Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Лице је поднело захтев за исплату јубиларне награде ЈЛС где је тренутно запослен. Како је 2006. године именован за директора једног јавног предузећа чији је оснивач ЈЛС, а почевши 2012. године постављен је за члана Већа и на тој функцији је био све до 2014. године, и након тога је изабран за директора једног јавног предузећа. Како је 2015. године био распоређен на радном месту у ЈЛС свега месец дана, а након тога све до 2020. године када му је престало мировање радног односа на месту директора јавног предузећа, а због престанка функције радног места распоређен је на радном месту као службеник у ЈЛС. Да ли наведено лице има право на јубиларну награду у ЈЛС где је тренутно запослен и када стиче то право?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
- За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
- За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
- За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
- За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
- За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Право из става 1. овог члана, остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу у складу са овим чланом”.
С обзиром на све наведено, у овом конкретном случају лице ће остварити право на јубиларну награду за период у коме је био изабран на функцију члана већа и за период у коме је радио у општинској управи. Како јавно предузеће није државни орган, нити орган аутономне покрајини ни јединице локалне самоуправе, то радно искуство се неће рачунати у стаж за јубиларну награду.
Запослено лице у ЈЛС је накнадно стекло високо образовање, има положен положен државни стручни испит и узастопно три пута оцењено је са оценом “истиче се". Који су кораци напредовања у завње “млађи саветник”, као извршилачког радног места где се захтева завршен приправнички стаж, положен државни стручни испит или пет година рада код послодавца?
Чланом 63. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано:
“У звању млађег саветника обављају се сложени послови који подразумевају примену утврђених метода рада, поступака или стручних техника унутар прецизно одређеног оквира деловања, уз редован надзор непосредног руководиоца и доношење одлука на основу постојеће праксе или општих и појединачних упутстава непосредног руководиоца. Послови захтевају способност решавања мањих техничких или процедуралних проблема.
За рад на пословима у звању млађег саветника, службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и завршен приправнички стаж или најмање пет година проведених у радном односу код послодавца из члана 1. ст. 1. и 2. овог закона.”
Напредовање на више извршилачко место је уређено одредбама члана 133е Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, који гласи:
“Руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена “истиче се”, ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему.
Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена “истиче се” може, и ако испуњава услове везано за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена “истиче се”.”
Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена “добар”.
Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање.
Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1-3. овог члана.”
Потребно је напоменути да, у складу са чланом 133ђ, непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Дакле, службеник који је накнадно стекао високо образовање и има најмање пет година проведених у радном односу код послодавца може бити распоређен у звању млађег саветника уколико испуњава услове за рад на том радном месту и услове за напредовање из цитираног члана 133е Закона, као и под условом да је то радно место непосредно више извршилачко радно место у односу на радно место на ком је службеник радио до распоређивања.
Када начелник ОУ поднесе оставку, заменик начелника иако постоји у систематизацији никада није именован. Вршилац дужности се бира из редова запослених и именује га општинско веће, а проблем је што од расположивих дипломираних правника ниједан не жели да се прихвати функције. Да ли в.д. може да буде лице које није запослено у управи? Да ли општина може да буде без начелника?
Чланом 56. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.
Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности.
У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца.
По истеку горе наведених рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.
Дакле, Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе је прописано да у наведеним случајевима Веће може поставити вршиоца дужности. Вршилац дужности може бити само службеник који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, а који се по истеку, чланом 59., дефинисаних рокова распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења. Законским одредбама нису даље прописане ситуације, попут предметне да ниједан службеник не жели да буде постављен за вршиоца дужности.
Чланом 27. Закона о локалној самоуправи је прописано:
„Органи општине су: скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа“.
Члановима 54. и 55. Закона о локалној самоуправи је прописано да општинском управом, као јединственим органом, руководи начелник односно да кад се општинска управа организује у више управа, радом управе руководи начелник.
Наведене одредбе не остављају места недоумици да ли општинска управе може да буде без начелника. Начелник општинске управе је законска категорија и начелник руководи управом као органом општине.
