Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Обраћам Вам се овим путем ради разјашњења питања – регулисање трошкова поступка. Наиме, порески обвезник се преко пуномоћника жалио на решење Општинске управе и поред жалбе истакао захтев за регулисање трошкова поступка. Општинска управа је, у циљу економичности поступка, била спремна да сноси трошкове поступка и пореском обвезнику доставила Захтев за доставу доказа у којем се наглашава да су неопходни и оправдани трошкови заступања странке у управном поступку издаци који се надокнађују странци која, у складу са чланом 86. истог закона, трошкове претходно сноси сама и која мора да документује и оправда постојање тих трошкова како би остварила надокнаду. Како странка није доставила тражене доказе о исплати, Општинска управа је одбила захтев пореског обвезника. Међутим, пуномоћник пореског обвезника се жалио на решење Министарству финансија. Министарство финансија је поништило решење Општинске управе, предмет вратило првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање. Питање је да ли орган може донети решење о усвајању трошкова поступка без претходно документованог доказа да су трошкови од стране пореског обвезника исплаћени пуномоћнику. Такође, да ли се трошкови поступка могу уплатити на рачун пуномоћника који то захтева, или искључиво на рачун странке.
На основу примера из праксе у поступању другостепеног органа у вези трошкова поступка, истичемо да другостепени орган сматра да није прописана обавеза странке да обрачун накнаде трошкова достави управном органу, да је орган дужан да цени нужност и оправданост опредељених трошкова заступања, а не околност да ли су исти исплаћени пуномоћнику или не, да о о основаности захтева за накнаду трошкова жалбеног поступка орган одлучује зависно од успеха странке у поступку и све то из разлога што је однос адвоката и клијента кога заступа облигациони однос и моменат исплате је ствар договора адвоката и клијента. Иако је Законом о адвокатури прописано да је адвокат дужан да клијенту изда обрачун награде и накнаде трошкова за извршене радње, истим није прописан рок у којем се од странке захтева да плати адвокатске награде и накнаде, а одредбом члана 10. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката је прописано да се награда и накнада трошкова могу плаћати унапред или након извршене радње и насталих трошкова. На основу наведеног сматрамо да за одобравање трошкова поступка није потребно да буде документовано да је извршен обрачун трошкова од стране адвоката, као ни да постоји доказ о уплати трошкова.
Приликом доношења одлуке о трошковима поступка за које је поднет захтев (поднетим захтевом се сматра и трошковник наведен на крају жалбе или поднеска), треба нарочито имати у виду члан 85. Закона о општем управном поступку, у коме је, између осталог, наведено да : -Кад је првостепени поступак покренут захтевом странке, она сноси трошкове поступка(став 3); -Ако жалба буде одбачена или одбијена или жалилац одустане од жалбе, трошкове другостепеног поступка сноси жалилац. Ако жалба буде усвојена, трошкове другостепеног поступка сноси орган који је одлучивао у првом степену (став 6); -Лице које учествује у поступку сноси трошкове радњи које проузрокује својом кривицом (став 7). У вези наведеног става 7. члана 85. Закона о општем управном поступку, приликом одлучивања о трошковима поступка треба обратити пажњу на прописане обавезе пријављивања тачних података и промена од значаја за опорезивање (нпр. складу са чланом 33, 33б, 33в, 33г Закона о порезима на имовину; у складу са чланом 137. и 138. Закона о накнадама за коришћење јавних добара и др.). То значи да уколико се тек у жалби пријављују подаци и промене од значаја за опорезивање из којих разлога се жалба у првостепеном поступку усваја, а постоји прописана обавеза пријављивања тачних података и промена од значаја за опорезивање, треба сматрати да су трошкови састављања жалбе проузроковани кривицом обвезника, из којих разлога обвезник сноси трошкове поступка. Поред наведеног истичемо да се на порески поступак као специфичан управни поступак примењују одредбе Тарифних бројева 37. – 41. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, а у вези са Тарифним бројем 13. предметне Тарифе која прописује да адвокатима припада награда према вредности спора за поднеске у процењивим стварима. Вредност спора и износ награде у Тарифи приказан је у поенима, а у члану 15. Тарифе је наведено да вредност једног поена износи 45,00 динара. Значи, уколико се усваја захтев за надокнаду трошкова заступања, полази се од тога да је у питању заступање у проценљивим стварима у складу са Тарифним бројем 37. Тарифе. Према ставу 1 Тарифног броја 37: „За састављање предлога, захтева, пријава, молби и других поднесака у писменом или електронском облику, којима се покреће управни поступак и то у процењивим стварима када се управни поступак води око неког права у вези са имовином која има одређену новчану вредност, као и за састављање осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе, адвокату припада једнак износ награде, у зависности од вредности те имовине, као и за поднеске којима се покреће парнични поступак (тужбе, предлози, молбе) из Тарифног броја 13.“
