Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У ком року је порески обвезник након пријема позива за учешће у пореској контроли дужан да се јави надлежном органу ЈЛС, односно, да ли постоји законска одредба која ближе дефинише сам изглед позива за пореску контролу и рок за одазивање? Ради се о обвезницима који не воде пословне књиге.
Пореска контрола отпочиње достављањем налога за теренску контролу, односно позива из члана 123. став 3. ZPPPA непосредно пре почетка контроле.
Обавезе пореског обвезника прописане су одредбама члана 25. ZPPPA. У ставу 1. тачка 3) прописано је да је порески обвезник обавезан да поднесе документацију и пружи информације које захтева Пореска управа, у складу са пореским прописима.
Чланом 44. ZPPPA уређено је, између осталог, да Пореска управа може захтевати од пореског обвезника и трећих лица да, у року који она одреди, доставе на увид и провере пословне књиге и евиденције, рачуноводствене исказе, пословну документацију и друге исправе и доказе, ради утврђивања чињеничног стања.
Чланом 45. ZPPPA уређено је да је порески обвезник дужан да на захтев Пореске управе и у разумном року који она одреди, пружи све расположиве информације, неопхопдне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање. У захтеву за давање информација наводи се на кога се и на шта се оне односе, као и упозорење на последице ускраћивања информација, односно давања неистинитих информација. Информације се дају у писменом облику. Чланом 45. став 9. уређено је да информације и податке из става 1. овог члана Пореска управа неће захтевати ако су доступне путем службених евиденција и регистара (примена чл. 9. и 103. ЗУП-а).
Такође, одредбама члана 110. ЗУП-а прописано шта све мора да садржи позив: назив органа који је издао позив, лично име и адреса лица које се позива, место и време доласка позваног, предмет због кога се позива и у ком својству ( као странка, сведок, вештак) и шта позвани треба да прибави, односно поднесе. У случају спречености да се одазове позиву, лице је дужно да о томе извести орган који је издао позив.
Према наведеном, орган који доставља позив одређује разумни рок у коме је порески обвезник обавезан да поступи. Садржај позива није прописан јер он зависи од саме порескоправне ситуације, али одредбе члана 110. ЗУП-а, као и члана 45. ZPPPA прописују шта позив мора обавезно да садржи.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Правно лице у стечају је пријављивало имовину за опорезивање закључно са 2018. годином. Предмет опорезивања су две пословне просторије (нису легализоване) са правом коришћења. Крајем 2018. године правно лице у стечају је продато као правно лице, чиме је поступак стечаја над правним лицем обустављен, а настављен у односу на стечајну масу. Напред наведена имовина није припала правном лицу већ стечајној маси и тако се и књижи у Катастру. С обзиром на то да, стечајна маса нема својство правног лица, ко је обвезник пореза на имовину од дана продаје правног лица?
Последице продаје стечајног дужника као правног лица садржане су у члану 136. Закона о стечају. У том смислу прописано је да после продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни постуак се у односу на стечајног дужника обуставља. Уговор о продаји стечајног дужника, као правног лица, мора садржати одредбу да имовина стечајног дужника, која није била предмет процене из члана 135. став 2. Закона о стечају улази у стечајну масу, а новац добијен продајом стечајног дужника као и имовина стечајног дужника из става 2. (која није била предмет процене) улази у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Одредбом става 7. члана 136. Закона о стечају одређено је да у регистру привредних субјеката и другим одговарајућим регистрима, региструју се промене (правне форме, оснивач, чланови, акционари и др.), на основу Уговора о продаји стечајног дужника као правног лица, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
С друге стране, одредбом члана 133. Закона о стечају прописан је поступак продаје имовине стечајног дужника, па тако и када купац исплати цену, на купца се преноси право својине на купљеној имовини, без обзира на раније уписе и без терета, као и без икаквих обавеза насталих пре извршене продаје, укључујући пореске и обавезе према привредним субјектима пружаоцима услуга од општег интереса, која се односи на купљену имовину. Стечајни судија ће, према одредби става 12. овог члана, решењем констатовати да је продаја извршена и наложити, по правноснажности решња, одговарајућем регистру упис права својине и брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом.
Стечајна маса региструје се у регистру стечајних маса који води орган надлежан за вођење регистра привредних субјеката и заступа је стечајни управник.
