Питања и одговори

Чланом 55. Закона о основном образовању васпитању ("Сл. гласник РС", бр. 55/2013, 101/2017, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 129/2021, 92/2023 и 19/2025), дата је могучност одлагања уписа у први разред основне школе за једну годину и то једино на основу мишљења интерресорне комисије. Мишљење мора да садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу. Овакво мишљење интерресорне комисије подразумева могућност поновног похађања по закону обавезног припремног предшколског програма. Не постоји други правни основ нити начин да се дете по други пут упише и у предшколској установи поново похађа припремни предшколски програм.

У питању које сте поставили, спорно је што предшколска установа завршава са реализацијом припремног предшколског програма 31. маја, што је у складу са прописима, јер овај програм траје 9 месеци. Не можемо улазити у организацију рада предшколске установе, нити у то да ли је дете за које постоји мишљење ИРК о одлагању уписа у први разред похађало PPP са целодневним боравком, или је било у програму у трајању од 4 сата, те Стручна служба СКГО предлаже да се родитељи најпре обрате предшколској установи са молбом да се потражи решење које је у најбољем интересу детета, а које је у складу са капацитетима и са инклузивном политиком и праксом предшколске установе.

У складу са чланом 137. став 4. Закона о спорту („Службени гласник РС”, бр. 10/2016, 18/2020, 77/2021 – др. закон и 138/2022), једном спортском удружењу се не може доделити више од 20% средстава опредељених за финансирање спортских програма у области спорта у буџету јединице локалне самоуправе за текућу буџетску годину.

У вези са питањем да ли се лимит од 20% односи само на средства иницијално опредељена буџетом или и на она која се накнадно увећају ребалансом буџета, даје се следеће тумачење:

1. У моменту закључивања уговора, закон се примењује на тада важећи буџет. Уколико је, на пример, буџет за спорт усвојен у децембру 2024. године и износи 40.000.000 РСД, а уговор са спортским удружењем је закључен у јануару 2025. године, максимални дозвољени износ који се може доделити том удружењу у том тренутку износи 8.000.000 РСД (20% од 40.000.000 РСД). Тиме је закон испоштован у моменту доделе средстава.
2. У случају да у току буџетске године дође до ребаланса буџета којим се средства за спорт повећају (нпр. на 45.000.000 РСД), тада се лимит од 20% мора посматрати у односу на укупан износ опредељених средстава за целу буџетску годину, укључујући и износе добијене ребалансом.
3. У складу с тим, укупан износ средстава који једно спортско удружење може примити током целе буџетске године не сме прећи 20% коначног (ребалансираног) буџета. У наведеном примеру то би износило 9.000.000 РСД (20% од 45.000.000 РСД). Уколико је већ исплаћено 8.000.000 РСД на основу раније закљученог уговора, евентуална додатна исплата истом удружењу не би смела да премаши 1.000.000 РСД.

На овај начин се обезбеђује усклађеност са Законом о спорту у току читаве буџетске године, без обзира на то када је дошло до промене висине буџета. Оваква пракса је у складу са принципима буџетске одговорности и препорукама надлежних државних органа.

Од 2009. године, када је Законом о основама система образовања и васпитања уведена комисија за процену потреба за додатном подршком, улога ове комисије је да треба да спречи неоправдано искључивање детета из образовног система, или његово преурањено и неоправдано укључивање у мање подстицајна образовна окружења. За разлику од ранијих комисија за “категоризацију”, које су имале мандат да на основу дијагнозе и стручног мишљења одлуче да ли је дете за тзв. редовну или тзв. специјалну школу, интерресорна комисја има задатак да предложи и обједини разноврсне мере подршке из система здравства, социјалне заштите и образовања како би се омогућило образовање детета у природној вршњачкој групи у предшколској установи или школи. Због тога ове мере обухватају читав спектар различитих врста подршке, од превоза, преко уклањања архитектонских баријера… обука наставника, укључивања личног пратиоца до стручњачке подршке ученику, запосленима у школи и родитељима. Из овог разлога, упис у развојну групу у предшколској установи, упис у одељење или у школу за ученике са сметњама у развоју Ii инвалидитетом, као и прелазак на измењени индивидуани образовни пан (ИОП2) не може се догодити без позитивног мишљења ИРК.