Да ли дисциплинска казна у новчаном износу од зараде изречена запосленом за повреду радне дужности утиче на обрачун накнада запосленог?
Чланом 179а тачка 2. Закона о раду (“Службени гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да послодавац може запосленом за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине да изрекне новчану казну у висини до 20% основне зараде запосленог за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од зараде, на основу решења послодавца о изреченој мери.
Чланом 35. став 3. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, бр. 38/2019 и 55/2020) прописано је да се основна плата одређује множењем коефицијента са основицом за обрачун плата.
Чланом 145. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС”, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон) прописано је да за лакше повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена.
Даље у ставу 2. тачка 1 истог члана овог закона предвиђено је да за теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне и новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци.
Новчана казна извршава се административним путем.
Према члану 105. став 3. Закона о раду, зарадом се не сматрају следеће накнаде трошкова запосленима:
- трошкови превоза запослених, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз;
- дневнице, трошкови смештаја и трошкови превоза за службени пут у земљи и иностранству;
- накнада за коришћење сопственог аутомобила у службене сврхе;
- смештај и исхрана за рад и боравак на терену, ако послодавац није обезбедио смештај и исхрану.
Зарадом се не сматрају такође:
- отпремнина при одласку у пензију;
- накнада трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице;
- накнада штете због повреде на раду или професионалног обољења;
- поклон деци запослених до 15 година живота за Божић и Нову годину, до неопорезивог износа годишње.
Обзиром да наведене накнаде немају карактер зараде, изрицање дисциплинске казне у новчаном износу од основне зараде изречене запосленом за повреду радне дужности, не утиче на обрачун ових накнада запосленог.
Чланом 51. Уредбе о накнади трошкова и опремнини државних службеника и намештеника ("Сл. гласник РС", бр. 98/2007- пречишћен текст, 84/2014 и 84/15), прописано је да се државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује отпремнина у висини 125% од плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате. Да ли запосленом који је отишао у старосну пензију 29. децембра 2019. године, приликом утврђивања износа отпремнине, треба урачунати и прековремене сате које је оставрио у октобру и новембру, а који су заједно исплаћени у новембру? Ако прековремени сати улазе у обрачун за исплату отпремнине, да ли се урачунавају прековремени сати из октобра и новембра или само из новембра, с обзиром на то да новембар претходи месецу у коме се запосленом отпремнина исплаћује?
Обавеза послодавца службеника и намештеника да запосленом који одлази у пензију исплати отпремнину уређена је чланом 46. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“ број 38/19 и 55/20, у даљем тексту: ПКУ) који упућује на сходну примену Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Службени гласник РС“ бр. 98/07 - пречишћен текст, 84/14 и 84/15, у даљем тексту: Уредба).
Чланом 51. Уредбе прописано је да се државном службенику и намештенику који одлази у пензију исплаћује отпремнина у висини од 125% плате коју би остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што она не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.
Плата запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе утврђује се на основу: 1) основице за обрачун плата; 2) коефицијента; 3) додатка на плату и 4) обавеза које запослени плаћа на основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом, сходно одредбама члана 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/01, 62/06 - др. закон, 116/08 - др. закони, 92/11, 99/11 - др. закон, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16 – др. закон, 113/17 – др. закони) и члана 35. став 2. ПКУ.
Основицу за обрачун отпремнине за одлазак у пензију, у висини прописаној у складу са чланом 51. Уредбе, представља плата коју би запослени остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина и која, сходно напред наведеном, обухвата основну плату запосленог увећану за порезе и доприносе који се исплаћују из плате на терет запосленог (бруто 1) и додатке на плату, обрачунате и исплаћене у складу са законом, те и додатка за прековремени рад.