Према наведеном за имовину стечајног дужника која је након продаје стечајног дужника као правног лица ушла у стечајну масу у односу на коју се стечајни постуак наставља, подноси се пореска пријава за непокретности обвезника који води пословне књиге. Пореску пријаву подноси стечајни управник.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли су дефинисани циљеви по радним местима за запослене у ЛПА, ради оцењивања?
Чланом 133. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђена је обавеза оцењивања службеника од стране руководиоца. Такође, чланом 134. истог закона, прописано је да се у погледу циља и предмета оцењивања, врсте оцена, последица оцењивања и других питања везаних за оцењивање и кретање у служби, која нису уређена овим законом, сходно примењују прописи којима се уређује оцењивање државних службеника.
Чланом 4. Уредбе о оцењивању државних службеника предвиђено је, између осталог, да се не оцењује службеник који је у периоду за оцењивање из било којег разлога радио мање од шест месеци и службеник који је засновао радни однос на одређено време.
Напомињемо, да је чланом 3. Уредбе предвиђено да се службеник оцењује за период од 1. јануара до 31. децембра, с тим што се резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева вреднују квартално, да руководилац органа доноси најкасније до краја фебруара текуће године решење којим одређује оцену службенику за претходни период за оцењивање, а да се решење руководиоца заснива на извештају о оцењивању, које припрема лице, које је непосредно претпостављено службенику (оцењивач) и на који лице, које је непосредно претпостављено оцењивачу ставља свој контролни потпис (контролор).
Такође, чланом 7. став 1. Уредбе, прописано је да радне циљеве утврђује оцењивач после разговора са службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање.
Уредба о оцењивању дрзавних слузбеника.пдф
Прируцник о оцењивању слузбеника у ЛС.пдф
Пример радних циљева за inspektora.xlsx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли и на који начин се могу наплатити трошкови ако се прода непокретност? Да ли се исплати оглашавање продаје једног по једног случаја јер тренутно постоји више обвезника код којих се продаје непокретност (имајући у виду цену оглашавања у листу)?
Трошкови поступка принудне наплате уређени су одредбама члана 83. ZPPPA. У ставу 1. овог члана прецизира се да трошкови принудне наплате падају на терет пореског обвезника, а у ставу 2. истог члана, да висину трошкова принудне наплате из става 1. овог закона прописује Влада, на предлог министра. Трошкови принудне наплате пореза прописани су Уредбом о висини трошкова принудне наплате пореза.
Ако порески обвезник плати пореску обавезу по отпочињању поступка принудне наплате, не ослобађа се плаћања насталих трошкова принудне наплате из става 1. овог члана. Решење о обустави поступка принудне наплате пореза и споредних пореских давања из члана 80. став 3. ZPPPA донеће се тек пошто се целокупна обавеза по основу пореза и споредних пореских давања намири, укључујући и трошкове принудне наплате, као и увећање пореског дуга.
Трошкови принудне наплате не укључују трошкове настале грешком пореског органа.
Ако је продајом непокретности остварена већа цена од износа пореске обавезе из решења о принудној наплати из непокретности и трошкова принудне наплате, а порески обвезник нема у међувремену доспеле а неизмирене пореске обавезе, разлика се враћа пореском обвезнику најкасније у року од 30 дана (члан 93. ZPPPA). По истеку овог рока обвезник има право на камату у складу са чланом 75. ZPPPA.
У случају да пореском обвезнику, у року за враћање разлике, доспева нова обавеза која није плаћена, разлика остварена продајом непокретности користи се за намирење те обавезе, како је то дефинисано одредбама члана 93. став 3. ZPPPA.
Трошкови које има надлежни орган у поступку принудне наплате утврђују се доношењем закључка, који се доставља пореском обвезнику, након чега се обавеза настала по основу трошкова који су прописани поменутом Уредбом, књижи у пореском рачуноводству на аналитичкој картици пореског обвезника као обавеза.
У поступку продаје непокретности поступак оглашавања уређен је одредбама члана 108. ZPPPA. У ставу 4. прописано је шта оглас о одређивању продаје сваке конкретне непокретности мора да нарочито садржи. Услови оглашавања не могу се коментарисати, јер се услови утврђују заједно са оглашивачем продаје.
Пример закључка о утврђивању трошкова поступка принудне наплате.доц
Уредба о висини трошкова принудне наплате пореза.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је случај да је на другостепено решење Општинског већа уложена тужба и покренут управни спор. Јасно је да жалба не одлаже извршење, али шта се дешава у случају тужбе пред Управним судом, да ли се ради продаја непокретности у том случају?
