Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је пресудна површина собе за одређивање категорије ако остали елементи задовољавају минимум услова?
Да ли може да се промени назив категорисаног објекта, као и мејл адреса и на који начин?
Назив угоститељског објекта не може да се мења имајући у виду да је донето решење са тим називом. Уколико постоји потреба за тим, неопходно је поднети нови захтев. Измена мејл адресе за угоститељски објекат је могућа и за ову измену је потребно обратити се обрађивачу из јединице локалне самоуправе где се објекат налази. Уколико се мења мејл адреса угоститеља, потребно је креирати и нове креденцијале за приступ порталу имајући у виду да је мејл адреса уједно и корисничко име налога.
Да ли локална туристичка организација може да добије своју лозинку тј. приступне податке за портал еТуристуа?
Локалним туристичким организацијама омогућен је приступ порталу еТуриста. Потребно је да са мејла директора туристичке организације пошаљу захтев на мејл eturista@mto.gov.rs. У захтеву је потребно навести име и презиме лица које ће имати приступ порталу и његову мејл адресу.
Чланом 37. Закона о култури прописано је следеће: "Оснивач може именовати вршиоца дужности директора установе, без претходно спроведеног јавног конкурса, у случају када директору престане дужност пре истека мандата, односно када јавни конкурс за директора није успео." С обзиром да је вршилац дужности лице запослено у истој установи културе на неодређено време, закључен је анекс уговора о раду. Да ли је неопходно да вршиоцу дужности мирује радни однос у установи за време обављања функције?
Чланом 37. Закона о култури (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр., 6/2020, 47/2021 и 78/2021) предвиђено је да оснивач може именовати вршиоца дужности директора установе, без претходно спроведеног јавног конкурса, у случају када директору престане дужност пре истека мандата, односно када јавни конкурс за директора није успео. Вршилац дужности директора може обављати ту функцију најдуже једну годину. Исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора из става 1. овог члана. Вршилац дужности директора мора да испуњава услове за избор кандидата за директора из члана 36. став 1. овог закона. Вршилац дужности директора има сва права, обавезе и овлашћење директора.
Члан 79. Закона о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђа да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада између осталог и због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца.
Имајући у виду да иако се ради о вршиоцу дужности директора установе, то лице ипак врши функцију и има право на мировање радног односа код послодавца.
Ко потписује, односно ко одлучује о праву на годишњи одмор директора установе, у конкретном случају директора установе културе?
Чланом 44. Закона о култури (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 - испр., 6/2020, 47/2021 и 78/2021) као једна од надлежности управног одбора установе културе наведено је и да управни одбор закључује уговор о раду са директором, на одређено време, до истека рока на који је изабран, односно до његовог разрешења, а када је за директора именовано лице које је већ запослено у истој установи културе на неодређено време, закључује анекс уговора о раду, у складу са законом о раду.
С обзиром на наведено, и остала акта из радног односа директора установе доносиће управни одбор те установе.
Да ли је потребно доносити и Одлуку о образовању Комисије за родну равноправност собзиром да је она прописана Статутом и Пословником?
Потребно је донети Одлуку о образовању Комисије за родну равноправност. На потребу њеног доношења упућује одредба из члана 52. став 3. Статута општине Алексинац, којом је прописано „Актом о образовању Комисије одређује састав Комисије, мандат, задаци, начин рада Комисије и друга питања значајна за рад Комисије“, као и одредба из члана 85. став 3. Пословника Скупштине општине Алексинац сличне садржине. Управо на ове одредбе се треба позвати у преамбули Одлуке о образовању Комисије за родну равноправност јер оне представљају формално- правни основ за доношење Одлуке.
У изради Одлуке може корисно послужити Модел Одлуке о образовању Комисије за родну равноправност, посебно у погледу дефинисања надлежности Комисије. Корисно је да надлежност Комисије буде што детаљније регулисана како би се избегле недоумице у погледу њене надлежности да разматра одређена питања.
Погледај/Преузми: СКГО Модел одлуке
Предшколска установа је поднела захтев ИРК за ангажовањем педагошког асистента у раду са дететом. Да ли је то у надлежности ИРК, с обзиром да је општина оснивач Предшколској установи?
Правилник о педагошком асистенту и андрагошком асистенту („Сл. гласник РС“, бр. 87/2019), чланом 3. дефинише институт педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом чија је улога да пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и vannastavnim активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима.
Одредбе које се односе на педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом почеће да се примењују након измене Уредбе о Каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору и Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. Ови акти се тренутно налазе у процедури усвајања. По њиховом усвајању створиће се услови за ангажовањем педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Ангажовање педагошких асистената није у надлежности ИРК. Као чланови интерресорне комисије, приликом давања мишљења, могу се користити препоруке из треће групе мера – остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције.
