Пратите нас:

Систем локалне самоуправе

Да ли лицу које је запослено по основу уговора о привременим и повременим пословима на 2 месеца и коме, након истека треба продужити уговор на јос 6 месеци, следећи уговор сме да буде 6 месеци или 4 месеца (јер радник ради већ два месеца)? С обзиром да је лице распоређено, по систематизацији, на радно место са висом школом, може ли се опет распоредити на исто место, или мора да се распореди на неко друго радно место са вишом школом које постоји у систематизацји? Шта ако не постоји радно место у систематизацји са вишом школом?


Закон о раду у члану 197. и 198. говори о привременим и повременим пословима као раду ван радног односа. Чланом 197. предвиђено је да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са: 1) незапосленим лицем; 2) запосленим који ради непуно радно време - до пуног радног времена; 3) корисником старосне пензије. Овај уговор закључује се у писаном облику. Док, у члану 198. закон каже да послодавац може за обављање привремених и повремених послова да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге у складу са прописима о задругама.

Из наведених одредби произилази да се уговор везује за календарску годину, тј. 120 радних дана, на колико се може закључити уговор, рачунају се у календарској години. Што у овом конкретном случају значи да ако је лице обављало послове по основу уговора у трајању од 2 месеца у овој календарској години за исте послове се може закључити нови уговор до максимално 120 радних дана. Уколико су различити послови у питању, уговор се може закључити за нови период од 120 радних дана. Што се самих послова тиче, уговор о обављању привремених и повремених послова се може закључити за обављање послова из делатности и ван делатности послодавца.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени који има 26 година радног искуства у локалној самоуправи (исти опис послова 20 година, школовао се у току рада и стекао степен високог образовања на основним академским студијама у трајању од 4 године, односно у обиму од 240 ЕСПБ бодова) и тренутно има звање вишег референта, две године узастопно је оцењен оценом “истиче се”, има право на признавање звања “млађи саветник”?


Чланом 63. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон) прописано је да за рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.

Према томе, на послове у звању млађи саветник може да се запосли лице које поред услова у погледу образовања испуњава и услов да има завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код тог послодавца.

На основу члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Наведеним одредбама, лица која су више од пет година у радном односу код послодавца, а која су накнадно стекла виши ниво образовања, се могу, уколико за то постоји могућност у органу ЈЛС, преместити односно распоредити на радно место у вишем звању. Поред наведених услова потребно је да су испуњени услови за напредовање. Руководилац може да премести односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се“, ако постоји слободно радно место и ако службеник испуњава услове за рад на њему, као и службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Систем локалне самоуправе

Да ли радник који је на основу спроведеног интерног конкурса прешао из ЈП Дирекције за изградњу у Општинску управу, има право да на основу члана 50. став 3. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, а имајући у виду да су и послови које ради у општинској управи преузети из тадашње Дирекције, има право на јубиларну награду у 2020. години за навршених 20 година рада проведених у радном односу, рачунајући радни однос и у општинској управи и у некадашњој Дирекцији? Напомињемо да у општинској управи има 12 година проведених у радном односу (2018. године примио јубилрарну награду за 10 година рада), док у ЈП Дирекцији за изградњу има 8 година проведних у радном односу.


Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС је прописано:

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

  • за 10 година у радном односу – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
  • за 20 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
  • за 30 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
  • за 35 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
  • за 40 година у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награде се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.

Претходним послодавцем у смислу наведеног става 3. сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о праву на јубиларну награду.

Систем локалне самоуправе

Ради се о јавном предузећу чији је оснивач општина, и чији се број запослених рачуна у укупан дозвољени број запослених општинске управе, директних и индиректних корисника јавних средстава, односно на тај начин не би се повећао укупан дозвољени број запослених. Ако је и даље дозвољено који је правни основа за преузимање?


Правни основ за преузимање запосленог из јавног предузећа у општинску управу не постоји. Ранија могућност путем интерног тржишта рада који су чинили сви запослени из свих организационих облика у систему локалне самоуправе, престала је да важи 01.01.2020. године, када је престао да важи Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.

Што се важећих одредби о преузимању тиче, чланом 91. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да орган, служба или организација из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона може преузети, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време у другом органу, служби или организацији код истог послодавца.

