Питања и одговори

Наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки, како је прописано одредбом члана 88. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС“, бр. 91/2019; у даљем тексту Закон).

Дакле, уколико преостале партије нисте планирали односно предвидели планом јавних набавки по новом Закону, потребно је да донесете Одлуку о спровођењу поступка јавне набавке и предвидите нову јавну набавку у плану. Та нова јавна набавка би се састојала од две партије, које су обустављене у поступку који је претходно спроведен и морала би бити спроведена по правилима новог Закона, у отвореном поступку.

Друга опција је да наручилац један предмет набавке (нпр. рачунари, тастатуре, монитори) укупне процењене вредности од 1.000.000 динара и више, подели на неколико мањих поступака односно набавки, уместо да исти подели на партије, али тада на сваки од тих поступака примењује правила отвореног поступка.

Уколико је збир процењених вредности преостале две партије испод 1.000.000 динара (добра и услуге) односно испод 3.000.000 (радови), на ту набавку се не би примењивала правила јавних набавки.

Имајте у виду да су прагови од којих су наручиоци у обавези да спроводе поступке јавних набавки ради прибављања добара, услуга и радова су Законом одређени као значајно већи у односу на лимите из претходног закона, с тим што наручиоци морају да обрате пажњу на то да се обавеза спровођења поступака јавне набавке установљава укључујући наведене износе, а не изнад њих. Тако, за набавку добара или услуга процењене вредности 1.000.000 динара и више (укупно, вредност свих партија), наручиоци ће бити дужни да спроведу поступак јавне набавке.

Најчешће ће бити случај да се спроводи отворени поступак јавне набавке, јер су сви поступци у којој се набављају добра или услуге процењене вредности 1.000.000 динара и више, односно радови процењене вредности 3.000.000 и више, поступци јавне набавке, док се испод тих лимита не примењује закон (члан 27. Закона).

Дакле, јавна набавка мале вредности више не постоји.

Међутим, у конкретном случају, имајући у виду да је у питању набавка добара процењене вредности испод 1.000.000 динара, на ту набавку се не примењује Закон у смислу одредбе члана 27. ЗЈН, већ поступак спровођења тих набавки треба да буде уређен Посебним актом наручиоца и спроведен према тим посебним правилима. Ове набавке се не спроводе путем Портала јавних набавки, јер Портал не подржава спровођење процедура на које се не примењује ЗЈН (набавке испод лимита).

Чланом 71. став 1. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) прописано је да је функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, одговоран за преузимање обавеза, њихову верификацију, издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и за давање података о извршеним плаћањима и оствареним приходима и примањима. Ст. 2. и 3. овог члана прописано је да је функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација, те да функционер, односно руководилац директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, може пренети поједина овлашћења из става 1. овог члана на друга лица у директном, односно индиректном кориснику буџетских средстава.

Имајући у виду наведене одредбе Закона, које прописују да руководилац корисника буџетских средстава преузима обавезе у вези са апропријацијама тог органа, односно тог корисника буџетских средстава, те да из Вашег питања произилази да се средства за инвестициона (капитална) улагања, као и набавку имовине и опреме планирају на апропријацијама у оквиру раздела Општинске управе, као органа Општине, а самим тим се и налазе у плану јавних набавки Општинске управе, мишљења смо да одлуку о спровођењу поступка јавне набавке и уговор о јавној набавци у описаним ситуацијама потписује начелник Општинске управе.

Наиме, у наведеној ситуацији начелник Општинске управе је руководилац директног буџетског корисника на чијим апропријацијама су планирана средства за наведене набавке, те је он одговоран за преузимање обавеза на терет средстава органа којим руководи.

Наведено је потврђено и извештајима о ревизији Државне ревизорске институције, која је у једном од извештаја који су објављени 2020. године, навела:

„Из наведених одредби произилази да је начелник Општинске управе, као руководилац директног буџетског корисника, одговоран и за преузимање обавеза на терет средстава органа којим руководи, у овом случају планираних средстава на разделу Општинске управе.

