Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли мере о којима се информишу родитељи улазе у IPP?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр.80/2018) чланом 4. дефинише мере подршке и ни код једне врсте мера, укључујући и став 2. који гласи „Комисија на основу сагледаних потреба за подршком детету, ученику и одраслом препоручује и друге видове подршке које нису наведене у правилнику, а који ће допринети образовној и социјалној инклузији детета, ученика и одраслог“, није јасно и недвосмислено прецизирано да ли се одређене групе мера уносе, или изостављају из уноса у IPP, али се у пракси пред другим институцијама или установама захтева и став ИРК.
Правилник под осталим мерама додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције уједно сматра и остваривање права на увећање дечјег додатка или увећаног додатка за помоћ и негу другог лица. Мишљење 3 за остваривање увећаног додатка за помоћ и негу другог лица заиста више није предуслов ни за поступање по захтеву, а поготово не за одлуку по истом, али зато Закон о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - одлука УС, 51/2021 - одлука УС, 53/2021 - одлука УС, 66/2021, 130/2021, 43/2023 – УС, 62/2023 и 11/2024 – одлука УС) чланом 33. став 2. јасно дефинише да „Износ дечијег додатка, утврђен у ставу 1. овог члана, за једнородитељске породице и старатеље, увећава се за 30%, а за родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, за које је донето мишљење Комисије, и за дете које остварује додатак за помоћ и негу другог лица, а које не користи услуге смештаја, увећава се за 50%“. Из овог се недвосмислено може закључити да запослени на повереним пословима утврђивања права на дечији и увећан дечији додатак треба и мора (уз сву другу неопходну документацију за одлучивање) да прибави и IPP Мишљења 3 у ком стоји наведено „право на увећан дечији додатак“. У овој ситуацији је запосленом неопходна и документација која прати наводе родитеља, јер му Закон то и налаже.
У прилог тумачења да је потребно унети у IPP све видове потребних мера подршке, иду и обавезе извештавања ИРК. Уколико се не би уносиле све мере потребне подршке, не би се могле идентификовати како за потребе извештавања, тако ни идентификовати и документовати за потребе њиховог увођења и финансирања кроз буџете града/општине.
Из свега наведеног, Стручна служба СКГО сматра да је сваки вид подршке који је потребан детету, ученику и одраслом потребно увести у IPP, упркос чињеници да се члан 4. може веома широко и различито тумачити.
Без које документације захтев за ИРК се не може поднети?
За покретање поступка пред ИРК довољан је само попуњен и потписан од стране родитеља/законског заступника/одраслог Образац 1. (неопходан елемент), а координатор Комисије је у обавези да уколико уз образац није достављена уопште, или није достављена сва неопходна документација за покретање, поступање и вођење поступка процене, прикупи исту. Обавезе координатора комисије прописана су чланом 6. став 2. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018).
Коме су доступна Мишљења 3, где се чувају у систему образовања и ко је задужен у образовању за „доступност“ података о детету?
Након доношења Мишљења 3 ИРК и у оквиру њега индивидуалног плана подршке из свих система, Мишљења 3 треба доставити родитељу/законском заступнику/одраслом, установи која је покренула поступак, као и свим установама, институцијама, органима, пружаоцима услуга који по IPP треба да пруже додатну подршку детету, ученику и одраслом.
Законом и подзаконским актима није дефинисана процедура, рокови и простор у ком се чувају Мишљења 3, не само у образовању, већ и у другим системима. У (неуједначеној) пракси се Мишљења 3. најчешће налазе код педагога /психолога/дефектолога у оквиру образовне установе, или код овлашћеног члана тима за ИОП/члана тима за инклузивно образовање.
Члан 126. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл.гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закони, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023), између осталог, дефинише обавезе директора да образује стручна тела и тимове; усмерава и усклађује рад стручних органа у установи; одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених, у складу са овим и другим законима; обезбеђује услове за остваривање права деце и права, обавезе и одговорности ученика и запослених, у складу са законима, те у складу са тим је и у обавези да овласти запослено лице за пријем, чување и руковање подацима. Без обзира ко је у оквиру појединачне образовне установе задужен за прикупљање, чување и руковање подацима, мора да поступа са истим у складу са Законом о заштити података о личности.
Шта подразумева промена састава ИРК?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Сл.гласник РС“, бр. 80/2018) чланом 5. став 2. дефинише састав ИРК тако да важећи Правилник захтева 4 стална и једног повременог члана ИРК, док се ставом 3. истог члана дефинишу системи из којих стални чланови долазе и звање чланова ИРК. Новим Правилником је у стални састав уведен дефектолог одговарајућег профила као четврти члан.
