Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како се прецизира застој застарелости за пореског обвезника који је у току времена које улази у апсолутни рок застарелости био у репрограму (плаћање пореза одложено), а у складу са чланом 114з став 1. тачка 3. и став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији? Да ли се продужава апсолутни рок застарелости с обзиром на трајање репрограма?
У складу са чланом 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији порески орган може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза.
Ако се порески обвезник не придржава рокова из споразума, односно решења о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, порески орган ће по службеној дужности поништити споразум, односно укинути решење и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити у поступку принудне наплате над обвезником.
Порески обвезник за кога је порески орган по службеној дужности поништио споразум, односно укинуо решење , нема право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања тог дугованог пореза.
Застарелост права пореског органа у складу са чланом 114з на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања не тече за време када је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б овог закона, плаћање дугованог пореза одложено.
Сходно томе, одобрењем одлагања плаћања дугованог пореза на рате прекида се застарелост права на наплату дугованог пореза чији је рок плаћања одложен, а време за које је одлагање плаћања одобрено не урачунава се у апсолутни рок застарелости. Рок апсолутне застарелости се прекида од датума доношења решења о репрограму до датума укидања репрограма.
Да ли услуга градског и приградског превоза путника на територији одређене општине може да се набави путем поступка јавне набавке примењујући Закон о јавним набавкама (и која врста поступка је уобичајена за ову всту услуге)?
Законом о комуналним делатностима („Сл. гласник РС“, бр. 88/2011, 104/2016 и 95/2018) у члану 2. дефинисан је појам комуналне делатност, те су комуналне делатности у смислу овог закона делатности пружања комуналних услуга од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем. У ставу 2. истог члана наведене су комуналне делатности од општег интереса, међу које спада и градски и приградски превоз путника (тачка 5).
Чланом 9. ставом 7. Закона регулисано је поверавање обављања комуналних делатности:
“На поступак поверавања обављања комуналне делатности чије се финансирање обезбеђује из буџета јединице локалне самоуправе, односно чије се финансирање обезбеђује у целости или делимично наплатом накнаде од корисника комуналних услуга, примењују се одредбе закона којима се уређује јавно-приватно партнерство и концесије.”
Имајући у виду да материјално правни пропис којим је уређена област комуналних делатности директно упућује на примену одредаба Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама мишљења смо да се услуга градског и приградског превоза путника на територији ЈЛС не би могла прибављати у поступку јавне набавке, већ искључиво на начин предвиђен чланом 9. став 7. Закона о комуналним делатностима.
Туристичка организација као индиректни корисник буџета закљуцила је са Министарством трговине, туризма и телекомуникација о Уговор о реализацији пројекта изградње одређеног туристиког комплекса на територији општине и приступног пута до туристичког комплекса. С обзиром да је у питању капитални пројекат, и да издатке треба планирати у оквиру конта 511 - Зграде и грађевински објекти, на који начин поступити приликом планирања имајући у виду да је Туристичка организација потписник уговора, а да код индиректних корисника не треба планирати издатке на конту 511. Да ли наведени пројекат треба плнирати на разделу Општинске управе као надлежног директног корисника, без обзира ко је потписник уговора о финансирању? Изградња је планирана на парцелама које су у власништву општине, а такође општина треба да обезбеди и своје учешће у реализацији предметног пројекта, што је тренутно могуће извести једино ребалансном буџета.
Чланом 2. тачка 3) Закона о буџетском систему Законом о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 и 149/2020) дефинисано је да финансијски план јесте акт директног или индиректног корисника буџетских средстава, израђен на основу упутства за припрему буџета, у складу са смерницама за израду средњорочних планова и пројекцијама средњорочног оквира расхода предвиђених Фискалном стратегијом, који садржи процену обима прихода и примања и обим расхода и издатака за период од једне или три године (капитални издаци исказују се за три године).
Сходно наведеној дефиницији, може се закључити да се у финансијском плану индиректног корисника могу планирати издаци на конту 511-Зграде и грађевински објекти, односно у конкретном случају, могу се планирати капитални издаци у оквиру финансијског плана Туристичке организације као индиректног корисника буџетских средстава.
Обзиром да је Туристичка организација такође и потписник уговора о реализацији пројекта са надлежним министарством, средства за реализацију предметног пројекта потребно је планирати у Одлуци о буџету у оквиру Главе у којој су распоређене апропријације овог индиректног корисника, а оквиру у Програма 4: Развој туризма. Обзиром да ће се средства за учешће ЈЛС у реализацији наведеног пројекта обезбедити ребалансом буџета, нов пројекат се такође може увести приликом његове израде.
Да ли је обвезник који је био аконтационо задужен до 11.12.2019. године на основу Закона о заштити животне средине и платио прве две рате аконтационо и престао да плаћа јер је Закон о накнадама за коришћење јавних добара почео да се примењује 01.03.2019. године, када је донето решење за период 01.01.2019. – 28.02.2019. године, а до тад је обвезнику ишла камата на доспеле аконтације које су остале ненаплаћене, има право да захтева да му се отпише камата јер је закон престао да важи и сматра да је измирио своје обавезе са две аконтације.
