Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Који износ дневнице за службено путовање у земљи треба исплаћивати запосленима у туристичкој организацији као индиректном кориснику буџета?
Чланом 118. став 1. тачка 2) Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење), прописано је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду за време проведено на службеном путовању у земљи.
Чланом 3. Закона о раду прописано је да се колективним уговором код послодавца, у складу са законом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора.
Такође, истим чланом дефинисано је да је правилник о раду општи акт предузећа којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа као и случајеви у којима се доноси правилник о раду:
1) ако код послодавца није основан синдикат или ниједан синдикат не испуњава услове репрезентативности или није закључен споразум о удруживању у складу са овим законом;
2) ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за почетак преговора ради закључивања колективног уговора;
3) ако учесници колективног уговора не постигну сагласност за закључивање колективног уговора у року од 60 дана од дана започињања преговора;
4) ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за почетак преговора за закључивање колективног уговора, не прихвати иницијативу послодавца.
Обзиром да не постоји колективни уговор за запослене у туристичким организацијама (односно не постоји уопште за област туризма), туристичка организација основана од стане јединице локалне самоуправе може у случајевима предвиђеним у члану 3. Закона о раду, донети правилник о раду којим ће између осталог дефинисати право запосленог на накнаду трошкова за службена путовања у земљи као и износ накнаде (дневнице). Правилник о раду доноси надлежни орган код послодавца, утврђен законом, односно оснивачким или другим општим актом послодавца, а код послодавца који нема својство правног лица доноси овлашћено лице у складу са законом. Правилником се не могу утврдити мања права за запослене нити се запослени може ставити у неповољњи положај од онога што је утврђено Законом о раду.
У складу са чланом 18. став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана (“Сл. гласник РС", бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - др. закон, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - испр., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - одлука УС, 7/2012 - усклађени дин. изн., 93/2012, 114/2012 - одлука УС, 8/2013 - усклађени дин. изн., 47/2013, 48/2013 - испр., 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 - др. закон, 5/2015 - усклађени дин. изн., 112/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017, 7/2018 - усклађени дин. изн., 95/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн. и 86/2019), не опорезује се до 2.349,00 динара по основу целе дневнице, односно до припадајућег износа за половину дневнице, утврђене на начин и у складу са прописима надлежног државног органа. На износ преко тога плаћа се порез по стопи од 10%.
Да ли је потребно да се, у складу са одредбама Закона о порезима на имовину (чл. 6) организује јавна расправа, односно да ли може да се организује у поступку доношења одлуке о утврђивању просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретности за утврђивање пореза на имовину?
Према члану 7. Закона о финансирању локалне самоуправе, стопе изворних прихода, као и начин и мерила за одређивање висине локалних такси и накнада утврђује скупштина јединице локалне самоуправе својом одлуком, у складу са законом. Одлука из става 1. овог члана доноси се након одржавања јавне расправе, а може се мењати највише једанпут годишње, и то у поступку утврђивања буџета јединице локалне самоуправе за наредну годину.
У складу са Законом о порезима на имовину, просечну цену одговарајућих непокретности по зонама на територији јединице локалне самоуправе утврђује свака јединица локалне самоуправе актом надлежног органа, на основу цена оставрених у промету одговарајућих непокретности по зонама у период од 1. јануара до 30. септембра текуће године.
Према томе, нема законског основа да одлука о просечним ценама одговарајућих непокретности по зонама за утврђивање пореза нан имовину буде предмет јавне расправе, нити постоји правни основ да се јавном расправом утиче на висину просечних цена добијених на основу цена оставрених у промету одговарајућих непокретности по зонама у период 1.1. до 30.09. текуће године.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Предузеће из иностранства је купило пословну зграду у општини. Добијена је само копија уговора без икаквих других података о заступнику у Србији. Како се нико није дужи временски период одазивао, покушано је преко Канцеларије за нерезиденте да се добије ПИБ и да се задужи по службеној дужности, али то није било могуће јер правно лице мора да има овлашћеног пуномочника који ће ПИБ затражити. Како поступити у наведеној ситуацији, тј. како задужити порезом на имовину то правно лице?
