Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Правно лице је доставило PPI-1 у паприрној форми, а на ЦД-у Прилог-1 и Подприлоге којих укупно има 600. Како поступити у овом слуцају?
Законом о пореском поступку и пореској администрацији није прописано да се пореске пријаве за порез на имовину подносе електронским путем (ова обавеза прописана је од 1.1.2019. године и биће реализована кроз јединствен информациони систем ЛПА). То пре свега значи да је ваш обвезник био у обавези да пореску пријаву PPI-1 са свим прилозима и подприлозима достави у папирном облику, потписане и печатиране.
Напомињемо да подношење пореске пријаве електронским путем у складу са одредбама ZPPPA не значи предају пореске пријаве на ЦД уређају, већ електронски документ у складу са посебним законом.
У раду ЛПА се дешава да пореска пријава има више стотина прилога и подприлога за које је потребно веома много времена за унос, при чему подаци из прилога и подприлога не утичу на евидентирање задужења по поднетој пореској пријави, већ представљају евиденциони податак о непокретностима за које се порез пријављује.
У вези достављеног ЦД-а који садржи прилоге и подприлоге уз пореску пријаву, може се контактирати Институт Михајло Пупин и проверити да ли постоји могућност да се тако добијени подаци учитају у апликацију. Такође, ни Пупин нема обавезу да податке са ЦД-а учита у апликацију, јер за то не постоји законски основ. Пупин је 2014. године направио апликацију за “електронске” пријаве, коју су порески обевзници могли да купе и користе.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када се на основу позива на који странка није реаговала подноси пријава PPI-2 по службеној дужности? Која година изградње се ставља?
Законом о пореском поступку и пореској администрацији, чланом 55. став 3. прописано је да ако обвезник не поднесе пореску пријаву, пореско решење о утврђивању пореза донеће се на основу података из пословних књига пореског обвезника и евиденција пореског обвезника и чињеничног стања утврђеног у поступку контроле.
Према томе, законом није прописано да се по службеној дужности подноси пореска пријава PPI-2, у ситуацијама када обвезник то не учини.
Наиме, када обвезник не поднесе пореску пријаву, у складу са наведеном одредбом ZPPPA треба да се изврши утврђивање чињеничног стања у поступку пореске контроле. То значи да се обвезник позива да учествује у поступку, а ако се не одазове, сачињава се записник о канцеларијској контроли без присуства пореског обвезника, јер је чланом 121. ZPPPA прописано да неодазивање позиву не одлаже поступак канцеларијске контролу.
Чланом 51. ZPPPA прописано је да у пореском псотупку терет доказа сноси:
1) Пореска управа – за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе
2) Порески обвезник – за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.
Према томе, да би се извршило утврђивање пореске обавезе потребно је да се поседује документ којим се недвосмислено може доказати постојање пореске обавезе одређеног пореског обвезника. Што се тиче амортизације, по основу које треба избршити умањење пореске основице и која представља чињеницу од утицаја на смањење пореза, према наведеној одредби закона, обвезник је у обавези да достави доказе.
Међутим, ако се на основу пореске пријаве претходног власника или другог доказа може утврдити година изградње, није погрешно ако се иста призна пореском обвезнику код утврђивања пореза. Нарочито ако треба извршити ретроактивно задужење у складу са одредбама о застарелости права на утврђивање.
Записник о канцеларијској конторли који садржи све елементе и чињенице од значаја за утврђивање пореза, треба доставити пореском обвезнику у складу са одредбама ZPPPA. Ако нема примедби или након допуне запсиника по достављеним примедбама (члан 122. ZPPPA) подаци из записника се уносе у апликацију уместо пореске пријаве, односно тај записник о утврђеном чињеничном стању у поступку контроле је основ за утврђивање пореза на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када један од супружника купи имовину, у катастру се по њиховим новим правилима то уписује као заједничка имовина супружника на 1/1 као цело право, тј. обоје имају уписано цело право као заједничка имовина супружника на 1/1. Да ли супружници треба да поднесу PPI-2 пријаве на 1/2 удела или један супружник (онај који је закључио уговор) може да поднесе PPI-2 на 1/1?
Чланом 7. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова уређено је стицање заједничке својине на непокрентости супружника и евидентирање таквог права својине у Катастру. Применом наведеног закона отвара се питање утврђивања пореског обвезника за порез на имовину: да ли је порески обвезник стицалац непокретности по уговору или пореске пријаве подносе оба супружника према упису права заједничке својине у РГЗ.
