Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли јединица локалне самоуправе може да обезбеђује више услуга социјалне заштите за једног корисника?
Упућивање корисника на одређену услугу социјалне заштите је, са једне стране условљено потребама корисника а са друге стране спецификацијом услуге или услуга на које се упућује. Уколико потребе корисника, које су утврђене у поступку процене, могу да се испуне коришћењем једне услуге, имајући у виду спецификацију те услуге односно циљну групу, сврху и активности, онда би било погрешно упућивати корисника на коришћење још једне услуге којом се на основу спецификације испуњавају исте потребе корисника. Очито је да корисник не може истовремено да користи услугу дневног боравка и услугу смештаја у дом, као што је сасвим уобичајено комбиновање саветодавно терапијских услуга са другим услугама социјалне заштите које се пружају у локалној заједници.
Који су организациони модели за обезбеђивање услуга социјалне заштите у локалној самоуправи?
Делатност социјалне заштите обављају установе социјалне заштите које могу основати Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго правно и физичко лице. Ову делатност могу обављати, у складу са законом, и удружења, предузетници, привредна друштва и други облици организовања. Наиме, услуге социјалне заштите које обезбеђује ЈЛС, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала ЈЛС, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран. Организација социјалне заштите може пружати одређену услугу социјалне заштите као посебно основана организација за обављање те делатности. Такође, услуге социјалне заштите се могу пружати у оквиру организационе јединице унутар постојеће организације.
Како се обезбеђују иновативне услуге социјалне заштите?
Поступак обезбеђивања иновативних услуга одговара поступку развоја нових услуга. Наиме, иновативне услуге нису назив за одређену врсту услуга. Пре се ради о термину који означава услуге које ЈЛС развија ради унапређења постојеће подршке за коју се утврдило да може да буде пружена на ефективнији и ефикаснији начин.
Први корак ка иновативним слугама је утврђивање потребе да се одређена подршка пружи са више ефеката и на ефикаснији начин. Ово се утврђује евалуацијом постигнутих резултата у области социјалне заштите која се обавља периодично или претходи планирању социјалне заштите за наредни период.
Други корак је планирање унапређења постојеће подршке кроз побољшање услуга које се већ пружају или развој нових услуга. Овај корак се спроводи путем стратешког планирања у ЈЛС и утврђује се одговарајућим планским документом.
Следи планирање средстава за моделовање иновације која могу да се обезбеде из средстава ЈЛС, наменских трансфера, донација или претприступних фондова. У сваком случају, неопходно је да начин финансирања буде уврштен у офговарајуће одлуке којима се планирају издаци ЈЛС.
Четврти корак је моделовање иновативне услуге или такозвано пилотирање. У овом поступку се пружа услуга корисницима уз праћење њених ефеката и евентуалне корекције на основу тих запажања. Овај корак се завршава закључком о сврсисходности и економичности иновативне услуге и, на основу тога, предлогом надлежном министарству да се иновативна услуга уврсти у стандардне услуге социјалне заштите.
Шта значи принцип супсидијарности у обезбеђивању локалних социјалних услуга у надлежности јединица локалне самоуправе?
Супсидијарност је принцип друштвене организације којим се сматра да друштвена и политичка питања треба решавати на најнепосреднијем нивоу који је за то прикладан. Овај термин се дефинише као "начело да централна власт треба да има супсидијарну функцију, обављајући само оне задатке који се не могу обављати на локалном нивоу". Дакле, према принципу супсидијарности, првенство у обављању одређених послова се увек даје нивоу који је најближи грађанима, а тек ако тај ниво није у стању да их реализује они се преносе на виши ниво. Овај принцип се примењује и на грађане тако што се од појединца очекује да самостално испуни своје потребе а тек ако то није у стању наступа подршка друштвене заједнице.
Да приликом јавне набавке за услугу ЈЛС може да прихвати пружаоца који је поднео захтев за лиценцу или мора искључиво да услугу тражи од лиценцираног пружаоца услуге?
Одредбама Закона о социјалној заштити је утврђено да услуге социјалне заштите које обезбеђује јединица локалне самоуправе, за којима постоји потреба, а не могу их обезбедити у потребном обиму установе социјалне заштите које је основала јединица локалне самоуправе, набављају се од пружаоца услуга социјалне заштите који је за то лиценциран кроз поступак јавне набавке услуга социјалне заштите. Дакле, недвосмислено је наведено да се услуге социјалне заштите набављају од пружаоца који је стекао одговарајућу лиценцу. Статус организације која је у поступку лиценцирања нема службени значај и једнак је статусу организације која није ни започела поступак лиценцирања.
Који удео средстава које локалне самоуправе морају да придодају средствима добијеним из наменских трансфера у финансирању локалних социјалних услуга?
Наменски се може доделити ако јединица локалне самоуправе има обезбеђено одговарајуће учешће у финансирању услуга социјалне заштите у односу на утврђену основицу за обрачун наменског трансфера по појединим јединицама локалне самоуправе и то:
- за јединице локалне самоуправе из II групе развијености у висини од најмање 30% средстава;
- за јединице локалне самоуправе из III групе развијености у висини од најмање 10% средстава
- за јединице локалне самоуправе из ИВ групе развијености наменски трансфер се додељује без обзира на обезбеђено учешће у финансирању услуга социјалне заштите.
