Питања и одговори

Формирање јаслених и васпитних група у оквиру предшколске установе није у надлежности интерресорних комисија, већ је у надлежности јединица локалне самоуправе које су и оснивачи.

У наставку дајемо преглед извода из Закона који се односе на оснивање предшколске установе, обављање делатности ван седишта и о организацији васпитно-образовног рада.

Чланом 9. Закона о предшколском васпитању и образовању прописано је да:

“Јединица локалне самоуправе оснива предшколску установу за најмање пет, а највише сто васпитних група, у складу са актом о мрежи предшколских установа.

Изузетно, ако не постоје услови за оснивање предшколске установе у складу са ставом 1. овог члана, јединица локалне самоуправе може да оснује предшколску установу са мањим, односно већим бројем васпитних група, уз сагласност министарства надлежног за послове образовања (у даљем тексту: Министарство).

На територији аутономне покрајине, сагласност из става 2. овог члана, даје надлежни орган аутономне покрајине.”

Чланом 12. истог Закона прописано је да:

“Предшколска установа обавља делатност у свом седишту.

Предшколска установа, која има решење о верификацији, може да обавља делатност ван седишта у издвојеном одељењу - објекту предшколске установе, школи или другом простору, ако испуњава услове у складу са Законом.

Одлуку о обављању делатности ван седишта доноси управни одбор, а установа може почети са обављањем делатности из става 2. овог члана по добијању решења о верификацији и сагласности Министарства.

Васпитно-образовни рад ван седишта остварује се уз уважавање специфичности које проистичу из физичке одвојености од предшколске установе.

Члан 30. истог Закона прописује:

Васпитно-образовни рад са децом организује се у васпитним групама. Васпитне групе могу бити јаслене, за узраст од шест месеци до три године и групе вртића, за узрасни период од три године до поласка у школу.

Васпитне групе могу бити формиране за децу истог или различитог узраста.

Број деце која се уписују у васпитну групу, истог узраста, јесте:

Изузетно од става 3. овог члана, број деце која се уписују у васпитну групу, јесте:

• на болничком лечењу
• са сметњама у развоју и инвалидитетом - развојна група.
  

Ако не постоји могућност за формирање васпитних група у складу са ставом 3. овог члана, оснивач може утврдити мањи, односно највише 20% већи број деце од броја који се уписује у васпитну групу, у складу са критеријумима, које прописује министар.”

Према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, којим се уређује састав и рад Интерресорне комисије, процена потреба за додатном подршком се заснива на целовитом и индивидуализованом приступу детету, ученику и одраслом, са циљем да се пружањем додатне подршке омогући укључивање у образовање, односно пуна и ефективна друштвена укљученост кроз остваривање права и коришћење услуга и ресурса заједнице. Да би се омогућио целовит приступ, Интерресорну комисију чине професионалци који су представници три ресора: образовања, здравља и социјалне заштите, а који су обавезни да у доношењу мишљења поштују најбољи интерес детета.

У члану 2. став 2. Правилника се наводи: Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.

Чланом 4. тачка 4. Правилника је прописано да у мере додатне подршке које се, у складу са прописима, реализују на основу мишљења Комисије спада упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, тако да је ова одлука у искључивој надлежности Интерресорне комисије и доноси се када су исцрпљене све мере додатне подршке у несегрегисаном образовном окружењу. На основу свих прикупљених података, Комисија треба да одговорно донесе мишљење које садржи све неопходне индивидуализоване мере подршке за конкретно дете.

Такође, чланом 8. Став 6. Правилника прописује да процена потреба за додатном подршком, односно доношење мишљења Комисије, не одлаже укључивање и/или похађање образовне установе.

У складу са чланом 9. Правилника, против мишљења Комисије, родитељ односно други законски заступник и одрасли може изјавити приговор Комисији у року од 15 дана од дана достављања мишљења.

Закон о спорту (“Службени гласник РС”, бр. 10/2016) у члану  71. ближе објашњава начин оснивања спортског привредног  друштва, а конкретно у ставу 3. се наводи:

„Спортско удружење може да промени правни облик у спортско привредно друштво доношењем одлуке о организовању као друштво са ограниченом одговорношћу и преношењем оснивачких права на јединицу локалне самоуправе на чијој територији има седиште, уз претходну сагласност те јединице локалне самоуправе.“

Даље, у Закону о спорту у члану 33. се наводи:

„Ради обављања спортских активности и спортских делатности спортска организација може се основати као удружење (у даљем тексту: спортско удружење) или као привредно друштво (у даљем тексту: спортско привредно друштво), у складу са овим законом, а на питања која нису уређена овим законом примењују се општи прописи о удружењима, односно привредним друштвима.“

У Републици Србији основно образовање и васпитање је обавезно за ученике старости од шест и по до петнаест година. Законом о основама система образовања и васпитања, члан 84. прописано је да је одговорност  родитеља да дете упише у основну школу и обезбеди редовност похађања школе.

