Питања и одговори

Према члану 7. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", бр. 80/2018), образовна установа под одређеним условима може да покрене поступак процене потреба за додатном подршком без сагласности родитеља:

„Процена потреба детета, ученика и одраслог за додатном подршком (у даљем тексту: поступак процене) врши се:

• по захтеву родитеља, односно другог законског заступника и одраслог,
• на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника и одраслог,
• по службеној дужности - када родитељ, односно други законски заступник и одрасли не дају сагласност на иницијативу образовне или здравствене установе или пружаоца услуга социјалне заштите.

Уколико родитељ, односно други законски заступник и одрасли није сагласан са покретањем поступка процене, а подносилац иницијативе је проценио да такво поступање није у циљу заштите најбољег интереса детета, ученика и одраслог, подносилац иницијативе је дужан да о томе обавести надлежни орган старатељства, ради предузимања мера из његове надлежности и покретања поступка процене по службеној дужности.“

Поред наведеног, истим чланом Правилника је уређене и обавезе образовне установе пре него што покрене поступак по службеној дужности:

„Установа која покреће поступак по службеној дужности у обавези је да реализује саветодавни рад са родитељем, односно другим законским заступником и одраслим ради информисања о улози и саставу Комисије, поступку процене, могућности присуства родитеља током поступка процене и облицима додатне подршке.

Међутим, овде се ради о услузи личног пратиоца детета која је уређена Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Сл. гласник РС", бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019), тако да спада у трећу групу мера према чл. 3, тачка 3) Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом:

„3) остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције:

......

(3) обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику, односно персоналног асистента одраслом полазнику у складу са прописаним стандардима услуга, под условом да су укључени у васпитно образовну установу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе“.

У овом случају, надлежна институција је центар за социјални рад.

Према Закону о основном образовању и васпитању, члан 64. став 5, школа је у обавези да успостави сарадњу са другом школом у којој ученик који остварује право на додатну подршку наставља стицање образовања, а у циљу остваривања континуитета додатне подршке.

На основу овог прописа, у Правилнику о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање („Сл. гласник РС“, бр. 74/2018), уведен је нови члан 12. који се односи  на подршку транзицији ученика који се образују по индивидуалном образовном плану и који гласи:

“За свако дете, ученика и одраслог који остварује право на додатну подршку, установа планира и спроведи посебне мере за припрему детета, ученика и одраслог за прелазак у нови циклус, односно ниво образовања, или прелазак у другу установу, као и мере за припрему образовне установе у коју се укључује дете, ученик и одрасли.

Хоризонтална и вертикална проходност подразумева несметано кретање детета, ученика и одраслог кроз систем:

• укључивање у образовну установу;
• прелазак са једног нивоа образовања на други;
• прелазак из установе у установу;
• прелазак из развојне групе у васпитну групу у предшколском васпитању и образовању, односно из одељења за децу са сметњама у развоју у редовно одељење;
• завршетак школовања и припреме за самостални живот у заједници.

У циљу припреме установе и остваривања континуитета подршке коју добија дете, ученик и одрасли, Тим установе коју похађа дете, ученик, односно одрасли је у обавези да најмање три месеца пре преласка детета, ученика, односно одраслог успостави сарадњу са Тимом установе у којој дете, ученик, односно одрасли наставља да стиче образовање. Сарадња установе траје најмање још три месеца од тренутка укључивања у другу образовну установу.

План транзиције (Образац 7) је саставни део ИОП-а. За спровођење плана транзиције потребна је писана сагласност родитеља.”

Пошто се не ради о ученику који се образује по ИОП-у, школа може да организује састанак са родитељима како би објаснила шта је план транзиције, која је његова сврха, на који начин ће њихово дете бити подржано кроз овај план транзиције, каква је улога родитеља у том процесу и каква је добит за самог ученика и наставак његовог образовања.