Према ставу 1. Тарифног броја 40: „За састављање правних лекова, редовних и ванредних, као и за састављање одговора на исте, адвокату припада награда увећана за 100% од награде прописане за поднеске којима се покреће поступак из Тарифног броја 37 и 38.” 2. У вези питања на чији рачун се уплаћују трошкови истичемо да право на надокнаду неопходних и оправданих трошкова заступања и других трошкова у управном поступку има странка, тако да се решење у вези трошкова доноси обвезнику, а не заступнику (иако се дешава да адвокат у своје име поднесе захтев за надокнаду трошкова заступања, са захтевом да се трошкови исплате на његов рачун). Изузетно, исплата одобрених трошкова заступања се може вршити на рачун пуномоћника само ако приложи специјално, оверено пуномоћје за ту сврху (генерално пуномоћје о заступању није довољно). И у том случају решење гласи на име обвезника, само се у делу који се односи на податке о рачуну на који се врши плаћање трошкова наводе подаци адвоката са специјалним пуномоћјем.
Да ли се могу сматрати набавка детектор врата (у улазу објекта ради безбедности) и полице за архиву и одлагање документације истоврсним набавкама (финансирају се са економске класификације 512000)?
Чланом 29. став 3. Закона о јавним набавкама прописано је да наручилац одређује предмет јавне набавке на начин да представља техничку, технолошку, функционалну и другу објективно одредиву целину.
У важећем Закону је изостало уређење појмова истоврсности добара, услуга и радова, који су од значаја за утврђивање вредности јавне набавке на годишњем нивоу и спречавање избегавања примене Закона тзв. уситњавање набавки.
Ово не значи да наручиоци могу делити јавну набавку на више њих у циљу избегавања примене (одређених) одредаба Закона, и ту пре свега треба имати у виду одредбу члана 29. став 2. Закона којом је прописано да одређивање процењене вредности предмета јавне набавке не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене овог закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета јавне набавке на више набавки.
У конкретном случају морамо посматрати да ли полице за одлагање документације и детектор врата у улазу објекта ради безбедности имају техничку, технолошку, функционалну повезаност, без обзира на то што ће се плаћати са исте економске класификације (позиција плаћања није релевантна за одређивање „истоврсности“). Дакле, предмет јавне набавке мора да буде сродан, да служи истој сврси, да има исту или сличну функцију, да је технички повезан односно сличан и технолошки сродан. Дакле, морамо посматрати кроз призму старе, непостојеће дефиниције истоврсности и постојећег описа у Закону ове предмете набавки.
У том смислу, детектор за врата има сврху безбедоносне заштите и технички, електронски је уређај, док су полице за архиву и одлагање документације део намештаја наручиоца где се одлажу регистратори, односно чува документација, није технички односно електронски уређај. Примера ради, сродни предмети детекторима за врата би били одређени аларми, систем за надзор и слични предмети који имају сврху чувања безбедности објекта наручиоца, док су полице за документацију сродне са орманима, касетама, столовима и сл. јер је у питању намештај који служи за одлагање и чување документације.
Сматрамо да се ова два предмета не могу сматрати истоврсним, јер нису објективно одредива целина, нити представљају техничку, технолошку или функционалну целину.
Да ли у оквиру будзета тј одлуке о будзету мозе може да се увећа извор финансирања 13- Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година путем решења односно без ребаланса будзета
У складу са чланом 8. став 2. Правилника о стандардном класификационом оквиру и контном плану за буџетски систем („Службени гласник РС“, бр. 16/16, 49/16, ... 83/23, 118/23, 105/24 и 12/25), извори финансирања су прописно класификовани. Извор 13 – Нераспоређени вишак прихода и примања из ранијих година односи се на опште приходе и примања буџета остварених у претходним годинама, а који нису били утрошени и могу бити распоређени у наредном буџетском периоду. Ова средства представљају део утврђеног финансијског резултата из претходне године, односно фискалног суфицита утврђеног завршним рачуном буџета. Међутим, у складу са чланом 30. став 1. Закона о буџетском систему, укупни износ фискалног суфицита и начин његовог распоређивања мора бити утврђен одлуком о буџету.