Према члану 27. став 2 тачка 6) ZPPPA, ПИБ је дужно да има нерезидентно правно лице које одређује пуномоћника у складу са одредбом члана 14. став 2. овог закона.
Чланом 14. став 2. ZPPPA прописано је да је порески обвезник физичко, односно правно лице - нерезидент Републике (у даљем тексту: нерезидент) који нема сталну пословну јединицу на територији Републике, односно који остварује приходе или стиче имовину на територији Републике ван пословања своје сталне пословне јединице, дужан да у року од десет дана од дана почетка остваривања прихода, односно стицања имовине подложне опорезивању на територији Републике, обавести Пореску управу у седишту о лицу које је његов порески пуномоћник.
Чланом 16. став 1. тачка 2) ZPPPA прописано је да Пореска управа по службеној дужности, из реда пореских саветника или адвоката поставља заступника нерезиденту који није у року из члана 14. став 2. овог закона обавестио Пореску управу о свом пуномоћнику. Ставом 3. истог члана закона прописано је да се закључак о постављењу заступника по службеној дужности доставља заступнику и објављује на интернет страни Пореске управе и огласној табле Пореске управе. Скрећемо пажњу на став 5. наведеног члана који прописује награду и надокнаду трошкова заступника по службеној дужности, коју сте у обавези да ви исплатите и да потражујете касније од пореског обвезника.
Чланом 28. став 9. ZPPPA прописано је да ако порески обвезник не поднесе пријаву за регистрацију, Пореска управа ће по службеној дужности доделити ПИБ, на основу расположивих података, односно фактичких околности.
У складу са наведеним, сматрамо да ЛПА може поднети писани захтев за доделу ПИБ-а по службеној дужности Централи Пореске управе, са образложењем да обвезник није извршио отварање ПИБ-а. Уз захтев треба приложити копију уговора о стицању непокретности, као доказ о постојању обавезе додељивања ПИБ-а по службеној дужности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Спроведен је поступак принудне наплате из непокретности пореског обвезника и након спроведеног поступка, непокретности су прешле у својину ЈЛС (обзиром да се непокрентост није продала у законском року). Како је решење којим се непокретности преносе у својину ЈЛС постало коначно и правоснажно, поднет је захтев катастру за упис својине у корист општине. Да ли након доношења решења катастра о упису у својину ЈЛС треба сачинити записник или донети неко решење? У току поступка принудне наплате сачињен је записник о попису и процени непокретности, одређивању почетне вредности, али се није приступило заплени непокретности обзиром да је објекат био евидентиран у катастру.
Пошто су испуњени законски услови за предају непокретности у поступку принудне наплате пореза, предаја непокретности између ЛПА и пореског обвезника извршиће се записнички после испражњења непокретности од ствари и лица у складу са одредбама закона који уређује извршење и обезбеђење. О дану предаје, који ће се накнадно одредити, порески обвезник ће бити писмено обавештен. Наиме, одредбом члана 111. став 10. закона, прописано је да се на заштиту купца и његових права, као и на све остало што није посебно уређено одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези са продајом непокретности, сходно примењивати одредбе закона којим се уређује извршење и обезбеђење.
Такође, сматрамо да решење о преносу непокретности у висини 1/3 утврђене почетне вредности непокретности у својину ЈЛС, у диспозитиву треба да садржи и налог како ће се извршити фактичка предаја непокретности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Министарство грађевине, саобраћаја и инфаструктурире је за један стамбено-пословни објекат поништило раније грађевинску дозволу и урадило нову грађевинску дозволу у току легализације бесправно изграђеног објекта. Од ког датума (недовршени објекат) подлеже опорезивању имовине, а ради се о објекту који је већи од 500 м2?
Настанак пореске обавезе за зграде у изградњи површине преко 500 метара квадратних (осим зграда која се сматра еконмским објектом, односно зграде за чију изградњу грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине као поверени посао, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња) уређен је чланом 10. став 3-5. Закона о порезима на имовину.