Истим законом,  члан 3. прописано је да  лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на образовање и васпитање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом.

Правилником о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу ("Службени гласник РС", број 66/18) уређује се начин организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу. Образовно-васпитни рад за ученике на дужем кућном лечењу подразумева организовање наставе индивидуално за ученика у кућним условима.

Основна школа је у обавези да организује образовно-васпитни рад као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу, уз сагласност министарства надлежног за послове образовања и васпитања на начин и под условима утврђеним правилником.

Родитељ школи подноси Захтев који садржи разлоге због којих је ученику неопходно организовати наставу на кућном лечењу. Уз захтев родитеља, школа министарству доставља документацију којом се доказује потреба организовања наставе на кућном лечењу:

1) мишљење лекара о спречености детета да похађа наставу у школи са очекиваном дужином спречености;

2) мишљење Интерресорне комисије које се односи на наведени период.

Према родитељу који не поступа у складу са чланом 84. ЗОСОВ-а, односно који детету ускраћује право на образовање, основна школа је у обавези да предузме прописане мере.

Да, ЈЛС може да прими донацију. Релевантни закони који то омогућавају су Закон о буџетском систему и Закон о донацијама и хуманитарној помоћи. ЈЛС може донети акт - Правилник о донацијама и хуманитарној помоћи који уређује начин и поступак примања донације као наменског или ненаменског бесповратног прихода. Потребно је да се након доношења овог акта, направити и уговор којим се регулишу права и обавезе даваоца и примаоца донације.

На евиденцију Националне службе за запошљавање (НСЗ) могу да се пријаве:

• незапослени који тражи посао
• запослени који тражи промену запослења
• друга лица које траже запослење

Основна документација за пријављивање:

• лична карта или друга важећа јавна исправа са фотографијом и подацима о лицу издата од стране овлашћеног државног органа, у којој постоји податак о пребивалишту лица
• доказ о школској спреми или стручној оспособљености (оригинал документа на увид)
• акт о престанку радног односа (ако је лице било у радном односу)
• други докази у складу са законом (уверења, потврде, изјаве).

У случају да је за даљи ток у смислу евиденције потребна и процена радне способности онда је потребно да се достави додатна документација за особе са инвалидитетом и то:

• доказ о статусу особе са инвалидитетом, у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ( Сл. гласник РС, 36/2009 И 32/2013).

Закон о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон и 6/20) чланом 18. прописује да се у први разред основне школе уписује свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по година. У истом члану, став 3. наведено  је: “Изузетно, детету може се одложити упис у при разред за годину дана, у складу са посебним законом.”

Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању (“Сл. гласник РС”, бр. 55/13, 101/17, 27/18 – др. закон и 10/19) прописано је да први разред детету може одложити школа, а на основу мишљења Интерресорне комисије:

“Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења Интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу.”

Из наведеног следи да се у изузетно, након прибављања доказа и уз додатно образложење, упис у основну школу детета старости шест и по до седам и по година може одложити за годину дана. Свако наредно одлагање би значило ускраћивање права детета на обавезно образовање.

У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом међу мерама које предлаже Интерресорна комисија није наведена педагошка асистенција.

Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020) у члану 136. став 3. и став 4. прописује да:

„Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим потребама и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Педагошки асистент у свом раду остварује сарадњу са родитељима, односно другим законским заступницима, органима јединице локалне самоуправе, надлежним установама, организацијама и удружењима.

Правилник о педагошком и андрагошком асистенту ("Сл. гласник РС", бр. 87/2019) ближе уређује услове за рад, степен и врсту образовања и програм обуке за педагошког и андрагошког асистента.

Због вишеструке улоге педагошког асистента и потребе да непосредно сарађује са родитељима деце и ученика из осетљивих друштвених група, као и са релевантним установама и организацијама на локалу, очекује се да ће посао педагошког асистента успешније обављати кандидат који је препознат у заједници као особа која делује у корист остваривања права особа из осетљивих друштвених група и има њихово поверење.

Из овог разлога, чланом 155. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да:

„У поступку избора педагошког асистента, односно андрагошког асистента прибавља се мишљење надлежног органа јединице локалне самоуправе.

Дакле, улога надлежног органа јединице самоуправе је да кандидату/кандидатима за које сматра да ће успешно остварити сарадњу са родитељима, институцијама и организацијама у локалној заједници, да позитивно мишљење у процесу конкурисања за посао педагошког асистента у образовној установи.