Напомињемо да је према Закону о порезима на имовину предмет опорезивања право својине на непокрентости. Такође је прописано да када удели обвезника на истој непокретости нису одређени, за сврху опорезивања порезом на имовину сматраће се да су једнаки.
С обзиром на наведено, још увек се не може дати прецизан одговор како се подносе пореске пријаве у овим случајевима. До добијања званичног става Министарства финансија могу се примати пореске пријаве онако како их обвезник достави, при чему треба обавестити обвезника о могућности измене након добијања званичног става Министарства финансија.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Обвезник има пословне објекте на једној парцели и има право коришћења на земљишту на тој парцели. За ту парцелу је увидом у плански документ утврђено да је дефинисана као површина јавне намене, међутим, права на том земљишту има Република Србија и то право својине, а обвезник има право коришћења. Да ли постоји законски основ да се утврди задужење за комуналну таксу?
Обвезник локалне комуналне таксе је корисник права, предмета или услуга за чије је коришћење одлуком ЈЛС прописано плаћање комуналне таксе.
Одлуком о локалним комуналним таксама за територију сваке конкретне општине прописани су таксени обвезници, висина, олакшице, рокови и начин плаћања локалних комуналних такси.
ЛПА утврђује локалну комуналну таксу за коришћење простора на јавним површинама на основу посебног одобрења (решења) или другог акта надлежног општинског органа, а на основу посебне одлуке ЈЛС (нпр. о постављању привремених објеката), која се доноси на основу Закона о планирању и изградњи.
Посебно одобрење (решење) надлежног општинског органа је правни основ за коришћење простора на јавним површинама о постављање привремених објекта за обављање делатности, од стране таксеног обвезника. То посебно одобрење (решење) је ЛПА основ за утврђивање комуналне таксе за коришћење простора на јавним површинама.
У том смислу, ЛПА има основ да утврди локалну комуналну таксу за коришћење простора на јавним површинама на начин како је прописано Одлуком о локалним комуналним таксама, а на основу посебних аката донетих у складу са наведеним прописима.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Када се странка обрати захтевом за отпис дуга по основу задужења без правног основа, а да при том није доставила измењену пријаву нити је у законски прописаном року уложила жалбу (нпр. у питању је задужење продавца без правног основа након продаје непокретности – земљишта), да ли у том случају може да се отпише задужење и измени решење новим решењем и ако је претходно решење правоснажно? Да ли се могу мењати правоснажна решења или не и за године уназад по захтеву и отписивати задужења ако је поседовано грађевинско земљиште коришћено у пољопривредне сврхе?
После жалбе, као редовног правног средства у управном поступку, Законом о општем управном поступку су уређени и посебни случајеви уклањања и мењања решења.
Понављање поступка има значај ванредног правног средства у управном поступку, јер се може тражити, односно остварити тек по наступању коначности решења. Дакле, на понављање поступка није од утицаја да ли је порески обвезник уложио жалбу на предметно решење, већ чињеница да је решење постало коначно у пореском поступку (да се против њега не може више поднети жалба). За понављање поступка није препрека ако је решење постало и правоснажно.
Понављање поступка уређено је чл.176-182. Закона о општем управном поступку. Орган који је донео коначно решење може да понови поступак по службеној дужности. Понављање поступка може да захтева и странка. Сазнање за нове чињенице које су постојале у време одлучивања о појединачној управној ствари (у време доношења решења о утврђивању обавезе), а које нису узете у разматрање, може да доведе до друкчијег решења из којих разлога се спроводи понављање поступка.
По понављању поступка надлежни орган за понављање поступка доноси решење којим се с обзиром на околности коначно решење може поништити или укинути. Такође, поништавањем решења уклањају се све правне последице које је решење произвело (што значи да се у пореском рачуноводатву сторнирају све утврђене обавезе и последице неосновано утврђених обавеза), а укидањем решења не уклањају се правне последице које је решење већ произвело, већ се онемогућава да решење даље производи правне последице (нема дејство уназад).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта треба да се уради у вези доношења одлука о утврђивању цена, с обзиром на то да до краја новембра треба да се донесу одлуке а није било измене Закона о порезима на имовину по коме треба да се донесу одлуке. Да ли да се припремају одлуке и упућују Скупштини ЈЛС на усвајање?
Рок за доношење и објављивање аката за потребе утврђивања пореза на имовину за 2019. гидну, за које су према Закону о порезима на имовину надлежне ЈЛС, је 30. новембар 2018. године.