Дакле, увећање извора финансирања 13 захтева измене и допуне одлуке о буџету, односно ребаланс, јер представља промену у планираним приходима и расходима буџета. Зато није могуће само решењем извршне власти (нпр. председника општине или градоначелника) увећати овај извор у току буџетске године – таква измена захтева одлуку скупштине, односно спровођење поступка ребаланса буџета, како би била у складу са законом и принципима буџетског система.
Пореска обавеза по основу пореза на имовину се водила на име покојног лица и ЛПА није имала информацију о наследнику. Опомена гласи на покојно лице а доставницу је потписао син покојног лица који је уједно и проглашен за наследника. Да ли таква опомена прекида застарелост права на наплату и а све у циљу прихватања дуговања иза покојиника од стране наследника? Такође ме занима шта се дешава ако је оглашено више наследника а доставницу о уручењу опомену је потписао један наследник. Да ли је у том случају прекинута застарелост права на наплату и сви наследници могу прихватити дуговање иза покојног лица?
У мишљењу Министарства финансија, бр. 011-00-00700/2018-04 од 28.02.2019. године наведено је: "С тим у вези, ако је у конкретној ситуацији опомену за плаћање доспелих обавеза по основу пореза на имовину преминулог лица примио син преминулог лица и ако је у моменту пријема опомене решењем надлежног органа био оглашен за наследника преминулог лица, тада се пријем опомене може сматрати и прекидом рока застарелости права на наплату доспелих пореских обавеза по основу пореза на имовину од стране надлежног пореског органа, имајући у виду да застарелост прекида сваком радњом тог органа предузетом против пореског дужника у циљу утврђивања и наплате пореске обавезе. Напомињемо да надлежни порески орган у сваком конкретном случају проверава и утврђује чињенично стање, утврђује постојање решења надлежног органа о оглашавању наследника, да ли је било прекида застарелости и да ли је, у вези са тим, дошло до застарелости пореске обавезе."
Члан 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописује да се порески акт из члана 34. овог закона, као и акта из члана 2а овог закона достављају пореском обвезнику слањем препоручене пошиљке, обичне пошиљке или преко службеног лица пореског органа, односно на адресу електронске поште пореског обвезника, преко портала Пореске управе, на начин прописан овим законом, односно преко јединственог електронског сандучића. Порески акт сматра се достављеним пореском обвезнику када се уручи пореском обвезнику, његовом законском заступнику, његовом пуномоћнику, његовом пореском пуномоћнику или његовом заступнику по службеној дужности.
Достављање пореског акта пореском обвезнику - физичком лицу врши се на адресу његовог пребивалишта, односно боравишта. Имајући у виду да се опомена, као порески акт, у складу са чланом 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији доставља на адресу пребивалишта, односно боравишта пореског обвезника, у случају када је опомена издата на име преминулог лица и достављање је извршено на име тог лица које више не постоји и нема адресу пребивалишта или боравишна, мишљења смо да се та опомена коју је примио наследник, чије име се не помиње код достављања, не може сматрати опоменем која је достављена у складу са чланом 36. Закона о пореском поступку и пореској администрацији и која је прекинула застарелост права пореског органа на наплату.
Да је опомена приликом достављања насловљена на име наследника и његову адресу пребивалишта, а да притом иста садржи доспеле обавезе по основу пореза на имовину преминулог лица, тада би се иста могла сматрати достављеном у складу са ZPPPA и радњом пореског органа која је прекинула застарелост права на наплату тих обавеза. Наведено значи да и у случају када постоји више наследника, не може се правилним достављањем сматрати издавање опомене упућене преминулом лицу са укупним дугом, а коју је примио један од наследника.
Мишљење Стручне службе СКГО је да је за правилну наплату обавеза преминулог лица насталих до дана смрти, потребно у складу са чланом 22. ZPPPA извршити пренос дуга на наследнике, при чему је битно да је дуг у оквиру вредности наслеђене имовине, а сваком наследнику се преноси сразмерни део дуга у складу са уделом у наслеђивању. Након тога се опомена издаје на име наследника и доставља на адресу његовог пребивалишта, односно боравишта и тиме прекида застарелост права на наплату.
Да ли ЛПА треба да наплаћује таксу за издавање уверења да неко лице није порески обвезник ради повраћаја ПДВ-а за куповину првог стана? Да ли се члан 19. тачка 2. Закона о републичким административним таксама овде може применити као рефундација јавних прихода? Како се третира наплата таксе када је сврха издавања уверења ослобађање од апсолутних права?