У овом конкретном случају може се информисати предшколска установа о процедури која је у току и која се односи на усвајање аката Владе којима се уређују каталог радних места и коефицијенти за обрачун и исплату плата за педагошког асистента.
Такође, потребно је да се установа информише да педагошки асистент није персонализована подршка, већ се додељује образовно-васпитној установи за групу деце, што значи да ће установа моћи да поднесе захтев за ангажовањем педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом у случају да је у установи већи број деце којима је потребна ова врста подршке.
Чланом 65. Закона о родној равноправности је прописано да се у року од осам радних дана од дана када је настала промена извести надлежно Министарство. На који начин се извештавају новонастале промене, да ли је потребно изменити податке из обрасца и послати надлежном Министарству, или у електронској форми, тј. у виду e-maila известити о новонасталим променама?
Чланом 65. Закона о родној равноправности прописано је да се:
„Подаци из ст. 2. и 3. овог члана евидентирају се на посебном обрасцу, у који се уноси и свака промена тих података, у року од осам радних дана од дана када је настала промена. Органи јавне власти, послодавци и тела за родну равноправност из става 1. овог члана евидентиране податке дужни су да дају на увид надлежној инспекцији, која у складу са овим законом врши инспекцијски надзор у овој области, као и Министарству на његов захтев, на начин и у складу са заштитом података о личности.“
Дакле, члан 65. ст. 1-2, јер се образац о вођењу евиденције (образац 1, образац 2) доставља (редовно) ресорном Министарству као прилог обрасцу за извештавање ЈЛС (образац 3, образац 4) у периоду од 1. до 15. јануара текуће године за претходну годину, а ванредно, само на изричити захтев Министарства.
У пракси то значи да закон обавезује ЈЛС да све промене уносе у образац 1 у року од 8 дана и да га по потреби ставе на располагање инспекцији или Министарству на захтев, а да није потребно о свакој измени обавештавати министарство.
Коме се обратити када надокнада за рад интерресорне комисије није плаћена од јула 2022. године?
Правни основ за формирање и рад интерресорне комисије прописан је Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 – др. Закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021).
Члан 77. став 3. прописује:
„Интересорну комисију образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности на основу споразума о сарадњи између установа система образовања, државне управе и локалне самоуправе, социјалне заштите и здравља. Јединица локалне самоуправе одређује седиште рада, обезбеђује и исплаћује накнаде за рад чланова, обезбеђује техничку и другу подршку за њен рад, обезбеђује средства за финансирање подршке препоручене од стране интерресорне комисије, обезбеђује архивирање и чување документације, прикупља извештаје о раду inetrresorne комисије, предложеној подршци и њеним ефектима најмање два пута годишње.“
Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл. гласник РС", бр. 80/2018) ближе је уређено финансирање рада чланова ИРК. У члану 5. став 1. овог правилника стоји: „Комисију као радно тело образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности у складу са законом којим се уређују основе система образовања и васпитања.“
Последњи став члана 5. овог Правилника гласи: „Јединица локалне самоуправе обезбеђује и исплаћује накнаде за рад члановима Комисије у складу са законом. Накнада за рад сталном и повременом члану комисије исплаћује се на основу донетог мишљења Комисије.“
За неплаћену надокнаду за рад интерресорне комисије треба се обратити јединици локалне самоуправе, односно органу јединице локалне самоуправе који је образовао ИРК.
Потребно је тумечење члана 30. Закона о финансијској подршци породици са децом, и то део који се односи на децу која остварују додатак за помоћ и негу другог лица, оносно шта спада у материјалне услове породице. Да ли су то само месечни приходи и месечни катастарски приходи наведени у члану 30. став 1. тачка 1. и 2. или под "материјалне услове" спада и нпр. поседовање друге непокретности, поседовање пословног простора, поседовање гараже или изнајмљеног пословног простора већег од 20 квадратних метара и сл?
Сва права на новчану подршку се у основи деле на права уз претходну проверу материјалних услова и универзална права. Признавање права уз проверу материјалних услова подразумевају претходно одређен лимит прихода и вредности имовине који се утврђује законом и/или ближе уређује подзаконским актима. Особе које остварују приходе или поседују имовину који прелазе постављени лимит, не могу да остваре право за које је тај лимит утврђен. Насупрот томе универзално право се односи на одређену корисничку групу. Сваки појединац који на основу критеријума, прописаних законом, припада одређеној корисничкој групи, остварује конкретно право без претходне провере материјалних услова.