Супротно наведеном, Председник Општине је преузео обавезе на терет средстава планираних на разделу Општинске управе, иако није непосредни руководилац тог органа. На терет истих, покренуо је поступак јавне набавке, а након спроведеног поступака, преузео обавезе потписивањем уговора о јавним набавкама.“

Одлагање пореског дуга прописано је Законом о пореском поступку и пореској администрацији и Уредбом о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга.

Одредбама члана 73. ст. 1−4. ZPPPA прописано је да надлежни орган јединице локалне самоуправе - локална пореска администрација - може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза, под условом да плаћање дугованог пореза:

1) за пореског обвезника представља непримерено велико оптерећење;

2) наноси битну економску штету пореском обвезнику.

О одлагању плаћања дугованог пореза, по испуњењу услова одлучује градоначелник, односно председник општине, односно лице које он овласти, јединице локалне самоуправе којој припадају изворни јавни приходи чија наплата се одлаже у складу са овим законом. Одлуком се може одобрити одлагање плаћања дугованог пореза на рате, али најдуже до 60 месеци, уз могућност коришћења одложеног плаћања до 12 месеци. Одлагање плаћања дугованог пореза врши се потписивањем споразума између локалне пореске администрације и пореског обвезника, односно решењем локалне пореске администрације.

Одредбама члана 74. ст. 1, 2, 6, 7. и 8. ZPPPA прописано је да у поступку одлучивања о одлагању плаћања дугованог пореза из члана 73. став 3. тог закона, од пореског обвезника се захтева давање средстава обезбеђења наплате, која не могу бити мања од висине дугованог пореза чије се плаћање одлаже.

Средства обезбеђења наплате су:

1) хипотека на непокретности пореског обвезника;

2) залога на покретним стварима пореског обвезника;

3) неопозива банкарска гаранција;

4) јемство другог лица које је власник имовине;

5) трасирана меница, акцептирана од стране два жиранта, из чијих се зарада, на којима се установљава административна забрана, порески дуг може наплатити;

6) меница авалирана од стране пословне банке.

Изузетно од пореског обвезника се не захтева испуњење услова које је прописала Влада актом из члана 73. став 2. овог закона, као ни давање средстава обезбеђења наплате − ако дуговани порез из члана 73. став 3. овог закона, по основу свих јавних прихода које наплаћује јединица локалне самоуправе на дан подношења захтева за одлагање његовог плаћања, износи, и то:

1) за правно лице и предузетника − до 1.500.000 динара;

2) за физичко лице − до 200.000 динара.

Одредбама члана 76. ст. 3. и 4. ZPPPA прописано је да се пореском обвезнику коме је у складу са одредбама чл. 73, 74, 74а и 74б тог закона, плаћање дугованог пореза одложено, а који редовно измирује рате доспелих обавеза које су одложене, укључујући и текуће обавезе у складу са законом - отписује 50% камате која се односи на тај дуг плаћен у том периоду, по истеку сваких 12 месеци, до измирења тог дуга у потпуности. Право на отпис 50% камате се не остварује за одлагање плаћања дугованог пореза, када је обавеза утврђена решењем у поступку пореске контроле.

Када порески обвезник и пре истека рока плаћања дугованог пореза на рате у складу са овим законом исплати дуговани порез у потпуности, пореском обвезнику се отписује 50% камате на тај дуг.

Међутим, уколико се порески обвезник не придржава рокова из споразума о одлагању плаћања дугованог пореза, или уколико у периоду за који је одложено плаћање дугованог пореза не измири текућу обавезу, осим у случају ако је поднео захтев за одлагање плаћања те текуће обавезе, надлежни порески орган ће по службеној дужности поништити споразум и доспели, а неплаћени порески дуг, водећи рачуна о ефикасности наплате, наплатити из средстава обезбеђења, односно у поступку принудне наплате пореског дуга.

Ако се доспели, а неплаћени порески дуг, наплаћује из средстава обезбеђења, локална пореска администрација не доноси решење о принудној наплати, већ само обавештава пореског обвезника да ће приступити принудној наплати доспелог, а неплаћеног дуга из датих средстава обезбеђења наплате у складу са законом.

У складу са наведеним, порески обвезник за кога је локална пореска администрација по службеној дужности поништила споразум, односно укинула решење, нема право да поново поднесе захтев за одлагање плаћања тог дугованог пореза.

