Питања и одговори

Закон о родној равноправности прописује оснивање Савета за родну равноправност – саветодавног тела органа управе ЈЛС. Не постоје законске сметње да чланови/це Савета буду лица запослена у установама, органима и организацијама које делују у областима од значаја за родну равноправност и сузбијање родно заснованог насиља, а која немају статус именованих и постављених лица, већ су службеници који непосредно обављају одређене послове од значаја за остваривање надлежности Савета за родну равноправност. Та лица су у Савету представници релевантних установа, органа и организација и својим стручним радом у Савету доприносе да он успешно остварује своју улогу и надлежности. Сагласно томе, имајући у виду примере који се у питању наводе, не постоје сметње да решењем о образовању и именовању чланова/чланица Савета за чланицу савета буде именована особа које је на месту координатора/ке за младе у Канцеларији за младе или службеник/ца у органу у ЈЛС који обавља послове остваривања једнаких могућности и сл. 

У чл. 63. ст. 3. Закона о родној равноправности прописано је да се актима скупштине ЈЛС ближе уређују избор, надлежности и начин рада тела за родну равноправност: комисије за родну равноправност и савета за родну равноправност. Према чл.  73. ZRR, ЈЛС дужне су да ускладе своја акта у року од шест месеци од ступања на снагу ZRR (рок је истекао 29. 11. 2021. године). Оне ЈЛС које немају основана тела за родну равноправност (Комисија за родну равноправност и Савет за родну равноправнст) дужне су да донесу одговарајуће акте о оснивању тих тела, такође у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Школа за ученике са сметњама у развоју је, поступајући у складу са Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, чл.10, обавестила ИРК о престанку подршке, уз образложење.

Осврнућемо се на део у којем наводите да се то десило „иако је Тим за пружање додатне дефектолошке подршке сматрао да је неопходно наставити са часовима подршке“.

Према Правилнику о критеријумима и стандардима пружања додатне подршке у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом у васпитној групи, односно другој школи и породици („Службени гласник РС“, бр.70/2018), чл. 3, став 4: „Додатна подршка из става 1. тачка 1) овог члана и из става 2. овог члана остварује се на основу мишљења интерресорне комисије и планира се у оквиру индивидуалног образовног плана детета, ученика и одраслог, у складу са прописима.“ Из ове одредбе даље следи да процену потреба за овом врстом додатне подршке доноси тим за додатну подршку ученику, дакле тзв. ИОП тим школе коју ученик похађа.

У погледу околности да су у питању ученици који похађају редовну школу долазили на дефектолошку подршку у школу за ученике са сметњама у развоју, на основу мишљења Интерресорне комисије, скрећемо пажњу да овакав начин организовања додатне подршке није у духу добре инклузивне праксе. Исти правилник чланом 5. став 1. уређује где се пружа ова врста додатне подршке: „Додатна подршка се пружа у установи коју похађа дете, ученик или одрасли, а изузетно у другој установи или породици, у складу са најбољим интересом корисника.“

У овој ситуацији, ИРК може да делује саветодавно, да упути Тим за додатну дефектолошку подршку на сарадњу са тимом за додатну подршку ученику из школе коју ученик похађа (родитељ је члан овог тима), како би заједно евалуирали ефекте овог вида додатне подршке и, уколико процене да је неопходна ученицима, организују рад тако да ову подршку ученици добијају у школи коју похађају.

Овде је кључно да ли се ученик уписује у редовну средњу школу, или се ради о средњој школи са домом ученика у којој се образују ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом.

У првом случају, мишљење интерресорне комисије није потребно (независно од тога да ли је ученик завршио основну школу за ученике са сметњама развоју, или редовну основну школу).

У ситуацији када се ученик уписује у средњу школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом (са или без дома за ученике), сматрамо да је, у складу са Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, чл. 4, тачка 1) подтачка (4), ово мера која се реализује на основу мишљења интерресорне комисије, те да је мишљење ИРК тада неопходно.