Према одредбама Закона о социјалној заштити, средствима из наменских трансфера у социјалној заштити се финансирају услуге социјалне заштите и то:
- услуге социјалне заштите које по Закону финансирају јединице локалне самоуправе и то у јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености испод републичког просека;
- услуге социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе на чијој територији имају седиште установе за домски смештај у трансформацији, укључујући и трошкове трансформације тих установа;
- иновативне услуге и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију.
Услуга породични сарадник није стандардна услуга социјалне заштите, Иако је услуга развијана неколико година и у том процесу су развијени стандарди по којима се услуга пружа, надлежно министарство није прописало ближе услове и стандарде за пружање ове услуге. Дакле, требало би размотрити финансирање услуге породичног сарадника као иновативне услуге. Са становишта прописаних стандарда, породични сарадник је иновативна услуга јер није уврштена у стандардне услуге. Међутим, са становишта праксе ЈЛС које пружају ову услугу у континуитету, неколико година, ова услуга би тешко могла да се сматра иновативном јер се у вишегодишњем периоду пружа према одређеним стандардима. Дакле, у прописима није могуће наћи прецизан одговор на ово питање, стога га треба потражити у пракси која се примењује. Досадашња искуства показују да су средства из наменских трансфера одобравана за саветодавно – терапијске и социјално едукативне услуге, у које спада Породични сарадник, иако за ову групу услуга нису утврђени стандарди. Такође, укупни трошкови услуге породичног сарадника су, у досадашњој пракси, финансирани из средстава наменских трансфера у уделу од 16% . Судећи по овим искуствима, надлежно министарство одобрава средства из наменских трансфера и за услугу Породични сарадник.
Које су услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију а које могу да се финансирају из наменских трансфера?
Уредбом о наменским трансферима је утврђено да су услуге којима се врши подршка и допринос очувању природне породице и останку деце у породицама, као и подршка старијим лицима од 65 година у руралним срединама и слабо насељеним местима, од посебног значаја за Републику Србију. Овом одредбом нису одређене конкретне услуге социјалне заштите које су од значаја за Републику Србију већ се даје приоритет услугама којима се пружа подршка одређеним корисничким групама. Дакле намера одређивања услуга од посебног значаја није у потреби за истицањем одређених услуга. Оваквим приступом се даје извесна предност излажењу у сусрет потребама породица у ризику и такозваним старачки домаћинствима који немају подршку непосредног окружења, без обзира којом услугом се испуњавају те потребе и независно од тога да ли се подршка пружа путем стандардних или иновативних услуга.
Који пружаоци услуга могу да буду финансирани из наменских трансфера?
Средствима из наменских трансфера у социјалној заштити се финансирају услуге социјалне заштите. Дакле, средства из ових извора, у начелу, нису намењена финансирању организација већ финансирању пружања услуга. Разлика између ова два модела се огледа у томе што је основ при финансирању организација трошак који је одређена организација имала а код финансирања услуга се за основ узима пружена услуга. Изузетак од овог правила је финансирање трошкова трансформације установа социјалне заштите чији трошкови трансформације могу да буду финансирани независно од пружене услуге.
ЈЛС може да обезбеди услуге оснивањем установе или набавком услуге. Обе врсте организација су дужне да имају одговарајућу лиценцу за пружање услуге. Ово значи да из средстава наменских трансфера може да буде плаћена услуга оној организацији која је за пружање те услуге остварила одговарајућу лиценцу.
Да ли туристички инспектор може да врши увид у евиденцију корисника услуге смештаја преко ЦИС-а, а да се не повреди Закон о заштити података личности?
Правилник о употреби ЦИС-а прописује: Туристички инспектор има приступ функционалностима ЦИС-а и унетим подацима у делу евиденције угоститеља и угоститељских објеката, категоризације угоститељских објеката из члана 4. став 1. овог правилника, као и у делу извештавања и аналитике. Приступ функционалностима ЦИС-а и подацима из става 1. овог члана, туристички инспектор остварује за све угоститеље и угоститељске објекте који се налазе на територији Републике Србије. Приступ функционалностима ЦИС-а и подацима из става 3. овог члана, овлашћени инспектор остварује само за угоститеље и угоститељске објекте који се налазе на територији једне или више ЈЛС на којима је овлашћен да врши надзор, у складу са законом. Лица из ст. 1. и 3. овог члана немају приступ подацима корисника услуга смештаја, који се односе на податке о личности.
Да ли обрађивач може да промени врсту угоститељског објекта ако је погрешно унета од стране угоститеља?
Ако физичко лице обавља угоститељску услугу смештаја нпр у угоститељском објекту кућа, и означи да ради сезонски, да ли има утицаја на обрачун паушалне боравишне таксе или се свеједно боравишна такса рачуна за целу годину?