Чланом 30. Закона о финансијкој подршци породици са децом се дечији додатак утврђује као право које се остварује уз претходну проверу материјалних услова који су тим законом прописани. Истовремено се у ставу 2. истог члана Закона уводи изузетак којим се дечији додатак утврђује као универзално право за сву децу која користе Додатак за помоћ и негу другог лица. Дакле, деца која користе Додатак за помоћ и негу другог лица остварују право на Дечији додатак на основу утврђене чињенице да користе претходно поменути вид подршке. Деца која користе Додатак за помоћ и негу другог лица остварују право на дечији додатак без било какве претходне провере материјалних услова укључујући све приходе и имовину које они или њихови чланови домаћинства, на било који начин, остварују или поседују.
Да ли је потребно формирати радну групу за израду Плана управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности? Ако јесте, ко формира радну групу? Да ли је доношење Плана условљено именовањем Савета и Комисије или независно од тога може да се приступи изради Плана? Ко израђује Акциони план јединице локалне самоуправе који усваја скупштина ЈЛС?
Законом о родној равноправности („Сл. гласник РС“, бр. 52/2021 и Правилником о изради и спровођењу плана управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности („Сл. гласник РС“, бр. 67/2022) није прописана обавеза образовања радне групе за израду овог плана, али таква могућност није искључена.
Према одредби члана 2. став 9. наведеног Правилника, руководилац органа дужан је да обавести запослене о почетку израде, циљу и значају доношења плана управљања ризицима, што може учинити истицањем обавештења на видно место у институцији, слањем обавештења свим запосленима путем електронске поште и сл. У циљу што бољег мапирања потенцијалних ризика и пружања могућности запосленима да се активно укључе у процес пружања доприноса препознавању и процени ризика, корисно је спровести анкетирање запослених. Анкетни упитник може да обухвати питања која омогућавају мерење распрострањености родних стереотипа и предрасуда међу запосленима, утврђивање њихових ставова и процена у погледу достигнутог нивоа родне равноправности у органу, ризицима од повреде родне равноправности и сл.
Уколико се градска/општинска управа определи да образује радну групу за израду Плана управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности (ПУР), одлуку о образовању радне групе доноси начелник градске/општинске управе.
Доношење ПУР-а је процес који није условљен претходни именовањем Савета за родну равноправност и Комисије за родну равноправност.
Нацрт акционог плана за родну равноправност ЈЛС припрема радна група, коју својом одлуком образује градоначелник/председни општине. Не постоје утврђена правила о броју и саставу радне групе. Пракса је показала да радну групу обично чине појединци/појединке из различитих органа јавне власти, као и организација цивилног друштва.
С обзиром на то, да је акциони план за родну равноправност ЈЛС плански документ, у погледу његове припреме, садржаја, показатеља учинка, начина праћења и др. релевантне су одредбе Закона о планском систему Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 30/18) и Уредба о методологији управљања јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика са прилозима („Сл. гласник РС, бр. 8/19).
На који начин се може остварити право на новчану надокнаду на име превоза деце до школе и назад? Да ли важе исти услови за децу у основним и средњим школама?
Члан 189. Закона о основама васпитања и образовања дефинише да се из буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују и средства за превоз деце и ученика и то:
„Превоз деце и њихових пратилаца ради похађања припремног предшколског програма на удаљености већој од два километра, ученика основне школе на удаљености већој од четири километра од седишта школе; превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе; превоз деце и ученика који имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на удаљености већој од четири километра од седишта школе и у случајевима када ученици основне школе похађају школу на територији друге јединице локалне самоуправе - ако је школа коју похађају најближа месту пребивалишта ученика; превоз ученика на републичка и међународна такмичења;
У буџету јединице локалне самоуправе могу да се обезбеде средства за превоз ученика средњих школа и ученика који похађају наставу у дуалном образовању који имају пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе на удаљености већој од четири километра од школе,односно од просторија послодавца код којег обављају учење кроз рад, као и у случајевима када су школа, односно просторије послодавца код којег ученици обављају учење кроз рад на територији друге јединице локалне самоуправе.”
Како овим чланом Закона није дефинисана врста превоза свака јединица локалне самоуправе може својим актима да ближе дефинише и критеријуме. Има примера где поједине општине одлуком Општинског већа доносе решења о исплати средстава из буџета јединице локалне самоуправе директно родитељима ако се утврди да не постоји ни један јавни превоз који може да обезбеди превоз ученика до школе. Општнско веће ову одлуку доноси на основу правилника који је сачињен за територију своје надлежности па то нпр. може да буде Правилник о превозу ученика или Правилник о финансијској подршци породици. Такође, за доношење одлуке Општинског већа постоји и законски основ у Закону о финансијској подршци родитељу.