Напомињемо да локална пореска администрација у сваком конкретном случају утврђује да ли су испуњени прописани услови и чињенице које су важне за доношење одлуке у вези са правом пореског обвезника да поднесе захтев за одлагање плаћања дуга.

Наша препорука је, ако је то изводљиво за ЈЛС, да постојећу верзију Стратегије развоја (тренутно у статусу нацрта како смо разумели) прилагодите форми Плана развоја општине у складу са Законом о планском систему ("Сл. гласник РС", бр. 30/18) и Уредбом о обавезним елементима Плана развоја аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 107/20). То би омогућило да се не мора накнадно ревидирати документ у складу са обавезама које је предвидео Закон и пратећа уредба.

Овде посебно указујемо да Закон о планском систему, већ од 2018. године од када је почео да се примењује (октобар 2018. године) - не предвиђа доношење нових Стратегија развоја као кровних планских докумената него - Планова развоја. А у чл. 55. предвиђа да чак ако се и само мењају важећи документи – треба да буду усклађени са Законом приликом првих измена и допуна. Значи и да је Ваша ЈЛС само приступила измени кровне стратегије, требало би да се том приликом преформатира у План развоја, а тим пре је то нужан приступ у ситуацији када идете на усвајање новог планског документа.

Понављамо стога да је наша препорука да се ЈЛС већ сада преоријентише на измену форме овог планског документа, за шта постоје сва законска утемељења и да се дакле не иде на усвајање Стратегије развоја, већ да се уложи колико буде потребно времена и документ постави као План развоја ЈЛС. Уколико би ово значило да се томе мора посветити и неко време почетком 2021. године, сматрамо да је ипак целисходније да се тако учини и да се документ припреми и усвоји у разумном року у 2021. години.  Препорука је да се има документован процес рада - до сада на нацрту Стратегије, а затим и евентуално одлуку Већа којом се образлаже потреба измене форме овог планског документа односно прилагођавање истог форми и захтевима израде Плана развоја ЈЛС.

Када је у питању практично прилагођавање вашег кровног планског документа са обавезама из Закона о планском систему, овде Вас подсећамо да се у Уредби као препорука добре праксе препоручују Смернице за израду Плана развоја ЈЛС.пдф.

Законом о угоститељству („Службени гласник РС“ број 17/19) прописане су две врсте утврђивања и обавезе плаћања  боравишне таксе.

У случају када услугу смештаја пружају привредна друштва, друга правна лица и предузетници, боравишну таксу плаћа корисник услуге смештаја за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај.

Висину износа боравишне таксе утврђује јединица локалне самоуправе  одлуком, у зависности од категорије туристичког места или у различитој висини по  деловима општине, односно града у зависности од изграђености комуналне, саобраћајне и туристичке инфраструктуре, а у распону прописаном Уредбом о највишем и најнижем износу боравишне таксе ("Службени гласник РС", бр. 44/13 и 132/14).

Ако се објекат за смештај не налази на територији туристичког места, јединица локалне самоуправе утврдиће висину боравишне таксе за најнижу категорију туристичког места.

Изузетак од горе поменутог је, у складу са чланом 71. Закона о угоститељству, када физичко лице пружа услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству.

У овом случају је физичко лице обвезник плаћања боравишне таксе (не наплаћује је од корисника услуге смештаја).

Боравишну таксу физичко лице плаћа у утврђеном годишњем износу на прописан начин.

Висину износа боравишне таксе надлежни орган јединице локалне самоуправе утврђује за свако физичко лице које пружа услуге смештаја у домаћој радиности и сеоском туристичком домаћинству у року од 15 дана од правоснажности решења о категоризацији, а у складу са Уредбом о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања ("Службени гласник РС", бр. 47/19 и 51/19).

Према члану 3. наведене уредбе, висина годишњег износа боравишне таксе за физичко лице утврђује се тако што се број индивидуалних лежаја, односно камп парцела множи са износом боравишне таксе по индивидуалном лежају, односно камп парцели у зависности од територије на којој се угоститељски објекат налази, и то за:

1. И категорија туристичког места – 3.300,00 динара;
2. II категорија туристичког места – 2.600,00 динара;
3. III категорија туристичког места – 2.000,00 динара;
4. ИВ категорија туристичког места – 1.300,00 динара.