Члан 19. став 1. тачка 5) Закона о републичким административним таксама прописује да се такса не плаћа за пријаве и прилоге уз њих за утврђивање јавних прихода, списе и радње у поступку за утврђивање смањења катастарског прихода због елементарних непогода, биљних болести, штеточина и других ванредних догађаја, списе и радње у поступцима за остваривање права на подстицаје који се исплаћују у функцији остваривања циљева пољопривредне политике и политике руралног развоја, списе и радње у поступцима за остваривање права на ИПАРД подстицаје, списе и радње у поступцима за спровођење правила и мера уређења тржишта пољопривредних производа, списе и радње у поступцима вођења регистра пољопривредних газдинстава, списе и радње у поступцима остваривања права на рефакцију плаћене акцизе на деривате нафте које се као моторно гориво користи у пољопривредне сврхе, као и списе и радње за остваривање законом прописаних пореских подстицаја и ослобођења код плаћања јавних прихода.
Чланом 9. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано је да скупштина јединице локалне самоуправе може уводити локалне административне таксе за списе и радње у управним стварима, као и за друге списе и радње које органи јединице локалне самоуправе издају, односно обављају у оквиру послова из своје изворне надлежности. Јединица локалне самоуправе не може увести локалну административну таксу за списе и радње из надлежности органа за које је законом којим се уређују републичке административне таксе прописано плаћање републичких административних такси.
Члан 10. истог закона прописује да акт из члана 9. став 1. овог закона садржи следеће елементе: 1) списе и радње за које се уводи локална административна такса; 2) настанак таксене обавезе; 3) обвезнике таксе; 4) начин плаћања таксе; 5) ослобађања од плаћања таксе; 6) висина таксе. Висина таксе не може бити већа од износа републичке административне таксе прописане за одговарајући, односно сличан спис или радњу.
Имајући у виду наведене одредбе, односно да је чланом 19. Закона о републичким административним таксама прописано да се такса не плаћа за списе и радње за остваривање законом прописаних пореских подстицаја и ослобођења код плаћања јавних прихода, као и да је чланом 10. став 2. Закона о финансирању локалне самоуправе прописано да висина таксе не може бити већа од износа републичке административне таксе прописане за одговарајући, односно сличан спис или радњу, произилази да нема основа да се актом скупштине јединице локалне самоуправе пропише плаћање локалне административне таксе за издавање уверења за ослобођење од плаћања пореза на пренос апсолутних права за куповину првог стана, као ни за издавање уверења за остваривање права на повраћај ПДВ.
Радно место службеника за јавне набавке је упражњено. Да ли у комисији за спровођење јавне набавке преко 5мил, мора да буде службеник за јавне набавке са положеним испитом или може и неко од запослених који је дипл.правник? Да ли може да у комисији буде лице са лиценцом које је запослено код другог послодавца и на који начин се ангажује?
Чланом 92. став 2. и 4. Закона о јавним набавкама прописано је да ако процењена вредност јавне набавке не прелази износ од 3.000.000 динара, наручилац није дужан да именује комисију за јавну набавку, у ком случају поступак јавне набавке спроводи лице које наручилац именује.
У комисији за јавну набавку један члан мора да буде службеник за јавне набавке са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова или мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету или лице које је стекло сертификат за службеника за јавне набавке до дана ступања на снагу овог закона.
Дакле, преко вредности поступка од 3.000.000 динара наручилац мора да именује комисију за јавну набавку, где један члан обавезно мора да буде службеник за јавне набавке, под условима описаним у члану 92. став 4. Закона.
Дипломирани правник може да буде део комисије, али не може да замени службеника за јавне набавке.
Наручилац може ангажовати службеника за јавну набавку који је запослен код другог послодавца. Дакле, тај службеник, односно чланови комисије за јавну набавку, не морају да буду запослени код наручиоца и то ангажовање се обавља применом Закона о раду у смислу закључивања уговора о допунском раду . Што се уговора о допунском раду тиче, према члану 202. Закона о раду овај уговор се може закључити са запосленим који ради са пуним радним временом код другог послодавца највише до једне трећине пуног радног времена. Специфичност за службенике у органима јединица локалне самоуправе је та што службеник може, уз писмену сагласност послодавца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада службеника. Дакле, да би радио додатно код другог послодавца службеник мора имати сагласност послодавца. Што се тиче органа јединице локалне самоуправе који има потребу да додатно ангажује службеника за тај орган је важно да има простора за додатно радно ангажовање у оквиру ограничења које је предвиђено Законом о буџетском систему, тј. да има простора у оквиру 10% укупног броја
запослених на неодређено време или да има сагласност тела Владе за додатно радно ангажовање уколико је попуњен број од 10%.