Ако школа или родитељ поднесу захтев interresrnoj комисији за упис (или прелазак) у школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, задатак иРК је да процени да ли су исцрпљени сви видови подршке, да ли је подршка пружана на прави начин, да ли и поред свих предузиманих мера кроз дужи временски период нема напретка у различитим доменима који су описани у педагошком профиле детета. Затим да евентуално предложи нове мере подршке које до тада нису примењиване (нпр. примена асистивне технологије и сл.). Ако све то не даје ефекта у смислу развоја, напредовања и добробити детета, онда се ИРК може сагласити са уписом у школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Предлагање (иницирање) уписа у школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом од стране интерресорне комисије у супротности је са мисијом ИРК и улогом коју интерресорна комисија има у систему образовања и васпитања.

Уколико је функционални статус детета једни разлог због којег васпитач “одбија” да дете са сметњама у развоју поведе на једнодневни излет са вршњацима, то би неспорно било дискриминаторско поступање. Забрана дискриминације у образовним установама прописана је чланом 110. Закона о основама система образовања и васпитања и гласи: “У установи су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.

Установа је дужна да предузме све мере прописане овим законом када се посумња или утврди дискриминаторно понашање у установи. Ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика, одраслог, родитеља односно другог законског заступника или трећег лица у установи, заједнички прописују министар и министар надлежан за људска и мањинска права.

Поступање установе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начине спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности запосленог, детета, ученика, одраслог, родитеља односно другог законског заступника, трећег лица у установи, органа и тела установе и друга питања од значаја за заштиту од дискриминације, прописује министар.” У случају да постоје баријере за укључивање детета у активности ван предшколске установе, обавеза тима за додатну подршку детета, као и Тима за инклузивно образовање установе је да ове препреке идентификује и да нађе начин за њихово превазилажење. Уколико су потребна додатна средства или мере које превазилазе ресурсе установе, предшколска установа се може обратити интерресорној комисији за мишљење о потребној додатној подршци.

Чланом 31. став 1. тачка 2) Посебног колективног уговора за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 3/2022 и 114/2023) предвиђено је да запосленима припада право на исплату јубиларне награде, и то: (1) за 10 година рада проведеног у радном односу, једна плата; (2) за 20 година рада проведеног у радном односу, две плате; (3) за 30 година рада проведеног у радном односу, три плате; (4) за 35 година рада проведеног у радном односу, три и по плате; (5) за 40 година рада проведеног у радном односу, у висини подтачке (4) ове тачке. Платом у смислу става 1. тачка 2) овог члана сматра се просечна месечна плата запосленог, односно запослених у установи, односно просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем се исплаћује јубиларна награда, у зависности шта је за запосленог повољније. Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тачки 1) подтач. 1-6. овог члана, признаје се на основу уредне документације, а највише до висине два неопорезована износа предвиђена Законом о порезу на доходак грађана.

Дакле, поменутим колективним уговором предвиђено је да се јубиларна награда исплаћује на основу уредне документације, што је руководилац установе дужан да цени у сваком конкретном случају.

Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама ("Сл. гласник РС", бр. 44/2001, … 13/2025 и 17/2025), у делу који говори о установама културе, није предвиђен посебан коефицијент за обрачун и исплату плата запослених у вези са звањем доктор наука или увећање коефицијента које је у вези са тим звањем.

Коефицијенти за обрачун и исплату плате за запослене у установама културе одређују се у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама („Сл. гласник РС“, бр. 44/2001, 15/2002 - др. уредба*, 30/2002, … 5/2025 и 12/2025).

Према чл. 123, став 11. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023): „Орган управљања образује комисију за избор директора (у даљем тексту: Комисија) која има непаран број чланова и спроводи поступак за избор директора, и то: обраду конкурсне документације, утврђује испуњеност законом прописаних услова за избор директора, обавља интервју са кандидатима и прибавља мишљење васпитно-образовног, наставничког, односно наставничког и педагошког већа о пријављеним кандидатима.” Став 13. истог члана Закона о основама система образовања и васпитања гласи: „Ближи услови о броју чланова, саставу и начину образовања Комисије уређују се општим актом установе.“ Из наведеног произилази да не постоји законско ограничење због којег секретар школе не би могао да буде члан комисије за избор директора установе, осим у ситуацији када постоји сукоб интереса по неком другом основу (нпр. да је у сродству са кандидатом и сл.), или уколико општим актом установе није другачије уређено.

