Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се фискултурне сале основних школа воде на конту 011131 - објекти за потребе образовања или на конту 011193 - спортски и рекреациони објекти? Такође, да ли се домови културе воде на конту 011194- установе културе или на 011125 - остале пословне зграде?
У складу са чланом 10. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Сл. гласник РС“, бр. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 и 130/2021) синтетички конто 011100 - Зграде и грађевински објекти (у оквиру Класе 000000 - Нефинансијска имовина) обухвата зграде и грађевинске објекте које корисници средстава, у обављању своје делатности, користе и којима управљају. У оквиру овог синтетичког конта садржана су аналитичка конта на којима се књиже стамбене зграде и станови, пословне зграде, пословни простор и други објекти, саобраћајни објекти, водоводна инфраструктура и остали објекти.
На основу напред наведеног мишљења смо да при одређивању конта односно економске класификације, фискултурне сале школа се воде на конту 011131-објекти за потребе образовања, обзиром да школе користе фискултурне сале за потребе обављања своје делатности, односно за потребе физичког образовања и васпитања.
Домови културе у селима, односно у месним заједницама у сеоском подручју, воде се на конту 011194 - установе културе, обзиром да представљају објекте који се користе за реализовање заједничких потреба и интереса локалног становништва у области културе.
Да ли порески обвезник - предузетник коме је уручена опомена са стањем дуга на дан 19.05.2022. године на рачуну комунална такса за истицање фирме на пословном простору има право за отпис камате на основу застарелости, пошто се камата се односи на дуг из 2012. године?
Застарелост, као облик престанка пореске обавезе, прописана је чл.114. - 114з Закона о пореском поступку и пореској администрацији. У складу са важећим одредбама члана 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији право надлежног пореског органа (локалне пореске администрације) на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет године од дана када је застарелост почела да тече.
Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године у односу на годину у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање, што је прописано чланом 114. став 3. истог закона.
Прекид рока застарелости уређен је одредбама члана 114д. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Наведеним чланом прописано је да се застарелост прекида сваком радњом Пореске управе предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореза и споредних пореских давања, односно радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања. После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост.
Порески орган не води рачуна о релативној застарелости по службеној дужности, већ искључиво ако се обвезник на њу позове.
Одредбама члана 114ж Закона о пореском поступку и пореској администрацији дефинисана је апсолутна застарелост. Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена преплата. Пореска управа, по истеку рока од 10 година, по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости.
При том није потребно да се порески обвезник у писаној форми позове на апсолутну застарелост, већ то порески орган треба да изврши по службеној дужности.
Чланом 114з Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописује се застој застарелости права на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања.
Застарелост права Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања не тече:
- за време од покретања управног спора до правоснажне судске одлуке,
- за време када је другим законом прописано да се порески поступак не може отпочети, односно да се започети порески поступак прекида.
- за време када је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б ZPPPA, плаћање дугованог пореза одложено.
Време трајања застоја застарелости из става 1. овог члана не рачуна се у апсолутни рок за застарелост.
Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга, на основу кога су јединице локалне самоуправе донеле своје одлуке о условном отпису камате и мировању пореског дуга за изворне јавне приходе, уређен је прекид застарелости и продужење рока апсолутне застарелости. Чланом 12. овог закона прописано је да се у периоду од 01. новембра 2012. године до краја периода мировања главног пореског дуга, прекида застарелост права на наплату пореског дуга, а период за који је утврђено мировање пореског дуга не урачунава се у рок за застарелости о чему се мора водити рачуна када се одлучује о поднетим захтевима обвезника за застарелост за наплату. За период мировања главног пореског дуга продужава се и рок апсолутне застарелости тог дуга. Према наведеном, о апсолутној застарелости ЛПА води рачуна по службеној дужности и доноси решење о престанку пореске обавезе и преносу у ванбилансно пореско рачуноводство, водећи рачуна о извршеним уплатама пореских обвезника којима се према ZPPPA намирују пореске обавезе према прописаном редоследу намирења, као и о застоју застарелости који продужава рок апсолутне застарелости.
За одлучивање о петогодишњој (релативној), застарелости порески обвезник мора да поднесе захтев у писаној форми у коме истиче захтев за застарелост на наплату пореза И споредних пореских давања. Закон о пореском поступку и пореској администрацији није оставио могућност избора на која дуговања и које пореске обавезе ће се односити појединачна уплата пореског обвезника, већ је јасно и прецизно дефинисао редослед намирења пореских обавеза приликом уплате (члан 70.).