Закон о управним споровима одредбама члана 23. прописује “одложено дејство тужбе” тако што се каже да тужба не одлаже извршење управног акта против кога је поднета.
По захтеву тужиоца суд може одложити извршење коначног управног акта којим је одлучено у управној ствари, до доношења судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити, а одлагање није противно јавном интересу, нити би се одлагањем нанела већа или нанадокнадива штета противној странци, односно заинтересованом лицу.
Странка може тражити од суда одлагање извршења решења и пре подношења тужбе под условима које прописује овај члан Закона о управним споровима.
По захтеву за одлагање извршења суд одлучује решењем, најкасније у року од пет дана од дана пријема захтева.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта се дешава кад порески обвезник у већ започетом поступку принудне наплате измири задужење по основу главног дуга, остане камата а не поднесе захтев за репрограм, да ли се ради измена решења о принудној наплати из непокретности (у смислу износа, када је остао само каматни салдо) да би се исто по извршности проследио у РГЗ да се умањи износ на који је хипотека уписана или се наставља по основу претходних решења (на већи износ)?
Одредбама члана 86. ZPPPA прописано је да залога траје до намирења пореског дуга или поништавања пореског решења, по основу кога је извршен упис заложног права ради обезбеђења пореског потраживања у принудној наплати. Такође, одредбама члана 84. ZPPPA у ставу 2. прописано је да се принудна наплата може спровести на једном или више предмета у исто време. Према наведеном уписана залога на предметној непокретности значи да ћете ви свакако у даљем поступку порески дуг наплаћивати у поступку продаје предметне непокретности, уколико се поступак принудне наплате не изврши из неког другог предмета принудне наплате.
Престанак залоге прописан је одредбама члана 91. ZPPPA.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли решење о прекиду и обустави поступка принудне наплате може да се доноси у сваком стадију поступка? Ако порески обвезник поднесе захтев за репрограм или предлог за реорганизацију, поступак се прекида, а обуставља се у случају кад порески обвезник измири обавезе по решењу о принудној наплати из непокретности у целости са трошковима поступка, на иста решења рок за жалбу је 15 дана, ко је надлежан за одлучивање у другом степену?
Захтев за одлагање плаћања дугованог пореза у складу са одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији може се поднети:
- после истека рока доспелости, а пре издавања опомене за плаћање пореског дуга;
- после издавања и достављања опомене дужнику;
- у току поступка принудне наплате пореског дуга;
- после истека рока за плаћање пореског дуга из опомене, а пре почетка поступка принудне наплате пореског дуга;
- после почетка поступка принудне наплате пореског дуга, доношењем и достављањем решења о принудној наплати.
На основу наведеног проистиче да се захтев за одлагање плаћања дугованог пореза може поднети у било којем тренутку, све док тај дуговани порез не буде плаћен.
У случају када је захтев за одлагање плаћања дугованог пореза порески обвезник поднео после почетка поступка принудне наплате, а дужник испуњава услове из члана 2. Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга, надлежна ЛПА, имајући у виду фазу у којој се поступак принудне наплате налази, односно да ли је поступак принудне наплате тек покренут или је у завршној фази, може да прекине поступак принудне наплате, о чему се доноси закључак. Напомињемо да се прекид поступка принудне наплате може извршити тек када се донесе решење/споразум о одлагању плаћања пореског дуга, а не непосредно по подношењу захтева за одлагање плаћања дугованог пореза.
Ако се дужнику одобри одлагање плаћања дугованог пореза и прекине поступак принудне наплате, закључак о прекиду поступка принудне наплате ће трајати све док порески обвезник уредно измирује одложени дуговани порез, тј. уредно врши уплате у роковима из решења/споразума о одлагању плаћања дугованог пореза и уредно (у прописаним роковима) измирује текуће обавезе.
Жалба се подноси надлежном другостепеном органу.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Коме се подноси жалба за решења о продаји и предаји непокретности купцу?
Жалба се увек подноси надлежном другостепеном органу а предаје се непосредно или препорученом поштом у року који је законом прописан а преко првостепеног органа. Поступак по правном леку прописан је одредбама чл. 144-154. ZPPPA.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
По решењу о утврђивању вредности непокретности доноси се закључак о продаји који прати Оглас. Затим о јавном надметању се сачињава Записник, уколико продаја успе доноси се решење о продаји непокретности путем јавног надметања, а по исплати од стране купца, доноси се решења о предаји непокретности купцу. Да ли је тачан редослед ових радњи?