Приликом израде новог Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање („Сл. гласник РС“, бр. 74/2018), чланови Радне групе за израду предлога Правилника су се сагласили да за децу предшколског узраста није потребно правити посебан (индивидуализован) план васпитно-образовног рада, јер то није у духу нових Основа програма предшколског васитања и образовања – Године узлета (Правилник о основама програма предшколског васпитања и образовања ("Сл. гласник РС - Просветни гласник", бр. 16/2018).

У складу са наведеним, формулисан је члан . Правилника којим се уређује садржај ИОП-а који гласи: “ИОП је посебан акт установе којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању детета, ученика, односно одраслог ако мере индивидуализације нису довеле до остваривања добробити детета, односно остваривања исхода образовања и васпитања или до задовољавања образовних потреба ученика са изузетним способностима. ИОП садржи: 1) податке о детету, ученику односно одраслом и податке о тиму за додатну подршку (Образац 1); 2) педагошки профил детета, ученика, односно одраслог (Образац 2); 3) план мера индивидуализације (Образац 3); 4) персонализовани програм наставе и учења (Образац 4); 5) податке о праћењу и вредновању ИОП-а (Образац 5); 6) сагласност родитеља (Образац 6). ИОП може да садржи и: 1) план транзиције - план подршке детету и ученику при укључивању у образовање, при преласку на други ниво образовања или при преласку у другу образовну установу; (Образац 7); 2) план превенције раног напуштања образовања за децу и ученике у ризику од раног напуштања школе (Образац 8). Персонализовани програм наставе и учења из става 2. тачка 4) овог члана доноси се за област у оквиру наставног предмета, један наставни предмет, групу наставних предмета или све наставне предмете за разред који ученик, односно одрасли похађа, као и за vannastavne активности. За ученика са изузетним способностима школа доноси прилагођен и обогаћен ИОП, сходно ставу 1. овог члана. Садржај ИОП-а који се остварује у школи дат је на Обрасцу 1, Обрасцу 2, Обрасцу 3, Обрасцу 4, Обрасцу 5, Обрасцу 6, Обрасцу 7 и Обрасцу 8. Садржај ИОП-а који се остварује у предшколској установи дат је на Обрасцу 1, Обрасцу 2, Обрасцу 3, Обрасцу 5, Обрасцу 6 и Обрасцу 7. Образац 1, Образац 2, Образац 3, Образац 4, Образац 5, Образац 6, Образац 7 и Образац 8 одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део. Један примерак ИОП-а се доставља родитељу и члановима тима. Појединачни обрасци се, по потреби, достављају свим лицима која су задужена за реализацију у ИОП-у.”

Из наведеног следи да се индивидуални план који се доноси у предшколској установи, а то је увек ИОП1, састоји од наведене групе образаца (није само један образац). Друга важна ствар је да је потребно поштовати читав процес доношења ИОП-а, на начин прописан правилником, тј. да се након израде “иницијалног” педагошког профила детета и доношења и примене плана мера индивидуализације (образац 3), евалуације ефеката ових мера и након обавештавања родитеља и прибављене сагласности родитеља приступа изради ИОП-а. То подразумева израду потпунијег педагошког профила детета и детаљнију, обогаћену новим садржајима, бољу операционализацију свих елемената који су наведени у Обрасцу 3, као и сагласност родитеља (Образац 6), а касније и податке о евалуацији ИОП-а (Образац бр. 5). Да би овако ревидиран документ постао званични акт предшколске установе, потребно је да на иницијативу тима за додатну подршку, Тим за инклузивно образовање предложи Педагошком колегијуму установе, а овај орган да донесе одлуку о усваљању ИОП-а.

Председник савеза не може да буде члан управе, председник или заступник друге организације у области спорта са исте територије, због сукоба интереса, а што би требало да је детаљније регулисано Статутом територијалног спортског савеза.