Одредбама члана 163а ZPPPA, у ванбилансно пореско рачуноводство преносе се и неплаћене пореске обвезе за које је наступила застарелост у складу са ZPPPA, што значи да се то односи и на апсолутну и на релативну застарелост.
У конкретном случају, полази се од тога да није било условног отписа камате и мировања дуга као и застоја застарелости по неком од прописаних основа (јер није наведено у питању). Према наведеном, за обавезе из 2009. године са припадајућом каматом, апсолутна застарелост наступила је 01.01.2020. године, а за обавезе из 2010. године са припадајућом каматом, апсолутна застарелост је наступила 01.01.2021. године (пре извршене уплате у 2021. години). О томе је, сходно закону, локална пореска администрација требало да утврди престанак обавезе по основу апсолутне застарелости по службеној дужности са наведеним датумима (01.01.2020. и 01.01.2021. године). Узимајући у обзир прописани редослед намирења, уплатом у 2021. години наплаћена је главница из 2011, 2012. и део главнице 2021. године.
За камату обрачунату на дуг из 2011. године (која није наплаћена уплатом извршеном у 2021. години), апсолутна застарелост је наступила 01.01.2022. године. О томе је такође локална пореска администрација требало да утврди апсолутну застарелост по службеној дужности. За камату на дуг из 2012. године (која није наплаћена уплатом извршеном у 2021. години) није наступила апсолутна застарелост (наступила би 01.01.2023. године). Међутим, пошто је обвезник поднео захтев за застарелост 2022. године, пре него што је наплаћена камата која се односи на обавезу из 2012. године (опомена из 2022. године се не може сматрати прекидом застарелости који продужава рок за релативну застарелост за дуг из 2012. године, јер није издата у року од 5 година), за ту камату је наступила релативна застарелост. Опомена из 2022. године прекида застарелост обавеза насталих од 1.1.2017. године. Значи, уплата из 2021. године намирује главницу из 2011, 2012. и део главнице из 2021. године. Након књижења престанка обавезе и преноса у ванбилансну евиденцију по основу застарелости (главница из 2009. и 2010. године и камата на обавезе из 2009, 2010, 2011. (апсолутна застарелост) и камата на обавезу из 2012. године (релативна застарелост), обвезнику на упиту стања остаје део ненаплаћене главнице из 2021. године са припадајућом каматом на ту главницу.
Да ли постоји сукоб интереса у отвореном поступку јавне набавке радова, Општинска управа је Наручилац, а најповољнији понуђач је члан општинског већа који је и законски заступник привредног субјекта?
Чланом 50. Закона о јавним набавкама је уређен сукоб интереса, па је предвиђено да је „наручилац дужан да предузме све мере у циљу утврђивања, спречавања и отклањања сукоба интереса у вези са поступком јавне набавке, да би се избегло нарушавање начела обезбеђења конкуренције и једнакости привредних субјеката.
Ставом 2. истог члана је прописано да сукоб интереса између наручиоца и привредног субјекта обухвата ситуације у којима представници наручиоца који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку.
Сукоб интереса у смислу става 2. овог члана нарочито укључује следеће случајеве:
- ако представник наручиоца учествује у управљању привредног субјекта или
- ако представник наручиоца има више од 1% удела, односно акција привредног субјекта.
Представником наручиоца у смислу става 2. овог члана нарочито се сматра:
- руководилац наручиоца односно одговорно лице наручиоца, члан управног, извршног или надзорног одбора наручиоца;
- члан комисије за јавну набавку, односно лице које спроводи поступак јавне набавке.
Привредним субјектом у смислу става 2. овог члана сматра се понуђач, члан групе понуђача и подизвођач.
Ст. 2. и 3. овог члана примењују се и на повезана лица представника наручиоца из става 4. овог члана, и то лица која су у: крвном сродству у правој линији; побочном сродству закључно са трећим степеном сродства; тазбинском сродству закључно с другим степеном сродства; односу усвојитеља и усвојеника; браку, без обзира да ли је брак престао или није; ванбрачној заједници; односу старатеља и штићеника.
Представник наручиоца из става 4. овог члана дужан је да се изузме из поступка јавне набавке уколико у било којој фази тог поступка дође до сазнања о постојању сукоба интереса.