Радна верзија Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину, је била објављена на интернет страници Министарства финансија , ради достављања примедби и сугестија. Очекује се Нацрта закона који ће бити упићен у поступак усвајања. Независно од тога, ЈЛС треба да припреме и донесу акте за потребе утврђивања пореза на имовину. Ако евентуалне измене и допуне Закона услове потребу да се ти акти измене или допуне, та питања ће свакако бити уређена прелазним одредбама са роковима за њихову реализацију.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли службеници ЛПА имају право и под којим условима могу вршити унутрашње премеравање стамбеног простора? Да ли је потребна наредба суда у складу са Законом о инспекцијском надзору?
Чињенице у пореском поступку утврђују се на основу доказа. Шта се може искористити као доказ у пореском поступку уређено је чланом 43. Закона о пореском поступку и пореској administrraciji. Увиђај се обавља када је за утврђивање или разјашњење чињеница од значаја за опорезивање потребно непосредно опажање службеног лица. (члан 49. ZPPPA). Улазак у стан, ако порески обвезник не дозвољава улазак или друге просторије може се извршити само уз решење суда којим се дозвољава да се за обављање одређених радњи уђу у стан или друге просторије (члан 89. ZPPPA). Такође, можете сагласно одредбама члана 159б. затражити податке који су вам потребни код утврђивања изворних јавниох прихода од других државних органа и организација којима располажу вршећи послове из своје надлежности (нпр. чистоћа, грејање …)
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
ЛПА је годишњим решењем утврдила порез на имовину за 2017. на право коришћења дела грађевинског земљишта физичком лицу које је на то решење, преко свог пуномоћника - адвоката, уложило жалбу, након чега је другостепени орган поништио првостепено решење и вратио предмет на поновни поступак због тога што нису утврђене одлучне чињенице. Првостепени орган је у поновном поступку спровео испитни поступак, ангажовао вештака грађевинске струке да да свој налаз и мишљење и утврдио другачије чињенично стање од првобитног. Адвокат је на налаз поднео приговор после кога је донет допунски налаз. Да ли је потребно надокнадити трошкове које је захтевао адвокат - за састављање жалбе у износу од 33.000 динара,т рошкове за уплату таксе на жалбу у износу од 440,00 динара и трошкове за подношење приговора на налаз вештака од стране адвоката у износу од 25.500 динара?
У пореском поступку о трошковима поступка одлучује се у складу са одредбама члана 84.- 89. Закона о општем управном поступку ( у даљем тексту: ЗУП), с обзиром на то да Закон о пореском поступку и пореској администрацији као посебан закон нема одредбе о поступању када је реч о трошковима поступка.
Приликом одлучивања о трошковима поступка, треба нарочито да имамо у виду следеће:
Чланом 87. ЗУП-а регулисано је одлучивање о трошковима поступка, тако да:
- странка може да захтева накнаду трошкова до окончања поступка;
- о трошковима поступка одлучује се решењем о управној ствари;
- ако другостепени орган сам реши управну ствар, он одлучује и о трошковима првостепеног и другостепеног поступка.
Захтев за надокнаду трошкова за састављање жалбе поднет у самој жалби, такав захтев је благовремен, а уколико је поднет након достављања другостепеног решења, он је неблаговремен.
У вези са одлучивањем о наведеном, указујемо на члан 51. ZPPPA, којим је прописано да:
„У пореском поступку терет доказа сноси:
1) Пореска управа - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе;
2) порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.“
Такође, указујемо на члан 46. ЗУП-а, у коме је наведено да:
„Странка која је потпуно пословно способна може сама да предузима радње у поступку (процесна способност).“
Чланом 47. ЗУП-а је прописано да:
„Странку која није процесно способна заступа законски заступник.
Правно лице предузима радње у поступку преко законског заступника или овлашћеног представника који је одређен општим актом правног лица.
Орган као странка у поступку предузима радње преко овлашћеног представника, организација која није правно лице преко лица које је одређено њеним актом, а насеље, група лица и друге странке које нису правна лица – преко лица које овласте, ако друкчије није прописано.
Орган пази по службеној дужности у току целог поступка да ли је странка заступана сагласно закону.“
Чланом 49. ЗУП-а је прописано да:
„Странка или законски заступник странке може да овласти пуномоћника да је заступа у поступку, изузев да даје изјаве које само странка може дати. Постојање пуномоћника не спречава странку да сама предузима радње у поступку.“
На основу тога, ангажовање адвоката за састављање жалбе је пословна одлука странке односно законског заступника странке.