Ако погледамо чл. 3. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", бр. 80/2018), видимо да се у трећој групи мера: “остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције”, под тачком (2) налази: “организовање образовне подршке у случају дужег изостајања из школе, ради надокнађивања пропуштеног, односно обезбеђивања континуитета у образовању ученика и одраслог”. Уколико је ученик из различитих оправданих разлога спречен да долази на наставу, онда ИРК у свом мишљењу може навести ову меру. Пошто се ваше питање конкретно односи на ученика на дужем кућном или болничком лечењу, тада чланови ИРК треба да информишу родитеље да за ученика треба да се организује овај вид наставе, као и да треба да се обрате школи која ће поступити

У складу са Правилником о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу ("Сл. гласник РС", бр. 66/2018), потребно је да ИРК у свом мишљењу наведе да сматра да за ученике треба организовати овај вид наставе и да је о томе информисала родитеља. Ваше питање се односи и на то да и ИРК може да предложи да се током учења код куће користе средства информационе технологије. Ако се вратимо на чл. 3. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, у последњем ставу стоји: „Комисија на основу сагледаних потреба за подршком детету, ученику и одраслом препоручује и друге видове подршке које нису наведене у правилнику, а који ће допринети образовној и социјалној инклузији детета, ученика и одраслог.“. Пошто се у правилнику не може навести исцрпна листа мере подршке, овим чланом је омогућено да ИРК наведе и друге мере подршке за које процењује да су у најбољем интересу детета/ученика. Овде желимо да укажемо на две ствари: -обрзовање од куће је „рестриктивна“ мера, јер искључује дете/ученика из вршњачке групе и треба је користити само када је неопходна, уз ограничено трајање и планирање транзиције за поновно укључивање детета/ученика у образовну установу и вршњачки колектив. Примећено је да се ова мера посебно неоправдано користи у ситуацијама деце/ученика са проблемима у понашању. Такође, ИРК не треба да пепоручује коришћење информационих технологија уколико није сигурна да ли породица има интернет и потребан уређај, да дете/ученик има одговарајуће дигиталне компетенције, да школа има потребну опрему и друге ресурсе и сл. На који начин ће се организовати настава за ученика на кућном лечењу, треба да буде одлука школског Тима за додатну подршку детету, чији члан је и родитељ.

Закон о предшколском васпитању и образовању („Сл. гласник РС“, бр. 18/2010, 101/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 10/2019, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 129/2021) у чл. 34 прописује право на ИОП1:

“Детету коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у васпитању и образовању, предшколска установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, односно врши прилагођавање и, уколико је потребно, обезбеђује израду, доношење и реализацију индивидуалног образовног плана (ИОП1), у складу са законом.”

Ова одередба је даље уређена Правилником о ближим упутствима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање, уз уважавање специфичности предшколског васпитања и образовања (ПВО): у чл. 6. се прави разлика у садржају ИОП-а у ПВО; у чл. 7. став 5. је наглашно да предшколска установа може донети само ИОП1; у чл. 8. је прописано ко су чланови тима за додатну подршку у предшколској установи; чланом 9. је наглашено да се ИОП  остварује у оквиру заједничких активности у групи предшколске установе; чл. 16. уређује да се евиденција о остваривању образовања и васпитања по ИОП-у води у прописаној евиденцији о васпитно-образовном раду у предшколској установи.

Уколико током поступка процене потреба за додатном подршком према прописаној процедури и након прибављања свих релевантних података и доказа из различитих извора (посебно о примењеним мерама индивидуализације и њиховим ефектима) интерресорна комисија процени да је детету у ПВО потребан прилагођени индивидуални васпитно-образовни план (ИОП1), то треба да предложи као меру о којој информише родитеље и предшколску установу. Овакво поступање је у складу са чл. 3. став 2. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, који гласи: “Комисија на основу сагледаних потреба за подршком детету, ученику и одраслом препоручује и друге видове подршке које нису наведене у правилнику, а који ће допринети образовној и социјалној инклузији детета, ученика и одраслог.“.

Уколико предшколска установа процени да је за дете потребно израдити ИОП1 и за то има сагласност родитеља, у том случају није потребно да се обраћа за мишљење interresonoj комисији.