Надзорни одбор установе доноси пословник о раду у складу са одлуком о оснивању установе и статутом. Сама процедура би требала да буде прописана Статутом установе. У основи за доношење конкретног акта није потребна сагласност органа-оснивача. У складу са тим, наше тумачење је да за акт, који је интерни, процесног типа, нема потребе да добија сагласност оснивача или органа установе.

Закон о угоститељству ("Сл. гласник РС", бр. 17/2019) не прописује обавезу да угоститељски објекат за смештај врсте хостел, као некатегорисани објекат, пре отпочињања обављања делатности прибави решење о испуњености минимално техничких услова.

Испуњеност прописаних минимално техничких услова утврђује се у поступку инспекцијског надзора од стране туристичке инспекције, Министарства туризма и омладине, односно локалног туристичког инспектора, јер се у случају инспекцијског надзора хостела ради о повереним пословима ЈЛС.

Сагласно члану 12. наведеног закона само је прописано да је угоститељ који пружа услуге смештаја у некатегорисаном угоститељском објекту дужан да пре отпочињања обављања делатности, на прописан начин поднесе пријаву јединици локалне самоуправе на чијој територији се објекат налази.

Ближи услови у погледу садржине пријаве, као и садржине евиденције коју води јединица локалне самоуправе прописани су Правилником о садржини и начину подношења пријаве за некатегорисани угоститељски објекат за смештај, некатегорисани објекат за смештај наутичког туризма, некатегорисани објекат за смештај ловног туризма и о садржини и начину вођења евиденције објеката за смештај ("Сл. гласник РС", бр. 90/2019 и 87/2020 - др. правилник), као и Правилником о начину уношења, рада, вођења и коришћења централног информационог система и његовој садржини и врсти података ("Сл. гласник РС", бр. 87/2020, 67/2021 и 58/2023).

Изузетно од напред наведеног, чланом 6. Закона о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) даје се могућност поступања надлежног инспекцијског органа да врши ванредан инспекцијски надзор по захтеву надзираног субјекта, који може бити утврђујући и који се врши када је потребно утврдити испуњеност прописаних услова након чијег испуњења надзирани субјекат стиче право за почетак рада или обављања делатности, вршења активности или остваривање одређеног права, у складу са посебним законом, или потврђујући, који се врши када надзирани субјекат поднесе захтев да се потврди законитост и безбедност поступања у вршењу одређеног права или извршењу одређене обавезе, односно у његовом пословању.

Такође, сагласно члану 13. истог закона даје се право субјекту да од надлежног инспекцијског органа, захтева превентивно деловање са циљем утврђивања законитог и безбедног пословања и поступања. У питању је службена саветодавна посета, о којој инспектор сачињава службену белешку у коју уноси битне чињенице и околности ове посете.

Напред наведеним одредбама Закона о инспекцијском надзору само се даје право субјекту, а не и обавеза.

Имајући у виду да је сагласно одредбама члана 80. став 8. тачка 2) Закона о угоститељству, инспекцијски надзор над применом тог закона, у делу испуњености прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу, поверен јединици локалне самоуправе, преко овлашћених инспектора, то је у конкретном случају (питању) овлашћење за поступање у надлежности овлашћеног инспектора ЈЛС.

Нови Правилник о програму свих облика рада стручног сарадника у предшколској установи ("Службени гласник РС - Просветни гласник", број 6/2021) утврђује програм свих облика рада стручног сарадника у предшколској установи, међу којима је логопед.

