Пратите нас:

Систем локалне самоуправе

Неопходно је разрешење у вези примене члана 60 став 1 тачка 1) Посебног колективног уговора за социјалну заштиту ("Сл. гласник РС", бр. 29/19 и 60/20): Запослени има право на додатак на плату за време проведеног у радном односу (за минули рад) - 0,4% од основице за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у установама социјалне заштите. Наиме, једно лице је дужи низ година било ангажовано у више наврата код истог послодавца на основу уговора о делу. С обзиром да у истом периоду није имао радни однос, да су му уплаћивани сви доприноси из социјалног осигурања, те године ангажовања, на основу његовог захтева "преточене" су у радни стаж. С обзиром да је исто лице од скоро у радном односу на одређено време код истог послодавца, да ли се године проведене ван радног односа (а које су му уписане као радни стаж накнадно) рачунају у минули рад приликом обрачуна плате?


Чланом 60. став 1 тачка 1) Посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији (“Сл. гласник РС”, бр. 29/19 и 60/20) се каже да запослени има право на додатак на плату за време проведеног у радном односу (за минули рад) - 0,4% од основице за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у установама социјалне заштите.

С обзиром да ПКУ као услов за додатак на плату за минули рад поставља време проведено у радном односу, радно ангажовање по основу уговора о раду се не може рачунати у минули рад, без обзира што је лице било ангажовано у тој установи социјалне заштите.

Овде нарочито треба имати у виду и то да Закон о раду предвиђа да послодавац може са одређеним лицем да закључи уговор о делу, ради обављања послова који су ван делатности послодавца, а који имају за предмет самосталну израду или оправку одређене ствари, самостално извршење одређеног физичког или интелектуалног посла.

Систем локалне самоуправе

Посебним колективним уговором за запослене у комуналним делатностима превиђено је у члану 67. да "Послодавац може да исплати солидарну помоћ запосленом у складу са својим општим актом и под условом да за то има обезбеђена финансијска средства: 1) ради ублажавања последица елементарних или других непогода, 2) ради пружања помоћи породици умрлог запосленог, 3) у другим случајевима одређеним општим актом. Послодавац је дужан да планира и запосленом исплати солидарну помоћ, ради ублажавања неповољног материјалног положаја, под условом да за то има обезбеђена финансијска средства. Висина солидарне помоћи из става 6. овог члана по запосленом на годишњем нивоу износи 41.800 динара, без пореза и доприноса.". Да ли је послодавац дужан да исплати ову солидарну помоћ запосленима ако: 1) послује са нето губитком? 2) ако послује са нето приходом али би исплата солидарне помоћи запосленима довела послодавца у губитак? Да ли постоје обрасци за исплату овог примања и да ли је оснивач дужан да их овери? Да ли послодавац може да исплати део износа солидарне помоћи запосленима, који му је расположив како не би пословао са губитком? У ком моменту у финансијској години послодавац процењује да ли има обезбеђена финансијска средства за ову исплату?


Солидарна помоћ ради ублажавања неповољног материјалног положаја запослених у јавним комуналним предузећима, као нови и до тада потпуно непознат вид давања, уведена је анексима 2 и 3. Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији РС (у даљем тексту ПКУ), као неки вид компензације за умањење зарада запослених у ЈКП за време примене Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава. Тај вид солидарне помоћи предвиђен је и у тренутно важећем ПКУ, а без обзира на то што су после престанка важења Закона којим су зараде умањиване, практично престали и разлози увођење овог вида давања.

По важећем ПКУ, послодавац је дужан да обрачуна и исплати солидарну помоћ намењену за побољшање материјалног положаја запослених, али под условом да су за ту намену обезбеђена финансијска средства. Другим речима, када средства нису обезбеђена нема ни обавезе послодавца.