Ако се угоститељски објекат не налази у границама туристичког места, број индивидуалних лежаја и камп парцела се множи са износом од 1.000,00 динара.

Пре свега, обавезе оснивача према здравственој установи су дефинисане чланом 262. Закона о здравственој заштити (Сл. гласник РС бр. 25/2019) и оне гласе:

У року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона, јединица локалне самоуправе дужна је да спроведе поступак контроле над радом и пословањем здравствене установе, чији је оснивач на дан ступања на снагу овог закона, и утврди да ли је код здравствене установе наступила трајнија неспособност плаћања, односно претећа неспособност плаћања, односно презадуженост под условима прописаним законом којим се уређује стечај, као и да о утврђеним чињеницама поднесе извештај Министарству здравља, односно надлежном органу аутономне покрајине, у року од пет радних дана од дана сачињавања тог извештаја.

За здравствену установу у јавној својини за коју се у поступку контроле из става 4. овог члана утврди да је наступила трајнија неспособност плаћања, односно претећа неспособност плаћања, односно презадуженост под условима прописаним законом којим се уређује стечај, јединица локалне самоуправе која врши оснивачка права над здравственом установом по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона, дужна је да као солидарни дужник у свом буџету обезбеди средства за извршавање обавеза здравствене установе према повериоцима које су преузете и које нису плаћене до дана ступања на снагу овог закона, односно до дана преузимања оснивачких права над здравственом установом од стране Републике Србије, односно аутономне покрајине, и да започне са плаћањем обавеза према повериоцима у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, а уколико се плаћање врши у више месечних рата, да плаћање према повериоцима у целини изврши најкасније до 31. децембра 2021. године.

Изузетно од става 5. овог члана, ако се у буџету јединице локалне самоуправе као солидарног дужника за обавезе које су преузете и које нису плаћене до дана ступања на снагу овог закона, односно до дана преузимања оснивачких права над здравственом установом од стране Републике Србије, односно аутономне покрајине не може обезбедити довољан износ финансијских средства за извршавање обавеза према повериоцима у складу са ставом 5. овог члана, Министарство може предложити Влади да донесе одлуку о обезбеђивању недостајућег износа средстава оснивачу здравствене установе, као солидарном дужнику, из буџета Републике Србије, у складу са законом.

Јединица локалне самоуправе дужна је да обезбеди средства за вршење оснивачких права над здравственим установама чији је била оснивач до преузимања оснивачких права из става 1. овог члана, ради извршавања обавеза здравствених установа по извршним судским одлукама, за обавезе које се не финансирају из средстава обавезног здравственог осигурања или на други начин у складу са законом, а које су настале у периоду вршења оснивачких права од стране јединице локалне самоуправе.

Дакле, постоје (или су постојале) опције одлагања исплате дугованих износа до 31.12.2021. године и планирање овог буџетског расхода у наредној буџетској години.

Даље, питање промене или преусмерења апропријације је предмет који уређује члан 61. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) и он гласи:

„У случају да се у току године обим пословања или овлашћења директног, односно његовог индиректног корисника буџетских средстава промени, износ апропријација издвојених за активности тог корисника повећаће се, односно смањити.

Ако се обим пословања или овлашћења директног, односно његовог индиректног корисника буџетских средстава из става 1. овог члана повећа, средства ће се обезбедити из текуће буџетске резерве.

У случају оснивања новог директног, односно индиректног корисника буџетских средстава, средства за његово пословање или овлашћења обезбеђују се из текуће буџетске резерве.

Ако корисник буџетских средстава престане да постоји, а његови задаци нису пренети на другог корисника буџетских средстава, неискоришћена средства се преносе у текућу буџетску резерву и могу се користити за намене за које је предвиђено коришћење средстава сталне буџетске резерве.

Ако се у току године од једног директног, односно индиректног корисника буџетских средстава образује више директних, односно индиректних корисника, неискоришћена средства распоређена том кориснику преносе се у текућу буџетску резерву и распоређују новообразованим директним, односно индиректним корисницима буџетских средстава.

