Питања и одговори

Чланом 12. став 1. тачка 6) Закона о порезима на имовину прописано је пореско ослобођење за пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени – пет година рачунајући од почетка привођења намени. Овде се мисли на земљиште које није било уређено и није се користило за пољопривредну производњу нити је било шума (шикаре и сл.).

Што се тиче доказа којим се доказује право на пореско ослобођење, истичемо да је ZPPPA прописано да обвезник сноси доказе за оставривање права на пореско ослобођење И у том смислу сматрамо да те доказе свакако обвезник мора доставити.То може бити увид у орто фото снимак из различитих година, изјава са два сведока (мада то може бити и злоупотребљено), документација којом се доказује да је обвезник извршио улагања у привођење земљишта намени, доказ да је обвезник пореза на доходак од пољопривреде за то земљиште од одређеног датума и сл.

У сваком случају, у пракси је врло тешко доказати право на пореско ослобођење по овом основу, тако да треба водити рачуна да обвезници не почну то да користе без достављања квалитетних доказа.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Поступак утврђивања, контроле и наплате изворних јавних прихода у ЛПА прописан је Законом о пореском поступку и пореској администрацији.

Порез на имовину који администрирају локалне пореске администрације уређен је  Законом о порезима на имовину, при чему овим законом није прописано да локалне пореске администрације утврђују нити процењују тржишне вредности непокретности (па и землјишта), нити њом располажу.

Порез на имовину утврђује локална пореска администрација, за имовину која је предмет опорезивања. Када је право, коришћење или државина пољопривредног землјишта предмет опорезивања, пореску основицу не чини тржишна вредност, већ вредност одговарајуће врсте землјишта која се утврђује у складу са Законом о порезима на имовину, при чему висина пореске основице, односно вредности землјишта  зависи од тога да ли је обвезник физичко или правно лице и  да ли је јединица локалне самоуправе објавила прописана акта у складу са Законом о порезима на имовину.

ЛПА у поступку утврђивања тог пореза не утврђују тржишну вредност, већ вредност непокретности која чини пореску основицу у складу са Законом о порезима на имовину  и нема надлежност да врше процену тржишне вредности непокретности.

Актом о утврђивању просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности по зонама за утврђивање пореза на имовину, донетим од стране јединице локалне самоуправе у складу са Законом о порезима на имовину, утврђују се просечне цене м2 пољопривредног землјишта по зонама. Применом (множењем) елемената корисне (укупне) површине пољопривредног землјишта и просечне цене квадратног метра пољопривредног землјишта у зони у којој се оно налази, добија се вредност пољопривредног землјишта за одређене категорије обвезника пореза на имовину, која се користи за сврху утврђивања пореске основице.

Битно је истаћи да се  овако добијена вредност пољопривредног землјишта (добијена множењем површине и просечне цене у зони) не може сматрати процењеном тржишном вредношћу предметног пољопривредног землјишта јер просечна цена квадратног метра пољопривредног землјишта у одговарајућој зони не узима у обзир појединачне карактеристике предметног землјишта, нити тржишне услове по којима се то землјиште  може  прометовати, већ се за сва землјишта исте површине у истој зони утврђује иста вредност землјишта, применом одредаба Закона о порезима на имовину.  

У пракси се може десити и да ЈЛС не одреди зоне на својој територији или да њен надлежни орган у прописаном року не утврди просечне цене квадратног метра грађевинског  землјишта у зони. У  тим случајевима Закон о порезима на имовину  прописује да се пореска основица утврђује на друкчије начине (не чини је вредност добијена применом корисне површине и просечне цене – јер она није утврђена).

Процена тржишне вредности непокретности представлја пројекцију цена и вредности која је заснована на текућим тржишним условима са задатком проценителја да се дође до оптималне тржишне вредности. 

Министарство финансија - Пореска управа код утврђивања пореза на пренос апсолутних права утврђује пореску основицу у висини тржишне вредности непокретности.

Међутим, надлежност локалне пореске администрације за процену тржишне вредности непокретности није прописана Законом о пореском поступку и пореској администрацији. Наиме одредбама члана 2а. прописано да се овај Закон примењује и на изворне јавне приходе ЈЛС које те јединице утврђују, контролишу и наплаћују у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по том основу, осим права и обавеза које се, између осталог, односе и на процену пореске основице методом парификације и методом унакрсне процене.