Законом о накнадама за коришћење јавних добара, чланом 276. прописано је:
(1) Правно лице и предузетник који обавља активности које утичу на животну средину у складу са Уредбом о одређивању активности чије обављање утиче на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 109/09 И 8/10) плаћа накнаду за заштиту и унапређивање животне средине по основу обављања одређених активности које утичу на животну средину у периоду од 1. јануара 2019. године до 1. марта 2019. године, на основу укупног износа који је утврђен за 2018. годину сразмерно наведеном периоду по основу члана 87. став 3. тач. 1) и 2) Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон, 43/11 - УС, 14/16 и 76/18), у једнаким месечним ратама, у року од 15 дана по истеку месеца за претходни месец.
(2) Решење о утврђивању накнаде из става 1. овог члана за период од 1. јануара 2019. године до 1. марта 2019. године доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.
Чланом 278. став 2. истог закона, прописано је да одредбе члана 87. став 3. тачка 3) и став 6. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон, 43/11 - УС, 14/16 и 76/18), као и акта јединица локалне самоуправе која су донета на основу члана 87. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон, 43/11 - УС, 14/16 и 76/18) престају да важе 1. марта 2019. године.
Узимајући у обзир наведене одредбе, произилази да је одлука скупштине јединице локалне самоуправе којом је било прописано плаћање аконтационих обавеза по основу накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, престала да важи 1. марта 2019 године.
То, по нашем мишљењу значи да нема основа да се обвезнику накнаде, применом те одлуке утврђују привремене аконтације за период након 1. марта 2019. године.
Текст решења о утврђивању накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за 2018. годину, у ком је наведено да обвезник плаћа аконтационе обавезе до доношења решења за 2019. годину проистекао је из одредби одлуке ЈЛС којом је уређена накнада за заштиту и унапређивање животне средине за одређени период, а која је донета крајем 2017. године, када Закон о накнадама за коришћење јавних добара није био донет. Одредбе одлуке ЈЛС се у том смислу морају ускладити са законским одредбама које се примењују у 2019. години, односно сама та одлука престаје да важи 1. марта 2019. године и након тог датума се њене одредбе о плаћању аконтација до доношења решења не могу примењивати.
У складу са наведеним, по нашем мишљењу, захтев обвезника за отпис неосновано обрачунате камате треба уважити и извршити отпис камате на привремене аконтације које су евидентиране у пореском рачуноводству супротно наведеним одредбама Закона о накнадама за коришћење јавних добара.
Како приликом стратешког планирања помирити везу реалног и развојног?
Ово ће превасходно зависити од политичке воље али и вештине управљања процесом. Оно што је искуство до сада је да је аспект нереалног планирања био проблематичнији, али остаје и питање колико су и сами планови били развојни, а не шаблонизовани или оријентисани само на садашње проблеме и изазове (уместо на оне који предстоје). Најбоље искуство у усклађивању реалних и развојних аспеката произаћи ће из посматрања процеса и праксе, при чему нови плански систем ставља нагласак на обавезно повезивање са финансијским оквиром за сваки плански документ (аспект реалистичног планирања) и оставља могућности за периодично разматрање и ревидирање по потреби самих планских докумената како би се учинили реалистичнијим. То значи да праћење и извештавање може да резултира адаптирањем планских докумената тако да они буду: а) мање амбициозни, у случају да се констатује недостатак средстава/ресурса за имплементацију; или б) амбициознији, у случају да се испостави да има више расположивих ресурса и да се додатне активности/мере могу увести у плански оквир.
Када ће бити урађен План развоја на националном нивоу?
У овом тренутку није познато када ће бити израђен План развоја Републике Србије. Међутим, иако још увек није израђен овај документ развојног планирања на националном нивоу, ЈЛС не треба да чекају на израду истог као предуслов за израду својих Планова развоја, јер је нужно да саме на бази сопствене приоритизације и доступних секторских докумената (националних стратегија и сл.) припремају своје кровне документе развојног планирања и на бази тога планирају даље и своје буџете, врше приоритизацију пројеката и опредељују се за конкурисање за фондове развојних партнера (ЕУ и других).
Како се ради анализа родне равноправности у оквиру социо-економске анализе?