Уговор о делу овде није примењив начин ангажовања (за закључивање уговора о делу се спроводи поступак јавне набавке), јер би сваки наручилац морао да има службеника за јавне набавке, будући да му је у опису делатности да спроводи јавне набавке.
Што се уговора о обављању привремених и повремених послова тиче, тај модалитет ангажовања би био могућ уколико је службеник за јавне набавке незапослено лице, јер се уговор може закључити искључиво са незапосленим лицем.
Порески обвезник који не води пословне књиге задужен је по основу пореза на имовину за пословни објекат, који је монтажног типа- надстрешница испод које су се налазиле тезге на којима се продавала роба.Исти обвезник је поднео захтев за пореску контролу и увиђај на терену, а као разлог навео је да се наведени објекат више не користи за продавање робе (шарена пијаца) и да је простор испод надстрешнице празан.Приликом контроле утврђено је да се у једном делу испод надстрешнице налази неколико празних тезги док је други део истог објекта, празан. Да ли наведени објекат сада може да се разврста само као гаража?
Чланом 6б Закона о порезима на имовину прописано је да код разврставања непокретности у складу са чланом 6а став 1. овог закона, поједини појмови имају следеће значење:
6) "пословна зграда и други (надземни и подземни) грађевински објекат који служи за обављање делатности" (у даљем тексту: пословни објекат) је зграда или други (надземни и подземни) грађевински објекат, односно посебни део објекта (локал, канцеларија и сл.), који је намењен за обављање делатности, укључујући и: (1) стан, односно кућу за становање, који је (у целини или у претежном делу) категорисан за обављање делатности или се у њему (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност; (2) гаражу која се састоји од више гаражних места, односно гаражних боксова, са заједничким деловима који служе приступу сваком гаражном месту, односно гаражном боксу, намењеном за обављање услужне делатности паркиралишта возила, односно смештаја ваздухоплова, односно пловила; (3) гаражу у којој се (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност;
8) "помоћни објекти" су: (1) самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то: - помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.); - помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.); (2) економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња; (3) надстрешнице основе преко 10 м2 које су самостални објекти.
Према наведеним одредбама, члана 6б став 1. тачка 8) подтачка (3) Закона о порезима на имовину у помоћне објекте спадају надстрешнице основе преко 10м2 које су самостални објекти. На разврставање у групу непокретности "гараже и помоћни објекти" није од утицаја да ли се предметна надстрешница користи и у коју сврху, већ је довољно да је надстрешница самостални објекта и да има основу већу од 10м2. Тако на пример, надстрешница на бензинској пумпи која је самостални објекат површине преко 10м2 се разврстава у групу "гараже и помоћни објекти" иако се у том објекту обавља пословна делатност. За објекте наведене у члану 6б став 1 тачка 8) подтачка (1) Закона о порезима на имовину (који нису економски објекти или надстрешнице основе преко 10м2 које су самостални објекти) разврставање у одговарајућу групу непокретности зависи од тога да ли објекти служе за становање или обављање делатности.
Решење којим је приписан дуг на наследника, другостепени орган је поништио. Решење је донето о припису дуга обвезника који је преминуо 2014.године, а наслено решење донето је 2023.године (правноснажно 11.01.2023.године). Решење о припису донето 25.01.2023.године и приписан је дуг након отписа апсолутно застарелог дуга претходника на дан 31.12.2012.године са каматом до 01.01.2023.године. Жалба је поднета 10.02.2023.године, а 09.10.2023.гоине порески обвезник подноси захтев за одлагање плаћања дуга на рате и уплаћује само две рате репрограма. Репрограм је укинут због неплаћања. Какво решење треба донети, да ли и која дуговања од претходника приписати наследнику, за који временски период? Да ли треба донети посебно о сторнирању дуговања која су приписана решењем које је поништено?
Пореском обвезнику који је преминуо 2014. године треба утврдити тачан износ дуга који се односи на период до дана смрти. Смрћу пореског обвезника то лице више није порески обвезник и све обавезе које се односе на период после дана смрти морају бити поништене.
Уколико су у дугу преминулог пореског обвезника који се односи на период до дана смрти садржане обавезе за које је наступила апсолутна застарелост, те обавезе по службеној дужности треба пренети у ванбилансно пореско рачуноводство. Дана 01.01.2025. године наступила је апсолутна застарелост обавеза доспелих до краја 2014. године, што значи да је конкретном пореском обвезнику који је преминуо апсолутно застарело све што се односи на период до дана смрти.