У складу са наведеним, не постоји законски основ да запослени у ЛПА врше процену тржишне вредности пољопривредног земљишта, сем у склучају да је у ЛПА систематизовано радно место за процену тржишне вредности непокретности, које као један од услова радног места има и лиценцу проценитеља, односно решење Министарства правде о именовању за судског вештака.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 44. Закона о накнадама за коришћење јавних добарапрописано је да је основица за промену намене полјопривредног землјишта једнака основици за порез на имовину тог землјишта у години која prеthоdi години у којој је поднет захтев за промену намене землјишта.

Основица за промену намене полјопривредног землјишта за које није утврђен порез на имовину у години која prеthоdi години у којој се мења намена, односно основица за полјопривредно землјиште које је ослобођено плаћања пореза на имовину утврђује се на основу просечне цене квадратног метра полјопривредног землјишта у одговарајућој, односно граничној зони, одређене актом јединице локалне самоуправе за потребе утврђивања пореза на имовину.

Уколико је утврђена просечна цена квадратног метра полјопривредног землјишта у више граничних зона примениће се цена квадратног метра која је најповолјнија за обвезника. Уколико није утврђена просечна цена у зони нити граничним зонама, вредност землјишта утврђује овлашћени судски вештак за послове полјопривреде, у складу са прописом којим се уређује поступак експропријације.

У складу са горе наведеним, пошто није утврђена просечна цена пољопривредног земљишта ни у једној зони за 2018. годину, а те просечне цене треба да буду коришћене за утврђивање накнаде, накнада треба да буде утврђена на основу процене вредности овлашћеног вештака за послове пољопривреде.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Чланом 6. став 8. Закона о порезима на имовину прописано је да ако није утврђена просечна цена другог земљишта (из члана 6а став 7. овог закона) у зони, зато што у зони и граничним зонама није било најмање три промета уз накнаду другог земљишта, а утврђена је просечна цена пољопривредног земљишта у тој зони, вредност другог земљишта (осим експлоатационих поља) која чини основицу пореза на имовину за пореску годину, утврђује се применом просечне цене пољопривредног земљишта у тој зони умањене за 40%. У случају из става 8. овог члана сматра се да је утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта у зони утврђена просечна цена другог земљишта. 

Према томе, правно лице које је порески обвезник за друго земљиште, у подприлог уноси податак о врсти непокретности – друго земљиште, а у поље И 2.1. уноси износ просечне цене тако што просечну цену пољопривредног земљишта умањи за 40 % (нпр. ако је актом о просечним ценама за ту зону утврђена просечна цена пољопривредног земљишта од 100 динара, у подприлогу за друго земљиште се у пољу И 2.1. уноси просечна цена 60 динара која је умањена за 40%). Ово из разлога што се утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта сматра да је утврђена и цена другог земљишта.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

С обзиром на то да се наводи да је у питању помоћни објекат - економски објекат, штала и објекти сличне намене, и да имају пореско ослобођење јер су намењени и користе се за пољопривредну производњу, у подацима о непокрертности у пољу врста непокретности треба унети: Н - пословне зграде и други грађевински објекти који служе за обављање делатности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према члану 46. Закона о накнадама за коришћење јавних добара, утврђивање накнаде за промену намене пољопривредног земљишта врши решењем општинска, односно градска управа на чијој територији се налази пољопривредно земљиште, на захтев власника, односно корисника земљишта или по налогу пољопривредног инспектора.

Чланом 48. истог закона прописано је да приходи од накнаде за промену намене пољопривредног земљишта у висини од 60% припадају буџету Републике Србије, а у висини од 40% припадају буџету јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази пољопривредно земљиште чија се намена мења.

На основу наведеног, може се констатовати да накнада за промену намене пољопривредног земљишта није изворни приход јединице локалне самоуправе.

Чланом 2а Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да се овај закон примењује и на изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама, укључујући и изворне јавне приходе које јединице локалне самоуправе утврђују, наплаћују и контролишу у поступцима у којима доносе пореске управне акте, као и друге акте у управном поступку.

Локална пореска администрација администрира изворне јавне приходе применом Закона о пореском псотупку и пореској администрацији.

У одредбама Закона о накнадама за коришћење јавних добара које се односе на накнаду за заштиту и унапређивање животне средине и накнаду за коришћење јавних површина, наводи се да ове накнаде врши орган јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода, а у члану 271. Закона наведено је да поступак утврђивања, контроле и наплате накнаде спроводи орган јединице локалне самоуправе надлежан за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода и врши се у складу са одредбама закона којим се уређују порески поступак и пореска администрација.