У члану 67. стоји да је „послодавац дужан да планира и запосленом исплати солидарну помоћ, ради ублажавања неповољног материјалног положаја, под условом да за то има обезбеђена финансијска средства“, из чега произилази да се средства могу обезбедити једино годишњим програмом пословања који су ЈП иначе у обавези да сачињавају на начин по процедури прописаној Законом о јавним предузећима. Дакле, сматра се да су средства за ову намену обезбеђена када је исплата овог вида солидарне помоћи предвиђена (планирана) годишњим програмом пословања јавног предузећа, а чиме је створена и обавеза послодавца.

Динамика и начин исплате, нису питања која су у ПКУ даље разрађивана и прецизирана, тако да послодавац који је у годишњем програму планирао средства, обавезу може да изврши на начин како је то питање регулисано општим актом или годишњим програмом пословања предузећа, а у случају да општим актом или годишњим програмом ова питања на неки други начин нису уређена, исплата може да изврши у току године у било ком месецу, једнократно у целини или парцијално (у ратама).

Да ли је послодавац дужан да исплати ову солидарну помоћ запосленима ако послује са нето губитком? / Да ли је послодавац дужан да исплати ову солидарну помоћ запосленима ако послује са нето приходом али би исплата солидарне помоћи запосленима довела послодавца у губитак?

Да, дужан је. Ако је исплата солидарне помоћи планирана годишњим програмом, претпоставка је да су у моменту сачињавања плана и приликом разматрања годишњег програма на Скупштини ЈЛС, сагледани сви аспекти од којих зависи пословни и финансијски резултат предузећа. Дакле, ако је тако планирано, као и код било које друге обавезе, послодавац је дужан да исплати запосленима овај вид солидарне помоћи, без обзира на промењене околности и накнадна сазнања. То важи и у случају да предузеће остварује негативни резултат пословања (губитак).

Ако се у току године (накнадно) процени да би исплата солидарне помоћи ипак била превелики терет за предузеће и ако до тог момента није извршена исплата, онда се може покренути процедура измене и допуне програма пословања, где би делимично или у целини преиспитала првобитна одлука.

Да ли постоје обрасци за исплату овог примања и да ли је оснивач дужан да их овери?

Не. Исплата овог вида солидарне помоћи није саставни део ЗИП обрасца и не подлеже овери од стране оснивача.

Да ли послодавац може да исплати део износа солидарне помоћи запосленима, који му је расположив како не би пословао са губитком?

Пошто је обавеза условљена обезбеђењем средстава, а ако је приликом доношења годишњег програма којим се средства обезбеђују констатовано да нема довољно средстава за исплату пуног износа, обавеза је могла да се планира и исплати у износу мањем од 41.800 динара.

У ком моменту у финансијској години послодавац процењује да ли има обезбеђена финансијска средства за ову исплату?

Када се ради о овој исплати, у току године послодавац нема превише опција да мења однос према насталој обавези. Може само да цени да ли ће наредне пословне године моћи да обезбеди довољно средстава и да у складу са том проценом, са или без обавезе за исплату солидарне помоћи, планира пословање предузећа за наредну годину.

Систем локалне самоуправе

Да ли су предложеним изменама члана 27е Закона о буџетском систему и повећањем плата (не зарада) обухваћена и јавна предузећа основана од стране ЈЛС? На који начин усагласити повећање цене радног часа и минималне зараде са зарадама запослених који нису на минималцу, с обзиром да су физички радници зарадом стигли запослене који су средња стручна спрема и имају значајне одговорности и овлашћења у предузећу?


У предложеним изменама и допунама Закона о буџетском систему наводи се да се у члану 27е додају ставови 59-61, који гласе:

„Изузетно од ст. 29-31. овог члана, у 2022. години запосленима у Министарству одбране, запосленима у здравственим установама, запосленима у установама социјалне заштите, здравственим радницима у заводима за извршење кривичних санкција и здравственим радницима у Заводу за спорт и медицину спорта Републике Србије плате ће се повећати за 8%.