Наследнику треба утврдити обавезу пет година уназад, у складу са одредбама о застарелости права на утврђивање (у 2025. години није застарело право на утврђивање обавеза почев од 2020. године).
Напомињемо да је чланом 10. став 7. тачка 3) Закона о порезима на имовину прописано да кад је основ стицања правоснажни акт којим су оглашени наследници заоставштине - дан настанка пореске обавезе је дан смрти оставиоца.
Јавно предузеће које се финансира из буџета локалне самоуправе и које у име и за рачун те самоуправе управља и одржава пословни простор, закључило је уговор о извођењу занатско- грађевинских радова са извођачем који није у систему ПДВ-а, док је јавно предузеће обвезник ПДВ-а. Уговорени радови обухватају: замену подова, спуштене плафоне, санацију зидних облога (малтерисање, глетовање, кречење), а вредност уговора је 2.999.000,00 РСД без ПДВ-а. Радови су планирани као редовно одржавање објеката (не увећава се вредност објекта, не поседује се грађевинска дозвола), и у буџету су евидентирани на конту 425 (текуће одржавање), а не на конту 511 (инвестиционо одржавање). Молимо вас за мишљење: 1. Да ли се овакви радови сматрају грађевинским услугама у смислу Правилника о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства? 2. Да ли се у овом случају примењује обрнути обрачун ПДВ-а у складу са чланом 10. став 2. тачка 3 Закона о ПДВ-у, имајући у виду да је извођач ван система ПДВ-а? 3. Ко има обавезу да обрачуна и плати ПДВ, и на који начин се правилно поступа приликом издавања фактуре?
Према Правилнику о утврђивању добара и услуга из области грађевинарства за сврху одређивања пореског дужника за порез на додатну вредност („Сл.гласник РС“, бр. 86/2015 и 159/2020), радови попут замене подова, спуштених плафона, санације зидова, глетовања и кречења спадају у услуге из области грађевинарства, без обзира да ли су класификовани као текуће или инвестиционо одржавање у буџетском смислу.
Према Закону о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС“, бр. 84/2004,… и 94/2024): „Порески дужник је:
… 3) Прималац добара и услуга из области грађевинарства, обвезник ПДВ, односно лице из члана 9. став 1. овог закона, за промет извршен од стране обвезника ПДВ, ако је вредност тог промета већа од 500.000 динара, без ПДВ-а”.
Сходно томе, у овом конкретном случају, нису испуњени услови за примену тзв. обрнутог обрачуна, јер члан 10. став 2. Закона о ПДВ-у важи искључиво између два обвезника ПДВ-а.
Класификација буџетске позиције (425 за текуће одржавање) је релевантна за буџетско праћење, али нема утицај на примену ПДВ прописа. Из свега наведеног следи да извођач радова, будући да није у систему ПДВ-а, издаје фактуру без исказаног ПДВ-а и ЈП (наручилац радова), иако је обвезник ПДВ-а, нема обавезу да обрачунава и плаћа ПДВ уместо извођача, јер извођач није обвезник. Међутим, уколико ЈП даље, рефактурише услугу локалној самоуправи која финансира радове (за коју претпостављамо да је ван ПДВ система), тада фактура садржи ПДВ који ЈП обрачунава.
Наведени одговор ни на који начин није званично мишљење и не обавезује у смислу примене. Молимо вас да се за свако тумачење прописа из области пореза и пореске политике обратите надлежном Министарству финансија/Пореској управи.
Молим одговор на питање: да ли су општине у обавези да на трогодишњем нивоу (или у неком другом временском оквиру) сачињавају анализу здравственог стања, преко института за јавно здравље?