Одлуку о промени у апропријацијама из ст. 1-5. овог члана и о коришћењу средстава текуће буџетске резерве доноси Влада, односно надлежни извршни орган локалне власти.“

Директни корисник буџетских средстава, уз одобрење министра, односно локалног органа управе надлежног за финансије, може извршити преусмеравање апропријације одобрене на име одређеног расхода и издатка који се финансира из општих прихода буџета у износу до 10% вредности апропријације за расход и издатак чији се износ умањује, у оквиру раздела, као и између глава унутар раздела тог директног корисника буџетских средстава. 

Преусмеравање апропријација из става 7. односе се на апропријације из прихода из буџета, док се из осталих извора могу мењати без ограничења, с тим што корисник буџетских средстава, који оствари приходе и примања чији износи нису могли бити познати у поступку доношења буџета, подноси захтев органу управе надлежном за финансије за отварање, односно повећање одговарајуће апропријације за извршавање расхода и издатака из свих извора финансирања, осим из извора 01.

У случају да се у току године изврши повећање, односно смањење апропријације путем преусмеравања, та апропријација се накнадном променом не може смањити, односно повећати применом става 7. овог члана.

У случају ребаланса буџета, за износ извршене промене апропријације путем преусмеравања до ребаланса, умањује се укупан износ могуће промене вредности апропријације, утврђен применом процента из става 7. овог члана.

Ако у току године дође до промене околности која не угрожава утврђене приоритете унутар буџета, Влада, односно надлежни извршни орган локалне власти, доноси одлуку да се износ апропријације који није могуће искористити, пренесе у текућу буџетску резерву и може се користити за намене које нису предвиђене буџетом или за намене за које нису предвиђена средства у довољном обиму.

Укупан износ преусмеравања из става 12. овог члана закона, почев од буџета Републике Србије за 2015. годину, не може бити већи од износа разлике између максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом и буџетом одобрених средстава текуће буџетске резерве.

У обрачун максимално могућег износа средстава текуће буџетске резерве утврђеног овим законом на годишњем нивоу не укључује се износ средстава настао као последица примене става 1, у делу који се односи на пренос овлашћења, и ст. 4. и 5. овог члана.

Дакле, могуће је вршити преусмеравања по правилима која су наведена у цитираном члану закона о буџетском систему. Наравно, потребне су и одговарајуће одлуке и образложења.

Обзиром да се у конкретном случају ради о ситуацији када је у решење укључена и стална буџетска резерва, напомињемо да је важно проучити одредбу члана 70. Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 и 72/2019) и сам буџет ЈЛС, како би се постигла пуна законитост одабраног решења и испоштовала ограничења која закон прописује.

Такође, препоручујемо да узмете у обзир и одредбе члана 56а Закона о буџетском систему јер обрађује технику принудне наплате коју спроводи Управа за трезор и једна опција решења лежи управо у садржају ове законске одредбе. С тим у вези, корисно би било темељно проучити и одредбу члана 300. Закона о извршењу и обезбеђењу, јер ће убудуће управо ово решење за директне и индиректне кориснике буџета бити од највеће могуће важности.

Начин обезбеђивања и распоређивања средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања прописан је Законом о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 - аутентично тумачење), као и Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања („Сл. гласник РС“, бр. 16/16 и 8/17).

Чланом 17. Закона о јавном информисању и медијима, прописано је да Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује из буџета део средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и распоређује их на основу спроведених јавних конкурса и појединачним давањима, на основу принципа о додели државне помоћи и заштити конкуренције, без дискриминације. За појединачна давања може се определити највише 5% средстава од укупно опредељених средстава за остваривање јавног интереса путем јавних конкурса.

Чланом 18. истог Закона прописано је да се Конкурс расписује за пројекте:

1. производње медијских садржаја;
2. организовања и учешћа на стручним, научним и пригодним скуповима као и унапређивања професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања.

Износ средстава намењених пројектима производње медијских садржаја не може бити мањи од 90% износа средстава опредељених за конкурс.

Конкурс се расписује за спровођење пројеката чија реализација не може бити дужа од три године.

Чланом 2. Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања прописано је да ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања, који је дефинисан чланом 15. Закона о јавном информисању и медијима, Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, обезбеђују из свог буџета средства за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.