Изузетно од ст. 29-31. овог члана, у 2022. години осталим запосленима код корисника буџетских средстава, односно корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање осим Фонда за социјално осигурање војних осигураника плате ће се повећати за 7%.

Повећање плата из ст. 59. и 60. овог члана вршиће се почев од плате за децембар 2021. године.”.

Закон о буџетском систему у члану 2. став 1 тачка 5) дефинише кориснике јавних средстава и каже да су корисници јавних средстава директни и индиректни корисници буџетских средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавна предузећа основана од стране Републике Србије, односно локалне власти, правна лица основана од стране тих јавних предузећа, правна лица над којима Република Србија, односно локална власт има директну или индиректну контролу над више од 50% капитала или више од 50% гласова у управном одбору, друга правна лица у којима јавна средства чине више од 50% укупних прихода остварених у претходној пословној години, као и јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама. Народна банка Србије не сматра се корисником јавних средстава у смислу овог закона, а на имовину коју користи, приходе, расходе и капитал, као и финансијско извештавање, примењују се одредбе закона којим се уређују положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије.

Даље, у истом члану и ставу а под тачком 6) дефинише кориснике буџетских средстава и каже да су то директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно локалне власти. Под директним корисницима буџетских средстава закон сматра органе и организације Републике Србије, односно органе и службе локалне власти, док под индиректним корисницима буџетских средстава сматра: правосудне органе, месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања.

Из свега наведеног произилази да повећањем плата у смислу предложених измена и допуна члана 27е Закона о буџетском систему нису обухваћена јавна предузећа, јер се оно односи на кориснике буџетских средстава.

Што се питања у вези са усаглашавањем плата запослених, ради добијања што прецизнијег одговора препоручујемо обраћање ресорном министарству, а савет се може добити и преко асоцијације предузећа комуналне делатности „Комдел“.

Систем локалне самоуправе

Запослени је 6 година радио у Друштвеном фонду за финансирање изградње станова солидарности општине Гроцка који је основала Скупштина општине и који је финансиран 100% из буџета општине тј. био је индиректни корисник средстава буџета општине. Након тога, споразумом о преузимању радника, између Фонда и ОИпштинске управе запослени прелази да ради у Општинску управу. Током рада у ОУ, прво је укинут минули рад за године проведене у фонду, али је на лични захтев поново признат. У овом конректном случају, да ли је испуњен услов за исплату јубиларне награде у 2022. години за 20 година стажа од чега 6 година у општинском фонду и 14 година у ОУ, у складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл.гласник РС", бр.38/2019 и 55/2020)?


Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

  1. За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
  2. За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
  3. За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
  4. За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
  5. За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Претходним послодавцем у смислу напред наведеног става 3. сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.

Систем локалне самоуправе

Да ли се признаје стаж из приватног сектора, који се не финансира од стране државног органа да се исплати јубиларна награда за 10 година радног стажа од садашњег послодавца Опстинске управе?


Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

  1. За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
  2. За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
  3. За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
  4. За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
  5. За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Из наведених одредби произилази да се у стаж за јубиларну награду рачунају само године рада у државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, те закључујемо да се године рада у приватном сектору не рачунају у стаж за јубиларну награду.

Систем локалне самоуправе

Да ли се признаје стаж проведен у школи за исплату јубиларне награде од стране садашњег послодавца Општинске управе?


Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,

2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,

3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,

4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,

5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Како школа није државни орган, нити орган аутономне покрајини ни јединице локалне самоуправе, то радно искуство се неће рачунати у стаж за јубиларну награду.

Систем локалне самоуправе

Закључен је уговор о обављању привремених и повремених послова са незапосленим лицем и извршена је пријава тог лица у систему ЦРОСО. Након неколико дана, ангажовано лице захтева раскид уговора о привремених и повремених пословима. С обзиром да у временском распону од неколико дана колико је предметни уговор био на снази незапослено лице није обављало послове за које је ангажовано, те нема право на исплату уговорене нето накнаде, да ли постоји обавеза послодавца да истом уплати доприносе на минималну основицу доприноса?