За сада је савет да у оним развојним областима за које је у конкретној ЈЛС од посебног значаја управо родна перспектива, на основу доступних података и статистике, ЈЛС настоје да сагледају размере проблема и аргументују могуће правце решавања у циљу осигуравања унапређења положаја жена и мушкараца (девојчица и дечака) у оквиру конкретних јавних политика. Имајући у виду да ови додатни аспекти анализа са становишта родне равноправности захтевају додатне ресурсе и искуства, савет је да се оне пажљиво планирају и кроз финансирање/буџете ЈЛС, и да се примењује постепени приступ (не за све области надлежности одједном). Посебно указујемо да могу бити корисни приступи који се примењују у процесу родно одговорног буџетирања, а који свакако утичу и на планирање и реструктурирање прихода и расхода у ЈЛС чиме се преносе и на ефективну примену родне равноправности кроз различите области надлежности ЈЛС. Одређене информације у овом погледу доступне су у оквиру инструкција СКГО за родно одговорно буџетирање на локалу уз додатну напомену да је најновијим изменама и допунама Закона о буџетском систему рок за примену родно одговорног буџетирања померен на 2024. годину).
Најављујемо и да СКГО ради на Упутству за родну анализу буџета које ће у 2021. години бити доступно свим ЈЛС и свакако делимично применљиво и на родну анализу у процесу израде Плана развоја ЈЛС. Такође, на националном нивоу планирана је израда теста родне равноправности који би се примењивао у процесу израде прописа, као и израда ex пост анализа у областима релевантним за родну равноправност, те ће искуства у овом погледу на националном нивоу бити корисна и за даље усмеравање ЈЛС за сагледавање стања, потреба и праваца унапређења родне равноправности у респективним областима надлежности.
Да ли је одређено колико јавна расправа може да траје?
Период трајања јавне расправе није законски прописан, али овом приликом указујемо на СКГО Модел одлуке о јавним расправама у ЈЛС (који се односи на различите документе за које ЈЛС спроводе јавне расправе) којим је предвиђено да је минимално време трајања јавне расправе – 20 дана. Такав рок препоручен је у овом моделу у складу са другим Моделом – за статут ЈЛС, уз напомену да овај рок свака ЈЛС може другачије одредити у складу са својим потребама и локалним приликама.
Види: Модел Статута општине.пдф и Модел одлуке о јавним raspravama.docx
Да ли у мерама за постизање циљева може да се дефинише временски рок као - кратак? Зар не би требало да мера има прецизнију временску одредницу, нпр. 6, 12, 24 месеца и сл.?
Примери садрже и такве одреднице где се код мера реферисало на кратак рок за спровођење (оријентација је била у том смислу до две године оквирно). Приликом формулације описа мера, треба настојати да временске одреднице буду што је могуће прецизније, али је прихватљиво ставити и оквирнију одредницу када се не располаже прецизнијим подацима, што у тренутку израде дугорочних планских докумената може да буде случај.
Која одлука се прво доноси - одлука скупштине о поступку припреме и ближој садржини Плана развоја или одлука градоначелника/председника општине о формирању координационог тима за израду Плана?
Ово није стриктно прописано, тј. Закон о планском систему говори само о акту који се тиче поступка и ближе садржине Плана развоја. У Смерницама је ово додатно разрађено те предложено и доношење акта којим се уређује координациони тим, тематске РГ итд. У том смислу, логичан редослед би био прво Одлука скупштине о поступку припреме, тј. о приступању изради Плана развоја ЈЛС, а затим би уследило доношење акта о одређивању координационих и других структура. Не постоји препрека и да се чак те структуре, уколико су оне већ познате и довољно припремљене - именују и већ у самој Одлуци о приступању изради Плана развоја. Претпоставка приликом израде Смерница је била међутим да је потребно више времена за одређивање координационе структуре, те је зато у Смерницама то раздвојено кроз два корака.
Зашто се Аналитички сервис ЈЛС ажурира у последњем кварталу и може ли имати додатних информација (нпр. нема података за новоизграђене станове, број путничких аутомобила и сл.)?
За потребе „пуњења“ садржаја Аналитичког сервиса, РСЈП прикупља информације током целе године, односно у складу са динамиком производње појединих статистичких и других података од стране надлежних институција. Да би се међутим осигурала доследност у ажурирању, опредељено је да се оно врши када за податке највећи број индикатора буду на располагању и да се то чини на крају године. Сервис се континуирано проширује новим сетовима индикатора, те да се може очекивати да ће и споменути подаци (о новоизграђеним становима, броју путничких аутомобила у ЈЛС) у перспективи наћи своје место у овом сервису.
Да ли је законска обавеза да План развоја буде родно осетљив?
Аспект родне равноправности интегрисан је и експлицитно кроз Закон о планском систему у Начелима управљања системом јавних политика (члан 3. Закона) – „начело интегралности и одрживог раста и развоја - подразумева да се приликом израде и спровођења планских докумената узимају у обзир ... и осетљиве категорије становништва, родна равноправност, итд...“. Са друге стране, само функционисање ЈЛС подразумева интегрални приступ родној равноправности кроз све аспекте деловања, а подсећамо да и Закон о буџетском систему прописује обавезу примене родног буџетирања.
Дакле, и кроз развојно и кроз буџетско планирање потребно је потенцирати родну компоненту.