Чланом 50. став 2. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10,20,30,35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио права из радног односа. Да ли то значи да запосленом који је био у радном односу у Министарству финансија-Пореска управа, а сада је запослен у јединици локалне самоуправе, се признаје право на јубиларну награду за године рада проведених у пореској управи (запослени није право на јубиларну награду остварио у Пореској управи)?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС предвиђено је, између осталог, да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
Како је Министарство финансија – Пореска управа државни орган, запослени остварује право на јубиларну награду и за године проведене у том органу.
Да ли службеник за време док је нераспоређен има обавезу да долази на посао или не?
Чланом 169. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да док је нераспоређен, службеник има право на накнаду плате према закону којим се уређују плате у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе. Сва права из радног односа службеник остварује код послодавца који је донео решење да је службеник нераспоређен.
Службеник на положају који је нераспоређен у случајевима из чл. 54. и 55. овог закона, остварује право на накнаду плате у висини и за време утврђено чланом 54. овог закона. Нераспоређеном службенику престаје радни однос протеком рока од два месеца, односно протеком рока из члана 54. ст. 2. и 3. овог закона за службенике на положају, од дана када је решењем утврђено да је службеник нераспоређен. Службеник из става 4. овог члана коме престане радни однос има право на отпремнину према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Службеник на положају коме престане радни однос протеком рока из члана 54. став 3. овог закона, има право на отпремнину због одласка у пензију према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Дакле, за време док је службеник нераспоређен има право на накнаду плате и неће долазити на посао.
Да ли се став 2. чл. 70. Закона о запосленима у АП и ЈЛС односи и на намештенике?
Да ли је потребна сагласност запосленог за умањење зараде пооснову погрешно обрачунате и исплаћене зараде у претходним месецима? Односно, да ли ЈЛС као послодавац може рефундирати износ више обрачунате и исплаћене зараде запосленом у претходним месецима тако што ће у текућем месецу умањити обрачунату зараду у самом обрачуну (не као обуставу)? Да ли је за овакав начин повраћаја више исплаћене зараде довољно да послодавац писаним путем обавести запосленог или је неопходно да запослени да писану сагласност?
У складу са чланом 2. Закона о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС”, бр. 34/2001, 62/2006 - др. закон, 63/2006 - испр. др. закона, 116/2008 - др. закони, 92/2011, 99/2011 - др. закон, 10/2013, 55/2013, 99/2014 и 21/2016 - др. закон, 62/06...21/16 - др. закон), плате запослених код корисника средстава буџета ЈЛС утврђују се на основу:
-
основице за обрачун плата;
-
коефицијента;
-
додатка на плату;
-
обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате, у складу са законом.
Приликом обрачуна и исплате плата запослених код корисника буџета локалне власти примењују се основице утврђене закључцима Владе Републике Србије.
Коефицијенти запослених утврђују се на основу Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС”, бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон и 86/2019 - др. закон), до почетка примене одредаба Закона о систему плата запослених у јавном сектору.
Додатак на плату припада запосленом за:
-
време проведено у радном односу (минули рад) - у висини од 0,4 % од основице, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу код послодавца,
-
дежурство и друге случајеве рада дужег од пуног радног времена одређене прописима (прековремени рад);
-
рад на дан државног и верског празника;
-
дневну накнаду за повећане трошкове рада и боравка на терену (теренски додатак);
-
рад ноћу (између 22,00 и 6,00 часова наредног дана), ако такав рад није вреднован при утврђивању коефицијента.
Дакле, обрачун и исплата плата запосленима у јединицама локалне самоуправе врши се у складу са решењем којим се утврђује коефицијент запосленог, донетим од стране послодавца у складу са важећим прописима, затим у складу са прописаном основицом, као и месечним извештајем о оствареним радним сатима запосленог.