Када послодавац непосредно ангажује лица по основу уговора о привременим и повременим пословима, има обавезу да га пријави на пензијско и здравствено осигурање и да за све време ангажовања уплаћује доприносе и порез на доходак. Под временом ангажовања сматра се ефективно време у коме је то лице обављало уговорене послове. То практично значи да би у сваком случају прекида обављања послова требало извршити одјаву са пензијског и инвалидског осигурања тог лица и поново га пријавити када настави са вршењем уговорених послове.

С обзиром да овом конкретном случају уговор о обављању привремених и повремених послове практично није производио дејство у односу на уговорне стране – наручиоца и извршиоца посла – тај уговор би требало ставити ван снаге. У овим случајевима јединствена пријава у ЦРОСО се једино може сторнирати да би се избегло плаћање доприноса за дане за које је текла пријава, за шта је предвиђен рок до краја дана (до 24х) у ком је пријава поднета. Како је рок за сторнирање истекао потребно је обратити се једној од организација обавезног социјалног осигурања за превазилажење ове ситуације.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени за време коришћења неплаћеног одсуства има право на исплату солидарне помоћи коју исплаћује послодавац у одређеном новчаном износу за побољшање материјиног положаја запослених?


Закон о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - одлука УС, 113/17 и 95/18 - аутентично тумачење) у члану 78. каже да послодавац може запосленом одобрити одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство). За време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за поједина права и обавезе законом, општим актом и уговором о раду није друкчије одређено.

Посебан колективни уговор за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/19 и 55/20) у члану 22. каже да запослени има право на неплаћено одсуство у календарској години, и то:

  1. ради школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу - до 30 радних дана;
  2. ради неговања оболелог члана уже породице - до 90 радних дана; 
  3. ради обављања личних послова - до 7 радних дана;
  4. за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству - до 5 радних дана;
  5. учествовање на културним и спортским приредбама у својству извођача, као и учествовање на стручним конгресима и конференцијама.

На лични захтев послодавац ће одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које се може користити једном, у периоду од пет година, уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен. Послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца. Право запосленог на неплаћено одсуство и дужина његовог трајања утврђује се решењем. Неплаћено одсуство одобрава се, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).

С обзиром да Закон о раду предвиђа да за време неплаћеног одсуства запосленом мирују права и обавезе из радног односа, а солидарна помоћ јесте право из радног односа, сматрамо да нема основа да се за време неплаћеног одсуства запосленом исплати солидарна помоћ.

Систем локалне самоуправе

У синдикалну организацију општине учлањено је 60 запослених код послодавца, односно 96% запослених. С обзиром да није закључен колективни уговор, односно споразум између послодавца и синдиката, већ се непосредно примењују одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/19 и 55/20) који пропис би требало применити у конкретном случају? Да ли члан 211. став 2. Закона о раду или члан 70. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе?


Чланом 211. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) предвиђа се да се колективним уговором или споразумом између послодавца и синдиката код послодавца може утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.

У ставу 2. предвиђено је да ако колективни уговор или споразум није закључен, лице овлашћено за заступање и представљање репрезентативног синдиката код послодавца за обављање синдикалне функције има право:

1) на 40 плаћених часова рада месечно ако синдикат има најмање 200 чланова и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова;

2) на сразмерно мање плаћених часова ако синдикат има мање од 200 чланова.

Дакле, Закон не уређује на који начин ће се колективним уговором или споразумом послодавца и синдиката утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката ради обављања синдикалне функције. Послодавац и синдикат имају могућност да наведене критеријуме сами утврде колективним уговором или споразумом између послодавца и синдиката код послодавца, а сразмерно броју чланова синдиката (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за рад, број 011-00-01042/2014-02 од 8. јануара 2015). Имајући наведено у виду, у овом конкретном случају примениће се одредбе Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС и то одредбе члана 70.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени у локалној самоуправи мора да поштује отказни рок од најмање 15 дана или мози дати отказ данас за сутра?


Одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/16, 113/17 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) су прецизне. Наиме, чланом 161. је прописано да службеник може да поднесе писмени отказ најмање 15 дана пре дана који је у писменом отказу означио као дан престанка радног односа.

Систем локалне самоуправе

Запослени је засновао радни однос на неодређено време. Посто никада није радио у локалној самоуправи нити државном органу, одређен је пробни рад од 6 месеци и обавеза полагања државног стручног испита у том року. Међутим, запослени одлази на боловање и због природе болести очекује се да буде на боловању 4-5 месеци. Да ли се том запосленом продужава пробни рад и обавеза полагања испита за онолико колико је био на боловању?


Члановима од 72. до 74. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано да је пробни рад обавезан за сва лица која нису заснивала радни однос у органу аутономне покрајине, јединици локалне самоуправе, или државном органу.

Пробни рад за радни однос заснован на неодређено време траје шест месеци, а за радни однос на одређено време, пробни рад је обавезан само ако је радни однос заснован на дуже од шест месеци, и траје два месеца.

Пробни рад службеника прати његов непосредни руководилац, који после окончања пробног рада послодавцу даје писмено мишљење о томе да ли је службеник задовољио на пробном раду. Службенику који не задовољи на пробном раду престаје радни однос. Службеник на пробном раду који је радни однос засновао на неодређено време полаже државни стручни испит до окончања пробног рада, а службенику који не положи државни стручни испит, престаје радни однос.

Могућност односно немогућност продужења пробног рада услед дужег одсуства са рада запосленог на пробном раду није уређена законом те сматрамо да одлуку о томе послодавац треба да донесе ценећи околности у сваком конкретном случају. Наиме, полазећи од сврхе института пробног рада, а то је провера способности, знања и вештине које запосленог квалификују за обављање послова одређеног радног места, уколико непосредни руководилац који прати рад запосленог на пробном раду, сматра да је он у периоду у коме је радио показао способности, знања и вештине које га квалификују за обављање послова одређеног радног места, послодавац може донети одлуку да по повратку тог запосленог са одсуства не продужи пробни рад. Такође, уколико непосредни руководилац сматра да је због дужег одсуства запосленог доведена у питање објективна оцена и да је потребно додатно време за проверу способности, знања и вештине послодавац може одлучити да продужи пробни рад том запосленом док се не стекле објективна оцена о његовом раду. Све у свему, оваква ситуација представља изузетак и ни на који начин не би требало да утиче на функционисање пробног рада у редовним околностима.

Закон иначе успоставља пробни рад као услован у односу на заснован радни однос, имајући у виду да службенику који не задовољи на пробном раду престаје радни однос, што свакако може бити и пре истека рока утврђеног за пробни рад.

Систем локалне самоуправе

Које је најниже звање службеника, који обавља послове матичара или заменика матичара? Да ли наведене послове могу обављати и млађи сарадници, или службеници са најнижим звањем сарадника?


Сходно члану 11. Закона о матичним књигама ("Сл. гласник РС", бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) матичар, односно заменик матичара може бити лице које има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, положен посебан стручни испит за матичара и овлашћење за обављање послова матичара.

Чланом 65. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) је прописано следеће:

„У звању млађег сарадника обављају се једноставнији стручни послови као и административно-технички послови уз надзор, упутства и детаљна усмерења службеника у вишим звањима. Ови послови се састоје од ограниченог круга међусобно повезаних задатака у једној области.

За рад на пословима у звању млађег сарадника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца.“

С обзиром на наведено, матичару односно заменику матичара може да се одреди звање млађег сарадника.