Велики број носиоца РПГ који су незапослена лица (налазе се на евиденцији националне службе за запошљавање) нису у могућности да овере здравствене књижице преко незапослености јер имају регистровано пољопривредно газдинство у активном статусу. Да ли је исправно да им се не овери здравствена књижица као пољопривредним осигураницима и принуђени су да осигурање остварују преко пољопривредног газдинства?
Од почетка регистрације истих, сва физичка лица која региструју газдинство у РПГ да ли као носиоци или су чланови у газдинству, не могу да овере здравствену књижицу по основу незапослености. Чланом 13. Закона о пензијском и инвалидском осигурању прописано је да су осигураници пољопривредници лица која се баве пољопривредном делатношћу као носиоци пољопривредног домаћинства, чланови пољопривредног домаћинства, носиоци породичног пољопривредног газдинства, чланови породичног пољопривредног газдинства, чланови мешовитог домаћинства, ако нису осигураници запослени, осигураници самосталних делатности, корисници пензије или нису на школовању.
Код овере здравствене књизице, носилац пољопривредног газдинства потписује изјаву да поседује/непоседује регистровано пољопривредно газдинство, а Републички фонд за здравствено осигурање врши проверу сада по службеној дужности код Управе за аграрна плаћања, а на основу матичног броја да ли је лице уписано или није у регистар П. Раније се прибављало уверење код надлежне филијале Управе за трезор да физичко лице није уписано у регистар па тек онда може да се изврши овера здравствене књижице ако је лице пријављено код Националне слузбе за запошљавање.
Такође из праксе су нам колеге рекле да лице које региструје газдинство у коме је носилац газдинства,можда не одмах али у сваком случају препознаје се у систему по матичном броју и задужује се по основу пензионог и инвалидског осигурања пољопривредника, тако да су многе ЈЛС односно њихова одељења за пољопривреду одавно саветовали такве случајеве који евентуални имају и неку накнаду преко Националне слузбе за запошљавање да воде рачуна о овим обавезама које су регулисане неким другим законима и да своју регистрацију ускладе и прилагоде датим условима.
Свакако, Стручна служба СКГО препоручује да би најбоље било обратити се надлежним државним институцијама за званичан став по овом питању.
Како поступити у ситуацији, када је Интерресорна комисија донела мишљење за дете за кућно образовање, где је добијена сагласност од стране надлежног Министарства, међутим родитељ детета се обратио школи да све због лошијег здравственог стања детета не види сврху кућног образовања, и желео би да прекине с тим.
Према Закону о основама система образовања и васпитања, члан 3, свако лице има право на образовање и васпитање, а лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на образовање и васпитање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом.
Према Закону о основном образовању и васпитању, члан 5: Основно образовање и васпитање обавезно је и остварује се у складу са законом.
Из ових одредби произилази да нико не може детету или ученику ускратити право на образовање, а посебно то не може да уради родитељ који је, према Закону о основама система образовања и васпитања, члан 22. одговоран за упис детета у школу, за редовно похађање наставе и обављање других школских обавеза.
У оквиру свог мандата, Интерресорна комисија може извршити процену потреба за додатном подршком из система образовања, здравља и социјалне заштите и укључити нове мере подршке, а школа треба да уради ревизију индивидуалног образовног плана и осмисли додатна прилагођавања процеса наставе и учења како би се обезбедило да ученик напредује и оствари своје потенцијале. Стручну подршку школа може добити од надлежне школске управе.
Да ли је ИРК уопште надлежна за давање Заједничког мишљења у овом случају (захтев поводом увећаног дечијег додатка, за дете које није у васпитно-образовном процесу)?
Интерресорна комисија је надлежна за процену потреба за додатном подршком деце, младих и одраслих који су укључени у образовни систем, што је прописано Законом о основама система образовања и васпитања, у члану 77. став 1. који гласи: „Interresorna комисија врши процену потреба детета, ученика и одраслог за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком“.
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом, у члану 1. ближе уређује следеће: „Овим правилником уређују се ближи услови за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету, ученику и одраслом (у даљем тексту: додатна подршка), као и састав и начин рада интерресорне комисије (у даљем тексту: Комисија).
Одраслим, у смислу овог правилника, сматра се лице које стиче образовање у складу са законом којим се уређује образовање одраслих“.
Према наведеном, за ситуацију детета које након завршетка основне школе није уписао средњу школу чиме је изгубио статус ученика, Интерресорна комисија не може донети мишљење јер није надлежна.
Остаје могућност да се родитељ упути на установе социјалне заштите како би се проценило да ли дечак има право на неку услугу из овог система )нпр. укључивање у дневни боравак и др.).
Да ли дете са посебним потребама које похађа редовну основну школу може да оствари потребу за личним пратиоцем, ако мајка нигде не ради?