У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом право на смештај у дому ученика није наведено као мера која је у надлежности Интерресорне комисије. Такође, у Конкурсу за пријем ученика средњих школа у Републици Србији у установе за смештај и исхрану ученика у оквиру конкурсне документације се не тражи мишљење Интерресорне комисије.

Поред ових ученичких домова који су у мрежи установа ученичког стандарда, постоји и један број школа за ученике са сметњама у развоју које у свом саставу имају ученички дом. Ове домове користе ученици који су уписани у конкретну школу. Како је за упис у школу за ученике са сметњама у развоју неопходан услов мишљење Интерресорне комисије (Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, члан 4, тачка 1) (4) упућивање детета у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, ученици који користе домове ученика при школама за ученике са сметњама у развоју по овом основу већ имају мишљење Интерресорне комисије.

Члан 17. Закона о основама система образовања и васпитања, прописује да у предшколску установу може да се упише дете на захтев родитеља, односно другог законског заступника. У предшколску установу уписује се свако дете у години пред полазак у школу. Родитељ, односно други законски заступник чије дете није обухваћено васпитно-образовним радом у предшколској установи, дужан је да упише дете старости од пет и по до шест и по година у предшколску установу, ради похађања припремног предшколског програма. Не постоји правни основ за одлагање уписа детета у обавезни припремни предшколски програм.

С обзиром да се наводи да дете има пет године, законом није прописана обавезност похађања предшколске установе, па самим тим Комисија нема основа за одлагање уписа. За упис у предшколску установу детета старости до пет и по година потребно је да родитељ поднесе захтев за упис у предшколску установу.

Приликом разматрања захтева родитеља треба водити рачуна о томе колико ће дете бити старо у септембру месецу, када почиње нова радна година за похађање припремног предшколског програм који је обавезан.

За ученика који се у основној школи образовао по индивидуалном образовном плану са прилагођеним исходима (ИОП2), а који је уписао средњу школу, није неопходан поновни излазак на Комисију. На основу праћења напредовања ученика, Тим за инклузивно образовање средње школе коју је ученик уписао процењује која врста подршке је потребна ученику.

Значајну помоћ приликом прикупљања података о детету средња школа може да добије од основне школе коју је ученик похађао. Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање. ("Сл. гласник РС", бр. 74/2018) чланом 12. прописује да у циљу припреме установе и остваривања континуитета подршке, Тим за додатну подршку ученику из установе коју похађа  ученик је у обавези да најмање три месеца пре преласка  ученика у другу установу успостави сарадњу са Тимом установе у којој ученик наставља да стиче образовање. Сарадња установа траје најмање још три месеца од тренутка укључивања у другу образовну установу. На основу прикупљених података и праћења напредовања ученика, Тим планира одговарајуће мере подршке. Дешава да ученику није потребан ИОП2 за све наставне предмете за које је имао у основној школи или обрнуто, или да је потребна још нека додатна подршка.

У случају да је ученику потребна још нека врста подршке из система образовања, здравља и социјалне заштите, установа или родитељ подносе захтев Комисији која врши процену и на основу тога доноси Мишљење у коме се налазе предложене мере.

Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон и 6/2020) у члану 136. став 3. и став 4. прописује да: 

„Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим потребама и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Педагошки асистент у свом раду остварује сарадњу са родитељима, односно другим законским заступницима, органима јединице локалне самоуправе, надлежним установама, организацијама и удружењима.“

Правиник о педагошком и андрагошком асистенту ("Сл. гласник РС", бр. 87/2019) ближе уређује услове за рад, степен и врсту образовања и програм обуке за педагошког и андрагошког асистента, наглашавајући, између осталог, сарадњу коју педагошки асистент остварује са родитељима деце и ученика којима је потребна додатна подршка, ако и да „заједно са другим запосленима – наставницима, васпитачима и стручним сарадницима, као и органима установе, директором и тимовима, сарађују са надлежним органима јединице локалне самоуправе, организацијама, установама, службама и удружењима“.

Због овакве улога педагошког асистента и потребе да непосредно сарађује са родитељима деце и ученика из осетљивих друштвених група, као и са релевантним установама и организацијама на локалу, очекује се да ће посао педагошког асистента успешније обављати кандидат који је препознат у заједници као особа која делује у корист остваривања права особа из осетљивих друштвених група и има њихово поверење.

Из овог разлога, чланом 155. став 7. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да:

„У поступку избора педагошког асистента, односно андрагошког асистента прибавља се мишљење надлежног органа јединице локалне самоуправе.“

Дакле, улога надлежног органа јединице самоуправе је да кандидату/кандидатима за које сматра да ће успешно остварити сарадњу са родитељима, институцијама и организацијама у локаној заједници, да позитивно мишљење у процесу конкурисања за посао педагошког асистента у образовној установи.