Даље, чланом 3. истог Правилника, прописано је да се средства из члана 2. овог правилника распоређују, у току календарске године, на основу спроведеног јавног конкурса и на основу појединачних давања, у складу са правилима о додели државне помоћи и заштити конкуренције, без дискриминације. Орган надлежан за послове јавног информисања Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, који додељује средства, приликом спровођења јавног конкурса и појединачног давања, води рачуна о стратешким опредељењима државе у области јавног информисања.

Чланом 4. Правилника, прописано је да одлуку о конкурсима који се расписују у току календарске године, доноси орган надлежан за послове јавног информисања на републичком, покрајинском, односно локалном нивоу.

Чланом 9. Прописано је да Јавни позив за учешће на конкурсу садржи:

1. намену средстава за остваривање јавног интереса, тј. јавни интерес који ће се конкурсом суфинансирати;
2. износ средстава која су опредељена за конкурс;
3. најмањи и највећи износ средстава која се одобравају по пројекту;
4. који субјекти имају право учешћа;
5. критеријуме за оцену пројекта на основу којих ће се додељивати средства;
6. прецизне рокове у којима се конкурс спроводи;
7. информацију о документацији коју прилаже подносилац пројекта;
8. позив новинарским и медијским удружењима као и медијским стручњацима заинтересованим за рад у комисији.

Чланом 15. став 1. Правилника, прописано је да од укупно опредељених средстава за конкурс, најмање 90% износа средстава мора бити намењен пројектима производње медијских садржаја, а највише 10% износа средстава може бити намењен пројектима организовања и учешћа на стручним, научним и пригодним скуповима, као и пројектима унапређивања професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања.

Ставом 2. предвиђено је да проценат опредељених средстава за намене из става 1. овог члана, утврђује орган који расписује конкурс, одлуком којом се расписује конкурс.

На основу свега напред наведеног може се закључити да се средства за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања обезбеђују Одлуком о буџету јединице локалне самоуправе. Наведена средства расподељују се путем јавног конкурса. Јавни позив за учешће на конкурсу садржи, између осталог, најмањи и највећи износ средстава који се одобравају по пројекту. Обзиром да начин одређивања ових износа није прописан, у пракси би они требало да се одређују на основу анализе потреба јединице локалне самоуправе за одређеним медијским садржајима, анализе трошкова продукције одређених медијских садржаја за које су додељена средства по конкурсима у ранијим годинама, као и укупно расположивих односно планираних средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања. Наведене анализе врши надлежна служба/одељење градске/општинске управе која саставља предлог текста конкурса и доставља га општинском/градском већу на разматрање. Коначан текст конкурса, односно одлуку о конкурсу, доноси орган надлежан за послове јавног информисања на локалном нивоу (у већим ЈЛС постоји нпр. посебан Секретаријат за информисање у оквиру управе као надлежног органа, затим у већини ЈЛС према нашем увиду овакве одлуке доноси и објављује општинско/градско веће, а има примера где то чини и скупштина ЈЛС).

Одредбом члана 1. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је уређивање поступка утврђивања, наплате и контроле јавних прихода на које се овај закон примењује, затим права и обавезе пореских обвезника, регистрација пореских обвезника и пореска кривична дела и прекршаји.

Одредбом члана 2а став 1. ZPPPA прописано је да се овај закон примењује и на изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама, укључујући и изворне јавне приходе које јединице локалне самоуправе утврђују, наплаћују и контролишу у поступцима у којима доносе пореске управне акте, као и друге акте у управном поступку.

Одредбама члана 114. ZPPPA прописано је да право на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Сагласно наведеном, право надлежног пореског органа на наплату пореске обавезе застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече, тј. од првог дана наредне године од године у којој је та обавеза пореског дужника доспела за плаћање.

Апсолутна застарелост - Право на утврђивање, наплату, повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало утврдити или наплатити, односно у којој је извршена претплата, осим ако овим законом није друкчије прописано. Право на наплату пореске обавезе увек застарева у року од десет година од истека године у којој је порез требало наплатити , осим у случајевима из члана 114з ZPPPA, када застарелост не тече за време од покретања управног спора до правоснажности судске одлуке, за време када је другим законом прописано да се порески поступак не може отпочети, односно да се започети порески поступак прекида , за време када је плаћање дугованог пореза одложено.