Након отварања понуда или пријава, представник наручиоца из става 4. тачка 2) овог члана потписује изјаву о постојању или непостојању сукоба интереса.“
Дакле, сукоб интереса постоји када представници наручиоца (руководилац наручиоца односно одговорно лице наручиоца, члан управног, извршног или надзорног одбора наручиоца, члан комисије за јавну набавку, односно лице које спроводи поступак јавне набавке и њихова повезана лица, и то лица која су у: крвном сродству у правој линији; побочном сродству закључно са трећим степеном сродства; тазбинском сродству закључно с другим степеном сродства; односу усвојитеља и усвојеника; браку, без обзира да ли је брак престао или није; ванбрачној заједници; односу старатеља и штићеника) који су укључени у спровођење тог поступка или могу да утичу на исход тог поступка, имају директан или индиректан финансијски, економски или други приватни интерес, за који би се могло сматрати да доводи у питање њихову непристрасност и независност у том поступку, а то нарочито укључује ситуације ако представник наручиоца учествује у управљању привредног субјекта или има више од 1% удела, односно акција привредног субјекта.
Из наведеног описа сукоба интереса произилази да је Општинска управа Наручилац, а најповољнији понуђач је члан општинског већа који је и законски заступник привредног субјекта, дакле, учествује у управљању привредног субјекта.
Такође, треба утврдити да ли је тај члан општинског већа укључен у спровођење тог поступка или може да утиче на исход тог поступка, јер ако је потписивао било које документе из предметног поступка, или у било којој фази на било који начин био укључен у предметни поступак, а свакако по својој позицији може да се сматра да може да утиче на исход поступка, онда не може да се избегне сукоб.
На који начин се књиговодствено евидентира пројектна документација која је дефакто готова, а објекат на који се односи није завршен или није ни започет?
Пројектна документација, стручна оцена и коментари, односно надзор за одређену инвестицију, везује се за исту односно увећава јој вредност. Током године пројектна документација и све што је плаћено са економске класификације 511400-Пројектно планирање, књижи се на субаналитичком конту 016171- Остала нематеријална имовина.
Када се заврши инвестиција на коју се пројектна документација односи, пребацује се из припреме у употребу и увећава јој се вредност за вредност пројектне документације, стручног надзора и др. ( у помоћној књизи основних средстава када се унесе тај објекат у напомене наведите да је вредност увећана за пројектну документацију, стручне оцене и коментаре и сл.). Истовремено се врши сторнирање остале нематеријалне имовине. Тек тада и почиње обрачун амортизације те некретнине по стопи која је прописана Правилником о номенклатури нематеријалних улагања и основних средстава са стопама амортизације („Сл. лист СРЈ“, бр. 17/97 и 24/2000) за ту некретнину.
Ако на крају године објекат није завршен и остаје у припреми, пројектна документација може се везати и за објекат у припреми и увећати му вредност, али се амортизација не обрачунава све док се објекат не стави у употребу и исто се искњижава из са конта 016171-Остала нематеријална имовина.
У случају да није ни започета изградња објекта за који је урађена пројектна документација она остаје на конту 016171-Остала нематеријална имовина, све док се објекат не заврши и не обрачунава се амортизација.
Спроведен је поступак јавне набавке за услугу хлорисања воде за пиће у резервоарима, донета је одлука о додели уговора и уговор је послат понуђачу на потписивање, међутим, пониђач је одустао од потписивања уговора. Како је у поступку пристигла само једна понуда, како поступити у наведеној ситуацији, тј. који је правни основ за обуставу поступка који се односи на ову ситуацију?
У конкретној ситуацији, мора се применити одредба члана 94. став 1. тачка 1) Закона о јавним набавкама, наравно, једино уколико је конкурсном документацијом предвиђено достављање средства обезбеђења за озбиљност понуде.
Уколико је захтевано достављање средства обезбеђења за озбиљност понуде, исто се активира уколико понуђач неосновано одбије да закључи уговор.
Такође, наведено поступање понуђача представља прекршај понуђача из члана 237. став 1. тачка 4) Закона о јавним набавкама (као последица поступања супротно одредби члана 152. Закона), у коме је прописано да ће се казнити понуђач новчаном казном од 100.000 до 1.000.000 динара (односно 30.000 до 80.000 динара за одговорно лице) ако по позиву наручиоца не закључи уговор о јавној набавци, осим уколико постоје разлози на које понуђач није могао да утиче нити је могао да их предвиди, спречи, отклони или избегне, а због којих закључење или извршење уговора у складу са условима из документације о набавци и изабране понуде није могуће.