Уплата износа за који је извршена продаја непокретности, купцу, врши се такође на евиденциони рачун са обавезом да се без одлагања, донесе распоредно решење из члана 93. став 4. ZPPPA, којим се распоређује уплата са евиденционог рачуна на рачуне јавних прихода прописане Правилником о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред са тих рачуна, према редоследу намирења из члана 70. ZPPPA. У исто време врши се распоређивање и уплата за износ трошкова принудне наплате и увећање пореског дуга који у себи не садржи камату и који је предмет принудне наплате на прописане уплатне рачуне.
Распоредно решење се, заједно са попуњеним налозима за пренос, без одлагања, доставља на извршење Управи за трезор – надлежној филијали. Број попуњених налога за пренос мора да одговара броју рачуна на које се врши распоред средстава (прекњижавање са евиденционог рачуна на рачуне јавних прихода на којима је исказан дуг).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Постоји недоумица у вези просечне цене непокретности у зони у којој није било најмање три промета. На пример: постоји трећа зона (коју чине претежно сеоска подручја) и она се граничи са другом зоном (шире градско подручје) и зонама које се налазе у другим општинама. У досадашњој пракси узиман је просек просечних цена, између друге и зоне која се налази на територији друге ЈЛС. Да ли је то исправно или не, имајући у виду да члан 6. став 7. Закона о порезима на имовину који каже да: "граничне зоне из става 6. овог члана су зоне чије се територије граниче са зоном у којој није било промета, које припадају истој јединици локалне самоуправе". Да ли се може закључити да се морају узети само граничне зоне које припадају јединици локалне самоуправе? Такође, ако у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности, да ли се као основица пореза за наредну (2019. годину) узима износ основице из претходне 2018. године, или се узимају тржишне вредности из најопремљеније зоне?
Одредбе Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину у члану 33. (које нису ушле у пречишћени текст), у ставу 5. прописује да ће се код утврђивања пореза на имовину за 2019. годину користити просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности у зонама, које су објављене до 30. новембра 2018. године, осим:
- када су у питању просечне цене квадратног метра другог земљишта (као нове групе непокретности), када су ЈЛС могле да до 31.12.2018. године да утврде и објаве те цене и
- просечне цене за грађевинско, шумско и пољопривредно земљиште у случају када је ЈЛС донела одлуку којом се неизграђено грађевинско земљиште које се искључиво користи за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за 2019. годину разврастава у пољопривредно, односно шумско земљиште.
Према наведеном, измене одредбе члана 6. став 7. Закона о порезима на имовину примењиваће се код утврђивања просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретрности у зони, за утврђивање пореза на имовину од 2020. године.
Када ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не воде пословне књиге за текућу годину (година која претходи години за коју се утврђује порез).
Одредбе члана 7а. Закона о порезима на имовину односе се на обавезу објављивања просечних цена одговарајућих непокретности у зони која је према одлуци утврђена као најопремљенија зона и примењују се за потребе утврђивања основице пореза на имовину обвезницима који воде пословне књиге.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Потребно је мишљење око пореског ослобођења по члану 12. став 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину. Наиме, примећено је да обвезници са села у околини општине којима је у поступку легализације неопходно да поднесу нове пореске пријаве, због економских објеката великих површина региструју пољопривредно газдинство како би за исте имали пореско ослобођење. Зна се да од документације треба да приложе потврду о регистрацији и могу да изваде уверење о катастарском приходу из катастра непокретности. С обзиром на то, да се често ради о више објеката са преко 200 квадрата, да ли постоји још нешто што би могло да се захтева као доказ за остваривање права на ово пореско ослобођење. У питању су домаћинства чији се чланови налазе на привременом раду у иностранству, или су већ инострани пензионери, па су објекти из тих разлога прављени у већем броју и са већим површинама.
Према одредби члана 12. став 1. тачка 10) порез на имовину се не плаћа на непокретности обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште.
Према одредби члана 12. став 3. Закона, одредбе става 1. тачка 2)-11) и става 2. тог члана не примењују се на напокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода. Трајним давањем другим лицима, у смислу члана 12. став 3. Закона, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана (члан 12. став 4. Закона).
