Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Чланом 55. Закона о водама, надлежни орган ЈЛС је у обавези да донесе и реализује Оперативни план одбране од поплава за воде другог реда на територији града. Оперативни план доноси се у циљу заштите подручја угрожених поплавама и његова реализација подразумева следеће активности: · Израда елабората којим се предвиђа обим, врста и динамика извођења радова; · Функционални послови – константно утврђивање и праћење реалног стања на терену и прелиминарна процена ризика од поплава; · Радови на уређењу водотокова; · Набавка материјала и опреме за „магацин“ (џакови за песак и ХТЗ опрема) Имајући у виду претходно наведено, у оквиру ког Програма треба планирати средства за активности везане за реализацију Оперативног плана одбране од поплава за водотокове другог реда?
Како у одлуци о буџету приказати трошкове који су намењени изради техничке документације за капиталне пројекте?
На основу члана 11. став 3. Уредбе који каже “Трошкове разраде пројектних идеја (израду претходне студије изводљивости, односно претходне студије оправданости са генералним пројектом, као и студије изводљивости, односно студије оправданости са идејним пројектом) предлагач идеје капиталног пројекта планира у оквиру одређене програмске активности, односно у оквиру одређене позиције у финансијском плану или годишњем програму пословања.“ - следи да у Плану јавних инвестиција могу да се нађу само они пројекти за које постоји израђена комплетна пројектна/инвестициона документација (а имајући на уму обавезе по Закону о планирању и изградњи)
Такође, члан 3. Уредбе каже: „6) Процењени трошкови капиталног пројекта представљају пројекцију укупних финансијских средстава неопходних за спровођење фаза пројектног циклуса до завршетка фазе реализације. Они обухватају све трошкове везане за припрему предлога идеје капиталног пројекта, разраду предлога идеје капиталног пројекта, све трошкове у вези са израдом техничке документације, трошкове прибављања земљишта, трошкове припремања и опремања грађевинског земљишта, трошкове изградње, односно набавке радова, добара и услуга за реализацију капиталног пројекта, као и друге трошкове неопходне за реализацију одређене врсте пројекта.“;
Такође, члан 2. Правилника о садржини, роковима и поступку достављања инвестиционе документације за капиталне пројекте наводи која инвестициона документација се израђује, а члан 3. наводи која се доставља у зависности од категорије капиталног пројекта. Трошкови израде пројектне/инвестиционе документације планирају се код економске класификације 5114 у оквиру програма 15 Опште услуге локалне самоуправе код програмске активности 0001 Функционисање локалне самоуправе и градских општина.
Уколико се инвестиције планирају у оквиру раздела Општинске управе, ко је у том случају задужен за спровођење јавних набавки? Управа за капитална улагања захтева да сви документи у вези јавне набавке буду потписани од стране председника општине/градоначелника, па је питање да ли јавну набавку спроводи председник општине/градоначелник или начелник управе?
Да ли инвестиције у одлуци о буџету треба планирати у разделу Општинске управе?
Како се израђује студија изводљивости за пројекат асфалтирања путева према захтевима Уредбе и како се код овог пројекта рачуна вредносна граница од 500.000 евра у динарској противредности?