За наведени прекршај изриче се заштитна мера забране учествовања у поступцима јавних набавки, којом се том понуђачу забрањује да учествује у поступцима јавних набавки у периоду који не може бити дужи од две године. О наведеној заштитној мери одлучује суд, у складу са Законом о прекршајима. Суд је дужан да у року од три дана од правноснажности пресуде о томе обавести Канцеларију за јавне набавке (обавештење садржи пуно име и регистарски број понуђача, као и датум до кога је тај субјект искључен из поступака јавних набавки), а податке о томе Канцеларија за јавне набавке објављује на својој интернет страници.
Дакле, потребно је обратити се овлашћеном подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка – Канцеларији за јавне набавке, у смислу члана 179. став 1. тачка 3) Закона о јавним набавкама.
Такође, имајући у виду да је према одредби члана 236. став 1. тачка 16) ЗЈН, прекршај наручиоца уколико Канцеларији за јавне набавке не достави податке о закљученом уговору у смислу члана 181. ЗЈН, као и обавеза да се у року од 30 дана од закључења уговора пошаље на објављивање обавештење о додели, потребно је обратити се Канцеларији за јавне набавке и објаснити због којих околности није могуће да се објави обавештење о закљученом уговору на Порталу јавних набавки, те да се на тај начин оконча овај поступак и на самом Порталу, по смерницама Канцеларије за јавне набавке.
Свакако је препорука да се у виду службене белешке констатују настале околности, уз документовање истих (одустанак од закључења уговора, обраћање Канцеларији иницијативом да се покрене прекршајни поступак, активирање средства обезбеђења за озбиљност понуде), да та службена белешка постане саставни део документације о набавци, да служи у сврху потенцијалне ревизије спроведене процедуре и објашњења поступања, у складу са законским могућностима.
Једино на описани начин може се окончати спроведена процедура, јер не постоји законски основ за обуставу поступка (поступка у овој фази више нема, он је окончан доношењем одлуке о додели уговора која је постала коначна), али ни услова за раскид уговора (јер уговор није закључен).
Да ли је могуће да се постојећа средства (средства Министратва и текуће резерве) која су распоређена по различитим економским класификацијама врате у текућу буџетску резерву, а затим да се из текуће буџетске резерве апропријацијом врате на једну економску класификацију и позицију и то на пример 5122 – електронска опрема?
Приликом планирања средстава у Одлуци о буџету општине, неопходно је поштовати све буџетске класификације тако да она буду распоређена у складу са наменом, према Правилнику о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем.
Са становишта јавних набавки једино је релевантно да ли сва опрема коју би набављали представља целину – односно техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину, према одредби члана 29. став 3.н Закона о јавним набавкама.
Позиције са којих се врши плаћање са становишта покретања поступка јавне набавке и уопште одређивања предмета јавне набавке нису од утицаја, а поготово нису од утицаја на поделу предмета јавне набавке на партије.
Дакле, према Закону о јавним набавкама, уколико хардвер, софтвер, мрежна компонента, аудио и видео опрема заиста представљају техничку, технолошку, функционалну целину, односно ако је сваки од наведених делова опреме технички и функционално условљен другим делом опреме, тада нема препрека да се покрене и спроведе поступак јавне набавке са јединственим предметом, без поделе на партије.
Међутим, скрећемо пажњу на „условљеност“ хардвера, аудио и видео опреме са једне стране и софтвера и мрежне компоненте са друге стране – проценити да ли заиста потенцијално понуђени хардвер једног добављача може да не подржи понуђени софтвер другог добављача, у контексту целовитости предмета. Како би се избегла ова ситуација, мора се описати детаљно спецификација за хардвер, аудио и видео опрему као и функционалност софтвера који тај хардвер и опрема мора да подржи, те да се на тај начин избегне потенцијални проблем у случају да се ипак одлучи на поделу на партије.
Будући да су, у конкретном случају, за расположива средства спроведене законске процедуре и да је Одељење за буџет и финансије распоредило средства на 8 различитих економских класификација – ако су то буџетске класификације исправно циљане у смислу намене средстава и довољна за планирану набавку – на основу наведеног произилази да нема потребе да се у циљу спровођења предметне јавне набавке врши измену финансијског плана.
Да ли локална пореска администрација може вршити процену тржишне вредности непокретности на основу Одлука о утврђеним просечним ценама одговарајућих непокретности?