Послодавац може преузети од другог послодавца из члана 4. овог закона, односно из државног органа, без конкурса, службеника који је у радном односу на неодређено време.

Преузимање службеника врши се на основу споразума о преузимању уз сагласност службеника који се преузима.

Пре преузимања из ст. 1. и 2. овог члана може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.

Како јавно предузеће није послодавац од кога општинска управа може преузети запосленог у смислу цитираних одредби, мишљења смо да нема правног основа за преузимање.

Систем локалне самоуправе

Ако функционер буде реизабран, односно поново постављен на исту или сличну функцију на конститутивној седници скупштине, када му фактички истог дана престаје стара функција и отпочиње нова функција, како да сачува мировање радног односа, када није у могућности да се врати на рад код послодавца где је у радном односу на неодређено време, а радни однос му мирује? Да ли је довољно да обавести послодавца о постављењу на нову функцију, те да поднесе нов захтев за мировање радног односа због постављења на нову функцију?


Да. Захтев за мировање радног односа се подноси за свако ново постављење, избор или именовање на функцију.

Систем локалне самоуправе

Код утврђивања права на плату по престанку функције у складу са чланом 56. Закона о платама државних службеника и намештеника, у трајању од три месеца од дана престанка функције, да ли се ово право односи и на функционере којима функција престаје истеком мандата, односно периода на који су избрани?


Чланом 13. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе у случају: 1) истека времена на које је изабран, именован или постављен; 2) подношења оставке; и 3) разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Чланом 14. истог закона предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона. Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Дакле, функционер коме престане функција протеком времена на коју је изабран, постављен или именован има право на накнаду плате три месеца од дана престанка функције.

Систем локалне самоуправе

Да ли након спроведеног дисциплинског поступка може да се изрекне дисциплинска мера, иако је службеник против кога је вођен дисциплински поступак у међувремену отворио боловање (ради се о тежој повреди радне дисциплине)?


Сходно члану 141. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе послодавац води дисциплински поступак, одлучује о дисциплинској одговорности и изриче дисциплинске мере.

Следећим чланом, чланом 142., прописано је да вођење дисциплинског поступка за теже повреде дужности застарева протеком две године од покретања дисциплинског поступка.

Застарелост не тече док дисциплински поступак није могуће покренути или водити због одсуства службеника, за време трајања управног спора, односно судског поступка у вези са спроведеним дисциплинским поступком и изреченом дисциплинском мером или из других оправданих разлога.

У Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе нису садржане одредбе којима се онемогућава изрицање дисциплинске мере током боловања запосленог.

С друге стране, запосленом је неопходно омогућити изјављивање жалбе на решење. Конкретно, одредбама члана 25. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено да се достављање решења службенику врши  у просторијама органа, а ако је службеник одсутан с рада, достављање се врши поштом на адресу коју је службеник пријавио и која се налази у кадровској евиденцији.

Уколико достављање на описани начин није успело, службено лице саставља писмену белешку. У том случају решење се објављује на огласној табли органа и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним.

Горе наведени начин у погледу достављања решења треба применити на конкретан случај.

Систем локалне самоуправе

Да ли је запослени који је уговором о преузимању запослен на неодређено време у ЛПА, и који на одређеној позији ради годину дана, а у међувремену је стекао високо образовање (на претходној позицији је радио са вишом стручном спремом, укупно 10 година, па све до преузимања и неко време након преузимања), потребно радно искуство на садашњем радном месту (3 године односно 5 година) са садашњим степеном стручне спреме да би остварио услов да пређе на место млађег саветника?


Чланом 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:

“У звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.

За рад на пословима у звању млађег саветника службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона”.

Напредовање на више извршилачко место је уређено одредбама члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који гласи:

“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена "истиче се", ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.

Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена "истиче се" може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена "истиче се".

Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена "добар".

Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.

Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана”.

Потребно је напоменути да је, у складу са чланом 133ђ, непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.