У сврху појашњења настанка пореске обавезе за објекте преко 500 метара квадратних (осим зграда која се сматра еконмским објектом, односно зграде за чију изградну грађевинску дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине као поверени посао, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња) Министарство финансија издало је Објашњење у вези настанка обавезе по основу пореза на имовину за зграде у изградњи, без грађевинске дозволе,односно за које је протекао прописани период од правоснажности грађевинске дозволе, на којима су изведени груби грађевински радови са конструктивним склопом.
Објасњење запоцети објекти.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако се у току године донесе решење о сторно задужењу обавезе по основу застарелости и сторнирању задужења, јер није власник објекта, на коју шифру се књижи Р налогом (шифра промета)?
Уколико порески обвезник није требало да се задужује, односно ако и није био порески обвезникм тада не треба разматрати застарелост. Обавеза се у пореском рачуноводству сторнира као неосновано утврђена (шифра 630). Ако је порески обвесник имао опорезиво право и након размтарања застарелости се утврди да има основа за корекцију стања, шифра за књижење је: 677 – отпис задужења-застарелост.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако порески обвезник има репрограм који је истекао 2017. године, па је донето ресење о укидању репрограма, на коју шифру треба приписати камату књизењем Р налога?
Уколико се у 2019. години књижи решење о укидању репрограма, и ако је улаз дуга у репрограм прокњижен са шифрама 561 - улаз дуга у репрограм и 562 – улаз камате у репрограм, шифре са којима треба прокњижити су: 571 – сторно улаз дуга у репрограм и 572 – сторно улаз камате у репрограм. Обрачун камате у току репрограма: 502 – задужење камате из претходне године.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уколико порески обвезник тражи да се изврши прекњижавање са рачуна који је у претплати на рачун који је такође у претплати, да ли се врши прекњижавање према ZPPPA члан 10. став 2. тацка 4)?
У складу са чланом 10. став 2 . ZPPPA, физичко, односно правно лице има право да користи више или погрешно уплаћени порез, односно споредна пореска давања за намирење доспелих обавеза по drygom основу, путем прекњижавања.
Чланом 70. ZPPPA прописано је да ако је износ уплате по основу пореза већи од дугованог износа (претплата), на захтев пореског обвезника:
- намирује се дуговани порез по другом основу;
- врши се повраћај, ако нема доспелих обавеза по другом основу.
Прекњижавање уплаћених средстава је специфичан вид повраћаја средстава, односно ради се о повраћају више или погрешно уплаћених средстава са једног уплатног рачуна уз истовремену уплату на други уплатни рачун.
По пријему захтева за прекњижавање, цени се основаност поднетог захтева, односно у пореском рачуноводству проверава се да ли је евидентирана погрешно извршена уплата, односно да ли постоји преплата јавног прихода, да ли су извршена сва потребна књижења и да ли је потребно извршити пореску контролу. Уколико на основу чињничног стања, ЛПА утврди да је евидентирана погрешно извршена уплата, односно да постоји преплата и да треба одобрити захтев за прекњижавање, доноси решење којим се прекњижавање одобрава и навдено решење доставља пореском обвезнику, Управи за трезор, који врши пренос средстава са једног на други уплатни рачун јавних прихода и пореском рачуноводству као документ који остаје у евиденцији ЛПА.
Ако надлежна ЛПА утврди да је захтев за прекњижавање неисправан, односно да погрешна уплата није евидентирана или је преплата на рачуну пореског обвезника неосновано настала због одређених неправилности у пореском поступку, тада се доноси решење којим се захтев за прекњижавање одбија као неоснован. Ово решење доставља се пореском обвезнику и на њега обвезник има право жалбе у року од 15 дана од дана пријема решења.
Према наведеном, сматрамо да није сметња да се изврши шрекњижавање основане преплате, и да се терминологија “може да се користи за намирење допселих обавеза по другом основу”, не односи само на дуг на рачуну пореза на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уколико је порески обвезник преминуо средином године (након масовног разреза за календарску годину), како утврдити колики је дуг покојника који би могао бити приписан наследнику – утврдити пореско решење на име покојника и шта урадити са пореским кредитом - признати право на умањење до датума смрти или не?
Смрћу пореског обвезника престаје његова пореска обавеза. Пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства.
Испуњење пореске обавезе у случају смрти физичког лица уређена је одредбама члана 22. ZPPPA.