У складу са чланом 29. став 1. Закона о јавној својини („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - др. закон, 108/2016, 113/2017, 95/2018 и 153/2020) у којем су дефинисани тржишни услови прибављања и отуђења непокретности, непокретне ствари прибављају се у јавну својину и отуђују из јавне својине полазећи од тржишне вредности непокретности, коју је проценио порески или други надлежни орган или лиценцирани проценитељ, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писмених понуда, ако законом није другачије одређено. Овако утврђена тржишна вредност важи две године.
Процену вредности непокретности врши овлашћени /лиценцирани проценитељ у складу са Законом о проценитељима вредности непокретности („Сл. гласник РС“, бр. 108/16). У вези са тим процену тржишне вредности која се прибавља у јавну својину или се отуђује из исте, поред надлежног органа Пореске управе може вршити и лиценцирани проценитељ.
Према мишљењу Министарства финансија и привреде број 46-00-130/2013-05 од 20.02.2013. године који орган, осим Пореске управе је надлежан да врши процену тржишне вредности непокретности у смислу члана 29. став 1. Закона о јавној својини сматра се надлежни орган јединице локалне самоуправе који утврђује висину пореза на имовину. Висину тржишне вредности непокретности која се прибавља или отуђује из јавне својине утврђује надлежни орган ЈЛС који утврђује висину пореза на имовину (ЛПА), а само изузетно ако такав орган на нивоу ЈЛС није формиран - то чини Пореска управа.
У складу са чланом 6. Закона о порезима на имовину вредност непокретности из члана 5. овог закона утврђује се применом следећих елемената: корисна површина; просечна цена квадратног метра одговарајућих непокретности у зони у којој се налази непокретност. Просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе, утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена остварених у промету уз накнаду одговарајућих непокретности по зонама, у периоду од 1. октобра године која претходи текућој години до 30. септембра текуће године. Текућом годином, у смислу овог закона сматра се календарска година која претходи години за коју се утврђује порез на имовину.
Сходно наведеном, надлежни орган ЈЛС – локална пореска администрација може вршити процену тржишне вредности непокретности на основу утврђених просечних цена одговарајућих непокретности као и на основу процене овлашћених/лиценцираних проценитеља, а што препоручујемо у специфичним случајевима, затим уколико се ради о непокретностима које су веће вредност, где се поред тржишне цене по м2 гледају и други параметри (економска исплативост, врста, локација).
Међутим, истичемо да у поступцима експропријације непокретности процену вредности експроприсаног земљишта у складу са чланом 42. став 2. Закона о експропријацији врши орган надлежан за утврђивање пореза за пренос апсолутних права на непокретностима (Пореска управа).
У свим другим поступцима прибављања или отуђења примењује се одредба члана 29. Закона о јавној својини, тако да у зависности о каквом прибављању се ради, треба применити одговарајућу одредбу једног или другог Закона.
Погледај/преузми:
Мишљење Министарства финансија и привреде, бр. 46-00-130/2013-05 од 20.02.2013.пдф
Да ли фирма која је израдила пројектну документацију може да се јави као понуђач у јавној набавци радова, а која је расписана на основу израђене пројектне документације?
Чланом 90. Закона о јавним набавкама прописано је следеће:
„Ако је понуђач, кандидат или са њим повезано лице у смислу закона којим се уређује положај привредних субјеката и закона којим се уређује порез на добит правних лица на било који начин био укључен у припрему поступка набавке, наручилац предузима одговарајуће мере да би обезбедио да учешће тог понуђача или кандидата не нарушава конкуренцију.
Мере из става 1. овог члана обухватају достављање другим привредним субјектима релевантних информација које су размењене или настале у оквиру учешћа понуђача или кандидата у припреми поступка набавке и утврђивање примерених рокова за подношење понуда.
Понуђач или кандидат може да се искључи из поступка јавне набавке, у вези са ставом 1. овог члана, ако нема другог начина да се обезбеди поступање, у складу са обавезом поштовања начела обезбеђивања конкуренције и једнакости привредних субјеката.
Пре искључења из става 3. овог члана, наручилац је дужан да понуђачу или кандидату омогући да докаже да његово учешће у припреми поступка набавке не може да наруши конкуренцију.