Члан 3. Уредбе каже: „6) Процењени трошкови капиталног пројекта представљају пројекцију укупних финансијских средстава неопходних за спровођење фаза пројектног циклуса до завршетка фазе реализације. Они обухватају све трошкове везане за припрему предлога идеје капиталног пројекта, разраду предлога идеје капиталног пројекта, све трошкове у вези са израдом техничке документације, трошкове прибављања земљишта, трошкове припремања и опремања грађевинског земљишта, трошкове изградње, односно набавке радова, добара и услуга за реализацију капиталног пројекта, као и друге трошкове неопходне за реализацију одређене врсте пројекта;“
Даље, у члану 6. се каже“ Трошкове капиталног пројекта процењује предлагач идеје капиталног пројекта, односно овлашћени предлагач“
Такође, у Закону о планирању и изградњи, члан 145. наводи изградњу објеката и извођење радова за које се не издаје грађевинска дозвола. Где, по нашем мишљењу спада врста пројеката наведена у питању. Даље у истом члану се каже „Решење о одобрењу извођења радова се издаје инвеститору који има одговарајуће право у складу са чланом 135. овог закона, који достави идејни пројекат у складу са подзаконским актом којим се уређује садржина техничке документације према класи објекта, односно технички опис и попис радова за извођење радова на инвестиционом одржавању, односно уклањању препрека за кретање особа са инвалидитетом, а уредио је односе са јединицом локалне самоуправе у погледу доприноса за уређивање грађевинског земљишта и платио одговарајућу административну таксу.“
Следи, да се за наведени тип пројекта (највероватније обухваћен чланом 145. Закона о планирању и изградњи, будући да је „асфалтирање путева“ практично, фаза изградње пута, па се, под појмом „асфалтирање путева“, највероватније мисли на „реконструкцију путева“) студија изводљивости ради на исти начин као и за друге типове пројеката, при чему се доставља Идејни пројекат у складу са подзаконским актом којим се уређује садржина техничке документације према класи објеката, односно технички опис и попис радова за извођење радова на инвестиционом одржавању…“ . Трошкове капиталног пројекта процењује предлагач идеје капиталног пројекта, односно овлашћени предлагач и ако они премашују 500.000 евра у динарској противвредности, потребно је урадити Студију изводљивости.
Када је реч о капиталном пројекту изградње канализационе мреже и пречистача, како се третирају поједине одвојене територије конкретне ЈЛС ? По питању израде студије изводљивости (према вредности пројекта) да ли треба целу ЈЛС са аспекта изградње канализационе мреже и пречистача посматрати јединственом или је могуће одвојити одређена насељена места и њихову канализацију са пречистачем?
Постројење за пречишћавање отпадних вода, цевовод, црпне станице (и остала неопходне опрема), представљају технолошку целину која једно када је изграђена потпуно, обезбеђује остварење наведеног циља. Отуда ови излазни резултати представљају један пројекат и као такав га треба планирати према Уредби о садржини, начину припреме и оцене, као и праћењу спровођења и извештавању о реализацији капиталних пројеката (у даљем тексту Уредба) и Правилнику о садржини, роковима и поступку достављања инвестиционе документације за капиталне пројекте.
Упориште за ову тврдњу налазимо одредбама Закона о водама који у члану 3. став 1, тачка 34 каже „јавна канализација јесте скуп техничко-санитарних објеката и мера, којима се обезбеђује непрекидно и систематско сакупљање, одвођење, пречишћавање и испуштање отпадних и атмосферских вода насеља и привреде у одговарајуће пријемнике-реципијенте”.
Такође, експропријација земљишта за поменуту намену је саставни део пројекта, то јест улази у инвестициону фазу (члан 25. Уредбе).
Код административних програма, односно код програма 15 и 16 да ли је неопходно попуњавати све обрасце за планирање програмског буџета са циљевима и индикаторима, с обзиром на Упутство и чињеницу да се њихови учинци не мере у шестомесечном и годишњем извештају?
Неопходно је попунити обрасце за планирање програмског буџета али без циљева и индикатора, па самим тим и без базне вредности, пројекција и извора верификације. У шестомесечном и годишњем извештају се извештава о овим програмским активностима кроз образац 1 који се односи само на финансијске показатеље, тј. расходе. Упутство за израду програмског буџета каже да у случајевима када се програм односи искључиво на административне надлежности и трошкове буџетског корисника (или више буџетских корисника), укључујући активности подршке раду других органа (нпр., подршка раду Владе) такав програм је типа административни и за овај тип програма није потребно дефинисати циљеве и индикаторе.
На куповину САП софтвера за потребе рада градске управе, односно њених секретаријата да ли се сходно примењује Уредба о начину одобравања капиталних пројеката из буџета, и да ли је потребно израдити студију изводљивости с обзиром на вредност улагања?