Сви поступци у односу на преминуло физичко лице се обустављају даном смрти (члан 45. Закона о општем управном поступку). Ако сте доносили било која акта у пореском поступку након смтри пореског обвезника, на његов ЈМБГ, донели сте их неосновано и потребно је да их сторнирате у пореском рачуноводству.
Ако није расправљена заоставштина, од дана смрти, обвезник пореза на имовину на права на непокретности преминулог обвезника је држалац непокретности.
Уколико је расправљена заоставштина покојника, наследници су у обавези да у року од 30 дана од дана правоснажности решења о наслеђивању, доставе надлежној ЛПА, пореске пријаве на основу којих ће се утврдити годишњи порез на имовину, наследницима.
У оба случаја обвезници могу остварити право на порески кредит уколико станују у предметној непокретности, значи имају исту порескоправну ситацију као и преминули власник.
Сторно неоснованих задужења на умрло лице, које је преминуло треба извршити не по захтеву његовог наследника, већ по службеној дужности јер тај обвезник не постоји од дана смрти и даном смрти он је престао да буде порески обвезник и нема предмет опорезивања.
Према наведеном, већ донето решење о утврђивану обавезе за календарску годину у којој је порески обвезник преминуо заменићете новим за краћи период, до дана смрти. Доношењем коначног решења са даном смрти преминулог лица на картици у пореском рачуноводству имаћете тачно стање утврђених обавеза. Уколико је преминули порески обвезник имао право на порески кредит имаће га и до датума смрти.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Физичко лице у својини има пословни простор од којих је подрумски део 200 м2 и користи се за смештај дрвета које се користи за грејање пословног простора. Да ли и простор од 200 м2 рачунати у укупну површину пословног простора или га и на који начин издвојити и у шта га сврстати?
Према одредби члана 6. став 1. Закона о порезима на имовину, вредност непокретности утврђује се применом следећих елемената:
- корисна површина;
- просечна цена квадратног метра одговрајућихнепокретности у зони у којој се непокретност налази.
Одредбама члана 6а став 1. Закона о порезима на имовину прописано је да се за сврху утврђивања основице пореза на имовину, непокретности разврставају у следеће групе одговарајућих непокретности:
- Грађевинско земљиште;
- Пољопривредно земљиште;
- Шумско земљиште;
- Друго земљиште;
- Стан;
- Кућа за становање;
- Пословне зграде и други (надземни и подземни) грађжевински објекти који служе за обављање делатности;
- Грараже и гаражна места.
С обзиром да је предметни подрумски простор саставни део пословног простора којим обвезник располаже, подна површина подрума урачунава се у корисну површину објекта, која чини са преосталом корисном површином пословног објекта, вредност непокретности за утврђивање пореске основице непокретности.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уколико је обвезник на привременом раду у иностранству, али се са личном картом води на адреси непокретности коју поседује, да ли треба признати умањење на име пореског кредита или приложити пасош као доказ да на то нема право?
Према одредби члана 13. став 1. Закона о порезима на имовину утврђени порез на згради или стану у којем станује обвезник умањује се за 50%, а највише 20.000 динара.
Чланом 2. Закона о пребивалишту и боравишту грађана прописано је да право на пребивалиште у Републици Србији, у смислу овог закона, имају сви грађани Републике Србије који стално живе на територији Републике Србије. У складу са чланом 3. истог закона, пребивалиште је место у коме се грађанин (држављанин Републике Србије) настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио.
Даље је чланом 4. прописано да су пунолетни грађани дужни да пријаве и одјаве своје пребивалиште, пријаве и одјаве боравиште, као и да пријаве привремени боравак у иностранству и повратак из иностранства, када је то одређено овим законом, а чланом 5. да се пријава и одјава пребивалишта и боравишта, као и пријава привременог боравка у иностранству и повратка из иностранства подноси надлежном органу у месту у коме се пријављује или из кога се одјављује пребивалиште или боравиште.
Према члану 14. овог закона грађанин је дужан да одјави пребивалиште ако се исељава из Републике Србије у иностранство. Лицу које одјављује пребивалишта издаје се одговарајућа потврда.