Наручилац је дужан да предузете мере из овог члана документује у извештају о стручној оцени пријава, односно понуда.“
Израђена пројектна документација на којој се заснива набавка за извођење радова представља учешће у припреми набавке радова, па би наручилац морао да има у виду одредбу члана 90. ЗЈН, и да достави другим привредним субјектима релевантне информације које су размењене или настале у оквиру учешћа понуђача у припреми поступка (пројектне документације) и утврди примерени рок за подношење понуда. Дакле, пројектна документација мора да буде стављена на располагање свим потенцијалним понуђачима уз довољно дуг рок, дужи од уобичајеног, за подношење понуда (препоручљиво, али не и обавезно, редован минимални рок у отвореном поступку је довољан).
Тада се претпоставља да нико од понуђача није доведен у неравноправан положај и да није дата предност понуђачу који је израдио пројектну документацију. На наручиоцу је процена даљег поступања.
Да ли се исплата дневница са службених путовања у земљи и иностранству запосленима у Туристичкој организацији врши до неопорезивих износа и јесу ли у обавези доставити рачуне?
Чланом 118. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017- одлука УС, 113/2017 и 95/2018-аутентично тумачење) прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то између осталог и за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству.
Чланом 3. Закона о раду прописано је да се колективним уговором код послодавца, у складу са законом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора.
Обзиром да не постоји колективни уговор за запослене у туристичким организацијама (односно не постоји уопште за област туризма), послодавац, односно, туристичка организација основана од стане јединице локалне самоуправе за случајеве предвиђене у члану 3. Закона о раду, треба да изради и донесе општи акт којим ће регулисати: када запослени остварује право за накнаду трошкова, који је износ накнаде и која је документација потребна за правдање насталих трошкова. Овим актом се не могу утврдити мања права за запослене нити се запослени може ставити у неповољнији положај од онога што је утврђено Законом о раду.
Такође, потребно је проверити у статутарној документацији Туристичке организације, као и у актима ЈЛС на који начин оснивач даје сагласност на овај акт.
Приликом упућивања запосленог на службени пут, послодавац издаје путни налог у који се уписују сви подаци значајни за путовање. Путни налог је и документ на основу ког се врши обрачун накнаде трошкова службеног пута и врши плаћање.
У складу са чланом 18. став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС“, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - одлука УС, 7/2012 - усклађени дин. изн., 93/2012, 114/2012 - одлука УС, 8/2013 - усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 - испр., 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 - др. закон, 5/2015 - усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017, 7/2018 - усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн., 86/2019, 5/2020-усклађени дин.изн., 153/2020, 156/2020-усклађени дин.изн., 6/2021-усклађени дин.изн., 44/2021, 118/2021, 132/2021-усклађени дин.изн. и 10/2022-усклађени дин.изн.), не опорезује се до 2.617,00 динара по основу целе дневнице, односно до припадајућег износа за половину дневнице, утврђене на начин и у складу са прописима надлежног државног органа.
Сам неопорезиви износ не представља прописани износ накнаде трошкова службеног путовања, али се на износ преко утврђеног плаћа порез по стопи од 10%.
Ако би се утврдило да право коришћења на замењеном земљишту јесте стечено на основу уговора о замени са Месном заједницом али није стечено ради изградње, да ли има основа за спровођење конверзије на основу одредби чл. 2 . став 2. тачка 2) Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду или је законито одбити захтев за конверзију уз накнаду и странку упутити да захтев понови пред катастром?
Имајући у виду одредбе Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду („Сл. гласник РС“, бр. 64/15 и 9/20) чланом 1. став 2. Закона прописано је да су лица, носиоци права коришћења на грађевинском земљишту:
1) лица која су била или јеси привредна друштва и друга правна лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, као и њихови правни следбеници у статусном смислу;
1а) лица која су право коришћења на земљишту стекла после 11. септембра 2009. године, куповином објекта са припадајућим правом коришћења, од лица која су приватизована на основу закона којима се уређује приватизација, стечајни и извршни поступак, а која нису њихови правни следбеници у статусном смислу;
2) лица – носиоци права коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту у државној својини које је стечен ради изградње у складу са раније важећим законима којима је било уређено грађевинско земљиште до 13. маја 2003. године или на основу одлуке надлежног органа;
3) лица чији је положај одређен законом којим се уређује спорт, као и удружења;
4) друштвена предузећа, носиоци права коришћења на грађевинском земљишту;
5) лица на која се примењују одредбе прописа Републике Србије и билатералних међународних уговора којима се уређује спровођење Анекса Г Споразума о питањима сукцесије („Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 6/02).
