуће применити изузетак из члана 47. Закона о накнадама, а уколико није, утврђује се обавеза плаћања накнаде у складу са Законом.
Предметна парцела по просторном плану налази се у грађевинском подручју и самим тим за потребе градње исте сходно Закону о пољопривредном земљишту, Закону о заштити земљишта, Закону о накнадама за коришћење јавних добара, као и Закону о планирању и изградњи потребно је утврдити накнаду за плаћање за промену намене. Имају регистровано пољопривредно газдинство, али то их не ослобађа од плаћања промене намене. Хладњаче не спадају у категорију објеката која би се ослобађала од плаћања. Накнада се утврђује за целу површину парцеле.
Да ли се може издати грађевинска дозвола, односно одобрење за извођење радова, доградњу, адаптацију, реконструкцију и сл. за објекат који је у целини или делимично под хипотеком? Да ли је потребно у том случају приложити сагласност хипотекарног повериоца, у складу са чл.17. Закона о хипотеци?
Код права и обавеза власника непокретности и хипотекарног повериоца неопходно је узети у обзир одредбе члана 16 и 17. Закона о хипотеци.
Наиме, чланом 16. Закона о хипотеци прописано је да власник непокретности над којом је установљена хипотека има права, између осталих, да употребљава предмет хипотеке према уобичајеној намени, да убира плодове, као и да предмет хипотеке отуђи и пренесе право на треће лице.
Чланом 17. Закона о хипотеци прописане су обавезе власника непокретности. Ставом 1. овог члана прописано је да власник хипотекарне непокретности не сме физички да мења предмет хипотеке без писмене сагласности повериоца, коју хипотекарни поверилац неће одбити да изда без оправданог разлога.
Под физичким мењањем се подразумева: преграђивање, доградња, рушење, спајање, деоба, и др.
Ставом 2. истог члана прописано је да је власник непокретности дужан да чува и одржава предмет хипотеке као добар домаћин, односно добар привредник, да не би својим поступцима или пропустима умањио вредност хипотекарне непокретности.
Сагласно свему наведеном мишљења смо да је у конкретном случају потребно прибавити сагласност хипотекарног повериоца ако се планира физичко мењање хипотекарне непокретности.
Како је боље формирати јединицу цивилне заштите за опште намене кроз добровољно ватрогасно друштво, или као засебну јединицу цивилне заштите за опште намене?
Образовање јединица цивилне заштите опште намене ради се на основу Процене ризика од катастрофа, као и постојећих капацитета, пре свега људских, у јединици локалне самоуправе. Нека неписана општа препорука, за мање јединице локалне самоуправе, по броју становника, величини територије, али и могићих ризика је да се склопе посебни уговори са добровољним ватрогасним друштвима (ДВД), па ова друштва да имају улогу јединица цивилне заштите опште намене. Ово је могућност не само за ЈЛС да надомести потребе и испуни законске обавезе, већ и за ДВД да кроз финансирање цивилне заштите дођу до неких додатних извора финансирања. Ипак, обуке и процедуре које су везане за јединице цивилне заштите опште намене, односно, њене припаднике, су много једноставније, тј. мање захтевне од обука за припаднике ДВД-а. Додатно, припадници јединица цивилне заштите опште намене су мање обучени и опремљени, па су и „мобилнији“ и мање захтевни у односу на природу ангажмана.
Мишљења смо да, где год постоје ДВД треба радити на „фузији“ односно „коптирању“ ових удружења и припадника у систем цивилне заштите на локалном нивоу, јер би то допринело јачем систему смањења ризика од катастрофа. Када је у питању локална самоуправа као што је град Лозница, додатно смо мишљења да треба да постоје и јединице цивилне заштите опште намене и ДВД као део система цивилне заштите, односно, са функцијом јединица цивилне заштите опште намене. Ово је и могућност да се и учешћем кроз различите пројекте дође до недостајућих ресурса, пре свега материјалних - опреме, али и обука и вежби јединица цивилне заштите опште намене итд.
За почетак је једноставније кренути са већ постојећим структурама, као што су ДВД, јер поседују и вештине и инфраструктуру, па након тога ићи ка формирању и јединица цивилне заштите опште намене са припадницима који нису део система ДВД. Ово, наравно, зависи и од постојећеих опасности, односно, потреба да се одговори на ризике од непогода.