У пословном процесу догађа се да дође до погрешног обрачуна и исплате зараде запосленом, било да се ради о више или мање обрачунатој заради и у том случају потребно је обавити корекције, како би се исправила грешка. У пракси се корекција врши тако што обрачунски радник:
-
уради исправан обрачун зараде за месец/е у коме је дошло до грешке и из кога се може утврдити разлика погрешно обрачунате и исплаћене зараде;
-
сачини службену белешку о разлозима због којих је досло до погрешног обрачуна у претходном/им месецу/има (погрешно сабрани прековремени сати, погрешно обрачуната врста боловања и слично), месец/е у којима је дошло до погрешног обрачуна и о потреби корекције грешке и исту приложи уз обрачун за текући месец;
-
за утврђену разлику умањи (односно увећа) обрачун и исплату зараде запосленом у текућем месецу.
Битно је да укупни (кумулативни) обрачун и исплата зарада запосленом за месец/е у којима је начињена грешка и месец/е у коме се грешка исправља буде у складу са донетим актима.
За умањење зараде по основу погрешно (више) обрачунате и исплаћене зараде у претходним месецима није потребна писана сагласност запосленог, обзиром да се не ради о обустави у смислу члана 123. Закона о раду, односно не ради се о обустави зараде ради наплате новчаног потраживања према запосленом (судска пресуда, самодопринос, рата за кредит и слично).
Послодавац је свакако у обавези да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун. Међутим, добра је пракса да се обрачунски радник и запослени усагласе (било писмено или усмено) о потреби умањења обрачуна текуће зараде којом се исправља више обрачуната и исплаћена зарада за претходни/е месец/е.
Да ли лицу које је постављено на место заменика секретара скупштине општине, а које је у тренутку постављења у сталном радном односу (радни однос на неодређено време) у општинској управи, мирује радни однос у Општинској управи за време док се налази на функцији заменика секретара скупштине општине?
Члан 40. Закона о локалној самоуправи предвиђа да се секретар скупштине поставља, на предлог председника скупштине, на четири године и може бити поново постављен. За секретара скупштине општине може бити постављено лице са завршеним правним факултетом, положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године. Даље се између осталог каже и да секретар може имати заменика који га замењује у случају његове одсутности. Заменик секретара скупштине општине поставља се и разрешава на исти начин и под истим условима као и секретар. Дакле, на основу свих наведених одредби произилази да се секретар скупштине и заменик секретара скупштине постављају.
Чланом 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције између осталог је предвиђено да је функционер свако изабрано, постављено или именовано лице у органе Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго лице које бира Народна скупстина, односно да је јавна функција функција у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, органима јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација, чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и функција других лица које бира Народна скупштина, а подразумева овлашћења руковођења, одлучивања, односно доношења општих или појединачних аката.
Чланом 79. Закона о раду предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:
1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;
3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;
4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;
5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.
Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.
Из свега наведеног може се закључити да лицу у конкретном случају могу да мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада за време док обавља функцију заменика секретара скупштине.
Запослени је поднео оставку на место помоћника председника општине, а радни статус је промењен тако да је утврђен радни однос на одређено време до истека породиљског одсуства, односно одсуства ради неге детета годину дана, односно посебне неге детета. Да ли овако “продужен” радни однос условљава право на годишњи одмор за претходну годину и сразмерни део за текућу годину?
Чланом 76. Закона о раду предвиђено је да је у случају престанка радног односа, послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Накнада из става 1. овог члана има карактер накнаде штете.
Чланом 187. истог закона предвиђено је да за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом из става 1. овог члана рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време продужава се до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.
С обзиром на наведено, мишљења смо да до престанка радног односа на одређено време, а који је продужен у складу са чланом 187. Закона о раду, запослена има сва права из радног односа, а самим тим и право на годишњи одмор.
Шта се може сматрати радним искуством у струци? Ако неко има ИВ степен стручне спреме, гимназија, да ли је радно искуство у струци стручна пракса, рад на привременим и повременим пословима?
У члану 68. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се каже да се под радним искуством у струци одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. При томе, није од утицаја да ли је радно искуство у струци стечено у току радног односа, односно у току волонтирања или обављања послова на основу уговора о обављању привремених или повремених псолова, док год испуњава услове по питању послова које је обављао по уговору и школске спреме у то време.