Према томе, у Закону је јасно прецизирано када администрирање накнаде врши локална пореска админситрација (орган јединице локалне самоуправе у чијој су надлежности утврђивање, контрола и наплата јавних прихода).

Накнада за промену намене пољопривредног земљишта није новоуведена накнада, већ се иста наплаћивала и раније, тако да  сматрамо да исти орган јединице локалне самоуправе који је накнаду наплаћивао до краја 2018. године, то треба да чини и даље, јер новим законом ништа није промењено у погледу надлежности.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Упориште давања одговора на постављено питање лежи у чињеници, да је пре свега потребно преиспитати својинско-правне односе. Приликом ступања на снагу Закона о јавној својини, ЈЛС су започеле процес уписа јавне својине над објектима по одређеној процедури и то преко добијања потврде од Републичке дирекције за имовину, док се у даљој процедури упис окончава од стране надлежне ОЈ РГЗ (подручног катастра). Носилац права јавне својине у складу са овим законом може бити Република, АП или јединица локалне самоуправе. У случајевима да је поднет захтев према Републичкој дирекцији и својински односи нису били спорни, након добијања њихове потврде ЈЛС је могла уписати право својине над школским објектима. Међутим, ако тај процес није испоштован, или због неких нерешених својинскоправних околности (друштвена својина, удели својине и слично) процеси и даље трају - објекти образовања још увек нису уписани у својину ЈЛС, и ЈЛС има само право коришћења. Уколико захтев за упис не буде поднет подручном катастру од стране ЈЛС најкасније до краја 2020. године, ти објекти ће постати јавна својина Републике.

У случају да је објекат постао јавна својина општине/града, инвестицију треба планирати у оквиру директног корисника, у одговарајућем програму 8, 9 или 10, односно на економским класификацијама 511. Док у другом случају када ЈЛС има право коришћења (а не јавне својине), потребно је планирати инвестицију преко другог корисника буџета ЈЛС, дакле школе на економској класификацији административног трансфера 463.  Такође, морамо напоменути, да уколико при изради  посебног дела буџета користите троцифрени ниво економске класификације, није препоручљиво у овом случају капитални трансфер представити на четвртом нивоу економске класификације. Уколико имате потребу за додатним образложењем у вези ових капиталних пројеката према школама, онда је било коју аналитику или пак објашњење потребно представити у образложењу буџета (3. део буџета у складу са Законом о буџетском систему). Поред наведеног, изузетно је важно назначити, да уколико је успостављена јавна својина у корист Републике, корисник објекта је школа, а средства за капитално одржавање/изградњу/реконструкцију добија путем административног трансфера од ЈЛС - да школа мора обухватити то право коришћења у својим књигама у ванбилансној евиденцији, водити помоћну књигу објеката које користи и повећати вредност ових објеката у ванбилансној евиденцији за вредност улагања у текућој години. Вођење евиденције о правим тржишним вредностима објеката је изузетно важно и са аспекта осигурања наведених објеката, а премију осигурања у складу са позитивним законским прописима сноси ЈЛС на чијој територији се налази школа.

У планирању капиталних издатака у виду пројекта неопходно је да исти буду представљени у буџету ЈЛС под адекватним називом пројекта (да из самог именовања пројекта недвосмислено можемо закључити да се ради о капиталном улагању у објекат XY), односно да пројекат буде представљен у програму буџета коме припада (спровођењем пројекта се постижу циљеви који доприносе постизању циљева конкретног програма). Сходно наведеним елементима програмског буџетирања препоручује се приказивање улагања у оквиру одређеног програма образовања (програм 8, 9 и 10) и да циљеве и индикаторе, опис спровођења пројекта, одговорно лице пројекта, извори верификације и циљане вредности буду дефинисане од стране надлежног директног корисника буџета – организационе јединице надлежне за друштвене делатности (којој припада и област образовања, а у зависности од организационе структуре општинске/градске управе). У складу са наведеним, о постигнутим резултатима спровођења/реализације пројеката у области образовања треба да извештава ОЈ задужена за послове образовања, односно друштвене делатности, а не ОЈ задужена за инвестиције (која прати друге аспекте капиталног издатка – ток изградње/реконструкције/санације објекта).