Чланом 14. Закона о јавном здрављу ("Сл. гласник РС", бр. 15/2016) прописано је да „друштвена брига за јавно здравље на нивоу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе обухвата мере за обезбеђивање и спровођење активности у областима деловања јавног здравља, у оквиру посебних програма из области јавног здравља, од интереса за становништво на територији аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, и то:
1) међусекторску сарадњу, координацију, подстицање, организацију и усмеравање спровођења активности у областима јавног здравља која се остварује заједничком активношћу органа аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе, носилаца и учесника у области јавног здравља;
2) праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе, као и предлагање и предузимање мера за њихово унапређење;
3) промоцију здравља и спровођење мера за очување и унапређење здравља и животне средине и радне околине, епидемиолошки надзор, спречавање и сузбијање заразних и незаразних болести, повреда и фактора ризика;
4) обезбеђивање услова за обављање делатности здравствених установа, планирање и остваривање програма у области јавног здравља;
5) обезбеђивање услова за брзо реаговање у кризним и ванредним ситуацијама у складу са мерама Владе;
6) обезбеђивање услова за праћење стања животне средине (воде, ваздуха, земљишта, буке, вибрација, јонизујућег и нејонизујућег зрачења) и утицаја фактора животне средине и радне околине на здравље;
7) обезбеђивање услова за снабдевање становништва здравствено исправном водом за пиће и безбедном храном, диспозицију отпадних материја и одговарајуће услове животне средине и радне околине;
8) обезбеђивање услова за обављање активности из области епидемиолошког надзора;
9) јачање капацитета носилаца активности и учесника у областима деловања јавног здравља;
10) обавештавање надлежних државних органа и јавности о свим ризицима и другим јавноздравственим проблемима који могу имати негативне последице по здравље становништва;
11) подршку раду и развоју носилаца активности и учесника у систему јавног здравља на својој територији, у складу са законом.
Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе доноси и финансира посебне програме из области јавног здравља за своју територију, које сачињавају у сарадњи са институтима и заводима за јавно здравље, у складу са законом.
Чланом 15. истог закона предвиђено је да Савет за здравље који је образован у јединици локалне самоуправе, обавља и одређене послове из области деловања јавног здравља, и то:
2) прати извештаје института и завода за јавно здравље о анализи здравственог стања становништва на територији јединице локалне самоуправе која за то наменски определи средства у оквиру посебних програма из области јавног здравља из члана 14. овог закона, као и предлаже мере за њихово унапређење, укључујући мере за развој интегрисаних услуга у локалној самоуправи.
Чланом 22. истог закона утврђено је да Институт односно завод за јавно здравље за територију за коју је основан самостално или у сарадњи са другим учесницима у систему јавног здравља предлажу јединицама локалне самоуправе програме из области јавног здравља.
Јединице локалне самоуправе финансирају програме из члана 14. став 2. овог закона, које спроводе институти и заводи самостално или у сарадњи са другим учесницима, а координирају институти и заводи за јавно здравље за територију за коју су основани.
Програми из ст. 1. и 2. овог члана односе се на:
1) израду градског односно општинског плана јавног здравља;
2) контролу квалитета животне средине;
3) контролу здравствене исправности воде за пиће;
4) контролу здравствене безбедности хране;
5) контролу организоване исхране специфичних категорија становништва (предшколске и школске деце, студената, социјално-материјално угрожених, болничке исхране, исхране у домовима за старе и др.);
6) израду акционих планова за поступање у кризним и ванредним ситуацијама;
7) мишљења о документима просторног и урбанистичког планирања, укључујући и техничку документацију, у делу који се односи на здравље становништва;
8) унапређење квалитета здравствене заштите;
9) спровођење епидемиолошког надзора, укључујући и надзор над националним програмом имунизације;
10) прикупљање и анализу података у областима деловања јавног здравља, интерпретацију јавно-здравствених информација и њихово коришћење у процесу доношења одлука и креирању јавно-здравствених активности;
Осим ових законских одредаба, важно је указати и на Правилник о ближим условима и обавезама за деловање у области јавног здравља („Сл. гласник РС“, бр. 94 од 27. децембра 2019. године) а посебно на члан 16. који прописује да јединица локалне самоуправе у сарадњи са институтима и заводима за јавно здравље и другим учесницима, кроз израду плана јавног здравља и акционог плана у области јавног здравља дефинишу приоритете у области јавног здравља за своју територију.
Програми из области јавног здравља који се финансирају из буџета јединице локалне самоуправе усмерени су ка реализацији приоритета дефинисаних планом јавног здравља, као и на друге активности према процени и могућностима носилаца и учесника у области јавног здравља.
Анализа здравственог стања становништва и праћење и анализа стања животне средине и њеног утицаја на здравље становништва на одређеној територији предвиђена је програмом који се финансира из буџета јединица локалне самоуправе, а који спроводе институти односно заводи за јавно здравље у складу са законом.
Реализација неведених програма се спроводи директним уговарањем измећу јединица локалне самоуправе и института односно завода за јавно здравље у складу са надлежностима прописаним законом.
