Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У питању је ситуација која се односи на случајеве када није постојало уредно пријављено потраживање од момента отварања стечајног поступка. Да ли се у овим ситуацијама чека на окончање стечаја или постоји законски оквир за отпис? Пожурено је и донето је решења о отпису.
Пријаве потраживања повериоци подносе надлежном суду у писаном облику. Пријављивање потраживања уређено је одредбама члана 111. Закона о стечају. Пријаве потраживања подносе се по истеку рока одређеног решењем стечајног судије, али најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србије“, а све поднете пријаве по истеку рока од 120 дана биће одбачене као неблаговремене. Након истека рока за пријављивање потраживања стечајни судија, на основу листе признатих и оспорених потраживања доноси закључак о листи утврђених и оспорених потраживања, који се доставља стечајном управнику и сваком стечајном повериоцу и објављује се на огласној табли суда.
Према наведеном не постоји могућност да потраживања која нису пријављена у складу са роковина одређеним решењем о отварању стечајног поступка, буду наплаћена на другачији начин. Законски оквир је докуметација која ће бити правни основ за отпис потраживања (која нису пријављена), јер се стечајни поступак води у односу на пријављена потраживања (нпр. правоснажно решење о закључењу стечајног поступка).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
За правно лице (фирму) уредно је пријављено потраживање након отварања стечаја и донето је решење привредног суда о обустављању стечајног поступка у односу на стечајног дужника због продаје стечајног дужника као правног лица. Суд наводи одредбе 136. Закона о стечају где се после продаје стечајног дужника као правног лица стечајни поступак наставља у односу на стечајну масу, а обустаља у односу на стечајног дужника, док за потраживање према стечајном дужнику која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима. На основу решења ненаплаћена потраживања су се отписала, а у делу су се наплатила. То лице је на АПР после продаје поново регистровано под истим именом без ознаке у стечају и поднело PPI- 1 за имовину. Да ли постоји законски оквир за то или треба да се донесе ново решење и поништи претходно?
Пријављивање потраживања уређено је одредбама чл.111-118. Закона о стечају, а продаја стечајног дужника као правног лица и последице продаје стечајног дужника као правног лица одредбама чл. 135,136. Закона о стечају.
У случају продаје стечајног дужника као правног лица, стечајни постпак у односу на стечајног дужника се обуставља. Новац добијен продајом стечајног дужника као правног лица, као и имовина која није била предмет процене (везано за продају), улазе у стечајну масу у односу на коју се стечајни поступак наставља. Стечајна маса се региструје у регистру стечајних маса код АПР и њу заступа стечајни управник. Треба истаћи да према одредби става 6. члана 136. Закона о стечају, за потраживања која су настала до обуставе стечајног поступка ни стечајни дужник ни његов купац не одговарају повериоцима. Пошто је према одредби члана 20. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији измирење пореске обавезе лица у стечају уређено законом којим се уређује стечај, јасно је да пореске обавезе за лице које је као стечајни дужник продато измирује стечајна маса у односу на коју се стечајни поступак наставља.
Сматрамо да након правоснажности решења о обустављању стечајног поступка у односу на стечајног дужника из разлога његове продаје као правног лица обавеза је да се у пореском рачуноводству искњиже све обавезе са ПИБ стечајног дужника на ПИБ стечајне масе над којом се стечајни поступак наставља. Стечајни дужник постаје активно правно лице без обавеза по пријавама потраживања и обавеза које су настале до дана продаје стечајног дужника као правног лица. Дакле, све обавезе настале до момента продаје стечајног дужника као правног лица се намирују из стечајне масе са ПИБ стечајне масе. У пореском рачуноводству на ПИБ стечајне масе врше се књижења према решењима о деоби стечајне масе а која би требало да буду донета у складу са закључком о признатим и оспореним потраживањима. Након завршне деобе стечајне масе и правоснажношћу решења о закључењу стечајног поступка над стечајном масом (у конкретном случају), на основу кога се спроводи брисање из регистра АПР, има се правни основ да се изврше и друга књижења на ПИБ стечајне масе.