Према одредби члана 26. став 2. Закона о пољопривредном земљишту објекти који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње су објекти за смештај механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивања старих аутухтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња, објекти за гајење пречурки, пужева и риба.
Поред наведеног одлучне чињенице су и разврставање делатности којом се обвезник бави према Уредби о класификацији делатности.
Према наведеном, право на ослобођење од пореза на имовину применом члана 12. став 1. тачка 10) закона, може се остварити само када су испуњени сви следећи услови:
- да је обвезник пореза на имовину уједно и обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства или лице коме је пољопривреда претежна делатност;
- да је предмет опорезивања порезом на имовину објекат намењен за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
- да је објекат намењен и фактички се искључиво користи за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
- да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду, које уступање у току дванаест месеци ( непрекидно или са прекидима) траје дуже од 183 дана.
У вези опорезивања објеката у власништву физичких лица која су носиоци пољопривредног газдинства и појаве да им је то начин да избегну плаћање порезна за објекте велике површине истичемо следеће:
Физичко лице које остварује проходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је нослиац породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар, које се определило да има својство предузетника па води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама.
С друге стране, физичко лице које остварује приход од пољопривреде, а нема статус предузетника, нема ни обавезу да води пословне књиге, па стога нема ни обавезу самоопорезивања за непокретности за које је обвезник пореза на имовину.
Да би физичко лице могло да оствари право на пореско ослобођење, поред услова да се ради о објекту који је искључиво намењен за примарну пољопривредну производњу који се не даје у закуп, законом је прописан и услов да је то лице обвезник пореза на доходак од пољопривреде.
Обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства је физичко лице које по том основу оствари приход, независно од тога да ли је извршило регистрацију пољопривредног газдинства, да ли је обвезник пореза на додату вредност, да ли има пореску обавезу или порез на доходак грађана, према одредби члана 1. став 1. и члана 2. став 1. Закона о порезу на доходак грађана, плаћају физичка лица која остварују доходак, на приходе из свих извора, осим оних који су посебно изузети Законом о порезу на доходак грађана.
Одредбом члана 32. став 1. овог закона прописано је да је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. тог закона и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник).
Обвезник пореза по основу прихода од пољопривреде и шумарства - предузетник физичко је лице - носилац породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област и које води пословне књиге у скалду са чланом 43. став 2. Закона о порезу на доходак грађана (члан 32. став 2. Закона).
Одредбом члана 85. став 1. тачка 16) Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се осталим приходима у смислу тог закона сматрају и сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по том закону, осим прихода од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља које остваре физичка лица:
- носиоци пољопривредног газдинства;
- која доприносе за обавезно социјално осигурање плаћају по решењу у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;
- корисници пољопривредне пензије.
Према одредби члана 85. став 2. Закона, обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана.
Сагласно са ставом 5. тог члана, опорезиви приход из става 1. тачка 16) тог члана, који физичко лице оствари од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља, чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%.
Значи, свако физичко лице које је обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, применом члана 12. став 1. тачка 10) и ст. 3. и 4. Закона, не плаћа порез на имовину на објекте који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште (на објекте за смештај механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке), под условом да ти објекти нису уступљени другом лицу уз накнаду, на период који у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.
Доказ да је лице обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, може бити уверење из Пореске управе које треба да достави порески обвезник, или се тај податак може прибавити и службеним путем (мада је по члану 51. ZPPPA обавеза обвезника да достави доказе за пореска ослобођења и умањења).
Дефиниција шта је то пољопривредно газдинство, дата је у члану 2. Закона о пољопривреди и руралном развоју, којим је прописано да пољопривредно газдинство јесте производна јединица на којој привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, предузетник или пољопривредник обавља пољопривредну производњу. Овим законом уређена је и регистрација и пословање пољопривредних газдинстава.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Испоруком из Института Михајло Пупин бр. 300 од 28.02. "одговорно лице'" на решењима за јавне приходе промењено је у "овлашћено лице"? Шта је разлог томе и који је законски основ?
Чланом 39. ЗУП уређено је овлашћење службеног лица и делегација овлашћења. Ставом 1. овог члана прописано је да орган поступа у управној ствари преко овлашћеног службеног лица. У складу са наведеним, као и по примедбама Државне ревизорске институције у појединим локалним самоуправама, извршена је измена у апликацији Института Михајло Пупин.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.