Правилником о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад је дефинисано да је водитељ случаја стручњак задужен за конкретан случај који процењује и координира поступком процене потреба конкретног корисника, предузима мере и координира предузимање мера у заштити и подршци кориснику, користећи потенцијале центра и других служби и ресурса у локалној заједници. Дакле, не постоји недоумица да је водитељ случаја у Центру за социјални радтај који обавља послове процене и планирања за корисника, без обзира из којих средстава ће бити плаћен. У прилог томе говори и члан 68. став 2. Закона о социјалној заштити који дефинише да водитељ случаја процењује да да ли корисник има потребу за услугом коју обезбеђује РС, АП односно ЈЛС и у складу са тим издаје кориснику упут за коришћење наведене услуге. Имајући у виду да је процена и планирање изворни посао у надлежности Републике који је поверен Центру за социјални рад, водитељ случаја који ради на јавним овлашћењима је једини који процењује потребе корисника а из које може да произађе управни акт или извршни документ.

Поступак за коришћење услуге социјалне заштите, коју обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе спроводи искључиво Центар за социјални рад. У Центру за социјални рад се такође води поступак за остваривање и исплату једнократне новчане помоћи док поступак за остваривање права на помоћ у натури спроводи орган, организација или служба одређена актом јединице локалне самоуправе. Сва остала права која обезбеђује ЈЛС се остварују на начин и под условима које пропише ЈЛС одговарајућим актима.

Наменски трансфер је предвиђен за једну календарску годину и не може се преносити у следећу годину.

Јединица локалне самоуправе нема непосредну одговорност за стручно усавршавање стручних радника у Центар за социјални рад. Наиме, одговорност за стручно усавршавање сносе сами стручни радници и послодавац. Међутим, како је у овом случају послодавац Центар за социјални радкоји не остварује профит нити приходе на тржишту, већ обавља послове у име републичке, покрајинске и локалне власти, неопходно је да орган власти за које Центар за социјални рад обавља послове обезбеди средства за пословање. У овом случају се ради о средствима за стручно усавршавање у оном делу за који је надлежан послодавац. Послодавац у складу са политиком оснивача и органа власти који су поверили послове Центар за социјални рад, својим планом одлучује о обиму стручног усавршавања који ће да обезбеди стручним радницима. Ова одлика зависи од мноштва фактора али садржај стручног усавршавања би требало  да обухвати примену свих техника, метода политика и прописа који до тада нису примењивани.

Локална самоуправа је право грађана да непосредно и преко слободно изабраних представника управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво. Органи локалне самоуправе планирају, уређују и управљају јавним пословима који су у њиховој надлежности и од интереса за локално становништво. Јединица локалне самоуправе се између осталог стара о задовољавању потреба грађана у области просвете (предшколско васпитање и образовање и основно и средње образовање и васпитање), научноистраживачке и иновационе делатности, културе, здравствене и социјалне заштите, дечије заштите, спорта и физичке културе и обезбеђује остваривање посебних потреба особа са инвалидитетом и заштиту права осетљивих група.

Интерресорну комисију образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности на основу споразума о сарадњи између установа система образовања, државне управе и локалне самоуправе, социјалне заштите и здравља. Задатак интерресорне комисије је да врши процену потреба детета, ученика и одраслог за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком у смислу образовања о чему доноси мишљење.

Центар за социјални рад одлучује о остваривању права корисника из области социјалне заштите и о коришћењу услуга социјалне заштите које обезбеђује Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе. Центар за социјални рад, у складу са актима јединице локалне самоуправе, учествује у пословима планирања и развоја социјалне заштите у јединици локалне самоуправе. Центар за социјални рад, као јавно овлашћење, обавља послове потреба и снага корисника и ризике по њега и планира пружање услуга социјалне заштите, спроводи поступке и одлучује о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите, предузима прописане мере и покреће и учествује у судским и другим поступцима. Послове који се односе на права, односно услуге социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара јединица локалне самоуправе центар за социјални рад обавља у складу са прописом који доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Дакле ради се о потпуно различитим ентитетима. Рад органа ЈЛС има управни карактер а чије одлуке су по правилу извршне и за које сносе одговорност. Интерресорна комисија је стручно тело које даје стручно мишљење. Органи локалне самоуправе не морају да поступе у складу са стручним мишљењем Intrresorne комисије али морају да га уваже и да евентуално поступање супротно мишљењу Intrresorne комисије образложе. Наиме, органи ЈЛС, поред стручног мишљења Intrresorne комисије, при одлучивању узимају у обзир приоритете који су одређени политиком ЈЛС као и средства којима ЈЛС располаже.