Дакле, правно лице је исправно поступило поднеошењем пореске пријаве PPI-1 и не треба да има ознаку да је у стечају, јер није. Оно као правни субјект нема више никакве везе са поступком стечаја који се даље у свему према Закону о стечају наставља над стечајном масом која има свој ПИБ и регистрована је у АПР.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Молимо Вас да објавите примере аката који се доносе у понављању поступка, као и да објасните поступак.
Понављање поступка уређено је одредбама чл.176-182. Закона о општем управном поступку. Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења.
Поступак се понавља на захтев странке или га орган који је донео коначно решење понавља по службеној дужности.
Закон о општем управном поступку прописује субјективни и објективни рок за понављање поступка. Странка може да захтева понављање поступка у року од 90 дана од сазнања разлога за понављање (субјективни рок), односно у року од шест месеци од објављивања одлуке Уставног суда или Европског суда за људска права у „Службеном гласнику Републике Србије”. Исти рокови важе и ако се поступак понавља по службеној дужности. Када истекне пет година од када је странка обавештена о коначном решењу, више не може да се захтева понављање поступка, нити орган може да понови поступак по службеној дужности (објективни рок).
Надлежност за решавање припада органу који је донео коначно решење и по захтеву за понављење поступка и по службеној дужности.
Решењем се одбацује захтев који је неблаговремен, није изјављен од овлашћеног лица или у коме разлог за понављање поступка није учињен вероватним. Решењем се одбија захтев ако разлог који је наведен не би довео до другачијег решавања управне ствари. Ако се не одбаци, нити одбије захтев за понављање поступка, решењем се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.
Уколико се ради понављање поступка по службеној дужности такође се решењем дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања.
По понављању поступка надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.
Поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело, а укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се решење онемогућава да даље производи правне последице.
Према навденом, потребно је да се донесу два решења: једним којим се дозвољава понављање поступка и одређује обим понављања, а другим се поништава или укида већ донето решење у зависности од порескоправне ситуације и утврђује нова обавезу.
Због поједностављења поступка може се донети и једно решење са три налога у диспозитиву, тако да гласи:
- Понавља се поступак окончан решењем број ____________________
- Поништава се/укуида се решење број ______________________________
- Утврђује се обавеза __________________________
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је лице које поседује непокретност на територији општине. Увидом у службене евиденције Катастра непокретности дошло се до информације о имену и презимену обвезника и адресе на којој се обвезник налази у Великој Британији. Није познато да ли има пуномоћника. Које кораке треба предузети у наведеном случају?
Проблем се може решити ангажовањем“заступника по службеној дужности“ у складу са чланом 16. став 1. тачка 2) Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Треба обратити пажњу на став 5. наведеног члана који прописује награду и надокнаду трошкова заступника по службеној дужности, коју је обавезно исплатити и која се може потраживати касније од пореског обвезника.
С обзиром да су прибављени подаци о пореском обвезнику и његовој адреси у Великој Британији може се ступити у контакт са њим и предложити да сам обвезник, ангажовањем пореског пуномоћника, изврши регистрацију и добије ПИБ који ће му омогућити да поднесе пореску пријаву за годишњи порез на имовину а такође и да измири утврђене обавезе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је лице које је држављанин Републике Аустрије и дошло је у службу ЛПА да пријави непокретности коју поседује на територији општине. Како је оно нерезидентно лице, на који начин се спроводи поступак доделе ПИБ-а поменутом лицу? Поменуто лице има пуномоћника на територији општине.
Додељивање ПИБ-а нерезидентном физичком лицу врши се ангажовањем пореског пуномоћника, у складу са чланом 14. став 2. ZPPPA. Поступак се спроводи у Пореској управи – Канцеларији за нерезиденте која врши регистрацију и издавање пореског идентификационог броја за нерезидентне пореске обвезнике. Канцеларија се налази у Београду, Филијала Савски венац, ул. Зелени венац бр. 16 на првом спрату.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У поступку канцеларијске контроле ради се обрачун пореза пет година уназад. Да ли се "рачуна" од 2013. године или од 2014. године? Која година изградње/последње реконструкције треба да се стави у записник?