Према члану 87. став 2. ЗУП-а:
„о трошковима поступка одлучује се решењем о управној ствари“;
У складу са тим, о трошковима поступка заступања странке у поступку по жалби одлучује се решењем које се доноси по жалби (то је другостепено решење или првостепено решење по жалби); уколико жалбу прослеђујете другостепеном органу, потребно је да дате своје изјашњење о основаности захтева за надокнаду трошкова у одговору првостепеног органа на жалбу и у записнику о учешћу странке у поступку по жалби; уколико о жалби одлучујете у првостепеном поступку, потребно је да тим решењем одлучите и о захтеву за надокнаду трошкова заступања странке.
Уколико се тражи надокнада трошкова у поступку који се покреће захтевом странке (застарелост, одлагање плаћања, прекњижавање, престанак обавезе...), о таквом захтеву треба одлучити у складу са чланом 85.став 3 ЗУПа, у коме је наведено да „када је првостепени покренут захтевом странке, она сноси трошкове поступка“.
Приликом одлучивања о захтеву за надокнаду трошкова треба да имате у виду напред наведено, а нарочито да цените процесну способност странке и чињеницу да је ангажовање адвоката пословна одлука процесно способне странке, што теба да буде део образложења решења.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Неоходно је тумачење члана 7. Закона о финансирању локалне самоуправе, а у вези са доношењем измењене одлуке о пореским стопама за 2019. годину. Дакле, да ли се одлука може усвојити на скупштини на којој се не усваја буџет ЛС за наредну годину и поред тога што члан 7. каже да се ова одлука доноси у поступку доношења буџета?
Законом о финансирању локалне самоуправе прописано је да стопе изворних прихода утврђује скупштина јединице локалне самоурпаве својом одлуком у складу са законом. Даље, прописано је да се одлука доноси након одржавања јавне расправе, а може се мењати највише једанпут годишње и то у поступку утврђивања буџета ЈЛС за наредну годину. Изузетно може се изменити и у случају доношења, односно измене закона или другог прописа којим се уређују изворни јавни прихода ЈЛС.
Закон о порезима на имовину у члану 38б. уређује да се порез на имовину утврђује за календарску годину, применом одредаба овог закона, као и одлуке скупштине ЈЛС на чијој територији се имовина налази о стопама пореза на имовину, која важи на дан 15. децембра текуће године.
У складу са наведеним, треба узети у обзир одредбу Закона о финансирању локалне самоуправе да стопе изворних прихода утврђује скупштина ЈЛС својом одлуком у складу са законом, као и да Закон о порезима на имовину прописује да се порез на имовину за следећу годину утврђује на основу одлуке о стопама пореза на имовину која важи на дан 15. децембра текуће године. Ако ЈЛС не усвоји буџет до 15. децембра у том случају одлука о измени стопа пореза на имовину треба да буде донета раније, тако да важи на дан 15. децамбар 2018. да би се примењивала за утврђивање пореза на имовину за 2019., јер Закон о порезима на имовину прецизно прописује датум када одлука мора да важи да би се примењивала за утврђивање пореза на имовину за следећу годину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Потребно је тумачење члана 3. Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде у вези са грађевинским земљиштем која каже „Земљиште из става 1. тачка 1) алинеја трећа овог члана је земљиште на којем није изграђен објекат или на којем постоји привремена грађевина, као и земљиште на којем се не налази непокретност из става 1. тачка 1) алинеја друга овог члана.“ Да ли то значи да ако се на некој парцели (грађевинском земљишту) налази објекат (пословни простор) да се за ту парцелу не плаћа посебна накнада за заштиту и унапређење животне средине за градско грађевинско земљиште, већ само за објекат или се само земљиште умањује за површину земљишта под објектом и онда се обрачунава накнада посебно за земљиште, а посебно за објекат?
Члан 3. став 1. тачка 1) Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде прописује:
Највиши износ накнаде који се може одредити износи:
1) по основу коришћења непокретности:
– 1 динар/м² за коришћење стамбених зграда и станова, намењених и подобних за становање,
– 3 динара/м² за коришћење пословних зграда и пословних просторија за обавлјање пословне делатности привредних субјеката,
– 0,50 динара/м² за коришћење землјишта за обавлјање редовне делатности привредних субјеката.
Члан 3. став 2. Уредбе прописује да је земљиште из става 1. тачка 1) алинеја трећа, земљиште на којем није изграђен објекат или на којем постоји привремена грађевина, као и земљиште на којем се не налази непокретност из става 1. тачка 1) алинеја друга овог члана (пословни простор).