Центар за социјални рађе јавна служба коју оснива ЈЛС за обављање одређених послова из њене надлежности. Такође, Центар за социјални рад, обавља одређене послове који су поверени од стране централне власти. Центар за социјални радмора да поступа у складу са политиком и одлукама ЈЛС у делу послова које обавља у име ЈЛС. Центар за социјални радпри доношењу одлуке о коришћењу неких услуга социјалне заштите треба да узме у обзир мишљење Intrresorne комисије али образложену одлуку доноси Центар за социјални рад и за њу сноси одговорност.

У закону о социјалној заштити се помиње термин „Иновативне услуге“ у делу који наводи издатке ЈЛС који се могу финансирати из буџета Републике Србије, путем наменских трансфера. Међутим, у прописима не постоји прецизније одређење о иновативним услугама. Према расположивој литератури, иновативне услуге су оне које дају боље резултате од постојећих. Како су постојеће услуге социјалне заштите одређене спецификацијом услуга, односно сврхом, циљном групом и активностима, иновативне услуге су оне које променом у неком од ова три елемента дају боље резултате.

ЈЛС може из свог буџета да издвоји средства за све услуге у складу са потребама локалне самоуправе. Потребе локалне самоуправе се утврђују одговарајућом одлуко ЈЛС.  Дакле уколико је одговарајућом одлуком ЈЛС, најчешће одлуком о социјалној заштити, предвиђено да се обезбеди услуга породичног сарадника, онда за то не постоје никакве препреке.

Нацрти правних аката немају никакво правно дејство. Сва решења у нацрту закона се примењују након усвајања измена и допуна закона.

У случају ненаменског трошења средстава из наменских трансфера, министар финансија може предложити Влади да се јединици локалне самоуправе ускрати део укупног ненаменског трансфера у износу ненаменски утрошених средстава.

Законом о социјалној заштити су утврђене три врсте надзора у овој области: инспекцијски надзор, надзор над радом, и надзор над стручним радом установа социјалне заштите.

Инспекцијским надзором се испитују спровођење закона и других прописа непосредним увидом у пословање и поступање физичких и правних лица. Инспекцијски надзор над радом установа социјалне заштите и пружалаца услуга социјалне заштите врши министарство надлежно за социјалну заштиту, преко инспектора социјалне заштите у свим ЈЛС изузев на територији покрајине и у Београду. На територији покрајине овај посао обавља надлежни покрајински секретаријат. Инспекцијски надзор над радом центра за социјални рад и установе социјалне заштите, односно пружаоца услуга социјалне заштите који пружа услуге смештаја у прихватилиште (осим смештаја за жртве трговине људима) или прихватну станицу и дневне услуге у заједници на територији града Београда врши градска управа града Београда као поверене послове.

Надзор над радом састоји се од надзора над законитошћу рада и надзора над сврсисходношћу рада органа државне управе и ималаца јавних овлашћења у вршењу поверених послова државне управе. Имајући у виду да услуге социјалне заштите нису послови државне односно локалне управе, овом врстом надзора нису обухваћени пружаоци локалних услуга социјалне заштите.

Надзором над стручним радом се утврђује испуњеност захтева у односу на поштовање прописаних стручних процедура и на коришћење стручних знања и вештина, на основу увида у стручну документацију и процес пружања и ефеката услуга. Министарство надлежно за социјалну заштиту врши надзор над стручним радом центра за социјални рад, установе за домски смештај и центра за породични смештај и усвојење чији је оснивач Република Србија односно аутономна покрајина, установе за васпитање деце и омладине и завода за социјалну заштиту. Надзор над стручним радом наведених установа на територији аутономне покрајине врши надлежни покрајински секретаријат, као поверени посао. Закон о социјалној заштити није уредио надзор над стручним радом установа које оснива ЈЛС те се у том случају примењују одредбе закона о локалној самоуправи према ком ЈЛС уређује и врши надзор над установама чији је оснивач. Закон о социјалној заштити је утврдио надзор над стручним радом установа али не и других пружаоца услуга социјалне заштите. Ипак, не постоји сметња да ЈЛС својим унутрашњим актима уреди надзор над стручним радом пружаоца услуга које ангажује. Одредбама Закона о локалној самоуправи је омогућено да више ЈЛС, споразумом о сарадњи, заједнички организују надзор пружалаца услуга социјалне заштите, у виду заједничког органа, службе, заједничком набавком услуге стручног надзора или на други начин у складу са законом.

Према одредбама закона о јавним набавкама, ЈЛС је као наручилац, обавезна да врши контролу извршења уговора о јавној набавци у складу са условима одређеним у документацији о набавци и изабраном понудом.