Застарелост се рачуна у складу са одредбама ZPPPA.
Релативни рок застарелости је пет година и ако је прва радња пореског органа у циљу утврђивања пореза за пореског обвезника предузета у 2018. години (позив и сл.), онда се утврђује обавеза од 2013. године (под условом да је пореска обавеза за тог обвезника настала раније или у тој години).
У случају да је позив пореском обвезнику за подношење пореске пријаве уручен у 2017. години, онда има право да се утврди обавеза и за 2012. годину јер је прекид застарелости извршен том радњом у 2017. години (застарелост за утврђивање обавезе за 2012. годину почиње да тече од 1.1.2013. године и тече до 31.12.2017. године. Позивом у 2017. је прекинута застарелост и почиње да тече изнова, па у том смислу у 2018. години може да се утврди и обавеза за 2012. годину (ако је постојао предмет опорезивања у тој години).
Година изградње или последње реконструкције се утврђује у сваком конкретном случају, на основу расположивих доказа.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник (физичко лице) није поднело пореску пријаву за непокретност на којој има опорезива права, што је био разлог да се уради канцеларијска контрола у 2014. години и том приликом, утврђено је задужење и за претходне године (5 година уназад), тј. 2009, 2010, 2011 ,2012 и 2013. годину. Да ли порески обвезник сада има право на отпис утврђеног задужења за 2009, 2010, 2011 и 2012. годину по основу застарелости, с обзиром на то да је задужење за ове године утврђено тек 2014. године и доспело за плаћање у 2014. години? Такође, какав је став о томе да ли Обавештење о стању дуга које је уредно достављено пореском обвезнику прекида рок застарелости?
Према члану 114. ZPPPA право пореског органа на наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање.
Сама законска одредба каже да се код утврђивања права за застарелост на наплату не гледа година за коју је утврђена обавеза, већ година у којиј је обавеза доспела за плаћање, без обзира да ли се задужење односи на ту годину или на претходне године. То значи да се за све обавезе које су доспеле за плаћање у 2014. години (без обзира што се обавеза односи на раније године), застарелост рачуна почев од 2015. године.
Што се тиче издатог обавештења о стању дуга, то се може сматрати радњом пореског органа предузетом против пореског обвезника у циљу наплате дуга. Члан 114д. ZPPPA предвиђа да се застарелост прекида сваком радњом пореског органа предузетом против пореског дужника у циљу наплате пореза и споредних пореских давања.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је по закону дозвољено једним решењем поништити или укинути више решења или може само једно? Да ли се мора отварати црвени предмет за свако појединачно решење које се поништава или укида?
Решава се по појединачном решењу, без обзира на поднети захтев, и у том смислу се мора донети толико решења код понављања поступка колико има претходно донетих коначних решења. Не може се једним решењем поништити или укинути више решења. За свако донето коначно решење у поступку се појединачно одлучује и у том смислу се доноси појединачно решење којим се решава о правима и обавезама пореског обвезника.
Из тог разлога се и мора уплатити и такса за сваки појединачни предмет, односно свако коначно решење против кога се улаже ванредни правни лек - понављање поступка.
Дакле, не може се уплатити једна такса за више коначних решења против којих је уложено ванредно правно средство, без обзира што је обвезник доставио један захтев и не може се једним решењем поништити или укинути више решења.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ако странка поднесе предлог за понављање поступка и тражи да се сторнирају решења пореза на имовину за више година уназад, да ли плаћа таксу од 2540,00 динара за сваку годину или само једну таксу за захтев без обзира на који период тражи сторнирање решења?
Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења. Ово ванредно правно средство прописано је одредбама чл.176-182. Закона о општем управном поступку. За понављање поступка није препрека ако је решење постало и правноснажно. Надлежност за решавање припада органу који је донео коначно решење.