Став 1. тачка 1) члана 3. Уредбе уређује накнаду за заштиту и унепређење животне средине по м2. На основу члана 3. став 2. Уредбе под “земљиштем на којем се не налазе непокретности из ставе 1. тачка 1) алинеја друга овог члана”, не подразумева се земљиште на коме се не налази пословни објекат, већ земљиште на ком је изграђен објекат, при чему у плаћање накнаде не улази земљиште под објектом, већ само око објекта, што је у Уредбом дефинисано као “земљиште на којем се не налазе непокретности из ставе 1. тачка 1) алинеја друга овог члана. Дакле, посебно се обрачунава накнада за објекат, а посебно накнада за земљиште око објекта.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је измирио целокупну обавезу у периоду мировања пореског дуга (током 2013. године). Са доспећем рата из извршених уплата покривале су се рате репрограма. Проблем настаје код ревалоризације дуга која се приписује а за коју обвезник није знао јер је обавезу у потпуности измирио пре обрачуна исте, односно у периоду када дуг мирује. Да ли је оправдано обрачунавати ревалоризацију на рате дуга који је измирен?
Законом о условном отпису камата и мировању пореског дуга (у даљем тексту: Закон) уређен је условни отпис камате и мировање обавезе плаћања неплаћених јавних прихода доспелих за плаћање закључно са 31.10.2012., услови и обим отписа обрачунате а неплаћене камате на обавезе доспеле за плаћање закључно са 31.10.2012. по основу одређених јавних прихода, отпис доспеле обавезе по основу доприноса за обавезно здравствено осигурање закључно са 31.10.2012., као и отпис камате у другим случајевима прописаним овим законом за обавезе доспеле закључно са 31.10.2012..
Поред јавних прихода које администрира Пореска управа, овај закон обухватио је и локалне јавне приходе које администрирају ЛПА у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, под условом да ЈЛС донесе одлуку о условном отписку камате и мировању пореског дуга.
Чланом 3. Закона предвиђено је да главни порески дуг који није измирен до дана ступања на снагу овог закона мирује од 1. јануара 2013., на начин и по поступку прописаним овим законом.
Чланом 4. Закона прописано је да за време мировања главног пореског дуга, до његове отплате у целости, не тече камата. За време мировања, главни порески дуг се валоризује индексом потрошачких цена, почев од 1.11.2012. до отплате дуга у целости.
На овај начин је постигнута заштита реалне вредности главног пореског дуга, а с друге стране, обвезници треба да максимално рационално, у складу са својим могућностима, у што краћем року измире ревалоризовани главни дуг. Такође, у току мировања главног пореског дуга, свака уплата која је већа од износа текуће обавезе, намирује преостали главни порески дуг, који се ревалоризује до датума уплате и након тога преостаје мањи износ главног дуга који се даље ревалоризује.
Обвезник стиче право на отпис целокупне камате уколико у периоду мировања дуга измири ревалоризовани главни порески дуг. Надлежна локална пореска администрација након уплате ревалоризованог главног пореског дуга, по службеној дужности, врши отпис камате. Према наведеном обвезник је дакле, могао да плати главни дуг који је мировао било када у току периода мировања, али са износом ревалоризације главног дуга који мирује, која се обрачунава на дан уплате да би се сматрало да је испунио услове за условни отпис камате и мировање пореског дуга.
Ако је обвезник измирио само главни дуг без ревалоризације обрачунате на дан уплате претпостављамо да је евентуално обрачуната ревалоризација са стањем на дан 1.1.2015. предмет репрограма, на начин како је прописано одредбама члана 8. Закона. Чланом 8. Закона уређено је да мали и велики порески обвезници (све категорије пореских обвезника) који редовно плаћају текуће обавезе и који су стекли услов за отпис камате у складу са одредбама члана 7. овог закона, стичу право на плаћање главног пореског дуга на 24 месечне рате, без средства обезбеђења и то:
- мали порески обвезник, почев од 1. јануара 2015. године;
- велики порески обвезник, почев од 1. јануара 2014. године.
За време плаћања главног пореског дуга на рате порески обвезник је дужан да редовно плаћа текуће обавезе.Потребно је да прецизирате питање у вези репрограма у контексту конкретне порескоправне ситуације.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
На који начин се учитавају приходи предузетника ради утврђивања комуналне таксе, с обзиром на то, да они нису у обавези да билансе достављају АПР-у?
У АПР постоје подаци о укупном приходу предузетника који воде пословне књиге по систему двојног књиговодства и који завршни рачун предају у АПР. За предузетнике који пословне књиге воде по систему простог књиговодства, податке има Пореска управа и од њих се службеним путем могу тражити подаци за предузетнике који имају прихода веће од 50 милиона динара, а за потребе утврђивања локалних комуналних такси.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.