Члан 5. Уредбе одређује: „Капиталним пројектом се поред изградње и капиталног одржавања зграда и грађевинских објеката инфраструктуре сматра и улагање у куповину зграда и објеката, као и другу нефинансијску имовину чији је век трајања, односно коришћења дужи од једне године, независно од тога да ли је капитални пројекат исказан као посебан пројекат унутар програма или као издатак у оквиру одређене програмске активности у буџету.“ Даље, члан 7. Уредбе каже „За капиталне пројекте средње и велике вредности, а који се односе на куповину зграда и објеката, машина и опреме, софтвера, земљишта и остале нефинансијске имовине за чију реализацију није потребно прибављање грађевинске дозволе, студија изводљивости израђује се у смањеном обиму (садржи анализу варијантних решења, анализу трошкова и користи, циљева који се желе постићи, анализу трошкова за рад и одржавање и друге елементе неопходне за доношење инвестиционе одлуке).“ Следи да, уколико је процењена вредност набавке софтвера преко 500.000 евра у динарској противвредности, за куповину софтвера треба урадити студију изводљвости (у смањеном обиму) тј. онако како је описано у члану 7. Уредбе.
Молимо Вас објасните појам овлашћеног предлагача капиталног пројекта?
Уредба, члан 3. тачка 5) каже: „Овлашћени предлагач је директни корисник буџетских средстава који за капиталне пројекте из своје надлежности сачињава, односно прикупља сву инвестициону документацију, оцењује и селектује предлоге идеја за капиталне пројекте и уноси их у Интегрисану базу капиталних пројеката, односно базу капиталних пројеката локалне власти. Овлашћени предлагач подноси захтев за финансирање капиталног пројекта министарству надлежном за послове финансија, односно локалном органу надлежном за финансије, у складу са буџетским календаром“
Како се планирају средства за редовно одржавање асфалтних коловоза, односно локалних путева?
Расходе за потребе редовног одржавања локалних путева, улица и асфалтних коловоза потребно је предвидети код директног корисника буџета општинске/градске управе у програму 7 програмске активности 0701-0002 одржавање саобраћајне инфраструктуре са економском класификацијом 425. У овом случају ради се о редовном одржавању и санацији, или чак појачаном одржавању коловозне конструкције којима се не повећава књиговодствена вредност основних средстава (нажалост у великом броју ЈЛС не води се никаква евиденција о јавној својини локалних путева – категорисаних и некатегорисаних, те је неопходно реализовати одређене кораке у попису, процени вредности и вођења помоћних књига везано за улице и путеве). Из свега наведеног произилази, да ЈЛС улажу у реконструкцију и поправку путева и улица, а који према постојећој евиденцији и нису својина ЈЛС, што је у сваком случају ситуација коју треба кориговати. Изменама и допунама Закона о јавној својини (у скупштинској процедури од октобра 2018. године, очекивано усвајање до краја 2018. године) стварају се основи за убрзано превазилажење наведене ситуације, будући да се предвиђа упис права јавне својине ЈЛС по службеној дужности, по сили закона, на некатегорисаним путевима и општинским путевима на којима је као корисник уписана ЈЛС, односно њени органи и организације.
У којем програму и под којом функцијом треба планирати средства за вештачку оплодњу у складу са донетом одлуком од стране ЈЛС?
Како предвидети и на који начин обезбедити средства за општинско јавно комунално предузеће ради куповине новог камиона за прикупљање смећа (смећара)?
У највећем броју случајева висина цене комуналних услуга, а на коју сагласност даје локална скупштина, није „довољно висока“ да би обезбедила потребна средства за акумулацију, односно за опремање комуналних предузећа новим основним средствима а ради обављања њихове основне делатности, на које су основане или за које имају искључиво право. У овим условима, оснивач јавних комуналних предузећа може предвидети средства у облику субвенције јавним нефинансијским предузећима (451) ради набавке потребних основних средстава (у пуном износу или у виду дела набавне цене), под условом да је претходно ЈКП поднело Посебан програм за коришћење буџетских средстава из буџета града/општине XY локалној скупштини (навођењем – конкретизацијом сврхе набавке, односно потребе за субвенцијама из буџета) и добило сагласност на посебан програм од тог органа.