По понављању поступка, надлежни орган може оставити на снази коначно решење или донети ново решење којим се, с обзиром на околности случаја, коначно решење поништава или укида.
Према наведеном, захтев за понављање поступка подноси се на коначно решење у управном (пореском) поступку којим је решена појединачна порескоправна ситуација, па сагласно томе с обзиром да орган решава по појединачном решењу требало би да се такса плати по поднетом захтеву за понављање поступка, по сваком коначном решењу против кога се подноси захтев за понављање поступка.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како поступати када се уоче неправилности у пореској пријави PPI-1 (није исправно попуњена или није математички тачна)? До сада су правним лицима слати закључци, али је новом изменом брисан члан 120. ZPPPA.
Нове одредбе ZPPPA које се односе на пореску контролу примењиваће се од 1. јануара 2019. године, што је прописано у члану 94. став 2. Закона о изменама и допунама ZPPPA (то су одредбе које не улазе у пречишћен текст закона). У том смислу су и даље на снази одредбе старог члана 120. ZPPPA.
У вези организације ЛПА и систематизовања радних места, треба иницирати код руководства да се радна места ускладе са потребама посла и законским одредбама.
Од 1. јануара 2019. године, пореске пријаве за порез на имовину правних лица PPI-1 ће се примати електронским путем, што значи да ће се замена утврђене пореске обавезе по евидентираним пореским пријавама моћи кориговати само кроз поступак пореске контроле, што захтева радно место пореског инспектора, како би ЛПА могла да псотупа по ZPPPA, а који је основни процесни закон који се примењује у раду.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли се након уписа залоге у регистар покретних ствари мора приступити продаји истих, или не? Још није оглашавана продаја за непокретности и јако добар је одазив за плаћање већ након уписа забележбе у катастар. Да ли је непходно да се приступа продаји или може да се намири када је сам обвезник прода?
Поступак принудне наплате из покретних ствари уређен је одредбама чл.99-105. ZPPPA. Правни ефекти залоге у члану 88. ZPPPA уређују да када се у поступку установљавања залоге из члана 87. став 1. тачка 1) и 2), дакле из покретних ствари и непокретности, пореском обвезнику није дозвољено да располаже предметима принудне наплате на којима је залога, односно хипотека установљена.
Такође, у решењу за установљавање залоге на покретним ставрима у принудној наплати мора да се посебном тачком у изреци решења пореском обвезнику јасно стави до знања да му није дозвољено да располаже покретним стварима којима се установљава заложно право.
Истовремено, одредбе члана 175. ZPPPA уређују поступање према пореским обвезницима који угрожавају наплату. Узимајући у обзир да се ради о пореским кривичним делима за које нисмо надлежни, а у питању је угрожавање наплате, обавеза је да дописом обавестимо Пореску управу, Пореску полицију и приложимо расположиве доказе у сврху вођења даљег поступка.
Дакле, порески обвезник може да плати обавезу по основу које је установљено заложно право на покретној ствари све до момента продаје те покретне ставри од стране надлежног пореског органа. У том случају се у року од 2 (два) дана од дана намирења пореске обавезе подноси захтев за брисање залоге.
Порески обвезник не може сам да изврши продају и отуђи покретну ствар на којој је установљено заложно право од стране надлежног пореског органа.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Добијено је обавештење од акционарског друштва чији је план реорганизације усвојен и који измирује своје обавезе по плану. Да је донета Одлука о смањењу основног капитала поништавањем сопствених акција уз примену одредаба о заштити поверилаца, као повериоци за потраживања која су настала пре 04.05 могли би тражити од друштва обезбеђење тих потраживања. Како поступити у наведеној ситуацији односно која средства обезбеђења тражити?
Законом о привредним друштвима у чл. 314-324. дате су одредбе о смањењу основног капитала.
Заштита поверилаца уређена је чл. 319-321.
Такође, треба имати у виду и да привредно друштво своје обавезе намирује на начин како је то уређено планом реорганизације о чему вероватно постоји и правоснажно решење о усвајању плана реорганизације.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.