Надлежни орган по истеку рока од 10 година по службеној дужности, доноси решење о престанку пореске обавезе, односно о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и на намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, због застарелости.

Што се тиче прекида рока застарелости, уколико је надлежни порески орган против пореског дужника предузимао радње у циљу наплате пореске обавезе, (у вашем случају послата опомена пореском обвезнику за неизмирене обавезе) рок застарелости права на наплату се прекидао сваком радњом пореског органа предузетом против пореског дужника у циљу наплате и после прекида почињао да тече изнова, а време које је протекло пре прекида није се рачунало у законом одређен рок за застарелост.

Време трајања застоја застарелости не рачуна се ни у апсолутни рок за застарелост.

Сам обвезник може истаћи захтев за утврђивање застарелости у било којој фази пореског поступка, при чему се о застарелости одлучује пореским управним актом посматрајући стање на картицама пореског обвезника у пореском рачуноводству на дан достављања захтева о престанку пореске обавезе по основу застарелости.

У конкретном случају у пореском поступку када рачунате период застарелости (релативна или апсолутна) важно је водити рачуна да ли је предметна обавеза за коју дужите пореског обвезника била обухваћена под мировање главног пореског дуга и камате у складу са Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга.

На основу овог закона тадашњи главни порески дуг, и за јавне приходе које утврђује, наплаћује и контролише јединица локалне самоуправе, који није измирен до дана ступања на снагу овог закона, мировао је од 1. јануара 2013. године или до 31.12.децембра 2014.године у зависности да ли је у питању велики или мали порески обвезник. У периоду од 1. новембра 2012. године до краја периода мировања главног пореског дуга, прекида се застарелост права на наплату пореског дуга, а период за који је утврђено мировање пореског дуга не урачунава се у рок застарелости. За период мировања главног пореског дуга продужава се рок апсолутне застарелости тог дуга.

Надлежни орган ће према томе на основу чињеничког стања у Записнику констатовати појединачно за сваку пореску годину, као и обавезу да ли је или није наступила апсолутна или релативна застарелост.

Напомињемо да надлежни орган у сваком конкретном случају проверава и утврђује чињенично стање у погледу предметних уплата, утврђује постојање више или погрешно плаћеног пореза, да ли је било прекида застарелости и да ли је, у вези са тим, дошло до застарелости пореске обавезе.

У наведеној ситуацији се спроводи поступак по поднетом захтеву за заштиту права. У случају да поступак набавке буде поништен, односно да Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки утврди да нису били испуњени услови да се предметна набавка изузме од примене ЗЈН, постојао би основ за поништење уговора у складу са одредбама ЗЈН. Наиме, чланом 233. став 1. тачка 6) ЗЈН је прописано да ће Републичка комисија да поништи уговор о јавној набавци уколико поступајући по поднетом захтеву за заштиту права или на захтев лица из члана 211. ЗЈН, утврди да је наручилац закључио уговор без претходно спроведеног поступка јавне набавке, а који је наручилац био дужан да спроведе према одредбама овог закона.

Не постоји обавеза објављивања потписаних докумената – Извештај о поступку јавне набавке и Одлука о додели уговора.

У овом случају треба поћи од појма наручиоца, конкретно у члану 3. став 1. тачка 3) ЗЈН стоји да су јавни наручиоци, у смислу овог закона и органи јединице локалне самоуправе. У органе ЈЛС спадају: скупштине општине/града, председник општине/градоначелник, општинско/градско веће и Општинска/Градска управа као стручна служба (члан 27. Закона о локалној самоуправи) који су истовремено и директни корисници буџета. Из наведеног произилази да наведени органи јесу посебни наручиоци и да би требало да имају своје планове јавних набавки.

Да, с обзиром да је План јавних набавки за 2020. годину раније донет, усклађивање Плана јавних набавки са новим ЗЈН се сматра изменом Плана јавних набавки у погледу доношења. Приликом уноса на Портал јавних набавки користи се опција „Нови план“, с обзиром да раније усвојени План није објављен на овом порталу.