Према Павилнику о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Сл. гласник РС", бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019) “лични пратилац доступан је детету са инвалидитетом односно са сметњама у развоју, коме је потребна подршка за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, под условом да је укључено у васпитно-образовну установу, односно школу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе. Сврха ангажовања личног пратиоца је пружање детету одговарајуће индивидуалне практичне подршке ради укључивања у редовно школовање и активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности.“
Дакле, личног пратиоца може добити дете које је укључено у образовни систем, а које не може самостално да задовољи основне животне потребе. Процену и одлуку о томе да ли је детету потребан подршка личног пратиоца доноси надлежни центар за социјлани рад. Према важећим процедурама, за ову долуку није неопходно мишљење inerresorne комисије, али је распрострањена пракса да се мишљење ИРК прилаже уз захтев. Важно је напоменути да центар за социјални рад периодично врши ревизију одлуке, односно поново процењује да ли је ова услуга потребна детету.
Радни статус родитеља, као и остварена друга права из области социјалне заштите не ограничавају право на остваривање услугу личног пратиоца.
Како се активности личног пратиоца детета планирају и реализују у складу са индивидуалним потребама детета у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и комуникације са другима, при доношењу одлуке би било важно да се функционисање детета сагледа у контексту целокупне ситуације у којој дете живи, као и у односу на капацитете и ресурси образовне установе коју похађа.
Да ли дете које похађа други разред, по ИОП 1 у систему инклузивног образовања (у редовној школи) а сад се разматра ИОП 2, има право да и након ступања на снагу ИОП 2, и даље похађа наставу у редовној школи или школа има право да га измести у специјално одељење (које је у оквиру исте школе)?
Детету које похађа редовну основну школу по индивидуалном образовном плану са прилагођеним програмом (ИОП1) тим за додатну подршку може предложити прелазак на индивидуални образовни план са измењеним програмом (ИОП2) уколико и поред свих прилагођавање и примене различитих мера индивидуализације кроз ИОП1 ученик не напредује у учењу.
Доношењу ИОП-а 2 претходи доношење, примена и вредновање ИОП1 током најмање једног полугодишта. Да би ученик прешао на ИОП2 потребна је сагласност родитеља за прелазак на ИОП2, уз обавезно прибављање мишљења интерресорне комисије за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком (чл. 8 Правилника о ближим упутсвима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање).
Индивидуалним образовним планом се, у суштини, утврђује ниво подршке који је потребан ученику: ИОП 1 у коме се планира циљ пружања подршке, прилагођавање и обогаћивање простора и услова у којима се учи, прилагођавање метода рада, уџбеника и наставних средстава, распоред активности као и именовање лица која пружају подршку или ИОП2 у којем се, поред свега напред наведеног, планира и прилагођавање исхода образовања и васпитања и прилагођавање садржаја за један, више или за све предмете. ИОП се планира и спроводи како би се ученику омогућило да се образује са својим вршњацима, да буде укључен и да у одељењу које похађа може да напредује сопственим темпом.
Прелазак са ИОП-а 1 на ИОП 2 не подразумева прелазак ученика у одељење или школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. За прелазак у “специјално” одељење или ову врсту школе је потребо мишљење интересорне комисије, а мера се не може спровести без сагласности родитеља.
Које економске класификације, тј. које трошкове ЦСР сме општина да финансира, а које трошкове покрива Министарство за рад, запосљавање, борачка и социјална питања?
Финансирање рада центра за социјални рад (у даљем тексту: ЦСР) није условљено економском класификацијом расхода већ делатношћу и организационим обликом. Центар за социјални рад је установа социјалне заштите коју оснива јединица локалне самоуправе. ЈЛС оснива установу ради обезбеђивања остваривања права утврђених законом и остваривања другог законом утврђеног интереса у области социјалне заштите. На овај начин ЈЛС обезбеђују обављање делатности односно послова из оквира својих права и дужности. Права и дужности ЈЛС у области социјалне заштите су у начелу утврђена Законом а у појединостима произилазе из релевантних одлука општине или града. ЈЛС у оквиру својих надлежности формулишу локалну политику социјалне заштите коју спроводе одговарајућим одлукама утврђујући одређена права и обавезе као и процесе у поступку њиховог остваривања. Ради ефикасности и ефективности обављања послова из области социјалне заштите ЈЛС може да оснује установу која би те послове обављала. Оснивачким актом се, између осталог, уређује делатност установе, износ средстава за оснивање и почетак рада и начин обезбеђивања средстава, права и обавезе оснивача у погледу обављања делатности установе и међусобна права и обавезе установе и оснивача. Дакле кључни елементи који одређују изворе финансирања би морали да се налазе у акту о оснивању сваке установе па тако и ЦСР.