Наиме, предметно земљиште које је предмет конверзије није додељено ради изградње, већ је исто било предмет размене између физичког лица и општине (у том тренутку МЗ) а за потребе изградње установе.
На основу свега, мишљења смо да је катастар морао да решава о захтеву странке за конверзију права коришћења у право својине без накнаде, обзиром да је земљиште стечено на неки начин теретним правним послом, и да је имао противчинидбу супротне стране за земљиште које је дато у размену.
Како нема места примени члана 1. Закона о конверзији из разлога јер су уписани носилац права коришћења земљиште није стекао на неки од начина који су таксативно наведени у члану 1. став 2. тачке 1-5. то је потребно да се захтев странке одбије као неоснован и да се странка упути да поступак конверзије спроведе у катастру, сагласно одредбама члана 102. став 3. Закона о планирању и изградњи.
Да ли дипломирани правник који обавља послове на радном месту - Дипломирани правник за правне, кадровске, административне и послове јавних набавки у здравственој установи за које актом о систематизацији сертификат за службеника за јавне набавке није предвиђен као услов за заснивање радног односа односно обављање послова на том радном месту, мора да положи испит за стицање сертификата за службеника за јавне набавке сходно одредбама Закона о јавним набавкама?
Чланом 92. Закона о јавним набавкама уређено је формирање комисије за јавну набавку, па је суштински предвиђено да је минимални број чланова комисије за јавну набавку три лица, а једно од та три лица, односно чланова комисије мора бити, алтернативно:
1) лице које има стечено високо образовање из правне научне области на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године;
2) службеник за јавне набавке са високим образовањем на студијама другог степена (дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно високо образовање које је законом изједначено са академским називом мастер на основним студијама у трајању од најмање четири године;
3) лице које је стекло сертификат за службеника за јавне набавке до дана ступања на снагу овог закона.
Наведено значи да, уколико наручилац нема службеника за јавне набавке, у комисију за јавне набавке може именовати дипломираног правника из члана 92. став 4. Закона о јавним набавкама (тачка 1. из претходног пасуса овог одговора).
Самим тим, дипломирани правник који обавља послове на радном месту - Дипломирани правник за правне, кадровске, административне и послове јавних набавки у здравственој установи за које актом о систематизацији сертификат за службеника за јавне набавке није предвиђен као услов за заснивање радног односа односно обављање послова на том радном месту, не мора да положи испит за стицање сертификата за службеника за јавне набавке, јер то није неопходно за обављање наведених послова, односно то није услов за рад на том радном месту по систематизацији, те није услов ни за рад у комисији за јавну набавку.
Дакле, правник је једно од три наведена лица која морају бити члан комисије и он не мора имати сертификат за службеника за јавне набавке.
Да ли се у случају вишкова радова Анекс уговора израђује за цео износ или само за онај део који прелази 10% уговорене вредности, узимајући у обзир члан 157. став 5. и Посебне узансе о грађењу?
Члановима 155-161. Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон) прописана су правила о изменама уговора о јавној набавци.
Ове одредбе садрже и одредбе о томе које су измене уговора о јавној набавци дозвољене, као и шта представља измену уговора о јавној набавци у смислу Закона.
Чланом 157. став 5. Закона прописано је да уговорени вишкови радова не представљају измену уговора о јавној набавци.
Из наведеног произилази да се вишкови радова који су уговорени конкретним уговором о јавној набавци, што се може учинити и путем уговарања примене Посебних узанси о грађењу уз навођење износа евентуалних вишкова радова и сл, не сматрају изменом уговора о јавној набавци у смислу одредаба Закона.
Ипак, свака измена уговора о јавној набавци, без обзира да ли се сматра изменом уговора у смислу Закона, подразумева израду и потписивање анекса уговора о јавној набавци. Потписивањем анекса уговора о јавној набавци у ситуацији када се појаве вишкови радова који су уговорени мења се износ уговора, а он представља и основ за плаћање евентуално увећаних рачуна за вредност вишкова радова који су уговорени.
С обзиром на то, може се закључити да је закључивање уговора о јавној набавци потребно и у ситуацији у којој су вишкови радова уговорени у смислу одредбе члана 157. став 5. Закона, без обзира што такав анекс не би представљао измену уговора о јавној набавци у смислу одредаба Закона.
Последично указујемо да у случају вишкова радова, наручилац анекс уговора израђује за цео износ вишкова радова.