Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
До сада су Председник општине и Општинска управа били два наручиоца. Да ли се сада иде на две регистрације на Порталу, јер они имају различите матичне бројеве или за њих важи опција кровни наручилац?
Уколико се у складу са чланом 161. став 2. ЗЈН дозволи захтев за промену подизвођача, да ли се докази за квалитативан избор достављају путем Портала или физички јер ће у предметној јавној набавци на Порталу бити окачено обавештење о закљученом уговору?
У принципу се сви документи достављају путем Портала јавних набавки. Ипак, мишљења смо да се у овом случају докази могу доставити писаним путем.
Посебно напомињемо да се има у виду да се приликом измене уговора о јавној набавци у погледу промене подизвођача, не објављује у складу са ЗЈН обавештење о измени уговора.
Да ли наручилац мора да поседује интернет страницу, с обзиром да је поље „интернет страница“ обавезно приликом регистрације на Порталу јавних набавки?
У досадањем ЗЈН референца није могла да буде елемент критеријума. Имајући у виду да нови ЗЈН и његов члан 132. став 1. тачка 3) подтачка 2) где је наведено да организација, квалификација и искуство особља коме је поверено извршење уговора може да буде елемент критеријума, поставља се питање да ли референца по новом ЗЈН може да буде елемент критеријума?
Да ли се критеријуми за избор (додатни услови) могу доказивати изјавом?
Да, по члану 118. став. 1. тачка 2) ЗЈН, привредни субјект у понуди, односно пријави доставља изјаву о испуњености критеријума за квалитативни избор привредног субјекта на стандардном обрасцу, којом потврђује да, између осталог, испуњава захтеване критеријуме за избор привредног субјекта (додатне услове). Садржину стандардног обрасца изјаве о испуњености критеријума утврдила је Канцеларија за јавне набавке и објавила на својој интернет страници (погледати Одељак ИВ стране 9-14 обрасца, које се управо односе на доказивање испуњености критеријума за избор привредног субјекта).
Шта све може да буде основ за искључење привредног субјекта из поступка јавне набавке?
Основи за искључење привредног субјекта из поступка јавне набавке јасно су дефинисани члановима 111. ЗЈН (као „обавезни“ када је наручилац „дужан“ да то учини) и 112. ЗЈН (као факултативни када наручилац ''може'' да то учини али и када наручилац мора то да учини уколико их је предвидео у конкурсној документацији), при чему треба имати у виду и изузетке наведене у поменутим члановима ЗЈН као и одредбе члана 113. ЗЈН за примену тзв. „селф цлеанинг“-а односно случаја да привредни субјект достави доказе наручиоцу да је предузео мере да би доказао своју поузданост.
Да би се применио поступак преговарања без објављивања, да ли првобитна набавка мора у својој процењеној вредности да садржи и вредност преговарања?
Када се говори о првобитној набавци вероватно се мисли на примену члана 61. став 7. ЗЈН, по којем „Јавни наручилац може да спроводи преговарачки поступак без објављивања јавног позива ако у отвореном поступку, односно рестриктивном поступку није добио ниједну понуду или су све понуде неодговарајуће, односно ниједну пријаву или ниједну одговарајућу пријаву, под условом да почетни услови јавне набавке нису битно измењени“. У конкретносм случају, не може се унапред знати да се неће добити ниједна понуда или да ће оне бити неодговарајуће па према томе ни да ли би понуде које би добили у преговарачком поступку прелазиле првобитно одређену процењену вредност предмета јавне набавке и тиме довеле до онога што је названо „вредност преговарања“. При томе треба имати у виду и одредбу члана 146. став 2. ЗЈН, да наручилац може да додели уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке, и члана 152. став 7. „Обавезе које наручилац преузима уговором о јавној набавци морају да буду уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима“.
Како нови Закон прописује електронски начин подношења понуда, да ли то значи да се рок за подношење понуда увек може скратити за 5 дана?
Да ли се прагови до којих се не примењује ЗЈН односе на вредност појединачне јавне набавке или се односе на вредност свих истоврсних набавки на годишњем нивоу, што је био случај по старом ЗЈН?
Како се одређује истоврсност набавки по новом Закону. Конкретно да ли су исте набавке: набавка личног пратиоца детета, набавка дневног боравка за децу са сметњама у развоју и рецимо набавка помоћи у кући старим лицима, ако су нпр. све набавке појединачно са по 8 милиона процењене вредности како их спроводити?
ЗЈН не уређује, као ни претходни, питање истоврсности ових услуга. Дакле, питање је процене надлежних органа да ли су услуге „истоврсне“, те је препорука да се сматрају истоврсним (пре свега, уколико је исти круг „потенцијалних понуђача“ за све ове наведене услуге). Пракса контролних органа је до сада била да се ослањају на дефиницију из члана 64. став 4. ЗЈН из 2012. године и вероватно ће се наставити са таквом праксом, да је „истоврсна јавна набавка набавка која има исту или сличну намену, при чему исти понуђачи у односу на природу делатности коју обављају могу да је испуне“. При томе, увек треба имати у виду и одредбе члана 29. став 2. новог ЗЈН „Одређивање процењене вредности предмета јавне набавке не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене овог закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета јавне набавке на више набавки“, што је иначе садржавао у сличној форми и већ поменути члан 64. став 4. ЗЈН из 2012. године.
Да ли се за уговор о делу гледа целокупан износ са порезима и доприносима, да буде мањи од 1.000.000 динара без ПДВ-а на годишњем нивоу, да се не би спроводила јавна набавка пошто прелази износ од 40.000 динара изнад 1.000.000 динара за децембарски који се исплаћује у јануару?
У ситуацији када се прогласи ванредна ситуација (нпр. ситуација са пандемијом Covid 19), да ли може да се изузме примена Закона о јавним набавкама у складу са чланом 12. ставом 1. тачка 9?
Наведени изузетак може се применити само уколико су испуњени услови за његову примену, који се у највећој мери не односе на ситуацију која се односи на пандемију Covid 19. По правилу, постоји обавеза да се примени преговарачки поступак без објављивања јавног позива, уз могућност примене одредбе члана 62. став 9. ЗЈН уколико су за то испуњени прописани услови (и то за поједине предмете јавне набавке и у одређеном трајању).