Дакле, службеник који је накнадно стекао високо образовање и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца може бити распоређен у звању млађег саветника уколико испуњава услове за рад на том радном месту и услове за напредовање из цитираног члана 133е Закона, као и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до распоређивања.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени поред захтева/молбе, извода из матичне књиге умрлих (за одређено лице) треба да приложи још нешто од документације на основу чега би се одредило који износ до две просечне месечне зараде треба исплатити запосленом како би остварио право на солидарну помоћи за случај смрти члана уже породице?


Чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019) је прописано:

„Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,

2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,

3) здравствене рехабилитације запосленог,

4) настанка теже инвалидности запосленог,

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,

6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице, 

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,

9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,

10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,

11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог. 

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије. 

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. 

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.

Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године“.

С обзиром на наведене одредбе, а да би се остварило право на помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице, у конкретном случају родитеља, из члана 51. став 1. тачка 6. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС, поред захтева и извода из матичне књиге умрлих, потребно је прибавити уверење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у погледу остваривања права на пензију, њену висину односно примања новчане накнаде за туђу негу и помоћ.

У погледу висине износа надлежни орган ЈЛС може да пропише и ближе уреди питања давања солидарне помоћи, у складу са одредбама закона и Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС.

Систем локалне самоуправе

Да ли је послодавац дужан да на захтев и приложен позив државног органа донесе Решење о одсуству са рада ради одазивања на позив државног органа и то наравно плати запосленом као једну врсту плаћеног одсуства која је предвиђена Законом, а не Посебним колективним уговором за ЈЛС или може одговарати обавештењима или уопште не одговарати запосленом?


Чланом 114. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) је прописано:

„Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду, за време одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа.

Послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде из става 1. овог члана у случају одсуствовања запосленог са рада због војне вежбе или одазивања на позив државног органа, од органа на чији се позив запослени одазвао, ако законом није друкчије одређено“.

Сходно наведеним одредбама, запослени остварује накнаду зараде за време одсуствовања са рада, између осталог, и због одазивања на позив државног органа. Поред наведеног, послодавац има право на рефундирање исплаћене накнаде зараде а у случају одсуствовања запосленог са рада. Поред цитираних одредби, указујемо на два мишљења Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, бр. 011-00-730/2006-02 од 25.8.2006. године гласи:

„У члану 114. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005 и 61/2005 - даље: Закон) прописано је да запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде за претходна три месеца, у складу са општим актом и уговором о раду, између осталих случајева и за време одсуствовања са рада због одазивања на позив органа, на чији се позив запослени одазвао. У члану 114. ставу 2. Закона утврђено је право послодавца на рефундирање исплаћене накнаде зараде запосленом од органа на чији позив се запослени одазвао, ако законом није другачије одређено.“

Релевантно је и мишљење Министарства рада и социјалне политике, бр. 011-00-00421/2008-02 од 4.5.2008. године које гласи:

„Према томе, у основ за утврђивање висине накнаде зараде у случајевима наведеним у члану 114. Закона о раду, узимају се сва примања која чине зараду, у складу са чланом 105. став 3. Закона, а која су у претходна три месеца, пре месеца у коме је запослени започео да користи одсуство са рада, исплаћена запосленом.

Имајући у виду наведено запослени који није радио на дан државног празника који је нерадни дан има право само на накнаду зараде, а не и на зараду.

У случају да је запослени радио на дан државног празника који је нерадни дан има право на увећану зараду у складу са чланом 108. став 1. тачка 1) Закона, без обзира на уговорену фиксну месечну зараду."

У конкретном случају, запослени који сматра да су му повређена права може да изјави жалбу жалбеној комисији, а чија надлежност је утврђена чланом 174. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - др. закон и 95/2018 - др. закон). Жалбена комисија је дужна, сходно члану 175. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема.

Систем локалне самоуправе

Да ли запослени који су распоређени на радно место возача у ЈЛС имају право на теренски додатак? Уколико има право, на који начин се врши обрачун висине теренског додатка? Да ли се теренски додатак рачуна дневно у износу од 3% просечне месечне зараде у привреди РС или месечно? Да ли запослени који су распоређени на радно место возача у ЈЛС имају право на дневницу за службени пут?


Чланом 40. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019) је прописано:

„Запослени има право на накнаду трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) у складу са актом Владе“.