Поред заједничких области рада, за различите профиле стручних сарадника наведени су и специфични послови које обављају у предшколској установи. Тако је за стручног сарадника логопеда наведено и:

• планирање активности и акција у предшколској установи којима се креира подстицајна говорно-језичка средина за учење деце;
• давање стручних предлога, планирање набавке специфичних материјала и дидактичких средстава;
• пружање стручне подршке васпитачима за интегрисање поступака корекције говорно-језичких сметњи у различитим ситуацијама делања у вртићу;
• превентивно-корективни рад и вежбе логомоторике интегрисане у ситуационо учење деце у групи;
• рад са васпитачима на препознавању одступања у говорно-језичком развоју деце, посебно на раном узрасту;
• пружање подршке јачању компетенција васпитача у области комуникације са децом, посебно са децом која имају специфичне говорно-језичке сметње;
• учествовање у праћењу и вредновању примене мера индивидуализације и индивидуалног образовног плана за децу којој је потребна додатна подршка;
• пружање подршке и оснаживање родитеља у препознавању, разумевању и превазилажењу говорно-језичких проблема деце путем различитих облика сарадње са породицом.

У листи специфичних послова логопеда није наведен индивидуални рад са децом, у смислу пружања логопедских третмана, већ се подршка деци са говорно-језичким сметњама планира, организује и пружа кроз ситуацино учење у вршњачкој групи.

Овакав приступ је у складу са новим Основама програма предшколског васпитања и образовња, као и са принципима инклузивног образовања. У односу на ранију праксу, овакав приступ је делотворнији јер детету пружа више прилика да у различитим контекстима и различитим интеракцијама развија говор, да се индивидуализоване вежбе логомоторике спроводе континуирану, у природном вршњачком окружењу, а да се васпитачи и родитељи оснаже да на прави начин подрже дете у развоју говора и превазилажењу говорно-језичке сметње.

Из перспективе интерресорне комисије, уколико чланови сматрају да је за дете важно да добије логопедски третман, онда у оквиру индивидуалног плана подршке могу да наведу установу из здравственог система која ће пружати такву услугу. Ако наведу да дете треба да добије подршку логопеда у предшколској установи, онда се та подршка организује у складу са прописима и процедурама које важе у тој установи. У том смислу, ИРК не може имати утицај на који начин ће се организовати подршке за дете од стране логопеда у предшколској установи.

Може, докле год је ангажован од стране здравствене установе.

Да, може. Члан 7. став 1. тачка 2. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његово праћење и вредновање (“Сл. гласник РС”, бр. 74/2018) дефинише појам ИОП2, као врсте ИОП-а који може планирати прилагођавање исхода образовања из једног, више или свих предмета.

Пружаоци датих видова подршке достављају извештаје, а сваки члан ИРК је дужан да прати реализацију предложених мера у области из које и сам долази за свако дете, што је у складу са члан 10. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и  одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018). 

Не, не треба. Пружање подршке – лични пратилац детета (као и други видови подршке) се прате, и члан ИРК прати сваки вид подршке из система из ког је тај вид подршке дат, а члан долази. Извештаје о пружању подршке, као и о резултатима исте, члану ИРК достављају пружаоци подршке и уколико до прекида подршке дође, пружалац подршке/услуге даје и образложење, што је у складу са чланом 10.  став 1. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и  одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018).

Дакле, за прекид било ког вида подршке која се пружа детету, ученику, одраслом не треба поново покретати поступак који се окончава доношењем Мишљења ИРК.

Члан 5. став 3. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018) јасно утврђује да представник образовно-васпитног система може бити само стручни сарадник психолог у предшколској установи, основној или средњој школи, чиме је искључено да то буде педагог или дефектолог запослен у образовању, или психолог запослен у развојном саветовалишту, установама за пружање услуга социјалне заштите, при центрима за социјални рад, или другим установама и институцијама.

Надокнаду за рад чланова утврђује орган који и именује ИРК, односно у зависности од Статута ЈЛС, једно од лица или органа којима је у надлежности и доношење одлука које се односе на трошење средстава буџета ЈЛС.

Када се тражи допуна документације службеним путем, обзиром да ИРК формира/именује орган надлежан за послове друштвених делатности ЈЛС, а да је прикупљање података у надлежности координатора који је запослено лице у општинској/градској управи, ставља се печат ЈЛС.