Анализа здравственог стања је обавезни програм из области друштвене бриге о јавном здрављу, који се на годишњем нивоу финансира и ради на захтев града/општине, а искључиво право израде Анализе имају територијално надлежни институти/заводи за јавно здравље. Део анализе су закључци и препоруке за унапређење у областима јавног здравља, који се касније, у складу са планом јавног здравља, реализују кроз друге посебне програме ЈЗ.
Како је регулисано финансирање припремног предшколског разреда, који расходи могу бити финансирани из наменског трансфера Министарства образовања? Да ли постоје јасно дефинисани расходи или може предшколска установа самостално одлучивати које расходе ће исплаћивати из наменског трансфера?
Закон о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС", бр. 62/2006,... 85/2024) у члану 2. дефинише наменски трансфер као трансфер који се користи за тачно одређену сврху, односно врсту издатка за коју је трансфер додељен. Чланом 46. истог закона наведено је да у случају ненаменског трошења трансфера, министар надлежан за послове финансија може предложити Влади да се јединици локалне самоуправе ускрати део укупног ненаменског трансфера у износу ненаменски утрошених средстава.
С обзиром на то да је конкретан трансфер Министарства просвете намењен за реализацију припремног предшколског програма, средства се могу користити искључиво за ову намену. Сходно наведеном, сматрамо да предшколске установе имају одређену флексибилност у погледу расподеле средстава, али та средства морају бити коришћена искључиво у оквиру припремног предшколског програма (нпр. могу се користити за плате запослених, обезбеђивање материјала, организовање активности, итд.).
Информације о томе шта подразумева припремни предшколски програм можете пронаћи на званичном сајту Министарства просвете https://prosveta.gov.rs/__trashed/, или се можете директно обратити Министарству просвете како бисте добили прецизне смернице у вези са оправданошћу расхода који се могу финансирати из трансферних средстава.
Чланом 146 Закона о планирању и изградњи прописано је да су мањи монтажни објекти: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м2, баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година. НПР магистрални пут, право својине РС, право коришћења ЈП Путеви Србије (3990 КО Мрчајевци, Чачак), а у обухвату те кат. парцеле и тротоар и други додатни елементи пута. Чланом 72 Закона о путевима ("Сл. гласник РС", бр. 41/2018, 95/2018 - др. закон и 92/2023 - др. закон) прописано је да додатне елементе, објекте и опрему државног пута (тротоар, раскрснице за потребе насеља, простори за паркирање, јавна расвета, светлосна и друга сигнализација за потребе насеља, бициклистичке стазе, пешачке стазе и сл.), који су изграђени за потребе насеља, одржава јединица локалне самоуправе. Чланом 84 овог закона прописано је да је изградња тротоара, пешачких и бициклистичких стаза, уз државни пут кроз насеље је обавезујућа за јединице локалне самоуправе. Трошкове изградње елемената државног пута из ст. 3. и 4. овог члана, сноси јединица локалне самоуправе која је захтевала изградњу тих елемената. Да ли ЈЛС може у Програм привремених објеката уврстити и јавне површине које се налазе у обухвату државног пута и наплаћивати накнаду за коришћење те јавне површине и да ли је, према важећим прописима, за такво располагање потребна сагласност ЈП Путеви Србије?
Што се тиче дела вашег питања које се односи на проблем да ли ЈЛС у Програм привремених објеката може да уврсти и јавне површине које се налазе у обухвату државног пута без сагласности управљача пута, мишљење Стручне службе СКГО је да је ипак неопходно прибавити сагласност управљача државног пута – ЈП Путеви Србије. Приликом захтева за добијање сагласности важно је да напоменете и проверите са ЈП Путеви Србији каква је судбина прихода од коришћења јавне површине из разлога јер се може десити да вам дају сагласност, а да касније потражују приход, односно да захтевају да се накнада за коришћење јавне површине уплаћује на њихов рачун.
Такође, указујемо и на одредбе Закона о накнадама за коришћење јавних добара, пре свега на члан 240. овог закона који предвиђа да се утврђивање накнаде за коришћење јавне површине врши према површини простора, односно средства за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање, сразмерно одобреном времену коришћења, утврђеног дозволом надлежног органа јединице локалне самоуправе, а у случају коришћења јавне површине на начин прописан чланом 236. овог закона, без дозволе надлежног органа, накнада се утврђује према подацима из акта надлежне инспекције о површини простора, односно средства за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање и времену коришћења. Према наведеном, надлежни орган ЈЛС који издаје одобрење за коришћење јавне површине, односно надлежна инспекција, достављају локалној пореској администрацији податке за утврђивање накнаде.