Чланом 48. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС се предвиђа:

„Запослени остварују право на накнаду трошкова службеног пута у земљи, службеног пута у иностранство, трошкове рада и боравка на терену и друге трошкове сходном применом акта Владе из члана 46. овог уговора“.

Горе наведени акт Владе је Уредба о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника ("Сл. гласник РС", бр. 98/2007, 84/2014, 84/2015), чијим чланом 44. је предвиђено:

„Државном службенику и намештенику исплаћује се накнада трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) која износи 3% просечне месечне зараде запосленог у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.

Ако за рад и боравак на терену нису обезбеђени бесплатни смештај и исхрана, теренски додатак увећава се за трошкове смештаја и исхране: за трошкове смештаја - највише до износа накнаде за трошкове смештаја на службеном путовању у земљи (члан 8. ове уредбе), а за трошкове исхране - највише за дневницу за службено путовање у земљи (члан 9. ове уредбе)“.

Сходно члану 43.  Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника рад на терену јесте рад који се по природи посла врши изван службених просторија, а на који се државни службеник или намештеник, по налогу овлашћеног лица, упућује да изврши службени посао.

Теренски додатак би се утврдио због тога што запослени дуже време борави ван свог места рада и становања, услед чега је дуже одвојен од породице односно утврдио би се ради подмирења неких додатних, непредвиђених, трошкова које би запослени могао да има. Теренски додатак чини зараду запосленог и подлеже обавези плаћања пореза и доприноса на зараде. Теренски додатак се утврђује као друго примање запосленог, а у складу са чланом 120. став 1. тачка 4. Закона о раду, па стога и чини зараду запосленог, а у смислу члана 105. став 3. Закона о раду.

С обзиром на описану природу и разлоге за утврђивање теренског додатка возачи, имајући у виду опис и суштину њиховог посла, не остварују право на тренски додатак, а свакако остварују право на накнаду трошкова службеног пута.

Систем локалне самоуправе

Службеник је добио отказ од стране послодавца. Поднео је приговор Жалбеној комисији. Ако Жалбена комисија не одлучи по приговору у року од 30 дана, да ли решење начелника постаје коначно и може ли службеника одјавити са обавезног социјалног осигурања?


Чланом 170. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано следеће:

„Жалбена комисија одлучује о жалбама службеника на решења којима се одлучује о њиховим правима и дужностима, као и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.

Жалбена комисија примењује закон којим се уређује општи управни поступак“.

Сходно члану 167. Закона о општем управном поступку другостепени орган решењем одбацује жалбу која није благовремена, није дозвољена, коју је изјавило неовлашћено лице или која није уређена у року који је орган одредио. Ако жалбу не одбаци, другостепени орган може одбити жалбу, поништити решење у целини или делимично и сам одлучити о управној ствари, поништити решење и вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак, или га изменити. Другостепени орган одлучује о жалби на основу чињеничног стања које је утврдио првостепени или другостепени орган.

У складу са чланом 174. Закона о општем управном поступку решење којим се одлучује о жалби издаје се без одлагања, а најкасније у року од 60 дана од када је предата уредна жалба, изузев ако законом није прописан краћи рок.

Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђен краћи рок и то рок од 30 дана. Наиме, члан 175. гласи:

 „Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема ако

овим законом није друкчије одређено“.

Чланом 176. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је предвиђено да против одлуке жалбене комисије може да се покрене управни спор.

Чланом 19. Закона у управним споровима је предвиђено следеће:

„Ако другостепени орган, у року од 60 дана од дана пријема жалбе или у законом одређеном краћем року, није донео решење по жалби странке против првостепеног решења, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке поднетом другостепеном органу, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

Ако првостепени орган по захтеву странке није у року предвиђеном законом којим се уређује општи управни поступак, донео решење против којег није дозвољена жалба, а не донесе га ни у даљем року од седам дана по накнадном захтеву странке, странка по истеку тога рока може поднети тужбу због недоношења захтеваног акта.

Сходно цитираним одредбама члана 19. Закона о управним споровима, решење не постаје коначно, већ је потребно  затражити од жалбене комисије да донесе решење по жалби странке против првостепеног решења у року од седам дана по накнадном захтеву странке.