Пријава привременог боравка у иностранству и повратка из иностранства уређена је чланом 19. закона и према овим одредбама грађани који одлазе у иностранство с намером да непрекидно бораве у иностранству дуже од 90 дана дужни су да, пре одласка, надлежном органу пријаве привремени боравак у иностранству. Грађани који оду у иностранство с намером да непрекидно бораве у иностранству не дуже од 90 дана, а свој боравак продуже, дужни су да привремени боравак у иностранству дужи од 90 дана пријаве надлежном органу, преко дипломатско-конзуларног представништва. Грађани из ст. 1. и 2. овог члана дужни су да пријаве повратак у земљу у року од осам дана од дана повратка у место пребивалишта.
Подносиоцу пријаве привременог боравка у иностранству и повратка из иностранства издаје се одговарајућа потврда.
Према члану 24. истог закона евиденције пребивалишта, боравишта и привременог боравка у иностранству води министарство надлежно за унутрашње послове, у електронском облику.
Пребивалиште грађана евидентира се у евиденцији о издатим личним картама, која уједно служи и као евиденција пребивалишта, или се о томе води посебна евиденција.
Евиденција привременог боравка у иностранству је саставни део евиденције пребивалишта.
Право на порески кредит, има порески обвезник, који испуњава следеће услове:
- да је опорезиво право конституисано на згради или стану
- да обвезник пореза на имовину станује у предметној згради, односно стану.
Имајући у виду да је пребиваслиште место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност са местом у коме се настанио, а које је дужан да пријави надлежном органу у прописаном року, сматрамо да нема основа да обвезник пореза на имовину оствари порески кредит за стан у коме нема пријављено пребивалиште, према евиденцијама о пребивалишту које воде надлежни органи.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Покренута је принудна наплата из новчаних средстава, дуг није наплаћен и сада се покреће принудна наплата из непокретности. Да ли може да се изда нова опомена или мора да се изда решење о принудној наплати из непокретности на основу опомене из 2017. године?
Одредбе члана 84. ZPPPA уређују да се принудна наплата може спровести на једном или више предмета у исто време. С обзиром да сте принудну наплату покренули 2017. године из новчаних средстава, да је решење достављено на извршење НБС и да сте у пореском рачуноводству прокњижили износ који се односи на увећање пореског дуга за 5%, на одговарајућем уплатном рачуну који се намирује такође у поступку прудне наплате, сматрамо да би требало поступити на следећи начин:
- донети опомену по члану 71. ZPPPA за период од издавања претходне опомене па до неког текућег датума 2019. године;
- донети решење о принудној наплати пореске обавезе из непокретности, на основу чл. 2а, 77, 84, чл. 92. став 2. и чл. 105. ZPPPA. У тачки И. диспозитива решења треба укинутирешење о принудној наплати из новчаних средстава које је донето 2017. године, при чему на снази остају све правне последице које је произвело то решење. У тачки ИИ. диспозитива решења о принудној наплати пореске обавезе из непокретности треба одредитии кратко описати конкретну непокретност која је опредељена за поступак принудне наплате. Даље тачке диспозитива решења су уобичајене.
С обзиром да је у решењу о принудној наплати из 2017. године обрачунат износ од 5% и као такав прокњижен на картицама пореског обвезника, по решењу о принудној наплати из непокретности увећање пореског дуга за 5% ће се обрачунати само на разлику, односно на износ дуга из опомене, тако да када се сабере износ од увећања пореског дуга по решењу из 2017. године и обрачуна износ на порески дуг из опомене добиће се укупно увећање пореског дуга за 5% до датума издавања нове опомене.
Такође, морамо нагласити да образложење решења мора да садржи у свему ток пореског поступка и детаљна објашњења налога из диспозитива решења (о укидању решења о принудној наплати из новчаних средстава, начин обрачуна увећања пореског дуга за 5%, опомене прве и друге и свих других налога из диспозитива решења.
На овакав начин принудном наплатом из непокретности био би обухваћен цео период у коме је исказан порески дуг и из правног промета елиминисали решење о принудној наплати из новчаних средстава које је, према тренутној ситуацији ненаплативо.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.