Прва специфичност ЦСР у односу на остале установе је Законом утврђена обавеза ЈЛС да оснује ову установу док о оснивању других установа општина или град одлучују самостално на основу својих потреба. Друга специфичност се огледа у садржају посла ЦСР који у складу са Законом одлучује о коришћењу услуга социјалне заштите и остваривању једнократне помоћи а друге послове из надлежности ЈЛС обавља у складу са актом о оснивању и релевантним одлукама града односно општине. Трећа специфичност ЦСР је низ послова који су поверени од стране других органа власти. Тако је Законом о социјалној заштити утврђено да ЦСР као поверене послове од стране централе власти:
- процењује потребе и снаге корисника и ризике по њега и планира пружање услуга социјалне заштите;
- спроводи поступке и одлучује о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите;
- предузима прописане мере, покреће и учествује у судским и другим поступцима; води прописане евиденције и стара се о чувању документације корисника.
Такође, Породичним законом су ЦСР поверени, такозвани, послови органа старатељства а поједини послови мањег обима су поверени овој установи у складу са другим законима.
Орган власти који поверава установи послове из своје надлежности дужан је да обезбеди финансирање обављања тих послова а обим посла који установа обавља је условљен обимом средстава која су јој у ту сврху пренета. Установа је дужна да обави поверене послове за чије обављање су јој пренета финансијска средства за трошкове који су створени при обављању тих послова укључујући: материјалне трошкове, амортизацију, текуће и инвестиционо одржавање, нематеријалне трошкове, зараде и остала примања запослених у складу са законом и колективним уговором ка и законске обавезе. Обрачун ових трошкова се уређује правилницима које доноси орган власти који је поверио послове из своје надлежности и уговором између установе и тог органа власти. Ненаменским трошењем средстава би се сматрало обављање послова које је поверио један орган власти путем коришћења средстава које је установи пренео други орган власти. Тако ЦСР не може да обавља послове одлучивања о додељивању једнократне помоћи користећи финансијска средства централне власти нити може да спроводи поступак признавања права на новчану социјалну помоћ користећи средства локалне власти и сл. Врста трошкова не представља ограничење при финансирању обављања послова који су поверени ЦСР али је коришћење средстава од стране ове установе условљено надлежностима органа власти који јој је средства пренео.
Који орган локалне самоуправе одређује представнике општине који ће бити укључени у рад Тимова школе као што су : Тим за самовредновање рада школе; Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања; и низ дрзгих тимова који у свом саставу, поред осталих чланова, имају и по једног члана-представника локалне самоуправе?
Према Закону о основама система образовања и васпитања, члан 130. став 12: „Стручни актив за развојно планирање чине представници настваника, васпитача, стручних сарадника, јединице локалне самоуправе, ученичког парламента и савета родитеља. Чланове стручног актива за развојно планирање именује орган управљања.“ Истим чланом закона, став 16. је прописано: „Тим чине представници запослених, родитеља, односно других законских заступника, ученичког парламента, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања.“
Актима из области образовања није ближе уређено на који начин се одређују представник општине који ће бити члан стручног актива за развојно планирање или члан неког тима у предшколској установи или школи. Ова процедура може бити уређена Статутом или другим актима ЈЛС.
Уобичајена пракса је да начелник друштвених делатности именује компетентног запсоленог за представника ЈЛС у стручном активу/тиму образовне установе.
Да ли постоје практични примери међуопштинске сарадње у области социјалне заштите?
Међуопштинска сарадња у области социјалне заштите није широко распрострањена пракса, али ипак има одређених примера. Према одредбама Закона о локалној самоуправи, ЈЛС, њени органи и службе, као и предузећа, установе и друге организације чији је оснивач, остварују сарадњу и удружују се са другим јединицама локалне самоуправе и њеним органима и службама у областима од заједничког интереса и ради њиховог остваривања могу удруживати средства и образовати заједничке органе, предузећа, установе и друге организације и установе, у складу са законом и статутом (што је прописано чланом 88. Закона о локалној самоуправи). На основу ове одредбе и сходном применом Закона о јавним набавкама, ЈЛС могу да се удруже у набавци услуга социјалне заштите. До сада није забележен овакав пример у пракси.
Такође, ЈЛС могу заједнички да оснивају установе социјалне заштите, а најистакнутији пример овакве праксе је оснивање Центара за социјални рад које су надлежне за територију више ЈЛС. Постоји неколико оваквих организација које функционишу више деценија.
Сарадња ЈЛС подразумева и уступање обављања појединих послова из оквира изворних надлежности другој ЈЛС или предузећу, установи и другој организацији чији је она оснивач. Није познато да је до сада нека ЈЛС уступила другој ЈЛС послове у области социјалне заштите за које је надлежна, али је честа пракса уступање пружања услуга прихватилиштима и саветовалиштима чији је оснивач друга ЈЛС.